СЕКСУАЛНОСТ ПРЕ ИНФАНТИЛНЕ НЕУРОЗЕ

Transcription

1 Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе Стручни рад UDK СЕКСУАЛНОСТ ПРЕ ИНФАНТИЛНЕ НЕУРОЗЕ Милица Мартиновић Апстракт: У раду се разматра инфантилна сексуалност као својеродна активност, која се касније "наново употребљава" за инстинктивни "генитални" програм. Настоји се да се отклони забуна која происходи из неразликовања објектне љубави од инфантилне сексуалности. Разматрају се односи између љубави и нежних осећања усмерених према значајним другима, нарочито мајци, и сексуалних фантазија повезаних са дететовим аутоеротизмом и аутоеротским активностима. Описан је концепт "аутоеротизма", појам којег је Фројд увео као фазу у развоју либида, а затим је пажња усмерена на аутоеротске феномене из времена раног развоја сексуалног задовољења које се везује за ерогене зоне. Посебан осврт заузима допринос развоја ега и његова улога у природи, квалитету и распореду аутоеротских појава. За сврху овог рада, истичу се разлике између три типа аутоеротских феномена који се могу пратити кроз три посебна ступња развоја ега, а у оквиру либидиналног развоја, примарног нарцизма и настанка објектног односа. Кључне речи: инфантилна сексуалност, аутоеротизам, нарцизам, психоанализа Увод Да ли инфантилну сексуалну активност треба да сматрамо преурањеном и посматрамо је као неуспешан покушај да се оствари оно што се може назвати "инстинктивни" програм, или је потребно

2 262 Психијат.дан./2000/32/4/ / Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе... да на њу гледамо као на својеродну активност, која се касније "наново употребљава" за "инстинктивни генитални" програм? Пре него што се упустимо у даља разматрања у том смеру потребно је да размотримо и једну врсту забуне која происходи из неразликовања објектне љубави од инфантилне сексуалности. Везе између објектне љубави и сексуалног нагона су трајна загонетка за психоаналитичку развојну теорију. Од "Три расправе о сексуалној теорији" 1 све до "Нацрта психоанализе" 2 Фројд је непрестано постављао то питање. Зависно од теоријске оријентације разних психоаналитичких школа, то питање је поново разматрано у савременој психоанализи. Какав је однос између љубави и осећања усмерених према значајним другима, нарочито мајци, и сексуалних фантазија повезаних са дететовом аутоеротском активношћу? На поједностављен начин, могу се супротставити два екстремна гледишта. С једне стране, на којој стоји Фројд, сексуални нагон се посматра као примарни који извире из ексцитације ерогених зона. Дакле, ако прихватимо да су сексуални нагони ендогени и примарни, неопходно је да претпоставимо да постоји неки "протообјект"; могуће је да то буде дојка, која припрема дете за касније откриће објекта и објашњава на који је начин инфантилна сексуалност припрема за каснију сексуалност одраслих. Према овом гледишту, нема места за објектну љубав,која је независна од потреба самоодржања (тј., анаклитичких потреба). С друге стране стоје Балинт 3 и Балби 4 по којима се љубав према објекту мора сматрати примарном. Примарно афективно везивање за људско биће не треба бркати са везивањем за дојку. Али, како се ово примарно афективно везивање повезује са искуством задовољства које потиче од аутоеротске активности? У одговору на ово питање излажемо се да сведемо инфантилну сексуалност на једноставан бихејвиорални образац. На страни на којој су Frojd и следбеници, наглашава се функција аутоеротизма, сагледана као последица примарног нарцизма, док се с друге стране афективно везивање као израз објектног односа, сматра извором сексуалних фантазија које потичу из интернализације објекта. Ове две линије развоја не могу се свести једна на другу. Објектна љубав и аутоеротизам коегзистирају током читавог детињства, а начин на које се задовољавају нису истоветни. Објектна љубав је окренута према стварној особи, значајном другом, са којим је појединац у интеракцији и она обезбеђује садржај менталних репрезентација. Циљ објектне љубави је изазивање специфичног одговора код другога (Ферберново тражење објекта) 5 чији је крајњи исход задобијање љубави објекта. Међутим, основа за

