ПРЕФЕРЕНЦИЈА И ПЕРФОРМАНСА ГУСЕНИЦА ГУБАРА НА ПИТОМОМ КЕСТЕНУ И НЕКИМ ВРСТАМА ХРАСТА

Transcription

1 ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2010, бр. 101, стр BIBLID: , (2010), 101, p Milanović S Preference and performance of the gypsy moth caterpillars on sweet chestnut and some oak species. Bulletin of the Faculty of Forestry 101: Слободан Милановић UDK 630*453:630*145.7 Lymantria dispar L. Оригинални научни рад DOI /GSF M ПРЕФЕРЕНЦИЈА И ПЕРФОРМАНСА ГУСЕНИЦА ГУБАРА НА ПИТОМОМ КЕСТЕНУ И НЕКИМ ВРСТАМА ХРАСТА Извод: При подизању мешовитих плантажа неопходно је претходно испитати односе главне и примешаних врста према најзначајнијим штеточинама. У раду су приказани резултати истраживања преференције и пер формансе гусеница губара на питомом кестену и четири врсте храста. Ин декс преференције је највиши код сладуна (0,83), затим цера (0,77), код кит њака значајно мањи (0,33), док је код лужњака једнак 0. У комбинацији са питомим кестеном, гусенице губара другог ступња радије бирају лишће сла дуна, односно цера. У комбинацији са китњаком или лужњаком, гусени це губара радије бирају лишће питомог кестена. Анализирани параметари који карактеришу перформансу гусеница губара четвртог ступња, код свих испитиваних врста храста, лошији су него на питомом кестену изузев у слу чају цера. На основу добијених резултата и усвојеног принципа да за сме су тре ба бирати најпогоднију врсту, која ће током пренамножења губара служи ти као мамац биљка, може се закључити да је цер погоднији за смесу са пи томим кестеном у односу на друге испитиване врсте храста. Кључне речи: преференција, перформанса, губар, храстови, питоми кестен PREFERENCE AND PERFORMANCE OF THE GYPSY MOTH CATER- PILLARS ON SWEET CHESTNUT AND SOME OAK SPECIES Abstract: In the establishment of mixed plantations, it is necessary to examine previously the relations of the principal and the admixed species and the most significant pests. This paper presents the results of the study of the gypsy moth caterpillar preference and performance on sweet chestnut and four oak species. Preference index is the highest for Hungarian oak (0.83) and Turkey oak (0.77), for sessile oak it is significantly lower (0.33), and for common oak it is equal to 0. In combination with sweet chestnut, the gypsy moth second-instar caterpillars prefer Hungarian oak, i.e. Turkey oak leaves. In combination with sessile oak or common oak, the gypsy moth caterpillars prefer sweet chestnut leaves. The analysed parameters which characterise the performance of the gypsy moth fourth-instar caterpillars мр Слободан Милановић, истраживач сарадник, Институт за шумарство, Београд (sloboda n.milanovi c@gmail.com) 113

2 Слободан Милановић are lower for all study oak species compared to sweet chestnut, except in the case of Turkey oak. Based on the study results and the adopted principle that the mixture should be composed of the most favourable species, which will serve as the trap plant during the gypsy moth outbreak, it can be concluded that Turkey oak is more favourable for the mixture with sweet chestnut than the other analysed oak species. Key words: Preference, performance, the gypsy moth, oak, sweet chestnut 1. УВОД Питоми кестен (Castanea sativa Miller) је реликтна и регресивна врста у флори Србије и читавог Балканског полуострва. Ареал ове врсте, се због кон тинентализације климе на нашим просторима све више смањује. У еколошком смислу, кестен се, према Глишићу (1975), јавља у Илирској и прелазној Илирскомезијској провинцији, на мезофилним стаништима у појасу храстова, где образује фитоценозу кестена и китњака (Querco Castanetum). Мањи, али еколошки и састојински значајан део се налази на подручју климатогене шуме сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris). На основу наведеног, запажа се да кестен гради природне заједнице са више врста храста. Подизањем плантажа питомог кестена могло би се повећати учешће ове врсте у шумском фонду Србије. Остварењу овог циља супротставаља се читав низ фактора који угрожавају егзистнцију ове врсте у природним