Фонолошки развој и рана вокализација

Transcription

1 Увод Језички развој је резултат неколико паралелних језичких процеса. Приликом усвајања језика, деца овладавају системом за комбиновање гласова у јединице са значењем (фонологија) и системом за комбиновање јединица значења у речи и реченице (морфологија и синтакса). Ови системи заједно формирају граматику језика. Осим граматике, неопходно је да се усвоји и лексикон, који обухвата речи са њиховим значењем и граматичким категоријама (именица, глагол, придев и сл.). Наравно, усвајање језика не огледа се само на овом, формалном нивоу, већ је важна и употреба језика. То значи да деца, поред граматике и лексикона, морају да усвоје и прагматичке и комуникативне способности. За умни и морални развој детета од великог значаја је развој његовог говора. Ако се говор развија правилно, оно ће према својим интелектуалним способностима напредовати и стицати знања потребна за живот. Леп и правилан говор обезбедиће му нормално укључивање у друштвени живот, прво у заједницу деце, а потом и у друштво одраслих. Неговање културе говора има велики значај зе дечији душевни живот, за оплемењивање осећања и васпитање воље. Правилан говор ствара услов за нормално школовање детета, за васпитање и правилно укључивање у друштво. Са друге стране, неправилан говор детета, разне говорне мане и недостаци (муцање, тепање, уњкавост, брзоплетост, граматичка неправилност и др.) биће велика сметња његовом како умном тако и моралном развоју. Тако дете неће напредовати у школи, касниће у учењу и стицању знања, биће изложено подсмевању околине, због чега ће се код њега вероватно развити негативне карактерне особине, као што су повученост, недружељубивост, стидљивост, малодушност и несмелост. Извесне говорне мане могу касније бити велика сметња при избору позива, правилном односу према другом полу и стварању брачне заједнице. Говор детета почиње да се развија од самог рођења. Обично са навршеном трећом годином живота дете изговара све гласове, склапа реченице и споразумева се са околином. Говорни развитак наставља се и касније, нарочито у садржајном погледу, у све правилнијем и разумљивијем изражавању мисли и у богаћењу речника, али у току прве три године код детета се, по правилу, развијају говорни центри у мозгу и говорни органи ( усне, зуби, језик, непца, гркљан са гласним жицама) и дете правилно изговара и гласове нашег језика и речи. 1

2 Фонолошки развој и рана вокализација Да би идентификовала шта су то речи језика, деца морају да перципирају који то гласови учествују у њиховом формирању у језику који усвајају, а с друге стране, да науче да те гласове производе како би их околина разумела. Ови елементи спадају у фонолошки развој. Да би уопште почела да усвајају језик, за децу је неопходно да проникну у говорни низ језика који их окружује, односно да дешифрују" језик коме су изложена. Потребно је изоловати речи и јединице мање од речи (морфеме, слогове, па и саме гласове), јер без ове почетне" анализе говора није могуће идентификовати јединице које у датом језику имају значење (а те јединице могу бити различитог ранга и дужине - од морфема, преко речи и идиома, до сложених конструкција). Од свог рођења деца су изложена различитим звуцима из своје околине. Пре него што почну да усвајају језик, из тих звукова морају да издвоје гласове говора, а способност за то је универзална људска карактеристика и присутна је од самог рођења. У почетку су деца осетљива на све фонолошке контрасте присутне у различитим природним језицима, а временом постају осетљиви само на фонолошке дистинкције језика околине. Иако су деца од рођења способна да усвоје гласове било ког језика, временом се губи способност перципирања свих дистинктивних обележја гласова, и на крају се увек овлада гласовима језика коме је дете у окружењу изложено. Развитак дечијег говора у току прве три године пролази кроз фазу плакања, гукања, брбљања, подражавања и спонтаног (свесног) говора. 2