3 Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе изградњу инфантилне сексуалности јесте ексцитација ерогених зона (барем с Фројдове тачке гледишта), а задовољење се проналази у физичкој и/или психолошкој аутоеротској активности. Овде објект представља само некога ко игра одређену улогу у некаквом имагинарном сценарију. Ово поновно процењивање веза између објектне љубави и сексуалног нагона и механизам њихове интеракције можемо размотрити и дорадити из новог угла. Прво, недовољно је прецизно разликовање између аутоеротских активности посматраних из оквира "фазе аутоеротизма" (по Фројдовом распореду фаза) и аутоеротских активности које се разматрају из ширег оквира сексуалног развоја, пошто се већ одавно прошло кроз аутоеротизам као фазу либидиналног развоја. Друго, не посвећује се довољно пажње чињеници да су неки аспекти сексуалне теорије развијени после године. Фројд је, такође, начинио више допуна у "Три расправе о сексуалној теорији", бацајући ново светло на поједине аспекте првобитних формулација. Концепт аутоеротизма Фројд користи термин "аутоеротизам" да би описао једну фазу у развоју либида, док се термин "аутоеротски" употребљава у описивању специфичне врсте сексуалне активности и гратификације. "Аутоеротска" сексуална активност и "аутоеротски" облици гратификације могу се приметити током фаза "аутоеротизма" и "нарцизма" (примарног), а не тако ретко стоје упоредо с другим облицима сексуалне гратификације који су карактеристични за напредније фазе развоја, попут фазе "објектне љубави". Вероватно се одређена аутоеротска активност најбоље може описати ако се за њу каже да је безобјектна инстинктуална активност која тражи једну посебну врсту задовољства. Ово задовољство се обично изазива нарочитим руковањем, глађењем, или другим типом манипулације који је неопходан да се произведе гратификација. На овај начин ексцитација одговарајуће ерогене зоне или ексцитација посебне компоненте инстинкта (која се изражава кроз прикладну ерогену зону) бива ублажена. Аутоеротске активности могу се посматрати током раног сексуалног развоја у свим ерогеним зонама уста, анус и гениталије.

4 264 Психијат.дан./2000/32/4/ / Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе... Фројд је први пут навео овај термин у писму упућеном Флису (9. децембра године), у којем каже: "Најнижи од сексуалних слојева јесте аутоеротизам, који се одриче сваког психосексуалног циља и тражи само локалну гратификацију. Њега замењује алоеротизам (хомо- и хетеро-), но он несумњиво опстаје као независна тенденција" 6. Иако је термин аутоеротизам позајмио од Хавелока Елиса који га је увео године, Фројд му је дао нешто другачији смисао. Често је инсистирао да је аутоеротизам једно безобјектно стање. У "Три расправе о сексуалној теорији", он пише: "Мора се инсистирати да је најупадљивије обележје ове сексуалне активности у томе што инстинкт није усмерен према другим људима, већ прибавља задовољење од субјектовог сопственог тела. То је аутоеротски " 1. Фројд је године додао једну врло значајну фусноту овој реченици: "Истина је да је Хавелок Елис употребљавао израз "аутоеротски" у нешто другачијем смислу, да би описао ексцитацију која није изазвана споља (било директно или индиректно), већ настаје у унутрашњости. Оно што психоанализа сматра кључном тачком није генеза те ексцитације, већ питање њеног односа према објекту". Предлажем да поново размотримо принцип фузије између љубави и сексуалности у одраслом добу и, насупрот томе, њихово цепање у детињству. Међутим, ово поновно процењивање веза између објектне љубави и сексуалног нагона захтева да истражимо механизме њихове интеракције. Према класичној теорији, задовољење примарних сексуалних нагона, који имају биолошко порекло, повезано је са задовољењем других потреба, које су примарне и такодје имају биолошко порекло. С ове тачке гледишта, нагон се окреће ка објектима само да би осигурао и задовољио потребу самоодржања. Гратификација, у том случају, није заснована на односу мајка-дете већ на задовољењу "инстинкта". Међутим, по теорији примарног афективног везивања препознајемо улогу потребе за везивањем (фузијом), те би се аутоеротска активност могла сматрати компензаторном, непатолошком или адаптивном реакцијом на губитак објекта. Како се могу помирити "тражење задовољства" и "тражење објекта", објектна љубав и сексуално задовољство? Појам примарне објектне љубави не може пружити одговор на то питање. Проблем би се могао решити ако анаклитички процес не посматрамо као фузију оба нагона која делују у истој ситуацији, већ пре као след два различита корака: у првом се ради о задовољавању

