БИОЛОГИЈА. Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет. Република Србија Министарство просвете

Transcription

1 Република Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет БИОЛОГИЈА

2 Република Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет БИОЛОГИЈА Ср ђан Ста мен ко вић Гор да на Цви јић Ди ја на Плут Сла ви ша Стан ко вић Ма ри на Дрн дар ски Де јан Бо шко вић Не да Ра ди са вље вић Љу би ца Ве се ли но вић На та ша То ма ше вић Београд, 2010.

3 Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија Издавач: Министарство просвете Републике Србије Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд За издавача: др Жарко Обрадовић, министар просвете мр Драган Банићевић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Уредник: мр Срђан Стаменковић, Биолошки факултет, Београд Образовни стандарди за крај обавезног образовања развијани су у периоду од до године у оквиру пројекта Развој школства у Републици Србији пројектна компонента Развој стандарда и вредновање. Национални просветни савет донео је, године, Одлуку о усвајању Образовних стандарда за крај обавезног образовања (број: /71/ ). Штампање ове публикације обезбеђено је у оквиру пројекта Пружање унапређених услуга на локалном нивоу DILS који реализује Министарство просвете, средствима Светске банке/међународне банке за обнову и развој, IBRD Зајам број 7510 YF. ISBN

4 Садржај 1. ДЕО: ОБ ЈА ШЊЕ ЊА ПРЕ СТАН ДАР ДА... 5 Шта су стан дар ди и за што су нам по треб ни... 5 Ка ко су де фи ни са ни ни вои по стиг ну ћа за пред мет Би о ло ги ја... 5 Ко ја зна ња и ве шти не има ју уче ни ци на по је ди ним ни во и ма по стиг ну ћа... 6 Ка ко су раз ви ја ни обра зов ни стан дар ди за Би о ло ги ју... 7 На ко је све на чи не стан дар ди мо гу би ти ко ри сни... 8 Шта стан дар ди зна че за уче ни ке и ро ди те ље... 8 Шта стан дар ди зна че за уче ни ке са по себ ним по тре ба ма... 9 Шта стан дар ди зна че за би о ло ге ко ји ра де у обра зо ва њу... 9 Ка кво је ме сто би о ло ги је у по ро ди ци при род них на у ка Ка кву би о ло ги ју же ли мо да по др жи мо пред ло же ним стан дар ди ма Које су области и карактеристична знања стандардизовани за Биологију Како су стандарди повезани са постојећим Планом и програмом Биологије? ДЕО: ФОРМУЛАЦИЈЕ СТАНДАРДА И ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ПО НИВОИМА Област Особине живих бића Област Јединство грађе и функције као основа живота Област Наслеђивање и еволуција Област Живот у екосистему Област Човек и здравље Област - Посматрање, мерење, експеримент у биологији... 46

5

6 1. ДЕО: ОБ ЈА ШЊЕ ЊА ПРЕ СТАН ДАР ДА У овом при руч ни ку при ка за ни су обра зов ни стан дар ди за пред мет Би о ло ги ја, про јек то ва ни за крај оба ве зног обра зо ва ња (осми раз ред). У тек сту ко ји сле ди да та су обја шње ња о са др жа ју стан дар да и при ме ри за да та ка ко ји их илу стру ју. Шта су стан дар ди и за што су нам по треб ни Обра зов ни стан дар ди пред ста вља ју низ ис ка за ко ји опи су ју шта се од уче ни ка (уче ни це) оче ку је да зна и уме на од ре ђе ном ни воу по стиг ну ћа у од ре ђе ној фа зи свог обра зо ва ња. Стан дар ди су за сно ва ни на ци ље ви ма обра зо ва ња ко ји су за да ти у на ци о- нал ном Пла ну и про гра му за од ре ђе ни пред мет. Њи хо ва уло га је да оп ште ис ка зе ци ље ва пре ве ду у кон крет не, про вер љи ве зах те ве. План и про грам за сва ки школ ски пред мет од ре ђу је са др жај на ста ве тог пред ме та. Он та ко ђе опи су је же ље не ис хо де, тј. ре зул та те ко је би уче ни ци тре ба ло да по стиг ну ре а- ли зу ју ћи школ ски про грам. Ме ђу тим, не мо гу сви уче ни ци да до стиг ну исти тра же ни ниво. По стиг ну ће уче ни ка је по сле ди ца ути ца ја раз ли чи тих фак то ра: нпр. сти му ла тив но сти школ ског или по ро дич ног окру же ња у ко јем се раз ви ја ју и обра зу ју, ква ли те та на ста ве ко ју по ха ђа ју, као и њи хо ве лич не спо соб но сти и мо ти ва ци је. Раз ли чи ти уче ни ци до стижу раз ли чи те ни вое по стиг ну ћа у раз ли чи то вре ме. Стан дар ди од ре ђу ју ни во зна ња, вешти на или ком пе тен ци ја ко је се оче ку ју од уче ни ка на од ре ђе ном ни воу. Они се ис ка зу ју у тер ми ни ма ком пе тен ци ја и кон крет них по на ша ња уче ни ка ко ја се мо гу објек тив но и поу зда но ис пи ти ва ти и про ве ра ва ти. Ко ри шће ње тер ми на ком пе тен ци је ука зу је на то да обра зов ни стан дар ди за раз ли ку од Пла на и про гра ма ни су чвр сто ве за ни за са др жај пре ме та или на уч не ди сци пли не. Уме сто то га, стан дар ди иден ти фи ку ју ба зич не ди мен зије про це са уче ња у да тој пред мет ној обла сти или до ме ну и од сли ка ва ју основ не зах те ве на ко је уче ни ци тре ба да од го во ре. Ка ко су де фи ни са ни ни вои по стиг ну ћа за пред мет Би о ло ги ја Стан дар ди за Би о ло ги ју, ко је тре ба оства ри ти на кра ју оба ве зног обра зо ва ња, од ређе ни су на три ни воа по стиг ну ћа: (1) основ ном, (2) сред њем и (3) на пред ном. Стан дар ди на основ ном ни воу опи су ју ми ни мал ни при хва тљи ви ни во зна ња и вешти не за уче ни ке ко ји за вр ша ва ју осми раз ред. Оче ку је мо да ви ше од 80% уче ни ка оства ри овај ни во по стиг ну ћа. Стан дар ди на сред њем ни воу опи су ју зна ња и ве шти не ко ји ма овла да уче ник просеч ног по стиг ну ћа на кра ју осмог раз ре да. Оче ку је мо да при бли жно 50% уче ни ка оства ри овај ни во по стиг ну ћа. Стан дар ди на на пред ном ни воу опи су ју зна ња и ве шти не нео п ход не за успе шно да ље уче ње у окви ру овог пред ме та и срод них обла сти. Оче ку је мо да при бли жно 25% уче ни ка до стиг не овај ни во по стиг ну ћа. 5

7 Oбразовни стандарди Ко ја зна ња и ве шти не има ју уче ни ци на по је ди ним ни во и ма по стиг ну ћа На основ ном ни воу уче ник пре по зна је, име ну је и об ја шња ва основ на чи ње нич ка зна ња о ти пич ним, до бро по зна тим би о ло шким фе но ме ни ма и јед но став ним про це си ма. По зна је основ ну, за оп шту кул ту ру ва жну, би о ло шку тер ми но ло ги ју. Из во ди јед но став на за кљу чи ва ња и уоп шта ва ња (на осно ву по ну ђе них ја сних од го во ра и/или јед но став ног визу ел ног окви ра), ре ша ва јед но став не би о ло шке про бле ме и про блем-си ту а ци је са ја сним зах те вом, ма лим бро јем ко ра ка у за кљу чи ва њу и очи глед ним узроч но-по сле дич ним веза ма. У прак тич ном ра ду уме да из ве де јед но став на ис тра жи ва ња са ја сно де фи ни са ном про це ду ром. Има функ ци о нал на зна ња ко ја су ва жна за ре ша ва ње сва ко днев них жи вотних си ту а ци ја. На сред њем ни воу уче ник има сва зна ња и ве шти не са пр вог ни воа, а по ред то га има и низ но вих ком пе тен ци ја. По зна је ре пре зен та тив не фе но ме не и про це се у би о ло гији. По зна је и ак тив но ко ри сти основ ну струч ну тер ми но ло ги ју. Спо со бан је да уоп шта ва и по ве зу је гра ди во ка да су од но си ја сно ви дљи ви и по узо ру на по зна те мо де ле за кљу чива ња. Раз у ме јед но став на об ја шње ња и ак тив но их ко ри сти. Вр ши јед но став на пред ви ђања за ти пич не си ту а ци је. Ре ша ва јед но став не би о ло шке про бле ме и про блем-си ту а ци је (са не ко ли ко зах те ва, 2-3 ко ра ка у за кљу чи ва њу и јед но став ним узроч но-по сле дич ним ве за ма). У прак тич ном ра ду уме да ре а ли зу је при хва тљи ву про це ду ру при ку пља ња, беле же ња и ин тер пре ти ра ња по да та ка, уз аси стен ци ју и чвр сто во ђе ње. Мо же, уз по моћ настав ни ка, да по ста ви јед но став ну хи по те зу и осми сли јед но ста ван екс пе ри мент за ње ну про ве ру. Раз у ме зна чај про ве ра ва ња у на у ци. На на пр ед ном ни воу уче ник има све ком пе тен ци је са прет ход на два ни воа, а поред то га има и низ по себ них зна ња и ве шти на. По зна је ма ње ти пич не фе но ме не и проце се у би о ло ги ји. По зна је и ак тив но ко ри сти би о ло шку струч ну тер ми но ло ги ју. Спо собан је да уоп шта ва, по ве зу је и ин тер пре ти ра гра ди во. Ак тив но при ме њу је и са мо стал но сми шља сло же ни ја об ја шње ња (ко ја зах те ва ју уви ђа ње ма ње очи глед них ве за из ме ђу поја ва, по ве зи ва ње ви ше фак то ра и по зна ва ње спе ци фич них ме ха ни за ма). Ре ша ва би о лошке про бле ме и про блем-си ту а ци је са ви ше зах те ва, ви ше ко ра ка у за кљу чи ва њу и са сло же ни јим спле том узроч но-по сле дич них ве за. Вр ши сло же ни ја пред ви ђа ња (на осно ву ве ро ват но ће) и уме да про ве ри њи хо ву тач ност. У прак тич ном ра ду уме да из ве де ис тражи ва ње ко је је сло же но/кван ти та тив но, са ви ше стру ком ка у зал но шћу и ис хо ди ма. Спосо бан је да си сте ма тич но при ку пља, из ла же и уоп шта ва ре зул та те ис тра жи ва ња и раз у ме за што је си сте ма тич ност ва жна. Спо со бан је за ана ли тич ко и син те тич ко ми шље ње, уме да ве ри фи ку је хи по те зу, по зна је осно ве ал го ри там ског и про це сног раз ми шља ња и разу ме зна чај про вер љи во сти и кри тич но сти зна ња. Спо со бан је да успе шно на ста ви да ље ака дем ско шко ло ва ње. 6