састојинама, како код нас, тако и на целом ареалу ове врсте. У првом реду опстанак питомог кестена угрожава гљива Cryphonectria parasitica (Murrill) Barr. Интегралне мере борбе за очување новоподигнутих засада питомог кесте на треба да укључе и методе заштите од штетних инсеката, а нарочито oд губара. Ка ко би се ови засади могли подизати у појасу храста, једна од интегралних мера заштите, могла би бити и подизање мешовитих засада питомог кестена и неке врсте храста с обзиром на стабилност мешовитих плантажа. Пре свега је неопходно направити адекватан избор врсте храста за смесу са кестеном. Ово подразумева претходно истраживање погодности ових врста за развиће гусеница губара. Друга врста у смеси са питомим кестеном би имала функцију мамац биљке током градације губара, с обзиром да у мешовитој састојини гусенице губара по правилу бирају врсту која им је у том тренутку погоднија за исхрану. Млађи ступњеви су значајно осе тљивији на квалитет хране, (Ma r t i n at, Ba r b osa, 1987), тако да уколико се гусенице нађу на мање повољној хранитељки, оне испредају нити и ветром се премештају на погоднију врсту. Избор хранитељке је често индикатор њене погодности за развиће хербиворе и условљен је фенологијом (Hu nt e r, L e chow icz, 1992) и хемијским саставом лишћа (Schu lt z, Baldw i n, 1982). Развиће губара је условљено карактеристикама хранитељки укључијући фенологију, односно присуством лишћа као хране, (Va l e nt i ne et al., 1983), азота (Mat t son, 1980) и одбрамбених материја (Rossit e r et al., 1998). Све ове карактеристике варирају међу хранитељкама губара којих има више од 500 (Liebhold et al., 1995), мада се губар најрадије храни врстама 114

3 ПРЕФЕРЕНЦИЈА И ПЕРФОРМАНСА ГУСЕНИЦА ГУБАРА НА ПИТОМОМ КЕСТЕНУ из рода Quercus (Ba r b osa, K r isch i k, 1987). Однос губара и већег броја врста из рода Quercus у свету је добро проучен (Va le nt i ne, Ta le r ic o, 1980, Schopf et al., 1999, Mag nole r, C a mbi n i, 1997, C a mbi n i и Mag nole r, 1997, Foss, R ie ske, 2003). Према истраживањима Ја н кови ћ а (1958), губар се најбоље развија на врстама из рода Quercus. Као најповољније врсте Ма кси мови ћ (1997) наводи храстове лужњак и цер. Скорија истраживања указују да је цер погоднија врста за развиће губара у односу на друге врсте храстa (М и ла нови ћ и Маркови ћ, 2005, М и ла нови ћ и сар., 2006, М и ла нови ћ, 2007). Од значајнијих врста храстова у Србији остао је неистражен однос губара према сладуну. Истраживања односа америчког (Castanea dentata (Marsh) Borkh.) и кинеског кестена (Castanea mollissima Blume) и губара вршена су од стране R ie ske-а и сар. (2003) и Kel log g-а и сар. (2005). Међутим, не постоје литературни подаци о односу губара и европског питомог кестена (Castanea sativa). У условима градације губар би могао да се нађе и у плантажама и природним састојинама питомог кестена, чијим брстом би се додатно повећала и његова осетљивост према гљиви Cryphonectria parasitica. Истражујући преференцу и перформансу гусеница губара, у овом раду, учињен је покушај да се рангирају четири врсте храста према погодности за подизање мешовитих култура са питомим кестеном. Такође, потребно је нагласити неопходност истраживања односа главне и примешене врсте према најзначајнијим ште точинама пре подизања мешовитих култура. 2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 2.1. Гајење гусеница губара Легла губара, коришћена у огледима, сакупљена су на локалитету Опово (ШГ Банат-Панчево, ШУ Зрењанин, ГЈ Горње Потамишје, одељења 72а и 73а) у плантажи евроамеричке тополе (Populus euroamericana) током новембра го ди не. Легла су до пиљења у априлу наредне године држана у фрижидеру на температури од +4 C. Гусенице су по пиљењу гајене на вештачкој подлози (MP Biomedicals, Inc., lot 7227) у Петри посудама ( mm) на температури од 23 C, Rh 75% и режиму светла 15:9 (дан/ноћ - L/D) у клима комори (Sanyo) до пресвлачења у II ступањ, за исппитивање преференце, односно до IV за испитивање перформансе. Лишће за оба огледа узимано је са стабала која се налазе у Арборетуму Шумарског факултета у Београду Испитивање преференце губара По пресвлачењу у II ступањ, гусенице су издвојене и држане без хране један дан. У Петри посуде, величини mm, наливана је подлога агар-вода у слоју од око 2 mm, која је по преласку у чврсто стање прекривана филтер папиром. Потом 115