3 Фаза плакања Фаза плакања почиње од самог рођења и траје отприлике од четири до седам недеља. Дете већ самим плакањем активира говорне органе: гласне жице, језик и усне. При плакањy дете удише ваздух кратко и дубоко, а издише дуго - оно већ дише како се дише при говору, и на тај начин почиње да вежба говорне органе за говор. Када осећа неку нелагодност дете плаче гласно и сувише оштро, док је у другом случају плакање умерено и не траје дуго. Мајке треба да препознају разлике у плакању, и треба да отклањају узроке дугог, претераног и јаког плакања, јер услед напрезања гласних жица може доћи до штетних последица за дечији глас. Умерено плакање не треба увек спречавати, јер дете тако развија плућа и вежба говорне органе. Фаза гукања Око другог месеца јавља се и гукање, које се, као и смех, често тумачи као позитивна реакција деце" на нешто што се у околини догађа. Када је дете сито, задовољно, мрда ножицама и ручицама, гуче и ствара извесне гласове и слогове. То је нека врста дечије игре, при којој му удови и говорни органи служе као играчке. При гукању чују се неки самогласници (најчешће а, е,и) и неки сугласници који још нису јасни и одређени, а касније слогови и слоговне групе. Фаза брбљања У фази брбљања, које отприлике почиње око четвртог месеца и траје до шестог-седмог месеца, дете почиње да вокализира узбуђење и незадовољство, да покреће очи у смеру одакле долазе звукови, да примећује играчке које производе звукове и да обраћа пажњу када чује музику. У том узрасту, дете изговара прве сугласнике, и то оне који се стварају уснама и језиком (м, б, п, т, д). Ти гласови се први појављују код деце свих народа, јер се њихов изговор припрема развијањем мишића 3

4 усана и језика при дојењу. Дете временом почиње да ствара слогове и слоговне групе ма, та, да, мама, тата, баба, дада и др. Ови редупликовани слогови често подсећају на речи језика који дете усваја, како по секвенци гласова, тако и по ритму и интонацији. Из тог разлога се понекад погрешно тумаче као прве речи које је дете изговорило. Међутим, то нису праве речи, јер дете све то изговара несвесно. У овој фази развитка говора сва деца гучу и брбљају, па и глувонема, на исти начин. То она чине услед унутрашње потребе да испоље осећања угодности и неугодности. Дете такође вежба говорне органе, развија покрете усана, језика и меког непца, који се све више усклађују, координирају и припремају за говор. Сем тога, оно почиње да слуша звуке околине и звуке које само производи, што утиче на развој слуха, затим запажа покрете тела и усана особа које му говоре и стиче осећаје, како вида, тако и додира. Све ово помаже развоју говорних центара у мозгу. Како околина може допринети развоју говора детета у овом узрасту? Детету се треба обраћати говором, иако га оно неће разумети, треба му певушити песмице, приступати му са осмехом на лицу, јер све то подстиче дете на гукање. Треба му и показивати и доносити играчке које производе звукове јер оне утичу на развој слуха, који за говор има пресудну улогу. Фаза подражавања Период подражавања (имитирања) почиње код неке деце раније, од шестог или седмог, а код друге од деветог месеца. Дете слуша говор мајке и глас свог гукања и прати микику и гестикулацију. Све то подстиче и развија нагон за подражавањем. Дете у почетку несвесно имитира гласове, а касније и мелодију говора своје мајке. Услед порра+авања, гласови и гласовне групе, које је дете раније изговарало нејасно и неодређено, сада постају трајнији и одређенији. Појављују се нови гласови и слоговне групе које дете још увек несвесно изговара. Временом имитира изразе лица особа које су у његовој околини, па уколико му приђете са осмехом на лицу, и оно ће вам се насмејати. Услед подражавања акустичних утисака, код детета се у мозгу брже развијају слушни и моторни говорни центар, а подражавањем мимике и покрета говорних органа развија се видни ценатр за мимикоѓестикулационе покрете. Сем тога, успостављају се нервне везе између чула и говорних центара и области за мишљење (интелигенцију) у мозгу. На тај начин се припремају биолошки услови за појаву говора. Нешто касније у овом периоду, дете почиње да запажа везу између речи и ствари. Ако се детету понавља реч, на пример куца ако је пас у близини, оно ту реч задржава у памћењу, и повезује је са самом појавом пса. У 4