8 Ка ко су раз ви ја ни обра зов ни стан дар ди за Би о ло ги ју Стан дар де за Би о ло ги ју раз ви ја ла је гру па на став ни ка и ис тра жи ва ча - би о ло га уз по др шку не ко ли ко струч них кон сул та на та (са став ти ма дат је на по чет ку овог при руч ника). У на став ку да је мо кра так пре глед нај ва жни јих фа за у раз ви ја њу ли сте обра зов них стан дар да 1 за пред мет Би о ло ги ја. Фа за 1: Рад на гру па је ана ли зи ра ла План и про грам, уџ бе ни ке и дру ге ма те рија ле ве за не за пред мет Би о ло ги ја ка ко би иден ти фи ко ва ла сле де ће кључ не обла сти (из дво је не и ре ла тив но не за ви сне про блем ске и са др жај не це ли не) 1) Oсо би не жи вих би ћа 2) Је дин ство гра ђе и функ ци је као осно ва жи во та 3) На сле ђи ва ње и ево лу ци ја 4) Живот у екосистему 5) Човек и здравље 6) Посматрање, мерење, експеримент у Биологији Фа за 2: Уну тар сва ке обла сти, рад на гру па је иден ти фи ко ва ла зна ња и ве шти не ко је би уче ни ци на основ ном и на на пред ном ни воу по стиг ну ћа (ни вои 1 и 3) тре ба ло да по ка жу на те сту. Рад на гру па је раз ви ла низ пре ци зних ис ка за ко ји тре ба до бро да опи шу по ме ну та карактеристична зна ња и ве шти не уче ни ка. Фа за 3: Рад на гру па је за сва ки исказ на пра ви ла по не ко ли ко за да та ка ра ди тести ра ња спе ци фич них зна ња и ве шти на тако де фи ни са них (на оба ни воа). Фа за 4: За да ци ко је је раз ви ла рад на гру па те сти ра ни су на аде кват ном узор ку уче ни ка. Пи лот тест је омо гу ћио про ве ру про јек то ва них оче ки ва ња о ни во и ма постиг ну ћа и про ве ру ква ли те та упо тре бље них за да та ка. Фа за 5: Ко ри сте ћи ин фор ма ци је са пи лот те ста, рад на гру па је мо ди фи ко вала претходно развијене ис ка зе и из ра ди ла до во љан број за да та ка за те сти ра ње свих обла сти би о ло ги је. Фа за 6: У ци љу до би ја ња објек тив не и по у зда не про це не уче нич ких спо соб ности, од но сно оно га што уче ни ци на раз ли чи тим ни во и ма по стиг ну ћа зна ју и уме ју, тест је ура ђен на ре пре зен та тив ном узор ку од 1230 уче ни ка из свих окру га и ти по ва шко ла. Исто вре ме но је од 167 на став ни ка Би о ло ги је до би је но ми шље ње о свр сис ходно сти зах те ва и њи хо ва про це на ре ла тив не те жи не ис пи ти ва них зна ња и ве шти на. Фа за 7: По сле глав ног те сти ра ња об ра ђе ни су уче нич ки од го во ри и ана ли зи рани ре зул та ти. Ко ри сте ћи до би је не по дат ке, рад на гру па је утвр ди ла успе шност ре шава ња за да та ка за сва ку област и сва ки ни во по стиг ну ћа. Ове ин фор ма ци је ис ко ри шћене су за фор му ли са ње пред ло га стан дар да ко је при ка зу је мо у овом при руч ни ку. 1 Детаљнији приказ процеса развијања образовних стандарда је дат у техничком извештају о пројекту. Овај пројекат реализовали су Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и Министарство просвете и спорта Републике Србије уз стручну подршку неколико надлежних институција. 7

9 Oбразовни стандарди На ко је све на чи не стан дар ди мо гу би ти ко ри сни Стан дар ди по стиг ну ћа има ју три основ на ци ља: Стан дар ди мо гу да уна пре де на ста ву и уче ње. Стан дар ди пре ци зи ра ју ко ја би то зна ња и ве шти не уче ни ци тре ба ло да раз ви ју то ком обра зов ног про це са. На став ни ци мо гу да ко ри сте стан дар де ка ко би усме ра ва ли наста ву ка раз ви ја њу кључ них обра зов них ис хо да. Уче ни ци та ко ђе мо гу ја сно да ви де шта је бит но, а шта не бит но, од но сно, шта тре ба да зна ју да би на пре до ва ли. Стан дар ди мо гу да по мог ну на став ни ци ма у ефек тив ној про це ни уче нич ких зна ња. На став ни ци мо гу да ко ри сте стан дар де за раз ви ја ње те сто ва и дру гих фор ми проце њи ва ња уче нич ког по стиг ну ћа да би про ве ри ли да ли су уче ни ци овла да ли кључ ним ком пе тен ци ја ма ко је зах те ва од ре ђе ни ни во по стиг ну ћа. Па жљи вим раз ма тра њем ре зулта та та квих ди јаг но стич ких те сто ва, и на став ни ци и уче ни ци мо гу да кон со ли ду ју сво је на по ре и от кло не евен ту ал не не до стат ке у на чи ну ра да. Ва жно је има ти на уму да је фактич ки нео гра ни чен број и вр ста за да та ка ко ји се мо гу ве за ти за од ре ђе ни стандард. За даци ко је ће мо при ка за ти у овом при руч ни ку са мо су илу стра ци ја какве је задатке могуће направити. Нео п ход но је раз ви ти ви ше раз ли чи тих ти по ва за да та ка за про ве ра ва ње оства ре но сти стан дар да. Стан дар ди мо гу да по мог ну шко ла ма и на став ни ци ма да од ре де по стиг ну ће сво јих уче ни ка у по ре ђе њу са на ци о нал ним стан дар ди ма. Опи са ни стан дар ди у овом при руч ни ку на ци о нал ни су стан дар ди. Они мо гу да по слу же као ин стру мент за по ре ђе ње по стиг ну ћа уче ни ка кон крет не шко ле са оче ки вањи ма ко ја су про јек то ва на на на ци о нал ном ни воу. По ре ђе ња шко ле са на ци о нал ним стандар дом тре ба вр ши ти уз све по треб не ме ре опре за. Јед на та ква ме ра је узи ма ње у об зир усло ва у ко ји ма шко ла ра ди. Шта стан дар ди зна че за уче ни ке и ро ди те ље Ва жни до ку мен ти о обра зо ва њу обич но ни су до ступ ни уче ни ци ма и ро ди те љима јер се тре ти ра ју као струч на ли те ра ту ра за на став ни ка. То не би тре ба ло да бу де случај са стан дар ди ма за основ но обра зо ва ње. У са вре ме ној шко ли уче ни ци и ро ди те љи су парт не ри на став ни ку у обра зов ном про це су, они ак тив но пре у зи ма ју од го вор ност за ток обра зов ног про це са. Свест о то ме шта тре ба по сти ћи у обра зо ва њу омо гу ћу је укљу чи вање ме ха ни за ма са мо ре гу ли са ног уче ња код уче ни ка. Ро ди тељ, на осно ву стан дар да, мо же да пру жи спе ци фич ни ју по др шку и мо же ком пе тент ни је да над гле да сам про цес на предо ва ња свог де те та. Осва ја ње ова квих уло га уче ни ка и ро ди те ља у обра зов ном про це су циљ је ко ме вре ди те жи ти. Ва жно је има ти на уму да стан дар ди отва ра ју вра та и но вим на чи ни ма оце њи ва ња у шко ли. Ми сли мо на све об ли ке оце њи ва ња ко ји слу же ви ше као по др шка про це су уче ња, а ма ње као на гра да или ка зна (то су раз ли чи ти об ли ци фор матив ног оце њи ва ња). 8

10 Шта стан дар ди зна че за уче ни ке са по себ ним по тре ба ма Не ки ис ка зи о зна њи ма и ве шти на ма из до ку мен та о стан дар ди ма мо гу би ти не а декват ни за уче ни ке са по себ ним по тре ба ма. Због то га је нео п ход но да на став ник ко ји ра ди са тим уче ни ци ма сам до не се суд о то ме ко је стан дар де тре ба при хва ти ти или при ла го дити ка да се про це њу је по стиг ну ће уче ни ка и из ве шта ва о ње го вом на прет ку. У до но ше њу од лу ке о то ме на став ник, по на шем ми шље њу, мо ра ува жи ти и ми шље ња струч них служби шко ле, као и слу жби ван шко ле ко је се ба ве обра зо ва њем уче ни ка са по себ ним потре ба ма. Ор га ни за ци ја стан дар да по ни во и ма по стиг ну ћа мо же би ти од ве ли ке ко ри сти на став ни ци ма ко ји ра де са овом ка те го ри јом де це. Шта стан дар ди зна че за би о ло ге ко ји ра де у обра зо ва њу Иако су стан дар ди за сно ва ни на са др жа ју би о ло ги је као на у ке, ли ста стан дар да не пре сли ка ва вер но ста ње у би о ло шкој на у ци. Не сла га ње по ти че од не ус кла ђе но сти ком петен ци ја ко је би о ло зи же ле да оства ре у оба ве зном обра зо ва њу и ли сте оно га што уче ни ци објек тив но мо гу да са вла да ју у по сто је ћим усло ви ма. У стан дар ди ма ко је смо при пре ми ли не ће се на ћи не ке од по себ но атрак тив них тема, као што су мо ле ку лар на би о ло ги ја, ху ма на ге не ти ка, ге не тич ки ин жи ње ринг и ГМО, би о тех но ло ги је и на но тех но ло ги је, гло бал на еко си стем ска еко ло ги ја, ево лу ци ја и по рекло жи во та на Зе мљи итд. Рад на гру па ни је има ла ман дат да ме ња Пла ном и про гра мом про пи са не са др жа је. Из о ста нак стан дар да у до ме ну нај а трак тив ни јих те ма би о ло ги је про блем је о ко ме би о ло зи као струч ња ци тре ба да се из ја сне. Пи та ње ко је је до ку мент о стан дар ди ма отво рио јес те: из ко јег је ве ка би о ло ги ја ко ју на ша де ца уче у шко ли? У пе ри о ду нај бур ни јег раз во ја би о ло ги је као на у ке, школ ска Би о ло ги ја је је дан од нај ма ње при влач них пред ме та (пре ма од го во ри ма уче ни ка на упит ни ку). Про грам Би о ло ги је треба оса вре ме ни ти. Због не до ста та ка ва же ћег На став ног пла на и про гра ма у ли сти стан дар да има ма ло ис ка за ко ји се ти чу ве шти на нео п ход них за ак тив но ко ри шће ње би о ло ги је, ма ло стан дарда прак тич ног ра да и ма ло са др жа ја ве за них за раз вој ис тра жи вач ког при сту па у из у чава њу би о ло ги је. Раз у ме ва ње на уч ног ме то да и раз вој спо соб но сти кри тич ког ми шље ња та ко ђе тре ба да бу ду ком пе тен ци је ко је се оства ру ју у овом на став ном пред ме ту. Опи са на зна ња и ве шти не уче ни ка ука зу ју би о ло зи ма на ме ста где би њи хов до датни ан га жман био нај це лис ход ни ји. Шта ви ше, стан дар ди ука зу ју на ну жан ре до след ко рака, од но сно, на раз вој зна ња у обла сти Би о ло ги је. Сви они зах те ви ко ји се не на до ве зу ју на ком пе тен ци је ко ји ма је уче ник већ овла дао, оста ју у до ме ну ле пих же ља и нео сно ва них оче ки ва ња. Гра ди во би о ло ги је оп те ре ће но је струч ним тер ми ни ма. Је дан број тер ми на по знат је уче ни ци ма из сва ко днев ног жи во та (плод, де о ба, за јед ни ца, бу ба, ће ли ја, ор га ни зам, бо та ни ка, по пу ла ци ја, еко ло ги ја итд). За да так на ста ве би о ло ги је је да та ква спон та на знања де це по диг не на ни во пре ци зних на уч них пој мо ва. До бар део на ста ве би о ло ги је од носи се на усва ја ње би о ло шке тер ми но ло ги је. То ни је до бро за Би о ло ги ју. Би о ло ги ја је као на у ка пре ва зи шла фа зу у ко јој су пре ци зне де скрип ци је и ко рект не кла си фи ка ци је би ле њен основ ни до мет. Са вре ме на би о ло ги ја зах те ва но ве, сло же ни је ком пе тен ци је као што су: ре ша ва ње про бле ма, уоча ва ње од но са, раз ли чи ти об ли ци за кљу чи ва ња и кри тич ког расу ђивања. Овим и слич ним ком пе тен ци ја ма мо ра се окре ну ти са вре ме на на ста ва Би о- 9