4 Слободан Милановић је у сваку посуду додат пар дискова дијаметра 30 mm oдговарајуће врсте храста и пи томог кестена. Дискови лишћа су фиксирани за подлогу чиодама у одговарајућој боји. Током огледа, филтер папир је квашен по потреби ради одржавања свежине ли сних дискова. Тестирана је преференца гусеница губара у 4 могућe комбинације питомог кестена са сваком врстом храста. За сваку комбинацију питомог кестена и храста је тестирано по 30 гусеница. По завршетку огледа остаци дискова су скенирани ради утврђивања конзумиране површине. За рангирање храстова према пре фернцији у односу на питоми кестен установљен је индекс перференције, који је добијен дељењем броја парова у којима је храст радије биран у односу на питоми ке стен са укупним бројем парова за комбинацију храста и питомог кестена (N=30). До бијене вредности индекса преференције за испитиване хранитељке варирају између 0 (најређе биране) и 1 (најчешће биране врсте) Испитивање перформансе губара За испитивање перформансе издвојене су тек пресвучене гусенице IV ступња које су до наредног пресвлачења храњене лишћем питомог кестена и испитиваних врста храста. За сваку хранитељку појединачно је гајено по 30 гусеница у Петри посудама величини mm. Маса гусеница је мерена пре почетка огледа. Из исте популације измерено је 30 гусеница, чија је маса још једном измерена после сушења на 65 C у трајању од три дана ради превођења на суву масу. Добијене релације између свеже и суво мерене масе су коришћене за рачунање суве масе гусеница пре почетка огледа, док је маса гусеница по завршетку огледа мерена после сушења. Током огледа су сакупљани екскременти, остаци лишћа који су, такође, сушени ради рачунања параметара раста и исхране према формулама Wa ld bauer-а (1968). 2.4 Статистичке методе Статистичка обрада података је извршена уз помоћ софтверског пакета STATGRAPHICS 5.0. Преференција гусеница губара је анализирана коришћењем t-теста парова конзумираних површина у свакој комбинацији питомог кестена и различите врсте храста. За нормализацију података пре анализе коришћена је квадратни корен од (x+0,5) трансформација, где x представља конзумирану површину диска. За оцену разлика у перформанси гусеница губара на лишћу питомог кестена и 4 врсте храста коришћена је мултиваријациона анализа коваријансе, са по четном масом гусеница као коваријатом и стопом исхране (CR), стопом раста (GR), ефикасношћу асимилације (AD) и трајањем IV ступња (DT) као зависно променљивим. Одређиване су средње вредности и стандардне грешке (±S E ) за свако 116

5 ПРЕФЕРЕНЦИЈА И ПЕРФОРМАНСА ГУСЕНИЦА ГУБАРА НА ПИТОМОМ КЕСТЕНУ посматрано обележје. Анализа коваријансе и Tukey HSD-тест мултиплих рангова, за параметре који карактеришу перформансу гусеница губара, рађени су на логаритамски трансформисаним вредностима. 3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Резултати рангирања испитиваних врста храста према броју њиховог избора као хране од стране гусеница губара у тестираним паровима у односу на питоми кестен дати су у табели 1. Индекс преференције је највећи код сладуна (0,83), затим цера (0,77), код китњака је значајно мањи (0,33) док је код лужњака једнак 0. Гусенице губара II ступања радије бирају лишће питомог кестена од лишћа китњака и лужњака. У случају гусеница храњених лишћем цера и сладуна имамо обрнуту ситуацију, односно оне радије бирају лишће ових врста од питомог кестена (табела 1.). Табела 1. Ранг, индекс преференције *, t и p вредност на основу теста двоструког избора, другог ступња гусеница губара за изабране врсте храста и питомог кестена Table 1. Rank, preference index *, t and p values based on two-choice tests, of second instar gypsy moth caterpillars for selected oak species and sweet chestnut Castanea sativa Bрста храста Оak species Ранг Rank Индекс преференције Prefernce