13/10/2014. Асист. Зорана Петојевић дипл.грађ.инж. ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Transcription

1 ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ЖИВОТНИ ЦИКЛУС ПРОЈЕКТА - ПРИСТУП MORRIS-a СТРУКТУРА МРЕЖНОГ ПЛАНА И МРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕ Асист. Зорана Петојевић дипл.грађ.инж. 100 % Procenat realizacije projekta Odluka o pocetku realizacije projekta Potpisivanje ugovora o izgradnji Završetak radova Start eksploatacije Faza 1 Fizibiliti Faza 2 Planiranje i Faza 3 Izgradnja projektovanje Faza 4 Primopredaja Formulacija projekta Fizibiliti stidije Odabir strategije Odobrenje projekta Projektovanje Troškovi Vrem. plan Nacrt ugovora Det. planiranje Proizvodnja Isporuka Graðevinski radovi Montaza Ispitivanje Puštanje u pogon i Odrzavanje 2 1

2 ЖИВОТНИ ЦИКЛУС ПРОЈЕКТА ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ II ФАЗА - ПЛАНИРАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Шта Дефинисање обима посла- Scope ФАЗИБИЛИТИ ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ИЗГРАДЊА ПРИМОПРЕДАЈА ЕКСПЛАТАЦИЈА Како Радна структура - Work Breakdowen Structure Формулација пројекта, Фазибилити студија, Одабир стратегија, Одобрење пројекта Пројектовање, Планирање, Процене, Уговарање Производња, Грађевински радови, Монтажа Пуштање у погон Ко За колико Организациона структура - Organization Breakdowen Structure Списак трошковних центара-cost Breakdowen Structure Када Динамички план радова-schedule 3 4 2

3 РАЗВОЈ МРЕЖНОГ ПЛАНА ТЕХНИКА МРЕЖНОГ ПЛАНИРАЊА Дефинисани обим посла ретко се може реализовати секвенцијално (у низу), тако што свака следећа активност почиње пошто су претходне потпуно завршене. Такође, у грађевинарству је нереална и потпуно фронтална реализација, где се све активности изводе одједном паралелно. Захтеви грађевинске технологије утичу на потребе координације прилоком реализације активности, што значи да постоји међусобна условљеност и технолошки редослед одвијања појединих процеса. Он је уникатан за сваки пројекат. Рок реализације пројекта није једнак суми рокова појединих активности, нити је једнак времену реализације најдуже активности. Рок реализације пројекта одређује се на основу сагледаног мрежног плана (временског плана), који узима у обзир пројектне специфичности, најчешће исказаног у форми мрежног плана, уз коришћење низа прегледа (извештаја) које тако формиран план пружа. Техника мрежног планирања обухвата три фазе: 1) Анализа структуре: Списак активности (рашчлањење целокупног технолошког процеса на мање организационе целине) Одређивање веза између активност (у складу са усвојеном технологијом производње) Одређивање трајања активности (на бази урађених статичких планова) Одређивање потребних ресурса (радне снаге, механизације, материјала и трошкова) Израда структуре плана - мреже, која приказује међузависност одвијања активности и шематски се приказује круговима. 2) Анализа времена: одређивање почетка и завршетка активности одређивање динамике ангажовања ресурса 3) Оптимизације мрежног плана 6 3

4 ФОРМИРАЊЕ МРЕЖНОГ ПЛАНА ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ УТВРЂИВАЊЕ РЕДОСЛЕДА АКТИВНОСТИ СТРУКТУРА МРЕЖНОГ ПЛАНА На основу дијаграма тока технолошког процеса треба утврдити логичан распоред (везе) активности: одредити које активности се морају претходно завршити да би отпочела посматрана активност одредити које активности могу да се одвијају упоредо са посматраном активности одредити које активности могу отпочети непосредно после посматране активности да ли се нека активост може поделити на више појединачних активности ради паралелизације Одређивање зависности међу активностима уз дефинисање временских зазора: обавезне (технолошке) ресурсне наметнуте (показане као добра пракса) спољашњи утицаји (веза са непројектним активностима) Преседент метода за мрежно планирање (Precedence network), 8 4