11 Oбразовни стандарди ло ги је. По ку ша ли смо да кроз стан дар де ука же мо на не ке од тих ком пе тен ци ја, да ис такне мо њи хов зна чај за на ста ву Би о ло ги је. Стан дар ди ко је смо фор му ли са ли про ве ра ва ни су те сто ви ма ти па па пир-олов ка. Усло ви у ко ји ма се из во ди та кво те сти ра ње у при лич ној ме ри су ути ца ли на се лек ци ју и са др жај стан дар да. За то у стан дар ди ма не ма до вољ но ис ка за о прак тич ним и те рен ским уме њи ма и ве шти на ма. Ва жан за да так за не ки на ред ни пе ри од би ће осми шља ва ње ре а листич ких зах те ва у по гле ду про це ду рал них зна ња тог ти па, по себ но овла да ва ње ис тра живач ким про це ду ра ма. То, на рав но, под ра зу ме ва и осми шља ва ње из во ди вих про це ду ра за про ве ру тих зна ња. Стан дар ди ко је смо са чи ни ли ни су се ухва ти ли у ко штац са овим про бле ми ма, што не зна чи да их не сма тра мо зна чај ним. Ре ша ва ње на ве де них про бле ма чи ни осно ву про гра ма бу ду ћих ис пи ти ва ња зна ња и ве шти на у Би о ло ги ји. Исти про бле ми би, та ко ђе, тре ба ло да бу ду и у фо ку су ра да на буду ћем Пла ну и про гра му и уџ бе ни ци ма из ове обла сти. Ка кво је ме сто би о ло ги је у по ро ди ци при род них на у ка Би о ло ги ја се ме ђу при род ним на у ка ма из два ја по сло же но сти, ди на мич но сти и разно вр сно сти фе но ме на жи вог, као и по то ме ко ли ко се екс пе ри мен тал ни при ступ мо же уоп ште при ме ни ти и на ко јем ни воу би о ло шке ин те гра ци је. Та кве ка рак те ри сти ке био ло ги је прет по ста вља ју да су уче ни ци основ не еле мен те ме ре ња, ис тра жи ва ња и ма тема тич ког опи си ва ња по ја ва нај ве ћим де лом усво ји ли на дру гим пред ме ти ма, до ни воа да их мо гу ефи ка сно ко ри сти ти у би о ло ги ји. За мно ге те ме нео п ход на су пред зна ња о фи зич ким или/и хе миј ским прет по став ка ма про у ча ва них би о ло шких фе но ме на, а до датно, ге о про стор ни и дру штве ни кон текст мно гих би о ло шких по ја ва тра жи ко ре ла ци ју и са ге о гра фи јом и дру штве ним на у ка ма. Ме ђу тим, чи ње ни ца да се у Ср би ји са др жа ји тих на у ка из у ча ва ју у ви ше одво је них ди сци пли нар них пред ме та, су жа ва и зна чај но ограни ча ва мо гућ но сти да се мно ги прин ци пи и мо де ли у би о ло ги ји прак тич но про ве ре или илу стру ју нај бо љим при ме ри ма. Пли ма и осе ка се, на при мер, као фе но мен без об ја шњења по ја вљу ју у јед ном пред ме ту (Ге о гра фи ја), мо дел ко ји ну ди мо гућ ност за об ја шње ње се по ја вљу је у дру гом (Фи зи ка), док се ор га ни за ци ја жи вог све та у тим усло ви ма об ра ђу је у тре ћем (Би о ло ги ја). Још дра ма тич ни ји су при ме ри фо то син те зе и (ће лиј ског) ди са ња, ко ји, за пот пу но об ја шње ње, зах те ва ју из у зет ну ин те гра ци ју гра ди ва ви ше при род них на у ка. У седмом раз ре ду ка да се те жи шно про у ча ва чо век, слич но је са кон цеп ти ма ди на мич ке рав но те же и ре гу ла ци је, тј хо ме о ста тич не ин те гра ци је фи зи о ло шких, не у роен до кри них и ето ло шких функ ци ја нео п ход них за пре жи вља ва ње на ни воу је дин ке (орга ни зма). То у би о ло ги ји, по пра ви лу, во ди фор ма ли зму у на ста ви, ко ји се огле да у фор сира њу чи ње нич ног зна ња ( на бу бај па за бо ра ви ) и фе но ме но ло шком ( уче ње на ре цепт, итд.) пре зен ти ра њу ин те гра тив них фе но ме на. Ова ква раз два ја ња по ја ва од об ја шње ња или прин ци па од при ме на има ју за по сле ди цу сла би је по стиг ну ће уче ни ка на ин тер дисци пли нар ним и мул ти ди сци пли нар ним те ма ма, што се огле да у ја сним те шко ћа ма да се за њих утвр де стан дар ди. Слич но мо же мо да ка же мо и за све те ме ко је су тран сди сципли нар не као што су: на уч ни ме тод, ве за на у ке и тех но ло ги је, исто ри ја на у ке или од нос на у ке и дру штва, од нос чо ве ка и при ро де и сл. Ко ре ла ци ја би о ло ги је са дру гим пред ме ти ма мо же се оства ри ти на ви ше на чи на: у ви ду хо ри зон тал не ко ре ла ци је, ка да се би о ло шки са др жа ји и гра ди во дру гих пред ме та об ра ђу ју исто вре ме но; нпр. си сте ми ор га на за ва ре ње и ди са ње (седми раз ред) са би о ло шки ва жним неорганским је ди ње њи ма (хе ми ја, седми раз ред). 10

12 у ви ду ди ја го нал не ко ре ла ци је ка да се та кви са др жа ји по ве зу ју у раз ли чи то вре ме или се са др жа ји би о ло ги је ве зу ју за већ об ра ђе не са др жа је дру гих пред ме та; нпр. фи зич ка ге о гра фи ја (пе ти раз ред) и еко ло ги ја - основ ни пој мо ви (осми раз ред) у ви ду вер ти кал не ко ре ла ци је ко ја се са сто ји у ус по ста вља њу ве зе у окви ру предме та са са др жа ји ма ко ји су ра ни је об ра ђе ни или са оним ко ји ће би ти об ра ђе ни; си сте мати ка би ља ка и про це си у ве зи са биљ ка ма (пе ти раз ред) и еко си сте ми (осми раз ред) Уче ње кроз ис тра жи ва ње тре ба да има цен трал но ме сто у уче њу би о ло ги је и природ них на у ка уоп ште за то што омо гу ћа ва уче ни ци ма да схва те ка ко се раз ви ја ју на уч не иде је и за то што су ве шти не и про це ду ре на уч ног ис тра жи ва ња вр ло ко ри сне алат ке у ре ша ва њу сва ко днев них, не на уч них про бле ма. Ис тра жи ва ње као ме тод уче ња ак ти ви ра но ве спо соб но сти уче ни ка и зна чај но по ме ра гра ни це уче нич ких по стиг ну ћа. Ком пе тенци је ко је се ти чу прак тич ног ра да, уче ња кроз ис тра жи ва ње и ко ри шће ња на уч ног ме то да бит не су за стан дар де Би о ло ги је без об зи ра на сла бу по кри ве ност та квих те ма На став ним пла ном и про гра мом. Ем пи риј ска про ве ра уче нич ких ком пе тен ци ја у овом до ме ну ни је се мо гла ура ди ти по у зда но и ква ли тет но са мо на осно ву те ста па пир-олов ка. Због то га је ли ста стан дар да за суб до мен По сма тра ње, ме ре ње и екс пер мент у Би о ло ги ји озна че на зве зди ца ма. Про јек ци ја ком пе тен ци ја по ни во и ма по стиг ну ћа, у овом слу ча ју, утвр ђе на је на осно ву ин ди рект них до ка за о уче нич ким по стиг ну ћи ма, као и на осно ву екс перт ског ми шље ња чла но ва ти ма. Ка кву би о ло ги ју же ли мо да по др жи мо пред ло же ним стан дар ди ма По сто ји ви ше на чи на да се уста но ве обра зов ни стан дар ди и про из вод мо же имати пу но раз ли чи тих фор ми. По сто је, ме ђу тим, ка рак те ри сти ке ко је би сви обра зов ни стан дар ди тре ба ло да има ју уко ли ко те же да успе шно по ве жу ци ље ве обра зо ва ња и захте ве кон крет них ком пе тен ци ја. У кре и ра њу стан дар да за пред мет Би о ло ги ја ру ко во ди ли смо се сле де ћим основ ним на че ли ма: 1) Спе ци фи ка ци ја пред ме та: Обра зов ни стан дар ди се од но се на спе ци фи чан са др жај предме та, по ста вље ни су ја сним тер ми ни ма ко ји од ра жа ва ју ба зич не прин ци пе би о ло шке на у ке. 2) Фо кус: Стан дар ди не по кри ва ју це ло ку пан са др жај обла сти или пред ме та до де та ља ко је про грам екс пли ци ра. Стан дар ди кон кре ти зу ју са мо је згро би о ло шких ди сци пли на. 3) Ку му ла тив ност: Обра зов ни стан дар ди се од но се на ком пе тен ци је ко је су би ле разви ја не код уче ни ка до од ре ђе не фа зе шко ло ва ња и због то га од ра жа ва ју ку му ла тив но, си сте мат ски ин те гри са но уче ње кроз свих осам раз ре да. 4) Све о бу хват ност: Стан дар ди ис ка зу ју ко ји је оче ки ва ни ми ни мал ни зах те ви од свих уче ни ка. Ови ми ни мал ни стан дар ди се мо ра ју при ме њи ва ти на све уче ни ке, без обзи ра на про фил уче ни ка и тип шко ле (осим за уче ни ке са по себ ним по тре ба ма). 5) Ди фе рен ци ја ци ја: Стан дар ди ни су са мо преч ка ко ју тре ба пре ско чи ти. Они тако ђе пра ве раз ли ку из ме ђу ни воа ком пе тен ци ја пре ма сте пе ну оства ри ва ња за да тих захте ва. Стан дард се мо же да ље раз ра ђи ва ти и усло жња ва ти, по по тре би од го ва ра ју ћи на зах тев по ста вљен од стра не др жа ве или по је ди нач не шко ле. Ра зу мљи вост: 6) Обра зов ни стан дар ди су фор му ли са ни ја сно, кон ци зно и по мо ћу пре ци зно де фи ни са них пој мо ва да би би ли ра зу мљи ви не са мо на став ни ци ма већ и учени ци ма и ро ди те љи ма. 11