index Quercus frainetto 1 0,83 6, ,00000 Quercus cerris 2 0,77 3, ,00089 Quercus petraea 3 0,33 13,2581 0,00000 Quercus robur 4 0,00 20,7746 0,00000 * Индекс преференције = број пута када је изабран храст/укупан број парова по комбинацији питомог кестена и врсте храста * Preference index= number of times when oak is preferred/total number of pairings conducted per combination of sweet chestnut and oak species ** Позитивна t вредност указује да је врста храста у колони чешће бирана од питомог кестена ** A positive t value indicates that the oak species in the column is more preferred than sweat chestnut t ** p Мултиваријациона анализа коваријансе стопе исхране, стопе раста, ефикасности асимилације и трајањем четвртог ступња, указује на јаке разлике у пер форманси гусеница губара на тестираним хранитељкама (F=22,69, d.f.=16, p<0,0001). Стопа исхране варира од врсте до врсте (табела 2) највећа је код цера а нај нижа код лужњака. Нема значајних разлика у стопи исхране питомог кестена кит њака и сладуна. Такође, не постоје значајне разлике у овом параметру између луж њака, китњака и сладуна. Стопа раста гусеница губара је највећа код цера и ста тистички значајно се разликује у односу на остале врсте храста. Између цера и питомог 117

6 Слободан Милановић кестена не постоје статистички значајне разлике у овом парамeтру. Такође, између китњака и лужњака не постоје статистичке значајне разлике у стопи раста док између ове две врсте и сладуна постоје. Ефикасност асимилације је највећа на церу, али не постоје статистички значајне разлике између ове врсте и китњака и сладуна. Најмању ефикасност асимилације налазимо код лужњака, али она није статистички значајно мања од оне која је забележена код питомог кестена. Најкраће развиће имају гусенице храњене лишћем цера, потом лужњака и китњака. Имеђу ове три всте храста нису забележене статистички значајне разлике у трајању IV ларвеног ступња. Најдуже развиће је забележено код сладуна док се на предпоследњем месту налази питоми кестен. Између ове две врсте не постоје статистички значајне разлике у трајању IV ступња. Табела 2. Перформанса (средња вредност±se) * четвртог ступња гусеница губара на изабраним врстама храста и питомом кестену (N=30) Table 2. Performance (mean±se) * of gypsy moth caterpillars on selected oak species and sweet chestnut (N=30) CR GR AD DT Хранитељка Food plant N mg дан 1 mg day 1 % дана days X±S E X±S E X±S E X±S E Quercus cerris 30 46,5±5,42a 17,1±0,61a 59,6±5,30a 5,7±0,12a Castanea sativa 30 27,2±1,39b 16,1±1,05a 39,1±3,25b 7,3±0,20b Quercus petraea 30 22,8±4,04bc 12,6±0,47b 52,7±3,14a 6,2±0,14a Quercus robur 30 14,6±2,42c 12,0±0,36b 33,3±3,80b 6,0±0,28a Quercus frainetto 30 24,4±2,45bc 9,2±0,30c 57,0±4,16a 7,6±0,19b F 11,61 57,74 8,61 20,86 p 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 Легенда/Legend: CR - стопа исхране / consumption rate, GR - стопа раста / growth rate, AD - ефи касност асимилације/approximate digestibility, DT - дужина раз вића чет вртог ступња гусеница губара/duration time of the gypsy moth fourth larval instar * Средње вредности праћене истим словом иза се не разликују (p<0,05) * Means followed by the same letter do not differ (p<0.05) 4. ДИСКУСИЈА Погодност и прихватање хранитељке као домаћина је комлексан процес који зависи од физиолошких (Л а з а р еви ћ, 1994, Л а з а р еви ћ et al., 1994, М и л а но ви ћ et al., 2008) и генетских (Л а з а р еви ћ, 2000, L a z a r ev ić et al., 1998, L a z a r ev ić et al., 2008) карактеристика саме хербиворе али и од физичких и хемијских својстава потенцијалне хранитељке (Foss и R ie ske, 2003). Гусенице користе 118