5 почетку ове фазе дете већину слогова и речи изговара несвесно. Тек касније оно прелази на изговарање са разумевањем. Период подражавања је важан за даљи развој говора детета зато што се све више усклађују покрети усана, језика и непаца при изговору гласова. Подражавање говора околине не завршава се у једном ограниченом времену. Оно се продужује и кад дете почне да свесно говори. Цео даљи развитак говора највећим делом почива на имитирању говора околине. Дете, дакле, и даље учи да говори подражавајући околину. У првој фази подражавања потребно је да се околина, а нарочито мајка, која највише долази у додир са дететом, што више обраћа њему говором, да му изговара речи које се односе на ствари из његове околине, и то правилно и јасно. Кад мајка са дететом разговара, кад се смеје, певуши му, тапсе рукама и чини друге покрете (клима главом, покреће звечку), утиче и ради на буђењу и развијању нагона за подражавање. Запажено је да деца са којом се мало или никако не ступа у контакт, која су остављена самој себи знатно касније проговоре. То закашњење говора понекад се штетно одражава на његову правилност: таква деца често тепају, располажу са мањим фондом речи и неправилно склапају речи. Период свесног говора Период свесног говора код неке деце почиње раније( пре навршене прве године), а код друге касније (после годину и по дана). То зависи од дечијег како телесног, тако и менталног развоја, као и од комуникације са њима у породици. По правили дете би са навршеном трећом годином требало да разуме, мада не у потпуности, туђи говор и да самостално говори. Деца почињу да употребљавају своје прве речи око првог рођендана - између деветог и петнаестог месеца, у зависности од темпа језичког, когнитивног и моторног развоја. У току првих неколико недеља од проговарања, деца производе исказе који садрже само по једну реч. С обзиром на то да располажу само једном речју у исказу, коју често изговарају са извесним напором и правећи паузе између речи, понекад их је тешко разумети. Међутим, деца су ипак у стању да изразе одређена значења. У овом периоду почињу да овладавају лексиконом свог језика тако што овладавају одређеним речима као ознакама за предмете и људе из своје околине. Управо ова намера да се упути на неки ентитет у спољашњој средини, као и значење речи одвајају и разликују прве речи од простих секвенци поновљених слогова карактеристичних за брбљање. Прве речи које деца усвајају односе се на конкретне аспекте њихове околине - предмете којима се може манипулисати, важне људе у њиховом животу и занимљиве догађаје који се понављају. Првих педесетак речи које 5

6 деца употребљавају увек спадају у исте категорије, без обзира на то који се језик усваја. Прве речи се односе на следеће домене: људи (мама, тата, беба, баба), животиње (куца, маца, птица), храна и пиће (млеко, сок), делови тела (око, нос, рука, нога), одећа (чарапа, ципела), превозна средства (кола, воз, камион), играчке (лопта, лутка), предмети у кући (флаша, кашика, светло), простор и кретање (горе, доле, ту), интеракција (да, не, па-па, хвала). Половина речи које деца употребљавају су речи за предмете. Како повећавају број речи у употреби, повећава се и величина сваког домена, а некада се додаје по неколико чланова истог дана. У почетку, деца споро напредују у произвођењу нових речи, да би око друге године почела да додају речи убрзаним темпом. На узрасту од око годину и по продукују 50 до 200, а око друге године 500 до 600 речи. Око друге године број речи се свакодневно повећава и деца тада почињу да анализирају њихову унутрашњу структуру и идентификују значења која сваки елемент речи носи. Од своје друге године деца у просеку овладају бројем од 10 нових речи дневно, да би до шесте године достигли вокабулар од око речи. Број речи наставља да се повећава током школског периода, па и касније. Да би идентификовали могуће речи свог језика, деца морају да изолују све облике речи. Морају, такође, да идентификују и њихова могућа значења. Затим, морају да повежу облик са значењем да би формирали лексички уносак у свом менталном лексикону. У тим процесима она морају да се изборе са различитим проблемима, па њихова продукција садржи и елементе који одраслима понекад стварају потешкоће у разумевању дечијег говора.дете прво разуме речи околине, па тек касније почиње само да их изговара. Прве речи детета су скраћене и углавном неправилне. Могу да имају смисао целе реченице и да изражавају неке потребе и жеље детета. На овај начин дете говори отприлике пола године. После тога употребљава у реченицама две, три, а затим и више речи. У доба између годину и по и две и по године дете махом изговара имена особа и ствари које се налазе у његовој околини. Неке речи су још увек неправилне, док речи које су кратке, без тешких сугласника и лакше за изговор су већ правилне. До навршене треће године дете постепено учи и савлађује све врсте речи: прво изговара именице, а затим усваја и глаголе, бројеве, заменице, придеве, узвике. Исто тако, већ се служи потврдним, одричним и упитним реченицама. Теже се сналази у мењању речи, у променама именица по падежима, у глаголским временима, па због тога често чини граматичке грешке. Говор детета после треће године развија се у садржајном погледу, стално се повећава његов речник, реченице су сложеније и правилније се изговарају. Тај развој зависи највише од окружења детета и од његовог васпитања. 6

