Могућности примене мобилног учења у настави

Transcription

1 Могућности примене мобилног учења у настави Иван Јовановић Факултет техничких наука, Чачак, ИАС, Техника и информатика, 2013/2014. Ментор рада: др Жељко М. Папић, ванр.проф. Апстракт Мобилно учење подразумева употребу преносних уређаја у едукацијске сврхе, m-learning или м-учење, спада у новију технологију па је зато многима и непозната, из тог разлога у овом раду ћемо се упознати са основама м-учења и могућностима примене у настави. Наставни процес је потребно константно и перманентно усавршавати, а м-учење је једна од технологија од које се највише очекује да у будућности осавремени наставни процес. Мобилно учење је настало као експеримент, а сматра се подскупом електронског учења ( e-learning) и заједно са учењем преко мреже (online learning) чини једну целину. Применом м-учења у настави ученицима је омогућено да стичу знања у сваком тренутку, па су тако и њихова искуства са мобилним учењем изузетно позитивна, а постигнућа и напредовања већа. Спроведено је и истраживање употребе мобилних телефона код ученика. Рад се бави и проблемима како хардверске и софтверске природе тако и наставничким потенцијалима тј. критичном масом образовног кадра који може спровести м-учење у нашем школско образовном систему. Кључне речи мобилно учење, примена, наставни процес, mobile learning, е-learning, мобилни уређаји. 1 УВОД У данашње време је готово немогуће замислити живот без коришћења информационих технологија. Веома брз развој ових технологија је довео до употребе у свакодневном животу, што је неминовно довело и до њихове примене у образовању. Све до пре десетак година корисници су били задовољни мобилним телефонима који су им служили за поруке, позиве и рачунарима које су користили код куће. Данас мобилни телефони осим за телефонске позиве, примање и слање порука, служе за слушање музике, снимање видео и звучних записа и њихово постављање на интернет, преузимање са интернета, претраживање интернета, навигацију, приступ друштвеним мрежама, коришћење мапа, рачунање, превођење, примање и слање електроснке поште, читање, писање белешки и многе, многе друге ствари.генерације ученика које се данас налазе у основним и средњим школама је рођена у време мобилних телефона и интернета, па они данас успешно користе лаптоп рачунаре, мобилне телефоне, IPod и PDA уређаје. Данас деца у првом разреду основне школе или млађа проводе дневно у просеку 2 сата за електронским медијима (ТВ, видео, видео игре, рачунар), што се све више приближава времену проведеном у игри ван куће. Обе активности превазилазе време проведено за читање. Половина деце овог узраста користила је рачунар, а 27% дневно проводи више од 1 сата за рачунаром. Тако можемо извести закључак да су мобилни уређаји погодни за учење и спремни за све већу примену у наставном процесу, али се још увек чека на надлежно министарство и образовне установе да постану саставни део мобилног учења. У односу на е-учење, м-учење има следеће додатне функције: разноврсност и промена локације непосредна интеракција мањи често бежични уређаји Појам м-учења (енгл. m-learning), односно мобилног учења има различита значења у различитим заједницама, па можемо рећи да није јасно дефинисан. М-учење заснива се пре свега на коришћењу бежичног Интернета и приступу свим информацијама на Интернету, тако да ученици могу у било које време и на било ком месту користити свој мобилни телефон као књигу. Као резултат пре свега произилази то што се брже стиже до информација, наравно, све то зависи од тога да ли је корисник упознат са могућностима свог телефона.код оваквог начина учења долази до велике употребе бежичне технологије. Тако и ученици проживљавају једно ново, занимљиво, образовно искуство, јер иако су одавно у додиру са мобилним уређајима, никада их пре нису користили као средство за учење. Многи редовни студенти имају све мање времена за учење из разлога што имају све више предавања и раде привремене послове током студија, па је овај начин учења веома погодан за њих. Мобилним учењем се смањује разлика између редовних и ванредних студената. Рачунар који се може искористити у сваком тренутку и на било којем месту је вредно средство за студенте. Данас PDA уређаји омогућују ученику да учи у покрету, док има пазу за ручак или чека превоз.