5 Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе нагона за самоодржањем, а касније о apres-coup ("заобилазној" накнадној активности), аутоеротском памћењу које репродукује то прво искуство. Другим речима, дете прво доживљава испуњење потреба за самоодржањем и других биолошких образаца понашања, делимично изазваних окружењем које сачињавају негујући одрасли, а затим ово искуство задовољства понавља путем аутоеротизма. Примарни однос везивања игра кључну улогу у првобитним искуствима и управо кроз активно понављање сећања на ова искуства (у накнадном) дете трансформише једно стварно искуство у сексуалну фантазију. Концепт "накнадности" (термин које је Лапланс предложио за nachtraeglichkeit, француски apres-coup) 7 уздиже једну реч коју је Фреуд повремено користио до статуса метапсихолошког појма. Лапланс описује процес превођења којим дете "преуређује" материнску негу-завођење у сексуално завођење. Лакан је скренуо пажњу на овај термин осврћући се веома прецизно на његово појављивање у случају "Човека вука" 9. Покушао је да покаже како сексуално значење инфантилних искустава настаје као резултат реконструкције. Може се предложити једна интерпретација која се незнатно разликује. Наиме, основну негу коју му пружају вољени одрасли (а не само материнско завођење) дете доживљава као примарно задовољство, а затим га "поново ствара" у виду аутоеротских искустава. Тиме би се "тражење објекта" претворило у "тражење задовољства". Наравно, чим се представа доживљаја задовољства претвори у аутоеротску активност, понављање аутоеротског искуства даће ново значење стварној сцени, на коју ће се сада гледати као на реализацију сексуалне фантазије. Но, ипак остаје расцеп између аутоеротске активности и објектне љубави, између стварне особе и имагинарног објекта. Ференци је ово цепање описао на просвећујући начин: "Тако скоро без изузетка наилазимо на скривену игру заузимања места родитеља истог пола да би се венчало са другим родитељем, али мора се нагласити да је ово чиста фантазија; у стварности, деца не би желела нити поднела да остану без нежности, нарочито оне која долази од мајке". 10 Разјашњење значења аутоеротских активности и феномена допринеће разумевању раних ступњева развоја ега и расветлити теорију нарцизма. Напокон, Нагера (1964) 11 истиче разлике између три различита типа аутоеротизма или аутоеротских феномена који се могу видети у три различита ступња у развоју личности. Сажето, аутоеротизам и аутоеротске феномене и Нагерином смислу