7 Нега дечијег говора Кад дете почне да разуме туђи говор и, касније, изговара прве речи, треба му показивати предмете и радње које те речи означавају. Мајка треба да понавља речи јер се на тај начин детету у свести ствара јасна веза између ствари и њеног назива. Када дете већ добро прича, треба користити играчке и игре и уз помоћ њих објашњавати му различите појмове. Детету не треба претерано тепати. Иако су прве речи детета родитељима симпатичне и драге, многи који мисле да ће их дете боље разумети ако им се обраћају на исти начин, тепањем, греше. Мало дете тепа јер његови говорни органи нису још увек толико развијени да би оно могло да изговара све гласове. Због тога дете не изговара гласове у речима које не уме да изговори, или их замењује другим. Дете учи говор од своје средине, и стиче такозване акустичне утиске гласова, према којима оно ствара звучне представе (слике) речи. Уколико те речи које слуша буду неправилне, велика је шанса да ће их дете тако и запамтити. Родитељи треба да се детету обраћају потпуним речима, правилним и кратким реченицама јер дете најчешће усваја њихов начин говора, акцентовање речи и вокабулар. Код деце у узрасту од две до пет година родитељи не треба да врше исправке говора, већ да буду добар говорни пример. Уколико се код детета устали нека говорна мана ( муцање, тепање, уњкање, брзоплетост), треба потражити помоћ и савет логопеда. Деца воле приче. Пошто се за њих интересују од малена, треба их користити за развој њиховог говора. Док слушају приче деца се навикавају да пажљиво слушају, а тме им се даје и пример говорног излагања. Поред тога, причање прича позитивно утиче на дечију машту, мишљење и осећања. Треба причати приче које имају васпитне вредности, о стварним догађајима, о стварима које нас окружују, о људима који раде и стварају, о природи и животињама. Читањем се буди интересовање за књигом и уводи се у књижевни говор. 7

8 Хиперекстензија и хипоекстензија Дете у току лексичко-семантичког развоја постепено овладава значењем речи. Из тог разлога на раним узрастима долази до двеју занимљивих појава у дечијем говору, а то су хиперекстезија и хипоекстензија. У случају хиперекстензије, значење речи које дете употребљава је шире и општије од значења исте речи код одраслих. На пример, реч лопта може имати значење било ког округлог предмета (балон, јаје, камен, пун месец и слично). Поставља се питање да ли хиперекстензија настаје услед сличности у изгледу предмета на које се речи односе (боја, облик, величина и сл.) или функционалних сличности датих предмета. Различита истраживања показују да су перцептивна обележја критичан фактор у раним дечијим претпоставкама о значењу појединих речи. Деца често уводе хиперекстензију како би се реч укључила у скуп перцептивно сличних предмета, иако знају да они имају различите функције. Најчешћи тип хиперекстензије је такозвана хиперинклузија, када деца проширују значење неке речи на основу перцептивних сличности и концептуалних додира, тј. значење речи се проширује на чланове других категорија у оквирима истог или сличног концептуалног домена. На пример, реч јабука користи се и за јабуку и за поморанџу. Случајеви хиперекстензије чешћи су у процесу продукције речи, него у процесу разумевања, што може бити доказ за тезу да је узрок хиперекстензије потреба да се попуни празнина у ограниченом вокабулару деце. На узрасту од осамнаест месеци, када је просечан број речи које деца употребљавају око педесет, једну трећину вокабулара чине речи које имају шире значење. Случајеви хипоекстензије су ређи од случајева хиперекстензије, а настају када деца користе речи на врло рестриктиван начин, са суженим значењем. На пример, реч маца дете може користити када упућује само на свог кућног љубимца. Хипоексензија често одражава потребу деце да се фокусирају само на прототипичне чланове одређене категорије. На пример, реч пас се може користити само за одређену расу пса, која је у окружењу у коме дете расте типични представник своје врсте. У дечијем говопу срећу се случајеви и хиперекстензије и хипоекстензије исте речи. На пример, дете може користити реч пас само за велике псе (хипоекстензија), а у исто време, може проширити значење ове речи на све четвороножне животиње (мачка, крава, овца и слично). Ипак, ова појава је доста ретка. 8

9 У процесу усвајања лексикона, деца често користе речи са значењем које те речи немају у језику одраслих. То је један од начина да деца попуне празнине које постоје у њиховом вокабулару. Међутим, у одређеном тренутку развоја језика, деца су принуђена" да усвоје реч са значењем и обликом који постоје у језику одраслих. Када деца траже адекватну реч у свом менталном лексикону да би изразили жељено значење, предност у употреби имају већ постојеће, конвенционалне речи. Празнине на које наилазе када желе да формирају исказ могу бити попуњене новим речима које чују у својој околини или новим речима које сама граде. Да би попунили празнине одговарајућим облицима, деца морају прво да анализирају унутрашњу структуру познатих речи на корен и афиксалне морфеме и да свакој морфеми припишу релевантно значење. Према Ив Кларк (Еве Цларк), деца се у попуњавању лексичких празнина, а нарочито у процесу грађења нових речи, ослањају на три принципа: принцип транспарентности важан је за почетну анализу структуре речи и грађење речи код деце у раној фази усвајања и гласи: како би формирао нове речи, употреби познате корене и елементе; принцип једноставности облика указује на то да деца теже ка коришћењу једноставних облика, без флексије; принцип продуктивности гласи: ако постоји неколико могућих облика, употреби онај који се најчешће користи у говорној заједници. 9