2 2 МОБИЛНО УЧЕЊЕ Брзе промене у свери образовних потреба данашњег човека сахтевају и убрзани развој савремених образовних технологија. Овај процес није једносмеран, већ и да сам убрзани развој технологија представља основни извор јављања нових образовних потреба савременог човека. Ове промене све више стављају нагласак на све присутнији појам м-учења. Оно се може посматрати као елемент е-учења који се базира на учење у различитим контекстима уз помоћ мобилних уређаја. Област која се бави применом модерних технологија, како би се олакшало и омогућило учење у покрету, назива се м-образовање. За почетак мобилног учења постоје различита мишљења. Наводи се да почетак употребе м-учења датира још од године када је Linguaphone почео да издаје часове језика преко фонографских цилиндара. Употребом телепринтера 1960-их учење се одвијало тако што се кориснику који учи постави питање и он даје одговор. Питања и одговори могли су бити приказани као алфанумерички знаци од 24 линије од којих свака има по 80 карактера. Развојем персоналних рачунара током 1970-их и 1980-их година први пут се уместо текста приказује и графика као један вид интерактивности. Већ почетком задње деценије двадесетог века помиње се м-учење као технологија, али ипак главна експанзија мобилног уређаја се појавила са наглим развојем мобилних технологија, пре свега развојем бежичних и мобилних мрежа и комуникација, а свој врхунац је достигла пре неколико година са појавом паметних телефона. Напредак у технологији, Wi-Fi, Bluetooth, wireless LAN и глобалне бежичне технологије као GPS, GSM, GPRS, 3G, сателитски системи пружају нове шансе корисницима. Коришћењем ових технологија заједно са мобилним уређајима настала је област М-учења. Оно што је карактеристично за м-учење јесте независност од места и што је прилагодљиво начину живота у урбаним срединама где се број корисника сваким даном све више повећава. Сама погодност м-учења своди се на то да је доступно где год се налазили као и то што пружа размену садржаја и одређену колаборацију међу корисницима. М-учење такође омогућава како ономе који учи, тако и ономе што подучава, да учење буде у току и на лицу места коришћењем ових технологија, првенствено smartphone-а. Тиме ови уређаји могу да постављају и читају информације где год и кад год настане потреба за тим. Коришћење мобилних алата за креирање материјала као и за помоћ при учење сада је врло важан аспект код informal learning-а. М-учење доноси преносивост замењујући књиге са малим уређајима, који су испуњени са прилагођеним садржајем учења. Поред тога, лако је применити мобилно учење и стећи ново забавно и ефикасно искуство. Појам м-учења(енгл. Mobile learning), односно мобилног учења има различита значења у различитим научним круговима, па тако можемо рећи да није јасно дефинисано. Повезан је са е-учењем и учењем на даљину, значења се разликују у начину учења: контекстуално учење или учење помоћу мобилних уређаја. Главна разлика јесте та да се уместо рачунара користе мобилни уређаји. Мобилно учење или м-учење је појам који би се могао дефинисати као умеће коришћења ручних бежичних уређаја у сврху учења. Једна од најједноставнијих и најшире прихваћених дефиниција је [1]: М-учење је учење које се одвија путем мобилних уређаја Међутим, ово схватање је критиковано од стране Тракслера да је технички-орјентисано По њему и дефиниција мобилног учења треба да почива на перспективи корисника који учи и на мобилном учењу као у контексту комуникације. Квин (2000) дефинише м-учење као прелазак са е-учења (учење олакшано и подржано кроз коришћење информационих и комуникационих технологија) на учење помоћу мобилних уређаја (малих и преносивих). Браун наводи да је м-учење природни наставак е-учења и категорише м-учење као подскуп електронског учења [2]. Међутим, кроз имплементацију м-учења, истраживачи су схватили да м-учење има другачије карактеристике од е-учења. Према Кигану постоји континуитет у функционалности уређаја коришћених за е-учење и м-учење и у њему нема јасне границе између е-учења и м-учења [3] Заправо он сматра да је за право одређивање мобилног учења одлучујућа мобилност, а не функционалност. Мобилно учење као појам треба ограничити на уређаје који стају у дамску ташницу или џентлменски џеп За учење и дистрибуцију образовног садржаја на мобилним уређајима није увек потребно користити апликацију за уређај или је дизајнирати посебно. Често је само довољно искористити основне функционалности мобилних уређаја и садржај прилагодити за мобилне уређаје. Коначно, неки од техничких изазова који се налазе пред мобилним учењем и који треба да се превазиђу, односе се на питање повезивањаи трајност батерије, величину екрана и могућности коришћења које нуде оперативни системи. Неки од друштвених и едукативних изазова везаних уз будућност м-учења односе се на развој теорије о учењу у мобилном добу и развој подршке учењу у различитим контекстима.