5 ПРЕСЕДЕНТ МЕТОДА ЗА МРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕ Структура мрежног плана је представљена преко: активности које су представљене квадратима и везе које су представљене стрелицама ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ПРЕСЕДЕНТ МЕТОДА ЗА МРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕ мрежни план има један почетак и један крај свака активност има једну или више предходних активности и једну или више наредну активност прва и последња активнос немају своју предходну односно наредну активност активности се могу приказати и круговима,а нумерисати бројевима или предходно дефинисаном кодном структуром

6 ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ WBS - Work Breakdowen Structure WBS - Work Breakdowen ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Breakdowen Structure WBS техника показује послове и задатке које треба урадити да би се један подухват завршио. WBS техника омогућава да се пројекат рашчлани на неколико технолошки заокружених делова или фаза, односно подцелина, које се затим даље рашчлањују на ниже технолошки заокружене делове и тако редом док се не дође до активности тј. посла који представља најнижи управљачки ниво у смислу управљања реализацијом пројекта. Сваки пројекат има сопствени WBS. Креирање WBSа је најкориснији први корак који се може направити по питању управљања пројектом било које величине. 11 Рашчлањивање пројекта треба урадити: по географским локацијама, ако је то применљиво по групама и врстама објеката, ако један пројекат сачињава више обејката по технолошки раздвојени целинама по временски дефинисаним фазама по међурезултатима или крајњим резулатима према структури, процесима, системима или компонентама система према производима који се могу довести у везу са потребним људским вештинама или ресурсима 12 6

7 WBS Пример Након формирања WBSа познати су сви послови које треба урадити да би се дати пројекта успешно реализовао. Нова производна фабрика ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Ниво пројекта УКРШТАЊЕ WBSа а И LBSа Ниво објекта Котларница Компресорска станица Производна хала Трафо станица Магацин Погонска зграда Технолошки заокужене целине Грађевински део Технолошки део Инсталације земљани радови АБ радови монтажа челика занатски радови завршни и остали радови Група радова зидања зидарски радови малтерис ања молерско фарбарски радови кошуљице фасадеск и радови Ниво подврсте рада - ток рада браварски радови кровопок ривачки радови керамичар ски радови Врста радова 13 7

8 LBS СТРУКТУРА ТОКОВИ И ТАКТОВИ РАДА 8

9 ВЕЗЕ МЕЂУ АКТИВНОСТИМА ТИПОВИ ВЕЗА Finish-to-Start (FS + t z ) Почетак наредне активности зависи од завршетка предходне активности. ТИПОВИ ВЕЗА Finish-to-Finish (FF+ t z ) Крај наредне активности зависи од завршетка предходне активности. без временског зазора са временским зазором t z без временског зазора са временским зазором t z

10 ТИПОВИ ВЕЗА ТИПОВИ ВЕЗА Start-to-Start (SS +t z ) Почетак наредне активности условљен је почетком предходне активности. Start-to-Finish (SF+ t z ) Крај наредне активности условљен је почетком предходне активности. без временског зазора са временским зазором t z без временског зазора са временским зазором t z