7 ПРЕФЕРЕНЦИЈА И ПЕРФОРМАНСА ГУСЕНИЦА ГУБАРА НА ПИТОМОМ КЕСТЕНУ различите физичке и хемијске карактеристике својих биљака домаћина како би их лоцирале (Schoon hove n, 1973). Такође, њихово чуло вида разликује боје. Када су гладне радије бирају зелену од браон боје (Sm it ley et al., 1993). Између различитих тонова зелене боје радије бирају светлије нијансе. Ово се може довести у везу са старењем лишћа, при чему се током вегетације повећава садржај танина (Fe n ny, 1970), а лишће постаје тамније. Гусенице губара више привлаче тамнија од светлијих дебала, као и она већих пречника, што је утврђено коришћењем пластичних модула за симулацију дебла (Ro den et al., 1992). Иако чуло вида помаже гусеницама да лоцирају дрвеће или зељасте биљке, оно није довољно развијено да би имало пресудну улогу у препознавању биљака, што потврђује и чињеница да се тај процес одвија и у потпуном мраку (Schoon hove n, 1973). Хемијска чула, која су добро развијена код инсеката, не само да воде монофаге ка њиховој пробраној храни, већ помажу и полифагним врстама, као што је губар, да разликују различите врсте биљака. Хеморецептори укључени у процесе проналажења биљке домаћина се налазе на антенама и деловима усног апарата хербивора (Sensilum basiconicum), тако да оне пробањем хране бирају погоднију хранитељку. У првом експерименту сладун је имао највећи индекс преференције. Наглашена преференција према овој врсти храста може се приписати, фенолошки гледано млађем лишћу сладуна, које је било прихватљивија храна за гусенице губара. Међутим, готово сви параметри који каратктеришу перформансу, сем ефикасности асимилације, показују да је ова врста мање погодна за развиће гусенице губара IV ступња у односу на питоми кестен и остале храстове. Ово се може објаснити бржим развићем и старењем лишћа сладуна у односу на питоми кестен и друге храстове. Садржај танина у лиш ћу храста се повећава, а азота смањује са старењем (Fe n ny, 1970), чиме оно пос таје мање погодно за исхрану дефолијатора. Цер и сладун јесу радије биране врсте од питомог кестена. За разлику од сладуна сви параметри који каратктеришу перформансу указују да је ова врста била најпогоднија за развиће гусенице губара IV ступња. Китњак је у око 30% случајева (парова) конзумиран више од питомог кестена те је зато рангиран као трећа врста према по погодности за смесу са питомим кестеном. Стопа исхране му је готово идентична као и код питомог кестена. Стопа ра ста гусеница храњених лишћем китњака значајно је нижа, док је ефикасност аси милације виша, а трајање IV ступња значајно краће у поређењу са питомим кестеном. Лужњак је имао најнижи индекс преференције, односно у свим паровима са питомим кестеном био је мање конзумиран. Разлике у перформанси гусеница губара могу се објаснити балансом хранљивих и одбрамбених материја у лишћу испитиваних врста. Ранија истраживања (М и ла нови ћ et al., 2008) показују да је однос угљеника и азота, током четвртог ларвеног ступња губара, виши у листу китњака и лужњака у односу на цер, што потврђује да су прве две врсте мање повољна храна. 119

8 Слободан Милановић 5. ЗАКЉУЧЦИ Индекс преференције је највиши код сладуна (0,83), нешто нижи код цера (0,77), код китњака значајно нижи (0,33) док је код лужњака једнак 0. Гусенице губара II ступња радије бирају лишће сладуна и цера него питомог кестена за своју исхрану. У комбинацији са китњаком и лужњаком гусенице губара радије бирају лишће питомог кестена. Од свих испитиваних храстова једино гусенице храњене лишћем цера конзумирају већу количину хране од оних које су храњене лишћем питомог кестена. Раст гусеница храњених лишћем питомог кестена је био виши од раста на ис питиваним храстовима сем у случају цера. Ефикасност асимилације конзумиране хране је виша код гусеница губара храњених лишћем храстова у односу на питоми кестен сем у случају лужњака. На основу добијених резултата и усвојеног принципа да за смесу треба бирати најпогоднију врсту, која ће током пренамножења губара служити као мамац биљка, може се закључити да је цер погоднији за смесу са питомим кестеном у односу на друге испитиване врсте храста. Напомена: Истраживања су финансирана од стране МНТРС, пројекат ТР ЛИТЕРАТУРА Ba r b o s a P., K r i s ch i k V. A. (1987): Influence of alkaloids on feeding preference of eastern deciduous forest trees by the gypsy moth Lymantria dispar, American Naturalist 130 (53-69) Va le nt i ne H.T., Ta le r ic o R.L. (1980): Gypsy moth larval growth and consumption on red oak, Forest Scienc 26 ( ) Va le nt i ne H.T., Wa l l ner W.E., Wa r go P.M. (1983): Nutritional changes in host foliage during and after defoliation, and their relation to the weight of gypsy moth pupae, Oecologia 57 ( ) Wa ld b auer G.P. (1968): The consumption and utilization of food by insects, Adv.Insect Physiol. 