3 2.1 Бежичне комуникације Мобилна технологија и широкопојасне комуникације сврставају се у ред технологија које су дубоко продрле у свакодневни живот и директно утичу на њега. Данашњи живот би тешко могао да се замисли без мобилних уређаја, а нове технике широкопојасних бежичних комуникација најављују његово даље радикално унапређење. Приступ обиљу информација, обогаћеним мултимедијалним садржајем, полако али сигурно постаје свакодневна реалност и претвара свет у право глобално село, а могућност да се тим информацијама приступи једноставно, брзо, са сваког места и у било ком тренутку пружа нашим животима сасвим нов квалитет. Све већи протоци и домети који се остварују у мобилним и бежичним комуникацијама отварају сасвим нове могућности интеракције, не само са изворима информација, него и међу људима уопште. То се односи и на образовање које добија сасвим нову димензију. Бежичне мреже могу обезбедити мрежни приступ рачунарима, телефонима, базама података, апликацијама, интернету и то на нивоу зграда, између насеља, на нивоу града и између удаљених локација, а да при томе омогућују корисницима да прибављају, копирају, управљају или манипулишу. Постоје четири главна средства која се код бежичних комуникација користе за пренос информација, а базирају се на: радио преносу микроталасном преносу сателитском преносу и оптичко инфрацрвеном преносу Сваки од ових преноса базира се на различитим комуникационим технологијама, мрежним елементима и различитим фреквентним спектрима. Најстарије бежичне апликације су оне које користе радио таласе за потребе емисије свима (broadcast), са једне стране и индивидуалног пријема са друге стране. Задњих неколико година радио-фреквентне технологије су еволуирале од аналогних система до дигиталних. Од оних које су не тако давно преносиле само говор и слику, до оних које данас преносе и податке. Данас су се издвојила два главна правца у развоју бежичних комуникација. Први се односи на популарне целуларне-мобилне мреже и сервисе, обично намењене да подрже говорне комуникације.други правац је био орјентисан ка развоју радио базираних и фиксно бежичних технологија какве су WLAN, WPAN, WMAN и WSN. Првенствено намењене да подрже пренос типа комуницирања подацима 2.2 Бежичне рачунарске мреже Убрзан развој технологије, минитуризација и пад цена компоненти, омогућили су да бежични приступ локалним рачунарским мрежама (WLAN- Wireless Local Area Network) више не буде привилегија само лаптоп рачунара, већ да ову могућност добију и готово сви мобилни уређаји. Данас су најчешће у употреби WiFi (скраћено од Wireless Fidelity) бежичне мреже,засноване на IEEE групи стандарда, које рад заснивају на постојању приступне тачке (access point, hot spot)- рутеру који покрива одређену област и омогућава свим уређајима у њој конекцију и приступ мрежи. Овакве приступне тачке се све чешће срећу на аеродромима, универзитетима, ресторанима...домет оваквих уређаја је око 30 m у затвореном простору и око 100 на отвореном простору. Мада је показано да се пренос података и приступ интернету могу вршити преко мобилне мреже, WiFi нуди корисницима знатно веће брзине преноса, често бесплатно или по нижој цени од мобилне мреже [4]. Постоји неколико стандарда за бежичну LAN технологију. Wi-Fi технологију, с обзиром на већи домет ( од нпр. Bluetooth-a) и веће брзине преноса, карактерише и већа потрошња енергије, па је ово ново оптерећење батерије, уз веће оптерећење процесора, била једна од препрека широј употреби код мобилних уређаја. 2.3 Мобилни уређаји Мобилни уређаји су електронски уређаји које корисници користе да бежично комуницирају са другим корисницима, за претраживање веба помоћу бежичних мрежа и за инсталирање и коришћење мобилних апликација. Мобилни уређаји су се развојем променили, тако да су обични телефони постали мултимедијски комуникацијски уређаји. За време 1. генерације мобилне мреже телефони су били велики, тешки и имали су само могућност телефонирања. Уз развој нових електронских уређаја, компоненти и технологија мобилни телефони су постали практичнији, снажнији, подржавали су неколико различитих начина комуникације, нудили су бољи квалитет услуге и бржи пренос података. Већина данашњих мобилних телефона имају бројне додатне