13 Oбразовни стандарди 7) Флек си бил ност: Стан дар ди се кон стру и шу та ко да се зах те ва не ком пе тен ци је мо гу ре а ли зо ва ти на раз ли чи те на чи не и по мо ћу раз ли чи тих са др жа ја. Из во дљи вост: 8) Зах те ви стан дар да, по себ но на сред њем и на пред ном ни воу, тре ба да за уче ни ке и на став ни ка пред ста вља ју иза зов на ко ји се, уз од ре ђен на пор, мо же од го во ри ти. Поштујући наведена начела, знања из биологије поделили смо у области; у свакој области развили смо неколико (3-4) исказа карактеристичних знања и вештина, која представљају интегративну и развојну целину области. Сами искази су уређени од једноставнијих до сложенијих: од феномена до процеса; од стања до динамике; од описа до применљивости. На основу тих исказа, развијени су стандарди тако да су компетенције ученика дефинисане у градацији од препознавања основних чињеница о феноменима и процесима (на основном нивоу), преко конкретног знања о феноменима и процесима (на средњем нивоу), до разумевања феномена и процеса и решавања проблема (на напредном нивоу постигнућа). У издвајању области, карактеристичних исказа знања, и стандарда, тражили смо интегративне теме: јединство и разноврсност живота на Земљи, функционалну интеграцију која омогућава хомеостазу од организама до биосфере, усклађеност интеракција са околином, преживљавање и опстанак, еволуција и природни систем филогеније живог света. Инсистирали смо на применљивости знања у свакодневном животу (Заштита животне средине, Човек и здравље). Предвидели смо да у даљем развоју програма веће тежиште буде на посматрању, истраживању и експерименту као методу стицања знања. Садашњи Наставни план и програм биологије је редослед излагања градива у другом циклусу образовања поставио кроз «хоризонталну организацију» (5. разред - ботаника, 6. зоологија, 7. човек, 8. екологија). Ми смо области, знања и стандарде поставили и организовали «вертикално», тако да се у (скоро) свим областима, излагање и проверава може обавити у сваком разреду. На пример, градиво из области «особине живих бића» се може наћи у свим разредима од То оставља могућност да се целина стандарда покрије у више наставних година, по нивоима узимајући у обзир узраст ученика и сложеност тема. Да би олакшали сналажење у примени стандарда у постојећем НПП-у дали смо и упоредну табелу, по разредима и основним садржајима програма, са предлогом како се која знања и стандарди могу реализовати. Верујемо да ће наставницима тиме бити олакшан посао у припреми конкретних планова излагања тема и наставних часова, јер ће моћи да у дужем периоду припреме ђаке за евалуацију на крају обавезног осмогодишњег школовања. Очекујемо да ће у будућности доћи до боље и садржајније интеграције НПП-а и стандарда, Оваква поставка и структура стандарда из биологије је, по нашем мишљењу, истовремено и активна и проактивна, а тиме и одржива на дужи рок. У овом тренутку, подржава проверу садашњих постигнућа ученика према циљевима и задацима постојећег програма и градива. На дужи рок, указује на могућу прекомпозицију Наставног плана и програма Биологије. Конкретно, пуна имплементација стандарда у шестој области очекује се тек када се биолошки кабинет у школама у потпуности инфраструктурно и дидактички опреми, а дотле предлажемо имплементацију тих стандарда само у оним школским срединама које превазиђу то важно екстерно ограничење (садржаји тих стандарда су у тексту означени звездицама - *). Важно је напоменути да су и из Физике и Хемије као и Биологије, развијени стандарди из области ЕКСПЕРИМЕНТ које је у овој фази могуће само индиректно верификовати, а за које очекујемо да ће се развијати упоредо са развојем школског програма и превазилажењем постојећих ограничења. 12

14 Које су области и карактеристична знања стандардизовани за Биологију 1. ОБЛАСТ ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА У овој области ученик/ученица: - зна карактеристике живе и неживе природе (БИ БИ БИ БИ БИ ) - уочава сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња (БИ БИ БИ ) - уочава потребу за класификовањем живог света због његове велике разноликости (БИ БИ БИ ) - уочава просторну и временску променљивост живог света (БИ БИ БИ ) 2. ОБЛАСТ ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА У овој области ученик/ученица: - зна да организми имају карактеристичну грађу која омогућава одвијање различитих функција неопходних за одржавање живота (БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) - познаје основне животне процесе и њихову улогу у остваривању одговарајућег понашања јединке (БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) - разуме да организми функционишу као независне уравнотежене целине у сталној интеракцији са околином (БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) 3. ОБЛАСТ НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА У овој области ученик/ученица: - разуме да се врста одржава репродукцијом, а да вишећелијски организми расту деобама и повећањем величине ћелија (разлику између митозе и мејозе) (БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) - зна да основни ћелијски процеси зависе од гена и разуме да се особине наслеђују комбиновањем генетичког материјала предака и да средина утиче на њихово испољавање (БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) - разуме основе теорије еволуције и схвата њен значај у формирању савременог биолошког мишљења (БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) 4. ОБЛАСТ ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ У овој области ученик/ученица: - зна и разуме опше еколошке појмове (БИ БИ БИ БИ БИ ) - познаје и разуме основне законитости и принципе у екологији (БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) - уочава разноликост екосистема на Земљи (БИ БИ БИ БИ БИ ) - разуме утицај човека на биосферу (заштита животне средине) (БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) 5. ОБЛАСТ ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ У овој области ученик/ученица: - познаје основне хигијенске мере и разуме зашто су потребне (БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) - познаје принципе правилне исхране и разуме њихов значај (БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) - познаје принципе вођења здравог живота и разуме значај поштовања ових принципа (БИ БИ БИ БИ БИ ) - препознаје карактеристична понашања људи и разуме узроке њиховог настанка (БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ ) 6. ОБЛАСТ ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ, ЕКСПЕРИМЕНТ У БИОЛОГИЈИ* У овој области ученик/ученица: - *прикупља податке (посматрањем, бројањем, мерењем) у биологији:(би БИ БИ )* - *познаје основне поступке истраживачког рада у биологији: (БИ БИ БИ )* - *обрађује и приказује прикупљене податке: (БИ БИ БИ )* - *изводи експеримент у биологији:(би БИ БИ БИ )* 13

15 Како су стандарди повезани са постојећим Планом и програмом Биологије? Садржаји програма Оперативни задаци - Ученици треба да: 1. Увод - схвате улогу појам биологије као науке значајне за напредак човечанства и одрживог развоја; - буду оспособљени за руковање једноставним лабораторијским прибором; лупом или микроскопом; 2. Особине живих бића и разноврсност живог света 3. Царство гљива 4. Царство биљака - грађа и животни процеси биљака 5. Разноврсност биљака, значај и заштита - умеју да израде једноставне привремене препарате; - упознају основну јединицу грађе живих бића; - упознају разноврсност живих бића; * одређене теме (садржаји програма) вируси, бактерије, једноћелијске алге, гљиве и праживотиње се приказују информативно, а излагање тема се може конципирати као скраћене верзија по узору на наредне теме или тему праживотиња из шестог разреда; - упознају царство гљива и њихове основне карактеристике; -схвате појам ботанике као научне области биологије; - упознају и знају да објасне основну спољашњу грађу вегетативних биљних органа; - знају да објасне грађу и улогу цвета, плода и семена; - схвате процес и начине опрашивања и оплођења; - упознају царство биљака и најзначајније групе; - упознају основне елементе заштите и степен угрожености биљака делатностима човека у природи; - развијају интересовање за проширивање знања у одговарајућим институцијама (ботаничка башта, природњачки музеј, библиотеке); Пети разред Област и карактеристична знања и вештине - Ученик/ца: Стандарди који се могу применити - зна карактеристике живе и неживе природе; - БИ БИ БИ БИ БИ зна карактеристике живе и неживе природе; - уочава сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња; - уочава сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња; - уочава просторну и временску променљивост живог света; - зна да организми имају карактеристичну грађу која омогућава одвијање различитих функција неопходних за одржавање живота; - познаје основне животне процесе и њихову улогу у остваривању одговарајућег понашања јединке; - разуме да организми функционишу као независна еуравнотежене целине у сталној интеракцији са околином; - разуме да се врста одржава репродукцијом, а да вишећелијски организми расту деобама и повећањем величине ћелија (разлику између митозе и мејозе); - уочава потребу за класификовањем живог света због његове велике разноликости; - зна да организми имају карактеристичну грађу која омогућава одвијање различитих функција неопходних за одржавање живота; - познаје и разуме основне законитости и принципе у екологији; - разуме утицај човека на биосферу (заштита животне средине) ; - познаје принципе правилне исхране и разуме њихов значај; - БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ

16 Садржаји програма Оперативни задаци - Ученици треба да: 1. Увод: - упознају основне појмове о природном систему животиња и еволутивном развоју главних група; 2. Праживотиње 3. Царство животиња - упознају животни простор, начин живота, грађу, разноврсност и значај праживотиња; - упознају животни простор, начин живота, спољашњу грађу и основе унутрашње грађе, разноврсност и значај сунђера, дупљара, црва, мекушаца, зглавкара и бодљокожаца; - схвате улогу инсеката у природи; - упознају болести које изазивају или преносе животиње, начин преношења и превенцију; - упознају жвотни простор, начин живота, грађу, разноврсност и значај риба, водоземаца, гмизаваца, птица и сисара; - схвате значај бриге о потомству птица и сисара; Шести разред Област и карактеристична знања и вештине - Ученик/ца: - уочава потребу за класификовањем живог света због његове велике разноликости; - разуме основе теорије еволуције и схвата њен значај у формирању савременог биолошког мишљења; - уочава сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња; - уочава потребу за класификовањем живог света због његове велике разноликости; - уочава просторну и временску променљивост живог света; - зна да организми имају карактеристичну грађу која омогућава одвијање различитих функција неопходних за одржавање живота; - познаје основне животне процесе и њихову улогу у остваривању одговарајућег понашања јединке; - разуме да организми функционишу као независна уравнотежене целина у сталној интеракцији са околином; - разуме да се врста одржава репродукцијом, а да вишећелијски организми расту деобама и повећањем величине ћелија (разлику између митозе и мејозе); - познаје и разуме основне законитости и принципе у екологији; - познаје основне хигијенске мере и разуме зашто су потребне; 4. Угроженост и заштита животиња 5 Увод у еволуцију живог света - схвате значај одговорног односа према животињама; - разуме утицај човека на биосферу (заштита животне средине) ; - зна основне научне чињенице о току и развоју живота на Земљи и етапе земљине историје; - зна да живот на Земљи има историју са којом се можемо упознати на основу фосилних записа; - разуме основе теорије еволуције и схвата њен значај у формирању савременог биолошког мишљења; Стандарди који се могу применити - БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ

17 Садржаји програма 1. Порекло и развој људске врсте 2. Грађа човечјег тела 3.Репродуктивно здравље Оперативни задаци - Ученици треба да: - науче основне податке о развоју људске врсте, етапе у развоју савременог човека и еволутивни положај човека данас; - стекну знања о грађи ћелија и ткива и повезаност органа и органских система у организам као целину; - упознају основну грађу и улогу коже; - упознају облик и грађу костију и мишића; - упознају грађу и функцију: нервног система и чула; жлезада са унутрашњим лучењем ( и њихову повезаност са нервним системом); система органа за варење, дисање, циркулацију, излучивање (и њихов значај за промет материја); - науче грађу и функционисање система органа за размножавање, фазе у полном сазревању човека и биолошку регулацију процеса везаних за пол; - упознају најчешћа обољења и повреде органских система човека; - науче основна правила пружања прве помоћи; - развијају неопходне хигијенске навике; - схвате значај здравствене културе и репродуктивног здравља; - схвате значај и улогу породице у развоју, опстанку, напретку људског друштва, као и последице њеног нарушавања; Седми разред Област и карактеристична знања и вештине - Ученик/ца: - разуме основе теорије еволуције и схвата њен значај у формирању савременог биолошког мишљења; - уочава потребу за класификовањем живог света због његове велике разноликости; - зна да организми имају карактеристичну грађу која омогућава одвијање различитих функција неопходних за одржавање живота; - познаје основне животне процесе и њихову улогу у остваривању одговарајућег понашања јединке; - разуме да организми функционишу као независна уравнотежене целина у сталној интеракцији са околином; - разуме да се врста одржава репродукцијом, а да вишећелијски организми расту деобама и повећањем величине ћелија (разлику између митозе и мејозе); - зна да основни ћелијски процеси зависе од гена и разуме да се особине наслеђују комбиновањем генетичког материјала предака; - разуме основе теорије еволуције и схвата њен значај у формирању савременог биолошког мишљења; - познаје основне хигијенске мере и разуме зашто су потребне; - познаје принципе правилне исхране и разуме њихов значај; - познаје принципе вођења здравог живота и разуме значај поштовања ових принципа; - препознаје карактеристична понашања људи и разуме узроке њиховог настанка; Стандарди који се могу применити - БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ

18 Садржаји програма Оперативни задаци - Ученици треба да: 1. Увод - упознају појам еколошке разносврсности и њен значај за опстанак и еволуцију живота на Земљи; - науче и схвате нивое организације живог света у природи; - упознају предмет истраживања екологије и њен значај; - упознају компоненте животне средине; Осми разред Област и карактеристична знања и вештине - Ученик/ца: - уочава просторну и временску променљивост живог света - разуме основе теорије еволуције и схвата њен значај у формирању савременог биолошког мишљења - зна и разуме опше еколошке појмове 2. Екологија и животна средина - упознају еколошке факторе и њихов значај за живи свет; - схвате основне односе исхране и повезаност живих бића у ланцима исхране; - схвате узајамне односе живих бића и животне средине и динамику односа материја и енергије; - схвате значај еколошке равнотеже за одржавање екосистема; - упознају основне типове екосистема и животне услове у њима; - зна да организми имају грађу која омогућава одвијање функција неопходних за одржавање живота - познаје основне животне процесе и њихову улогу у остваривању одговарајућег понашања јединке - разуме да организми функционишу као независне целине у сталној интеракцији са околином - познаје и разуме основне законитости и принципе у екологији - уочава разноликост екосистема на Земљи 3. Угрожавање, заштита и унапређење екосистема животне средине 4. Глобалне последице загађивања животне средине 5. Животна средина и одрживи развој 6 Животна средина, здравље и култура живљења - стекну знања у вези са изворима и последицама угрожавања животне средине екосистема; - упознају глобалне последице загађивања животне средине; - упознају појам и концепцију одрживог развоја; - разумеју улогу и значај личног ангажовања у заштити животне средине; - упознају природне ресурсе, њихову ограниченост и значај рационалног коришћења; - изграде ставове, развијају знања и умења неопходна за заштиту животне средине; - развијају еколошку, здравствену и културу живљења; - разуме утицај човека на биосферу (заштита животне средине) - разуме да организми функционишу као независне целине у сталној интеракцији са околином - познаје основне хигијенске мере и разуме зашто су потребне - познаје принципе вођења здравог живота и разуме значај поштовања ових принципа Стандарди који се могу применити - БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ БИ

19

20 2. ДЕО: ФОРМУЛАЦИЈЕ СТАНДАРДА И ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ПО НИВОИМА 1. ОБЛАСТ ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА Иако се ова подобласт чини веома једноставном по свом наслову, понекад је тешко направити јасну разлику између живог и неживог у природи. Како се биологија бави феноменима живог, сматрали смо да је од изузетне важности да се истакну и систематизују знања о критеријумима разликовања живог од неживог света: да се уоче својства живог, граница живог и неживог, и примена тог знања у атипичним ситуацијама. Указали смо на јединство живота на Земљи на основу морфолошких сличности и разлика које постоје између биљака и животиња, на ћелијском нивоу као и на њиховој спољашњој морфологији и понашању. Затим смо указали на велику разноврсност живота која упућује на употребу природног система класификације врста од оквира царстава до нивоа редова најважнијих група. Као једно од својстава живота на Земљи издвојили смо просторну и временску променљивост живих бића (организама, популација, заједница) у односу на просторновременску променљивост средине коју насељавају. Ученик/ца зна карактеристике живе и неживе природе Осим разлика живог и неживог у типичним и атипичним ситуацијама уводи се и вирус као гранична форма живота. БИ уме да наведе основне карактеристике живог света; БИ разликује живу и неживу природу у непосредном окружењу и у типичним случајевима На слици су приказана три организма која обављају процес дисања. Наведи их. Три организма су:

21 Oбразовни стандарди БИ примењује критеријуме за разликовање живог од неживог на карактеристичном биолошком материјалу (препарати, огледи) Када посматраш под микроскопом следеће препарате, где ћеш уочити ћелије? а) на препарату са морском сољу б) на препарату са опиљцима гвожђа в) на препарату са зрнцима песка г) на препарату длаке БИ примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајевима и у атипичним примерима (вируси, делови организама, плодови и сл.) БИ уме да објасни зашто је нешто класификовано као живо или неживо Заокружи слово испред оног критеријума по којем вирус не спада у жива бића: а) изазива заразне болести б) нема ћелијску грађу в) има генетички материјал г) размножава се д) храни се Ученик/ца уочава сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња Морфолошке разлике као и особине између биљака и животиња засноване су на одсуству или присуству пластида, вакуола, ћелијског зида као и на различитим функцијама које ћелије обављају у организму (што умногоме зависи од органа у чијој изградњи ћелије учествују); разлике постоје и у локомоцији ако се кретање узме у буквалном смислу. БИ препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња Који од наведених животних процеса се дешава само у биљкама? а) раст и развиће б) размножавање в) фотосинтеза г) дисање 20

22 БИ познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима Одреди које особине имају биљке а које животиње. Води рачуна да неке особине имају и биљке и животиње. Упиши знак + у одговарајућу колону. КАРАКТЕРИСТИКЕ БИЉКЕ ЖИВОТИЊЕ Реагује на утицаје спољашње средине Расте Активно се крећу Има лишће БИ разуме критеријуме по којима се разликују биљке и животиње и уме да их примени у атипичним случајевима Организам X је вишећелијске грађе и лови инсекте којима се храни. Његове ћелије имају једро, ћелијски зид и хлоропласте. Ком царству припада овај организам? И корали и биљке су причвршћени за подлогу. Наведи још три сличности између ове две групе организама