10 Асиметрија између разумевања и продукције Усвајање језика укључује две врсте способности: способност да се говор спонтано производи и способност да се разуме говор других. Иако је природа односа између разумевања и продукције још увек неразјашњена, зна се да разумевање говора иде испред спонтане продукције. Деца разумеју многе речи раније него што могу сама да их изговоре. Ова асиметрија није карактеристична само за језички развој деце, већ траје током читавог живота. Упоредимо, на пример, способност говорника једног језика да разумеју по неколико дијалеката истог језика, али се у спонтаној продукцији служе само једним или малим бројем њих. Исто важи и за учење страног језика, где увек разумемо више него што можемо да продукујемо. Иако је способност разумевања испред способности продукције, у тренутку када спонтана продукција достигне одређени ниво, говорници то више не примећују. У исто време, ова непоклапања играју важну улогу у процесу усвајања, јер елементи које деца разумеју постају циљеви које треба да остваре у продукцији. Индивидуалне разлике међу децом Нека деца месецима продукују исказе од само једне речи, не покушавајући да произведу вишечлане низове, док друга деца после само неколико недеља фазе прве речи почињу да производе вишечлане исказе. Ове варијације могу да зависе од тога како деца овладавају системом гласова свог језика. Нека од њих почињу са речима и облицима који подсећају на речи и теже ка кратким комбинацијама одређених гласова. Друга деца почињу продуковањем интонационих контура које превазилазе спојеве и реченице, и њих је теже разумети зато што производе слабо разумљиве секвенце. Деца се такође разликују и по томе колико је њихов изговор речи близу онога како их одрасли изговарају и по томе какав је њихов напредак у том погледу. Моторни развој може бити важан фактор у фази прве речи. Деца којој треба више времена да формирају артикулаторни апарат касниће у покушају да продукују две или више речи као секвенцу, зато што је моторна 10

11 координација која је за то неопходна превише компликована за њих. Друга деца, која раније стекну потребне артикулаторне способности, могу раније да почну са продукцијом вишечланих исказа. Нагли пораст речи у одређеној фази језичког развоја може се објаснити и овладавањем артикулаторним вештинама. Граматички развој Између годину и по и две године почиње период лексичке експлозије, за који је карактеристичан нагли пораст у броју познатих речи. У том периоду јављају се и први двочлани искази. Искази које деца продукују на овом узрасту називају се телеграфски говор, због тога што су кратки, сажети и немају доследну употребу функционалних речи и морфема (тј. предлога, везника, наставака за облик и сл.). Фаза двочланих исказа завршава се током треће године, када долази до продужавања исказа и адекватне употребе функционалних речи. Осим семантичке хиперекстензије и хипоекстензије, овај период карактерише и морфолошка хипергенерализација, односно употреба облика типа хоћем, нећем, словови, коњови и сл. који се граде по аналогији са облицима који имају правилан образац промене. На овом узрасту још увек се употребљавају врло једноставне структуре. Око четврте и пете године долази до појаве сложенијих реченичних конструкција и пораста броја речи у менталном лексикону. У овом узрасту завршава се период раног језичког развоја деце. 11

12 Литература Bates, E. et al From First Words to Grammar: Individual Differences and Dissociable Mechanisms. Cambridge: Cambridge University Press. Carrol, D.W (4th edition). Psychology of Language. Thomas Wadsworth. Clark, E. V The Lexicon in Acquisition. Cambridge: Cambridge University Press. Clark, E. V First Langauge Acquistion. Cambridge: Cambridge University Press. O'Grady, W. & Dobrovolsky, M Contemporary Linguistic Analysis: An Introduction. Toronto: Copp Clark Ltd. 12

13 Садржај Увод...1 Фонолошки развој и рана вокализација...2 Фаза плакања...3 Фаза гукања...3 Фаза брбљања...3 Фаза подражавања...4 Период свесног говора...5 Нега дечијег говора...7 Хиперекстензија и хипоекстензија...8 Асиметрија између разумевања и продукције...10 Индивидуалне разлике међу децом...10 Граматички развој...11 Литература