11 СТРУКТУРА МРЕЖНОГ ПЛАНА ДЕФИНИСАЊЕ СТРУКТУРЕ МРЕЖНОГ ПЛАНА 11

12 ТЕКСТ ЗАДАТКА Грађевинско предузеће је уговорило изградњу стамбено-пословног објекта. Спратност објекта је Пр+3+Пк, а укупна бруто површина надземног дела објекта износи м2. Цена радова је уговорена по јединици мере. Уговором је предвиђено да Извођач изведе конструкцију, зидарске радове (зидање преградних и фасадних зидова, малтерисање и уградњу цементне кошуљице), прву фазу инсталација ВиК и електро инсталација, фасадну столарију, инсталације грејања (груби развод и монтажу грејних тела), изолатерске радове, керамичарске радове, прву фазу молерско-фарбарских и прву фазу паркетарских радова. Типска етажа је правоугаоног облика бруто површине м2. На етажи је предвиђено 12 станова у које се улази из централног ходника. Вертикална комуникација у згради остварује се преко 2 степеништа и 2 лифта који се налазе у централном ходнику. Нето површина станова износи 727 м2, нето површина комуникација је 77 м2, а укупно нето површина типске етаже износи 804 м2. Пројектом је предвиђен да радови на инсталацијама, као и завршна обрада зидова, плафона и подова буду стандрадног нивоа квалитета за стамбене објекте. При изради мреже, за конструкцију и зидање треба усвојити 2 нивоа ЛБС-а (етаже са по 2 такта), а за све остале активности један ниво ЛБС-а (етаже). За извођење 2 типска спрата потребно је урадити следеће: Дефинисати активности на нивоу сумарног плана. Извршити поделу објекта на тактове. Дефинисати активности на нивоу детаљног плана. Дефинисати редослед активности и формирати структуру мрежног плана. При изради структуре мрежног плана узети у обзир следећа ограничења: 1. За израду међуспратних конструкција могуће је обезбедити оплату за целу основу објекта; оплата је са падајућим главама (демонтажа након 5 дана) 2. Између почетка зидања и израде конструкције на одговарајућој локацији неопходно је да прође минимум 18 дана; поред тога, за почетак зидања неопходно је да буду изведене 2 плоче изнад радног места зидара 3. Екипа које изводе електро инсталације почиње са радом 4 дана после почетка рада екипе за инсталације водовода и канализације 4. Малтерисане површине морају се сушити најмање 20 дана пре почетка молерско-фарбарских радова 5. Обезбедити сушење цементних кошуљица минимум 30 дана пре постављања паркета ТОКОВИ РАДА Конструкција Вертикални АБ елементи Хоризонтални АБ елементиистеп. Зидање фасадних и преградних зидова Груби развод ВиК Груби развод електроинсталација Уградња фасадне столарије Малтерисање Груби развод грејања Хидроизолација Цементна кошуљица Керамичарски радови Прва фаза молерско-фарб. радова Монтажа грејних тела Прва фаза паркетарских радова 12

13 ТАКТОВИ РАДА ТОКОВИ И ТАКТОВИ РАДА Израда конструкције на свакој етажи као и зидање фасадних и преградних зидова, ради се у ДВА ТАКТА, а остали уговорени радови у ЈЕДНОМ ТАКТУ на свакој етажи. 13

14 СУМАРНЕ АКТИВНОСТИ Конструкција ПРВИ СПРАТ I Такт II Такт ДРУГИ СПРАТ I Такт II Такт Зидање фасадних и преградних зидова ПРВИ СПРАТ ДРУГИ СПРАТ Прва фаза груби развод ВиК Прва фаза груби разво електроинсталација Уградња фасадне столарије Малтерисање Груби развод грејања Хидроизолација Цементна кошуљица Керамичарски радови Прва фаза молерско-фарб. радова Монтажа грејних тела Прва фаза паркетарских радова СПИСАК АКТИВНОСТИ КОНСТРУКЦИЈА ПРВИ СПРАТ ПРВИТакт Вертикални АБ елементи Хоризонтални АБ елементи и степ. ДРУГИТакт Вертикални АБ елементи Хоризонтални АБ елементи и степ. ДРУГИ СПРАТ ПРВИТакт Вертикални АБ елементи Хоризонтални АБ елементи и степ. ДРУГИТакт Вертикални АБ елементи Хоризонтални АБ елементи и степ. ЗИДАЊЕ ФАСАДНИХ И ПРЕГРАДНИХ ЗИДОВА ПРВИ СПРАТ Зидање Такт 1 Зидање Такт2 ДРУГИ СПРАТ Зидање Такт 1 Зидање Такт 2 14

15 СПИСАК АКТИВНОСТИ СТРУКТУРА МРЕЖНОГ ПЛАНА Прва фаза груби развод ВиК Први спрат Други спрат Прва фаза груби развод електроинсталација Први спрат Други спрат Уградња фасадне столарије Први спрат Други спрат Малтерисање Први спрат Други спрат Груби развод грејања Први спрат Други спрат Хидроизолација Први спрат Други спрат Цементна кошуљица Први спрат Други спрат Керамичарски радови Први спрат Други спрат Прва фаза молерско-фарб. радова Први спрат Други спрат Монтажа грејних тела Први спрат Други спрат Прва фаза паркетарских радова Први спрат Други спрат 15