23 Oбразовни стандарди Ученик/ца уочава потребу за класификовањем живог света због његове велике разноликости Од описа и својстава пет царстава до коришћења на нивоу кола, класа и редова, уводи се природни систем класификације као оквир за преглед изузетне разноврсности живог света на Земљи.БИ уме да наведе називе пет царстава и познаје типичне представнике истих Пажљиво погледај слику. Пронађи по једног представникa за свако царство и напиши његов назив у табелу. вирус вргањ бактерија амеба бубамара маслачак царство монера царство протиста царство гљива царство биљака царство животиња Ђорђе жели да укључи храст у табелу организама. Шта треба да упише на празно место у табели? ОРГАНИЗАМ ОРГАНИЗАМ ОРГАНИЗАМ ОРГАНИЗАМ А Б В Г животиња животиња животиња инсект мекушац мекушац скривеносеменица лептир шкољка главоножац дикотила Купусар Речна шкољка Наутилус Храст БИ познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа кола/класе Пронађи биолошки критеријум по којeм се одређене врсте животиња сврставају у сисаре. а) имају сталну телесну температуру б) већина представника живи на копну в) њихови млади хране се млеком г) имају централни нервни систем 22

24 БИ познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа класе/реда најважнијих група На празно место у колони Б упиши назив одговарајуће групе којој сипа припада. А Б В животиња Животиња биљка зглавкар скривеносеменица инсект Главоножац дикотиледона биљка мрав Сипа храст Која два организма из табеле припадају истој систематској групи? ОРГАНИЗАМ А ОРГАНИЗАМ Б ОРГАНИЗАМ В животиња Животиња животиња лептир Пужеви главоножац Купусар Пуж голаћ Хоботница Одговорe упиши на линије. Ученик/ца уочава просторну и временску променљивост живог света У стандардима се тражи уочавање просторне и временске променљивости живих бића организама, популација и заједница (дневно-ноћна активност, зимски сан, анабиоза, летње мировање, пролећнице, цветање, плодоношење, листопад и гранопад) у односу на просторно-временску променљивост средине коју насељавају (рељефа, климе, смене дана и ноћи, плиме и осеке, годишњих доба и сл.). БИ зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје основне чињенице о томе Наведене су четири активности које обављају биљке и животиње. Пронађи активност која се, углавном, обавља само ноћу. а) веверица сакупља плодове б) пчеле опрашују цветове в) славуј пева г) миш скупља зрневље БИ уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када делује мањи број чинилаца на типичне заједнице живих бића или организме Какав живи свет очекујеш на врху планине у односу на подножје? а) богатији у броју јединки и броју врста б) сиромашнији у броју јединки и броју врста в) једнак у броју јединки и броју врста 23

25 Oбразовни стандарди БИ уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим заједницама У току зиме листопадно дрвеће мирује зато што нема довољно: а) сунчевог зрачења, влаге и кисеоника б) минерала, влаге и кисеоника в) сунчевог зрачења, влаге и топлоте г) минерала, топлоте и угљендиоксида У шуми ваздух је богатији кисеоником: а) у току дана, за време лета б) у току ноћи, за време лета в) у току дана, за време зиме г) у току ноћи, за време зиме 24

26 2. ОБЛАСТ ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА У биологији се доста дуго инсистирало на формалним, таксативним и чињеничним знањима о спољашњој морфологији и унутрашњој грађи (анатомији) ћелија, ткива, органа и органских система. Животне функције и интеграција животних процеса у организму, базираних на карактеристичној грађи, заузимали су мање важно место у обиљу чињеница о морфолошким и анатомским детаљима. Данас, биологија инсистира на улози физиолошких система у обављању животних процеса у конкретним окружењима, те се тежиште биологије јединки помера са формалног на функционални приступ. Отуд и теме о интеграцији, хомеостази и регулацији функционисања организама, међусобној условљености грађе и функције (како грађа подржава функцију) добијају већи значај од описа и компарације детаља. Ова област има за циљ да укаже на то да су основни животни процеси заједнички за сва жива бића (ма колико били једноставни или сложени и ма колико били разноврсни). Такође, истиче се и еволуциони значај развоја интегрисаног функционалног одговора организама јер се тако обезбеђује ефикасно преживљавање. У стицању знања о живим системима ученик треба да зна морфолошке, анатомске и физиолошке разлике на нивоу ћелија, органа и органских система и како су они уклопљени у једниствене функционалне одговоре. Највећи проблем у стандардизацији ове области представљало је обиље чињеничног материјала које ученици треба да савладају, што је постојећа пракса (од начина излагања наставника, до структуре Наставног плана и програма) подржавала, остављајући мало простора за разумевање процеса. Зато смо кроз три исказа карактеристичних знања - јединство животних процеса, јединство грађе и функције, хомеостаза и регулација инсистирали управо на функционалним компетенцијама ученика у опису стандарда. 25

27 Oбразовни стандарди Ученик/ца зна да организми имају карактеристичну грађу која омогућава одвијање различитих функција неопходних за одржавање живота Стандарди указују на јединство основних животних процеса, од једноћелијских до вишећелијских организама, као и интеграцију свих нивоа организације вишећелијских организама (ћелије, ткива, органа, органских система, организма). БИ зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви каракатеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије БИ зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организма у чијим се одељцима одвијају разноврсни процеси, и зна основне карактеристике грађе тих ћелија БИ зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма Ћелија врши размену супстанци са спољашњом средином преко: а) мембране б) једра в) цитоплазме г) митохондрија БИ разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у зависности од функције коју обављају у вишећелијским организмима (разлике између биљне и животињске ћелије, између коштане и мишићне ћелије и сл.) БИ зна и упоређује сличности и разлике између нивоа организације јединке: зна да се ћелије које врше исту функцију групишу и образују ткива, ткива са истом функцијом органе, органи са истом функцијом системе органа БИ зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека Које од понуђених ћелија на слици припадају биљним ћелијама? а) А и Б б) В и Г в) Д и А г) А и В д) Б и Ђ 26

28 БИ зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и човека БИ разуме морфолошку повезаност појединих нивоа организације и њихову међусобну функционалну условљеност БИ разуме узроке развоја и усложњавања грађе и функције током еволуције Шта се постиже повећањем површине мозга можданим вијугама у току еволуције? а) повећање покретљивости лобање б) повећање функционалних способности в) смањење масе нервног система г) смањење тежине тела Ученик/ца познаје основне животне процесе и њихову улогу у остваривању одговарајућег понашања јединке Овде, стандарди указују на значај физиолошких процеса у испољавању карактеристичног понашања које обезбеђује преживљавање јединки у конкретним условима. БИ познаје основну организацију органа у којима се одвијају различити животни процеси БИ разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном БИ разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића (дисање, надражљивост, покретљивост, растење, развиће, размножавање) БИ разуме да је за живот неопходна енергија која се производи, складишти и одаје у специфичним процесима у ћелији и да се тај процес назива метаболизам БИ разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној грађи, могу да везују енергију и стварају (синтетишу) сложене (хранљиве) материје БИ разуме да и у биљној и животњској ћелији сложене материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа енергија у процесу који се назива дисање Процес ћелијског дисања одвија се: а) у ћелијској мембрани код биљака б) у једру код животиња в) у цитоплазми код свих организама г) у митохондријама код биљака и животиња БИ разуме да је у остваривању карактеристичног понашања јединке неопходна функционална интеграција више система органа и разуме значај такве интеграције понашања за преживљавање БИ разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и функција јединке током животног циклуса 27

29 Oбразовни стандарди Ученик/ца разуме да организми функционишу као независне уравнотежене целине у сталној интеракцији са околином Ови стандарди описују значај одржавања хомеостазе организама; улогу неуроендокрине регулације у одржавању хомеостазе и у одговору организма на стрес. БИ зна да организми функционишу као независне целине у сталној интеракцији са околином Човек реагује на изазиваче болести микроорганизме стварањем материја којима се од њих брани. Заокружи слово испред назива те физиолошке особине. а) трансфузија б) имунитет в) транспирација г) коагулација БИ познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он значи БИ зна да је неопходна координиција функција у вишећелијским организмима и зна који органски системи омогућују ову интеграцију БИ зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у одржавању хомеостазе Уколико надбубрежне жлезде луче мање хормона, како ће да реагује хипофиза? а) смањиће лучење својих хормона који регулишу рад надбубрежних жлезда б) повећаће лучење својих хормона који регулишу рад надбубрежних жлезда в) неће реаговати на промену функције надбубрежних жлезда Заокружи слово испред једног тачног одговора. БИ зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који информишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже (улога нервног система) БИ зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који реагују на промене у околини и карактеристике органа које враћају организам у равнотежу онда када је из ње избачен (стресно стање - улога ендокриног система) БИ зна и разуме које су последице стресног стања за организам Када је јако хладно, количина крви која дотиче у нашу кожу се смањује. Шта се тиме постиже? 28

30 3. ОБЛАСТ НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА Изузетан развој генетике и молекуларне биологије обележио је другу половину XX века. Са једне стране, мапирање људског генома у основи је завршено, док се, са друге, директном генетичком модификацијом појављују и уводе потпуно нови сојеви, сорте и расе живих бића и користе у пољопривреди, индустрији лекова, индустријској биохемији и људској исхрани. Генетички маркери се користе у дијагностици многих болести и значајно повећавају успех терапије. ДНК анализом решавамо питање очинства или починиоца злочина у судској медицини, а многа питања порекла врста и њихових филогенетских односа сада добијају јасније одговоре применом процедура молекуларне генетике. У банкама гена чува се генетички материјал ретких, угрожених и значајних врста за будуће генерације. Етички моменти постају питање опредељења јавног мнења. Грађани се питају и учествују у доношењу одлука о томе да ли се у продавницама може продавати, а у пољопривреди гајити, генетички модификована храна, од јавности се тражи став према клонирању, вантелесној оплодњи, истраживањима на матичним ћелијама итд., а то све захтева образованог грађанина који може у дебати формирати став, изнети га и бранити. Знања из теорије еволуције и порекла живота на Земљи су формулисана у посебној групи стандарда и објашњена у даљем тексту. У анкети спроведеној у оквиру тестирања 47% ученика изјављује да их те теме највише интересују (а укупно 30% се о томе информише преко ТВ/Интернета ). У све четири године учења биологије само 15 страна уџбеничког материјала односи се на ове садржаје. Предлажемо да се овим темама да више места у програмима, тим пре што је наше испитивање показало да је успех ученика из Србије на питањима из ове области поражавајуће лош. Нисмо повукли ове стандарде из документа, иако смо свесни да се наставници биологије не баве овим садржајима пошто их постојећи програм на то ни не обавезује. Стручно мишљење чланова радне групе јесте да садржаје из области наслеђивања и еволуције треба уградити у стандарде. То је задатак на којем цела струка мора озбиљно порадити у будућности. Надамо се да ће у будућем школском програму ови садржаји бити адекватно заступљени. 29