6 266 Психијат.дан./2000/32/4/ / Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе... изложићемо у оквиру развоја либида, примарног нарцизма и настанка објектног односа. У складу с мојим уводним премисама, описаћу три типа или нивоа аутоеротских фенеомена који се могу опазити у три посебна ступња развоја личности. Током првог нивоа, дете може да инвестира само искуства задовољства или незадовољства и трагове сећања који иду заједно с њима, или тачније, који се формирају од ових искустава. Међу њима су опажања и опажајни процеси, сачињени како од унутрашњих, тако и од спољашњих утисака, отисци сећања који су у сталном формирању, низови осећања задовољства и незадовољства. Тачке ексцитације и растерећења су неповезане, независне једна од друге, не постоји интеграција ни организација на страни ега што онемогућава да се на том нивоу инвестира тело или бар онај део тела који доноси осећај задовољства. Инвестира се сам доживљај (ексцитација, умирење, пријатност, непријатност). Вероватно је Фројд имао на уму овај тип феномена кад је написао: "Није могуће да неко јединство које се може упоредити с егом постоји од самог почетка; его тек треба да се развије. Међутим, аутоеротски инстинкти су ту од самог почетка; према томе, мора постојати нешто што се додаје аутоеротизми, неко ново психичко дејство, како би се доспело до нарцизма." (1914) 12 За време ове фазе ментални апарат детета може да идентификује једино одређене обрасце из перцептивног искуства (проприцептивне, топлоте мајчиног тела, звука, мириса) са којима се конфронтира. Тада се сваки поремећај хомеостазе доживљава као да долази споља (тј., изван менталног апарата, укључујући и властито тело, које једнако може бити извор осећања незадовољства, притисака и др.). Током другог нивоа аутоеротизма, збио се одређени степен диференцијације и структурализације, кроз прве кораке у формирању слике тела у смислу ја/не-ја, те се аутоеротске активности одвијају у овом референтном оквиру. Сада, кад тензије, а последично и ти пријатни осећаји који прате њихово олакшање преко дате аутоеротске активности, буду идентификовани са сопственим телом, тело се препознаје као "ја" и као оно што пружа задовољство, па тиме омогућава детету да га инвестира и да доведе до примарног нарцизма. Биће јасно да су либидне гратификације у овом стадијуму примарног нарцизма по карактеру аутоеротске, исто као што су биле у претходној фази аутоеротизма, а ипак постоје извесне разлике због нивоа организације коју је ментални апарат достигао. Природа њиховог додира са психичким апаратом разликује се од оне у

7 Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе претходној фази аутоеротизма, а исто тако и читав однос са њим. Оне су постале психолошки значајне на сасвим нов начин. Па ипак, у одржавању тог стадијума примарног нарцизма, дете је крајње зависно од спољашње околине. Мајка као дететов биолошки објект обавља за њега низ суштинских функција. Она делује као баријера против непожељних и за дете претераних дражи, као регулишући фактор у сталној борби да се, бар у подношљивој мери, опорави хомеостатска равнотежа коју стално ремете спољашња и унутрашња стимулација. Штавише, она обезбеђује извесне типове стимулације и телесног контакта који су потребни као важан допринос за нормалан развој детета. Ови елементи су битни да би се, на пример, у право време развили слика тела и здрави селф. Никад се не сме потценити њена улога као инстанце која подстиче и ослобађа многе друге процесе који продужавају нагон и развој ега. Како се повећава дететова свесност "селфа", која се развила за време стадијума примарног нарцизма, мајка постаје различита од селфа. Као што је Фројд навео у "Три расправе" 1, "Сексуални циљ инфантилног инстинкта садржи се у стицању задовољства посредством прикладне стимулације ерогене зоне која је на одређен начин за то изабрана. Ово задовољство морало је претходно бити доживљено да би иза себе оставило потребу за својим понављањем; и можемо очекивати да је природа свакако начинила безбедне залихе да ово искуство задовољства не буде препуштено случају". Од првих месеци живота постоји интеракција између везивања за мајку и љубави, између оралног задовољства и аутоеротског сисања. Трагови сећања поново се изграђују као једно ново искуство, сцена стварног односа се чува у памћењу, предмет је активног присећања, трпи преправке услед кондензације или померања, те потом постаје део аутоеротске активности. И поред тога, чак и у најбољој средини и са најбољим мајчинством, дете неизбежно мора претрпети фрустрације. Према Фројду, управо га фрустрације присиљавају на следећи корак у развоју и то даље од примарног нарцизма у следећу фазу у развоју ега и напредовање ка трећем нивоу аутоеротских активности. Из примарно биолошке везе са спољашњим објектом постепено ће се развити неки психолошки однос кроз инстанцу "ега". Тако "задовољење потреба" у дато време уступа место "константности објекта", а однос са објектом постаје све комплекснији и у даљем току развоја стиче нове стране и облике изражавања.