16 МЕТОДЕ МРЕЖНОГ ПЛАНИРАЊА МЕТОДА КРИТИЧНОГ ПУТА МРЕЖНО ПЛАНИРАЊЕ Методе межног планирања предтављају инструмент за управљање и контролу тока реализације сложених међусобно повезаних активноти. Методе мрежног планирања одвајају анализу структуре од анализе времена датог пројекта. Метод мрежног планирања има две своје варијанте: CPM метода Critical PathMethod, Метода критичног пута, која се користи за планирање оних пројеката код којих се трајање свих активности може нормирати и унапред прецизно одредити. PERT метода Program Evaluation and Review Technique, Метода оцене и ревизије пројекта, користи се за планирање оних пројеката код којих се трајање активности не може прецизно одредити. 16

17 МЕТОДА КРИТИЧНОГ ПУТА-CPM Овом методом се одређује: укупно време трајања радова на реализацији пројекта уочавање активности које одређују критични пут прорачун укупних и слободних временских резерви за активности ван критичног пута АНАЛИЗА ВРЕМЕНА - ТЕРМИНОЛОГИЈА Усвојена је терминологија са енглеског говорног подручија код активности време најкаснијег Di, ti трајање активности (duration) допуштеног ES, RP најранији почетак активности(earlier завршетка start) свих време најранијег радова који су према могуђег LS, KP најкаснији завршетка почетак активности(last мрежном start) плану, свих EF, RZ радова најранији завршетак активности (earlier предходили finish) закључно са активноси i посматраном LF, KZ најкаснији i-том завршетак активности (last finish) укључујући притом и активношћу LEF (PA), KRZ (PA) најкаснији од свих завршетака време ti потребно за трајање њено извршење ELS (NA) RKZ (NA) најранији од свих завршетака активности TF, RU укупна временска резерва (total float) FF, RS слободна временска резерва (free float) 17

18 ПРОРАЧУН НАПРЕД-НАЗАДНАЗАД ПРВА ФАЗА Прорачун напред прорачун раних завршетака ДРУГА ФАЗА Прорачун назад прорачун касних завршетака ПРОРАЧУН НАПРЕД 1. ТИП ВЕЗЕFs + t z Активност i+1 има само једну предходну активност Особина прве активности RP 1 = t 1 ; KZ 1 = t 1 Особина последње активности RZn = KZn представља укупно време трајања пројекта RZ i+1 = RZ i + t z + t i+1 18

19 ПРОРАЧУН НАПРЕД 2. ТИП ВЕЗЕSS + t z Активност i+1 има само једну предходну активност ПРОРАЧУН НАПРЕД 3. ТИП ВЕЗЕFF + t z Активност i+1 има само једну предходну активност RZ i+1 = Rz i - t i + t z + t i+1 RZ i+1 = Rz i + t z 19

20 ПРОРАЧУН НАПРЕД 3. ТИП ВЕЗЕSF + t z Активност i+1 има само једну предходну активност ПРОРАЧУН НАПРЕД Ако је активност i отпочела након завршетка више предходних активности, онда се може написати да је њен рани завршетак најкаснији од свох најранијих завршетака тј. или RZ = KRZ RZ i = max { RZ(PA) + t i } а може се и непосредно израчунати RZ i+1 = RZ i - t i - t z RZ i = RP i + t i 20

21 ПРОРАЧУН НАЗАД 1. ТИП ВЕЗЕFS + t z Активност iима само једну наредну активност ПРОРАЧУН НАЗАД 2. ТИП ВЕЗЕSS + t z Активност i има само једну наредну активност KZ i = KZ i+1 -t z -t i+1 KZ i = Kz i+1 + t i -t z - t i+1 21

22 ПРОРАЧУН НАЗАД 3. ТИП ВЕЗЕFF + t z Активност i има само једну наредну активност ПРОРАЧУН НАЗАД 1. ТИП ВЕЗЕSF + t z Активност i има само једну наредну активност KZ i = Kz i+1 - t z KZ i = Kz i+1 + t i + t z 22

23 ПРОРАЧУН НАЗАД Најкаснији завршетак активноти i којој непосредно следе више активности је најранији од свих њених најкаснијух завршетака тј. или KZ = RKZ KZ = min { KZ (NA) t(na) } а касни почетак се може непосредно одредити: МРЕЖНИ ПЛАН KP i = KZ i - t i KZ = min { KZ (NA) t(na) } 23