31 Oбразовни стандарди Ученик/ца разуме да се врста одржава репродукцијом, а да вишећелијски организми расту деобама и повећањем величине ћелија (разлику између митозе и мејозе) Уз стицање основних знања о грађи и функцијама организма неопходним за одржавање живота, ученик треба да зна појам репродукције, да се врсте одржавају репродукцијом, разлику између раста и репродукције (раст ћелија и организама се одржава митотичким деобама и повећањем величина ћелија), односно разлику између соматских и герминативних ћелија, као и разлику између митотичких и мејотичких деоба. Траже се и знања о разликама полног и бесполног размножавања, као и знања о смени генерација тамо где постоји. БИ разуме да јединке једне врсте дају потомке исте врсте БИ зна основне појмове о процесу размножавања Приликом укрштања црне овце са белим јарцем добиће се: а) црни јарац б) бела овца в) црно бели јарац г) неће се добити потомство БИ разуме основне разлике између полног и бесполног размножавања; БИ разуме механизам настанка зигота Резултати митозе су: а) две ћелије које садрже хаплоидан број хромозома б) једна ћелија са диплоидним бројем хромозома в) две ћелије које садрже диплоидан број хромозома г) четири ћелије са диплоидним бројем хромозома БИ разуме разлику између телесних и полних ћелија у погледу хромозома и деоба БИ разуме да полне ћелије настају од посебних ћелија у организму На празна места упиши називе ћелија које имају наведени број хромозома. 30

32 Ученик/ца зна да основни ћелијски процеси зависе од гена и разуме да се особине наслеђују комбиновањем генетичког материјала предака и да средина утиче на њихово испољавање У стандардима се траже знања о: организацији генетичког материјала (једро, хромозоми, гени), основна знања о улози гена у основним ћелијским процесима, улози хромозома у деоби ћелије и основним принципима наслеђивања. Такође се траже и знања везана за појам животног циклуса и улогу средине у испољавању генетичке основе живих бића. БИ зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал БИ зна за појам и основну улогу хромозома БИ зна основне принципе наслеђивања БИ зна како делују гени и да се стечене особине не наслеђују БИ зна да од зигота настаје организам и да се тај процес назива развиће Хромозоми се налазе: а) у полним ћелијама организма б) у телесним ћелијама организма в) у свим ћелијама организма г) само у оплођеним ћелијама БИ разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични са њима БИ зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина Висина дечака зависи од: а) висине оца б) висине мајке в) висине оба родитеља г) уопште не зависи од висине родитеља БИ зна функцију генетичког материјала и његову основну улогу у ћелији; БИ зна да је број хромозома у ћелији карактеристика врсте У табели је приказан тачан број хромозома одређених врста организама. На основу табеле одговори колико хромозома има поленово зрно кукуруза и јајна ћелија винске мушице? ОРГАНИЗАМ ТЕЛЕСНА ЋЕЛИЈА (2n) ПОЛНА ЋЕЛИЈА (n) Винска мушица 8 4 Човек Кукуруз Поленово зрно кукуруза има хромозома. 2. Јајна ћелија винске мушице има хромозома. Одговори на питања уписивањем броја на линије 31

33 Oбразовни стандарди Ученик/ца разуме основе теорије еволуције и схвата њен значај у формирању савременог биолошког мишљења Теорија органске еволуције, као једна од основних парадигми биолошке науке, јесте међу најмоћнијим интегративним теоријама у биологији. Представља камен темељац савременог биолошког начина размишљања. Осим увида у сам процес еволуције и механизме којима се одвија, теорија еволуције даје и одговоре на питања о јединству живота на Земљи, његовом пореклу и оквирима у којима се мењао од настанка Земље до данашњих дана. Иако је као научна теорија стално подложна провери, преиспитивању и модификацији, постоји општи широки консензус међу биолозима о њеном значају и основним начелима. Та начела су и предмет стандардизације, при чему се, по нивоима постигнућа, стандардизују основна чињенична знања о еволуцији и пореклу живота на Земљи, знања којима се уоквирују варијабилност и прилагођеност живог света условима околине, као и основна знања о механизмима еволуционих промена. БИ зна основне научне чињенице о еволуцији живота на земљи и етапе земљине историје БИ зна да живот на Земљи има заједничко порекло са чијом се историјом можемо упознати на основу фосилних записа БИ зна да је природно одабирање основни механизам прилагођавања организама Очекује се да у седиментним стенама фосили животиња буду у слојевима различите дубине, у зависности од времена настанка појединих група. Који је од понуђених редоследа исправан? а) рибе водоземци гмизавци птице б) птице водоземци рибе гмизавци в) гмизавци птице водоземци рибе г) птице гмизавци водоземци рибе БИ уочава да постоје разлике између јединки исте врсте и различитих врста и зна да су оне настале деловањем еволуционих механизама БИ уочава прилагођеност организама и разуме да током еволуције природно одабирање доводи до прилагођавања организама на услове животне средине Пре 50 година бактерије су биле изузетно осетљиве на пеницилин. Сада више нису. Како објашњаваш настанак повећане отпорности бактерија? а) преживљавале су само отпорније и преносиле су то својство на потомке б) пеницилин је постао мање отрован за бактерије због застареле технологије в) због лоше хигијене у медицинским установама бактерије су ојачале г) бактерије су почеле да се хране пеницилином 32

34 БИ разуме како различити еволуциони механизми, мењајући учесталост особина у популацијама, доводе до еволуције БИ разуме да човек може да утиче на смер и брзину еволуционих промена својих популација и популација других врста У двадесетом веку уочили смо појаве које указују на то да је дошло до брзих промена под дејством вештачке селекције. Заокружи слово испред појаве која је пример за то: а) пораст просечне висине тела човека б) настанак инсеката отпорних на инсектициде в) настанак нових генетички модификованих организама г) пораст величине клипа и броја зрна по клипу кукуруза 33

35 Oбразовни стандарди 4. ОБЛАСТ ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ У овој подобласти се интегришу знања из области Екологије и заштите животне средине којима ученици треба да овладају да би се лакше припремили за будуће изазове са којима ће се, по општеприхваћеном мишљењу, током свог живота све више сусретати у свим областима деловања. С обзиром на то да је овa област већ ушла у свакодневну употребу, сматрали смо да је треба и на одговарајући начин дефинисати стандардима. Иако се по програму наставне теме ове области јављају специфично у осмом разреду, низ неопходних знања и информација ђацима се пружа и током остале три године учења биологије, а и у претходном циклусу (I-IV разред) су заступљена у све значајнијој мери. Основ за стандардизацију представљају потребна знања из састава, структуре, динамике и разноврсности екосистема, као специфичног интегративног нивоа Биосфере, а који се јавља као виши организациони ниво у односу на јединке (и популације) које су дотад обрађиване. Специфична појмовна структура је садржана у првој групи карактеристичних знања, организација екосистема у другој, разноврсност у трећој, а заштита животне средине у четвртој групи. Ова област пружа велике могућности за практичан рад ђака у непосредном окружењу, кроз различите облике теренске наставе (посматрање, мерење, упоређивање, извештавање и сл.). Тиме се развија активан однос према природи, подржава критичко и конструктивно размишљање и повећава способност и жеља ученика да се укључе у активности и доношење одлука у вези са животном средином у којој живе. Ученик/ца зна и разуме опише еколошке појмове Тежиште стандарда је на правилној употреби појмова који се срећу у екологији, посебно у колоквијалној свакодневној употреби и на разликама између научне и жаргонске употребе термина. Тежиште није на меморисању многих различитих појмова, већ на разумевању контекста и значења употребе датог појма. Уводе се само основни појмови, без залажења у детаље. БИ препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште-биотоп, животна заједница-биоценоза, популација, еколошка ниша, екосистем, биом, биосфера) и зна најопштије чињенице о њима БИ препознаје утицаје појединих абиотичких и биотичких фактора на организме и популације На слици је приказан четинар са животном формом заставе. Који еколошки фактор је довео до оваквог облика крошње? а) рељеф б) састав земљишта в) осунчаност подлоге г) ветар 34

36 БИ употребљава еколошке појмове у опису типичних ситуација у природи БИ зна и правилно именује делове екосистема, заједница и популација и зна да опише везе између делова На слици су дати основни еколошки нивои организације живог света: биоценоза, екосистем, популација, јединка. Посматрајући слику, на линије упиши називе одговарајућих нивоа организације. А Б В Г БИ уме да објасни како различити делови екосистема утичу један на други, као и међусобне односе популација у биоценози Четинарске шуме живе у хладнијем климатском подручју у односу на лишћарске. То ће у четинарским шумама имати за последицу: а) тањи слој шумске стеље б) дебљи слој шумске стеље в) слој стеље сличне дебљине г) неће бити шумске стеље Заокружи слово испред једног тачног одговора Ученик/ца познаје и разуме основне законитости и принципе у екологији Ови стандарди обухватају знања која се односе на састав, структуру, функционисање и динамику екосистема као важног интегративног нивоа у екологији. Тежиште је на знању основних процеса у екосистемима (производња, потрошња, разградња) који су видљиви у енергетским и материјалним токовима у екосистему, као и на схватању да екосистеми успостављају своју функционалност увек у садејству и интеракцији (трофички односи; ланци исхране, заједништва, конкуренције) између конкретних услова околине (абиоцен; енергија, материја, еколошки фактори) на станишту и живих бића (биоценоза; произвођачи, потрошачи, разлагачи; биљке, животиње, гљиве, бактерије, протисти) која то станиште насељавају. Разуме да је конкретан тип екосистема (са свим аспектима временске и просторне разноликости) директан одговор базичне екосистемске матрице на дате услове средине. БИ уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергетске токове у екосистему, чланове ланаца исхране и правце кружење најважнијих супстанци (вода, угљеник, азот) У мраку зелена Еуглена прелази на: а) аутотрофан начин исхране б) хетеротрофан начин исхране в) сапрофитски начин исхране г) паразитски начин исхране 35