4 функције као што су MP3 плејер, бежичне комуникације кратког домета (Bluetooth, инфрацрвена комуникација...), и приступ интернету или камеру. Данас се за бежичну комуникацију не користе само мобилни телефони, већ то подржавају различити мобилни уређаји, који се према облику, врсти и наћину примене деле на таблет PC, PDA, паметни мобилни телефони (smartphone), обични мобилни телефони и лаптоп рачунари. 3 ПРИМЕНА МОБИЛНОГ УЧЕЊЕ У НАСТАВИ Модернизација образовне технологије као саставног дела наставног процеса неминовни су у овом технолошком тренутку. Појам знања се мења. Савремено образовање захтева трансформацију "традиционалног модела репродукције знања у модел активне изградње знања", где су наставници и ученици партнери у заједничком деловању на изградњи базе знања коју треба усвојити. Оно што ново доба намеће само по себи је оно што се у свету назива Life Long Learning где је активни појединац принуђен да индивидуално трансформише прикупљене информације у знање. Томе га треба научити, и то не само да самостално налази информације, него и да управља њима, анализира их и претвара у корисно знање. Улога наставника у школи самим тим постаје нешто другачија: он више није центар учионице у којој се одвија фронтална настава већ сарадник, инструктор или тренер који помаже ученицима да уче на свој начин и успешно прераде информације у знање. Основни задатак наставника јесте научити ученике како учити, другим речима створити информацијски писмене ученике, будуће информацијски писмене стручњаке у свом подручју. Информацијски писмена особа разуме улогу рачунара као сарадника у процесу тражења и обраде информација, али је исто тако свесна како успешност тог процеса зависи највише од ње саме, а не од технологије коју користи. По дефиницији Америчке асоцијације ASTD (American Society for Trainer and Development) Е-учење је методологија којом се "наставни садржај или активности у учењу испоручују уз помоћ електронских технологија" (енг. instructional content or learning experiences delivered or enabled by electronic technology) (ASTD, 2001). Тиме се обједињују сви диверсификативни називи за електронско учење: Електронско учење (E learning), Web утемељено учење (Web Based Learning), Web утемељена настава (Web Based Instruction), Вежбање утемељено на Интернету (Internet Based Training), Расподељено учење (Distribute Learning), Напредно расподељено учење (Advanced Distributed Learning), Удаљено учење (Distance Learning), On-line учење (On-line Learning), Мобилно учење (Mobile Learning), Управљано учење (Remote Learning), и др. E-learning, или електронско учење, присутно је и функционише у пракси већ десетак година као учење олакшано и појачано коришћењем информационе и комуникационе технологије. Такви уређаји обухватају рачунар, CD-ROM-ове, дигиталну телевизију, преносне и џепне рачунаре и мобилне телефоне. Комуникација омогућује употребу Интернета, електронске поште, дискусионих група, и система за колаборативно учење. E-learning се користи и за учење на даљину, кроз мрежу интранета, и може се сматрати компонентом флексибилног учења. Када се учење одвија ексклузивно преко мреже, тада се назива on-line учење. Када се учење дистрибуира мобилним уређајима као што су мобилни телефони, преносни и џепни рачунари, тада се учење назива m-learning. У начелу м-учење је засновано на електронској технологији, обликовано тако да омогућава стицање знања и вештина не само ученика у формалном процесу учења и поучавања, већ и свим категоријама корисника у тзв. процесу целоживотног учења и поучавања, а то значи учења уз рад, преквалификација доквалификација за нова занимања, разне облике усавршавања и сл.