8 268 Психијат.дан./2000/32/4/ / Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе... Како год било, улога коју играју аутоеротске активности се, у некој тачци развоја менталног апарата, поново модификује, и постаје сложенија на тај начин што се додаје једна нова димензија коју пружа развој ега. Ову нову димензију обележава појава извесног фантазматичног живота који се односи на објект, а који се сада припаја уз аутоеротске активности. Кроз активно понављање сећања, аутоеротско памћење репродукује ово искуство задовољства са примарним објектом, али сада трансформишући једно стварно искуство у сексуалну фантазију. Посебно за сврху овог приказа, изабраћу пример који припада развојном стању у време много касније од оног кад је чврсто успостављен "психолошки објектни однос". Пример је мастурбација која се јавља у фалусно-едиповској фази или касније. Када говори о "избору објекта" који се дешава током овог стадијума, Фројд наравно мисли на избор објекта који ће задовољити дететове физичке тежње, а оне доспевају у први план у периоду од друге до пете година. Но сада се задовољење одвија у машти. У развојном стадијуму "у којем је објект и даље у свету идеја", активности остају у основи аутоеротске; оне не захтевају активно учешће објекта или његовог тела (у физичком смислу), гратификација настаје од сопственог тела. Па ипак, ова аутоеротска активност у фантазији је усмерена на објект. Мастурбација у фалусној фази се уопште узев још увек сматра аутоеротском формом гратификације, која је, с једне стране, праћена фантазијама које су усмерене на објект, а с друге стране не захтева присуство тела објекта. Фројд је у "Хистеричним фантазијама и њиховом односу са бисексуалношћу" (1908) 13 рекао: "У то време се мастурбаторни чин (у најширем смислу речи) састојао из два дела. Први је био сећање на фантазију, а други извесно активно понашање којим се добија самогратификација у узлету фантазије. Тај састојак, као што знамо, и сам је био залемљен. Првобитно, дејство је било чисто аутоеротски поступак с циљем да се задобије задовољство, који би се сматрао еротогеним. Касније, ово дејство бива стопљено са жељеном идејом из сфере објектне љубави и служи ако делимично остварење ситуације у којој је фантазија достигла врхунац." Јасан пример може бити коментар малог Ханса: "Додирнуо сам само мало прстом своју пишу. Видео сам маму скоро голу у њеној кошуљи и допустила је да видим њену пишу" (1909). 14 Сваки од наведених нивоа развоја ега и селфа доприноси својствима аутоеротских феномена, а они заузврат обогаћују его и селф.

9 Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе У евалуацији аутоеротских феномена, треба брижљиво размотрити допринос ових различитих нивоа интеграције и комплексности и у коју сврху их користи најпре организам (биолошко биће) а затим Его (у стадијуму психолошког бића). Иако се егу одређени тип аутоеротске гратификације може наметнути у извесним ситуацијама конфликта или фрустрације у било ком животном добу, такође је могуће да у извесним животним ситуацијама его користи овај тип феномена у врло конструктивне сврхе. Овде се треба присетити особа које су у стању да се боље концентришу, уче или раде када се истовремено баве неком врстом аутоеротске активности као што су чупкање косе, сисање језика и др. Квалитет сексуалног и афективног живота у целини зависи од квалитета њихове међусобне интеракције. Да би се обезбедила ова структурна организација, користе се сећање, сублимација, па чак и неуротски симптоми. Но ово највећим делом зависи од једног непрестаног интерактивног процеса који следи процес из детињства. Постоје неки докази да овај интерактивни процес игра одређену улогу у развоју афективног живота још од прве године. Претерана аутоеротска активност је врло добро позната последица раног лишавања љубави. Касније се бесциљност и немогућност развоја капацитета за игру обично сматрају неуспехом ментализације, а могу се посматрати и као губитак психичког аутоеротизма. Сваки покушај да се овакво понашање интерпретира као израз извесне конфликтне сексуалне менталне активности остаће неуспешан, а терапеут стећи боље приступ психичком животу детета коришћењем његовог/њеног става за подстицање нежности да се потпомогла (инфантилна) сексуализација искуства, на тај начин помажући детету да створи своју сопствену фантазију. Одсуство ментализације или недостатак приступа симболичкој активности повезани су са сиромаштвом креативности која директно зависи од инфантилне сексуалности. Код деце са граничном структуром личности, сирове фантазије и цепање између добрих и лоших парцијалних објеката и парцијалног селфа, изражени у цртежима и игри, произлазе из недостатка разраде психичког аутоеротизма. Добра и лоша искуства која потичу од стварних односа бивају транскрибована у осиромашене фантазије које се не могу употребити као ефикасан одбрамбени штит уперен против истинских трауматских догађаја.