24 УКУПНА ВРЕМЕНСКА РЕЗЕРВА ПРОРАЧУН Тu Означава се са Тu или RUi Укупна временса резерва Тuза активност i, представља време за које активност i, може да продужи своје трајање или одложи свој рани почетак, а да се тиме не одложи завршетак пројекта. Tu i = KZi RZi Tu i = KPi RPi Активност iможе бити извршена у оквиру интервала времена ( ti + Tu) било у континуитету, било подељено у виду више краћих активности. 24

25 ОЧЕКИВАНЕ ПОСЛЕДИЦЕ СЛОБОДНА ВРЕМЕНСКА РЕЗЕРВА Означава се са Тs или RSi Слободна временска резерва Тsза активност i, представља време за које активност i, може да продужи своје трајање или одложи свој рани почетак, а да се тиме не одложи рани почетак ниједне од њених наредних активности. Очекиване последице неблаговременог почетка активности i су одлагања планираних почетака њој наредних активности, чиме се утиче на скраћење временских резерви, а тиме повећава опасност од продужетка укупног времена трајања пројекта. 25

26 ДЕФИНИЦИЈА Ако је: Тs> 0 одлагање планираног раног завршетка посматране активности неће нимало утицати на рани почетак извршења осталних активности, па тиме ни на њихове временске резерве. Тs Tu Слободна временска резерва може бити мања или једнака укупној временској резерви. ДЕФИНИЦИЈА Ts = 0 Уколико је слободна временска резерва једнака нули, сваки дан одлагања завршетка активности i аутоматски значи и одлагање раног почетка неке од наредних активности, тј. долази до транслаторног померања наредне активности која има најранији почетак од свих наредних активности. 26

27 АКТИВНОСТИ НА КРИТИЧНОМ ПУТУ ПРОРАЧУН Тs 1. ТИП ВЕЗЕFs + t z Активност i има само једну наредну активност Tu = 0 онда је и Ts = 0 Активности на критучном путу немају ни слободну ни укупну временску резерву. Ts i = RP i+1 t z - RP i Ts i = RP i+1 t z - RZ i 27

28 ПРОРАЧУН Тs 2. ТИП ВЕЗЕSS + t z Активност i има само једну наредну активност ПРОРАЧУН Тs 3. ТИП ВЕЗЕFF + t z Активност i има само једну наредну активност Ts i = RP i+1 t z - RP i Ts i = RZ i+1 t z - RZ i 28

29 ПРОРАЧУН Тs Активност i има више наредних активности ПРЕДНОСТИ МРЕЖНОГ ПЛАНА дају прегледну и једнозначну слику планираног процеса (реализације пројекта) у виду дијаграма мреже анализа структуре успоставља логичан редослед активности и њихове међусобне зависности математички једноставна метода Ts i = min Ts 1+1, Ts i+2, Ts i+3 Ts m Ts 34 =15 Ts 36 =5 Ts 3 = min {15, 5} Ts 3 =5 дефинише критичан пут и даје временске резерве погодна за презентовање 29

30 НЕДОСТАЦИ МРЕЖНОГ ПЛАНА теже се могу издвојити активности које се одвијају истовремено нема везу са календаром поступност одвијања активности је теже уочљива тешко се може уочити да ли се активности одвијају на истом фронту рада усклађеност међу активностима није лако уочљива равномерно коришћење ресурса се не може уочити ПРОРАЧУН НАПРЕД-НАЗАДНАЗАД ПРВА ФАЗА Прорачун напред прорачун раних завршетака ДРУГА ФАЗА Прорачун назад прорачун касних завршетака Особина прве активности RP 1 = t 1 ; KZ 1 = t 1 Особина последње активности RZn = KZn представља укупно време трајања пројекта 30

31 ПРОРАЧУН НАПРЕД ПРОРАЧУН НАЗАД Tu i = KZi RZi RZ i+1 = RZ i + t z + t i+1 KZ i = KZ i+1 -t z -t i+1 Tu i = KPi RPi LEF (PA), KRZ (PA) najkasniji od svih najran ijih završetaka ELS (NA), RKZ (NA) najraniji od svih najkasn ijihzavršetaka RZ i+1 = Rz i - t i + t z + t i+1 RZ = KRZ KZ i = Kz i+1 + t i -t z - t i+1 KZ = RKZ RZ i = RP i + t i KP i = KZ i - t i RZ i+1 = Rz i + t z RZ i = max { RZ(PA) + t i } KZ i = Kz i+1 - t z KZ = min { KZ (NA) t(na) } 31