37 Oбразовни стандарди БИ уме на разноврсним примерима да одреди основне материјалне и енергетске токове у екосистему, основне односе исхране, и најважнија својства биоценоза и популација БИ зна да у природи постоји кружење појединих супстанци (вода, угљеник и азот) Биљке лептирњаче (пасуљ, грашак, сочиво) садрже на свом кореновом систему квржице у којима живе бактерије чија је способност да везују одређени гас из атмосфере. Који је то гас? а) сумпор б) азот в) водоник г) кисеоник Заокружи слово испред тачног одговора Који од наведених процеса у кружењу воде обавезно укључује учешће живих бића? а) смрзавање б) кондензација в) транспирација г) испаравање Заокружи слово испред тачног одговора БИ разуме да се уз материјалне токове увек преноси и енергија (и обратно) и интерпретира односе исхране у екосистему (аутотрофни, хетеротрофни, сапротрофни животни комплекси, ланци исхране и трофичке пирамиде) БИ разуме значај кружења појединих супстанци у природи (вода, угљеник и азот) БИ разуме просторну и временску организацију животних заједница и популација Где је ускладиштена сунчева енергија у наведеном ланцу исхране? Трава Волухарица Сова а) у трави б) у волухарици в) у сови г) у сва три члана Заокружи слово испред тачног одговора Ученик/ца уочава разноликост екосистема на Земљи У стандардима се тражи да ђаци покажу спосособност да од непосредног окружења до нивоа планете уоче и интерпретирају разноврсност екосистема на Земљи. Тежиште је на схватању да се екосистеми формирају увек у интеракцији услова средине и живих бића на том простору, као и да се у њима успостављају односи својствени тим условима. Тежиште није на формалном усвајању велике количине непотребног чињеничног знања из диверзитета екосистема. 36

38 БИ препознаје животне услове који владају у карактеристичним екосистемима Србије и најважније представнике врста које их насељавају Краба, рак самац, сипа и мурина карактеристичне су врсте животиња које насељавају водене екосистеме: а) језера б) бара в) мора г) река БИ препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на Земљи; БИ препознаје животне услове који владају у појединим екосистемима Европе и света и карактеристичне представнике врста које их насељавају БИ зна да објасни основне прилагођености живих организама на живот у ваздушној, воденој и земљишној средини Зашто највеће и најтеже животиње могу да живе само у морској средини? Заокружи слово испред тачног одговора а) због струјања морске воде б) због погодне температуре морске воде в) због силе потиска која влада у морској води г) због количине раствореног кисеоника у морској води БИ предвиђа на основу задатих услова средине тип екосистема који у тим условима настаје Који услови средине морају бити задовољени да би се развиле лишћарске зимзелене шуме? а) топла, сушна и жарка лета б) оштре и хладне зиме са пуно падавина в) земљиште богато хумусом г) велике надморске висине Ученик/ца разуме утицај човека на биосферу (заштита животне средине) У овим стандардима се систематизују знања из заштите животне средине стечена током основне школе. Тежиште је на уочавању да се развојем човечанства и људских активности мења животна средина, да низ тих утицаја има штетно дејство како на човека тако и на саму средину, и да се последице таквих дејстава могу отклонити или ублажити. Посебно је важно да ђаци знају да мале промене у непосредној околини (бацање папирића, употреба дезодоранса са фреоном, цурење чесме и водокотлића) могу имати значајан кумулативан утицај на глобалном нивоу (нагомилавање отпада, озонске рупе, несташица питке воде). 37

39 Oбразовни стандарди БИ препознаје основне последице развоја човечанства на природу (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене) и најважније врсте загађивања воде ваздуха, земљишта БИ разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад) БИ препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажа, компост) и заштити биодиверзитета (Националних паркова, природних резервата) БИ зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног окружења Зашто се на семафорима већих раскрсница препоручује гашење мотора аутомобила: а) због смањења буке б) због саобраћајних прописа в) због уштеде моторног горива г) због смањења издувних гасова БИ разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта као и значај очувања природних ресурса и уштеде енергије БИ разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова) Који је најбољи начин заштите неке одређене врсте биљака? а) уништавање њеног природног непријатеља б) уношење страних врста биљака на њено станиште в) стварање природног резервата на простору где живи г) гајење ове угрожене врсте у ботаничким баштама 38

40 БИ познаје механизме којима развој човечанства изазива промене у природи (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене) БИ познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета БИ разуме зашто се неограничен развој човечанства не може одржати у ограниченим условима целе планете У последњим деценијама двадесетог века дошло је до глобалних климатских промена: повећања просечне годишње температуре за 0,5 ºC, подизања нивоа мора и промена у сезонским миграцијама многих живих бића. Све ово су последице: а) оштећења озонског омотача б) појачања ефекта стаклене баште в) утицаја киселих киша г) бацања отпадака Који од датих гасова у вишим слојевима атмосфере реагује са озоном и изазива смањење озонског омотача и формирање озонских рупа? а) CO 2 (угљен-диоксид) б) CFC (хлорфлуороугљеник) в) SO 2 (сулфитни гасови) г) Неон (племенити гас) 39

41 Oбразовни стандарди 5. ОБЛАСТ ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ Савремен начин живота изискује потребу да се више пажње обрати на здравље и формирање хигијенских навика ђака од најранијег узраста. Овој подобласти се стога даје посебна пажња - део наставних јединица, кроз три године учења биологије, пружа информације о организмима као изазивачима болести, начину лечења и превентиви а градиво седмог разреда највећим делом обрађује и интегрише стечена знања на примеру човека. Друштвени аспекти здравља, карактеристични основни обрасци понашања у породици и друштву, такође се третирају у овој области: болести зависности (никотинизам, алкохолизам, наркоманија), полно преносиве болести и њихове последице, поремећаји исхране, поремећаји биолошких ритмова живота, живот у загађеној животној средини итд. Сматрамо да се кроз три године наставе биологије ученику пружа довољан број информација које му могу омогућити да лакше донесе одлуку о избору здравог и квалитетног животног стила, односно да стечена знања конкретно примењује. Ученик/ца познаје основне хигијенске мере и разуме зашто су потребне Ученик треба да има развијене хигијенске навике, али и да зна разлоге зашто мора да их практикује. Овде је укључено и градиво шестог разреда, јер ученик треба да познаје карактеристичне болести изазване паразитима (ваши, крпељи, пантљичаре итд.), као и последице, превенцију и начине лечења. Није потребно да ученик спецификује лекове и терапије, али је потребно да разликује случајеве у којима може сам да интервенише од оних када мора да се обрати лекару БИ зна основне мере за одржавање личне и хигијене околине и разуме зашто је важно да их се придржава Одељење је било на рекреативној настави и по повратку школски доктор је констатовао вашљивост. Вашљивост међу ученицима се појавила зато што су: а) користили исти сапун за руке са оболелом особом б) користили исти гел за косу са оболелом особом в) користили исти чешаљ са оболелом особом г) користили исти шампон са оболелом особом БИ разуме значај примене хигијенских навика у исхрани и посебно значај термичке обраде хране БИ разуме значај одржавања хигијене кућних љубимаца, домаћих и дивљих животиња и правилног опхођења са њима Зашто је важна вакцинација кућних љубимаца? а) због могуће заразе вирусом ХИВ-а б) због могуће заразе вирусом беснила в) због бржег раста кућних љубимаца г) због спречавања развоја бува 40

42 БИ разуме зашто је важно да се придржава званичних упутстава која се односе на заразне болести (епидемије и пандемије) БИ препознаје основне знаке поремећаја функције појединих органа и основне симптоме инфекције и разликује стање у коме може сам да интервенише од стања када мора да се обрати лекару БИ познаје основне механизме деловања превентивних мера у очувању здравља Зашто намирнице држимо у фрижидеру? а) Зато што тако смањујемо изложеност намирница светлости б) Зато што тако штитимо намирнице од инсеката. в) Зато што се тако не развијају штетни микроорганизми. г) Зато што се тако храна најбоље стерилише. Давањем имуно-серума и гама-глобулина постиже се: а) природни активни имунитет б) природни вештачки имунитет в) вештачки активни имунитет г) вештачки пасивни имунитет БИ познаје узроке и физиолошке последице заразних болести Која се од наведених болести не може лечити антибиотицима? а) беснило б) гонореја в) дизентерија г) туберкулоза БИ познаје основне принципе лечења заразних и других болести Антибиотици најбоље делују на: а) бактерије б) вирусе в) гљивице г) цревне паразите 41

43 Oбразовни стандарди Ученик/ца познаје принципе правилне исхране и разуме њихов значај Ученик треба да упозна принципе правилне исхране и да разуме зашто је важно да их примењује у сопственој исхрани. Правилна исхрана мора бити разноврсна и правилно припремљена. Ученик треба да зна какве се све супстанце користе у нашој исхрани, (попут адитива) и шта је њихова сврха, али и да оне могу бити штетне. Коначно, треба да познаје болести метаболизма и узроке због којих настају (гојазност, анорексија, булимија, шећерна болест). БИ разуме предности и недостатке употребе додатака у храни (конзерванси али и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд) и опасности до којих може да доведе неуравнотежена исхрана (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл) и познаје основне принципе правилног комбиновања животних намирница; Који је главни разлог употребе конзерванса у намирницима? а) бољи укус намирница б) дуже трајање намирница в) лакша паковање намирница г) нижа цена намирница БИ разуме значај и зна основне принципе правилног комбиновања животних намирница БИ зна како се чува хранљива вредност хране У већини случајева термичком обрадом хране може се постићи: а) неутралисање отровних супстанци б) уништавање патогених организама в) стварање неопходних витамина г) топљење и уништавање масти БИ разуме основне биолошке процесе који леже у основи физиолошки правилне исхране БИ познаје главне компоненте намирница и њихову хранљиву вредност БИ познаје симптоме и главне карактеристике болести метаболизма и узроке због којих настају (гојазност, анорексија, булимија, шећерна болест) Којих биолошки важних једињења има више у јестивим гљивама (печуркама) него у воћу и зеленом поврћу: а) беланчевина б) угљених хидрата в) масти и уља г) витамина 42

44 Ученик/ца познаје принципе вођења здравог живота и разуме значај поштовања ових принципа Ученик треба да зна на који начин загађивање животне средине и неуредан начин живота угрожавају здравље, али и превенцију тога. Детаљније, треба да познаје симптоме поремећаја појединих органа и да схвата механизме тих поремећаја, као и механизме којима загађење животне средине може да поремети функције појединих органа. БИ разуме да загађење животне средине (воде, ваздуха, земљишта, бука итд) и неке природне појаве (УВ зрачење) неповољно утичу на здравље човека БИ зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активност и поштовање биолошких ритмова (сна, одмора) БИ разуме да постоје полне болести, познаје мере превенције и могуће путеве инфекције, као и њихове негативне последице по здравље Које контрацептивно средство је најсигурнија заштита против полно преносивих болести, ХИВ-а и нежељене трудноће? БИ зна механизме којима загађење животне средине угрожава здравље човека Повећање смога у ваздуху може да изазове: а) туберкулозу б) грип в) упалу плућа г) бронхијалну астму БИ разуме механизме поремећаја функције појединих органа Ако се смањи лучење желудачне киселине (HCl), доћи ће до поремећаја рада система органа за варење. Зашто? а) Због немогућности ензимских реакција. б) Због механичких покрета танког црева. в) Због смањеног упијања цревног епитела. г) Због повећаног лучења пљувачних жлезда. 43