10 270 Психијат.дан./2000/32/4/ / Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе... SEXUALITY PRIOR TO INFANTILE NEUROSIS Milica Martinovic Abstract: The paper discusses infantile sexuality as specific activity, which is later "re-utilized" as instinctive "genital" program. The author tries to clear confusion caused by the lack of distinction between object love and infantile sexuality. The relationships are discussed between love and tender feelings towards the significant others, especially mother, and sexual fantasies related to the child's autoerotism and autoerotic activities. The author describes the concept of "autoerotism", i.e., the concept introduced by Freud as a stage in the development of libido, and draws attention to autoerotic phenomena from the time of early sexual gratification related to erogenous zones. Special review is provided of the contribution of the development of ego and its role in nature, quality and sequence of autoerotic phenomena. For purposes of this paper, the differences between the three types of autoerotic phenomena are emphasized, which can be followed through three separate stages of ego development, and within the development of libido, primary narcissism and the development of object relations. Key words: infantile sexuality, autoerotism, narcissism, psychoanalysis Др Милица МАРТИНОВИЋ, мр сци, неуропсихијатар, психоаналитичар, Орфелинова 18, Београд. Milica MARTINOVIC, M.D., MSc., neuropsychiatrist, psychoanalyst, private practice, Orfelinova 18, Belgrade.

11 Мартиновић М. Сексуалност пре инфантилне неурозе Литература 1. Фројд С. (1905) Три расправе о сексуалној теорији. У Одабрана дела Сигмунда Фројда, књига трећа, Матица Српска, Нови Сад, Freud S. (1938) An Outline of Psycho-Analysis. Standard Edition, London, Hogarth Press, 1964, 23: Balint M. Early developmental states of the ego. Primary object-love. Int J Psycho-Anal, 1937,30: Bowlby J. (1969) Attachment. London, Penguin Books, Fairbairn WR. Психоаналитичке студије личности. Загреб, Напријед, Freud S. The Origins of psychoanalysis: Letters to Wilhelm Fliess, New York, Basic Books, 1954, 303f. 7. Laplanche J, Pontalis J-B. Vocabulaire de la psychanalyse. Paris, PUF, Лакан Ж. Функција и поље говора и језика у психоанализи. У Жак Лакан. Списи, Београд, Просвета, 1966, Freud S. From the history of an infantile neurosis. Standard edition, London, Hogarth Press, 1955,17: Ferenczi S. Stages in the development of the sense of reality. In Sex in Psychoanalysis. New York, International Universities Press, Nagera H. Early childhood disturbances, the infantile neurosis, and the adulthood disturbances. New York, International Universities Press, Фројд С. (1914) Прилог уводу у нарцизам. У Фројд С. Будућност једне илузије. Загреб, Напријед, 1986: Freud S. (1908) Hysterical phantasies and their relation to bisexuality. Standard edition, London, Hogarth Press, 1959,9: Фројд С. (1909) Анализа фобије једног петогодишњег дејчака /"Мали Ханс"/. У Фројд С. Пронађена психоанализа, Загреб, Напријед, 1987,