5 4 ЗАКЉУЧАК М-учења у настави код нас је апсолутно незаступљено и недовољно је развијено. Првентсвено је неопходно едуковати наставнике о могућностима м-учења, како би променили своје ставове о е-учењу и прихватили да је једнако квалитетно као и традиционално, а затим прећи и на м-учење. Неопходно је уверити наставнике да ће примена оваквог начина учења довести до бољих резултата у наставној пракси и информисати их о истраживањима широм света која сведоче о позитивним ефектима е-учења и м-учења на резултате ученика. Још има много неразјашњених питања везаних за мобилно учење, а исто толико има и скептика. Није ни сигурно колико је људи спремно уложити у развој такве технологије, ни да ли то озбиљно схватају. М-учење нема довољно активних корисника, па више слузи као додатак традиционалном учењу. Да би се такав начин учења квалитетно користио, још се мора развијати и додатно тестирати, а томе у прилог иде повећање броја образовних материјала доступних на Интернету, што омогућава да све већи број људи, у складу са својим могућностима унапређује своје знање и на тај начин доприноси развоју друштва у целини. Данас се више уопште не поставља питање је ли је мобилно учење изводљиво, већ се разматра на који се начин оно може ефикасно уклопити у неки образовни програм. Било да је реч о технологији или методологији, мобилно учење истовремено представља и изазов и прилику. Ученици који су користили м-учење научили су више детаља од својих вршњака из других одељења код којих су се испитивање и настава одвијали на традиционала начин. У овом случају технологија у рукама младих људи, сада и у блиској будућности се може искористити као јако оруђе у учењу. Поред великог броја проблема за развој и примену мобилног учења код нас, постоје и они које се не тичу само школа и министарства просвете, већ су то проблеми који се тичу читавог друштва. Питање је колико је једна друштвена средина попут наше спремна за уплив нових технологија у образовању. Родитељи се носе уверењем да је начин на који су они учили или неки сличан томе, такође погодан и за њихову децу и све поред тога је погрешно. Посебно се истиче страх од нових технологија, па ако ученик учи преко телефона или таблета, он није прави ђак попут оног који за исту ту активност користи књигу. ЛИТЕРАТУРА [1] J. D. P. Traxler, The Potential for using SMS to Support Learning and Organization in sub-saharan Africa., [2] Brown, Wireless World: Social and Interactional Aspects of the Mobile Age, Springer, [3] D. Keegan, Mobile learning: the next generation of learing, у Тhe 18th Asian Association of Open Universities Annual Conference, Shangai, [4] Гордана Мијатовић, Катарина Милановић, Мр Данка Певац, Модернизација наставе увођењем е учења / Е learning-а, Завод за унапређивање образовања и васпитања у Београду, Microsoft Software д.о.о, Београд.