5 ( ) Гл и ш и ћ М. (1975): Питоми кестен (Castanea sativa Mill.) у Србији и његов биолошки и еколошки варијабилитет, посебно издање, Институт за Шумарство и дрвну индустрију, Београд Ја н кови ћ Љ. (1958): Прилог познавању биљка хранитељки губара у природи током последње градације ( год.), Зашзита биља 49/50, Београд (36-39) Kel log g S.K., He b a r d F.V., R ie ske L.K. (2005): Interactions between a fungal pathogen, foliar properties, and generalist herbivores, Entomologia Experimentalis et Applicata 117 ( ) Л а з а р е ви ћ Ј. (1994): Утицај биљки домаћина на дигестивне ензиме и варијабилност компоненти адаптивне вредности код губара Lymantria dispar L., магистарски рад у рукопису, Универзитет у Београду - Биолошки факултет, Београд

9 ПРЕФЕРЕНЦИЈА И ПЕРФОРМАНСА ГУСЕНИЦА ГУБАРА НА ПИТОМОМ КЕСТЕНУ Л а з а р е в и ћ Ј. (2000): Физиолошко генетичкимеханизми адаптација губара Lymantria dispar L. на неповољну исхрану, доктораска дисертација у рукопису, Универзитет у Београду - Биолошки факултет, Београд Л а з а р е ви ћ Ј., И в а нови ћ Ј., Ја н кови ћ -Х л а д н и М. (1994): Ефекат хранљивог супстрата на активност протеазе и индивидуалну перформансу код губара Lymantria dispar L., Заштита биља дана и сутра (ур. Шестовић М., Нешковић Н., Пе рић И), Друштво за заштиту биља Србије, Београд ( ) L a z a r ev ić J., Ne n a d ov ić V., Ja n kov ić -Tomanić M. M i l a nov ić S., (2008). Genetic variation and correlations of life-history traits in gypsy moths (Lymantria dispar L.) from two populations in Serbia, Arch. Biol. Sci. 60 (4), Belgrade ( ) L a z a r ev ić J., Pe r ić -Mat a r u g a V., Iva nov ić J., A ndjel kov ić M. (1998): Host plant effects on the genetic variation and correlations in the individual performance of the Gypsy Moth, Functional Ecology 12 ( ) Lie bhold A.M., G ot t s ch a l k K.W., Mu z i k a R.M., Montgomer y M.E., You ng R., O D ay K., Kel ley B. (1995): Suitability of North American tree species to the gypsy moth: a summary of field and laboratory tests, USDA For. Serv., Gen. Tech. Rep. NE-211 M a g nole r A., C a mbi n i A. (1997): Consumption and utilization of leaf tissue of Quercus suber L. and Quercus ilex L. by Lymantria dispar L. larvae, Redia 80 (99-106) М а кси мови ћ М. (1997): Превентивна заштита шума од губара, Шумарство 3, УШИТС, Београд (5-66) M a r t i n at P.J., Ba r b o s a P. (1987): Relationship between host-plant acceptability and suitability in newly eclosed first-instar gypsy moths, Lymantria dispar (L.) Lepidoptera: Lymantriidae, Annals of the Entomological Society of America 80 ( ) M at t s on W.J. (1980): Herbivory in relation to plant nitrogen content, Annual Review of Ecology and Systematics 11 ( ) М и л а нови ћ С. (2007): Развиће губара (Lymantria dispar L.) на лишћу Quercus cerris L., Q. petraea (Matt.) Liebl. и Q. robur L. у контролисаним условима, Гласник Шу марског факултета 96, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд (55-67) М и л а нови ћ С., Л а з а р е ви ћ Ј., Мрд а кови ћ М., Вла хови ћ М., М и ле т и ћ З. (2008): Ефекат биљке хранитељке на активност дигестивних ензима гусеница губара, Гласник шумарског факултета 98, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд ( ) М и л а нови ћ С., М а ркови ћ Н. (2005): Утицај различитих врста храстова (Q. cerris L. и Q. robur L.) и услова средине на развиће губара, Гласник шумарског факултета 92, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд (99-110) М и л а нови ћ С., Та б а кови ћ -Тош и ћ М., Маркови ћ Н. (2006): Ефекат биљке хранитељке на исхрану губара и биолошку ефикасност Btk preparata, Гласник Шумарског факултета 94, Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд ( ) R ie ske L.K., R hoa d e s C.C., M i l le r S.P. (2003): Foliar chemistry and gypsy moth, Lymantria dispar (L.), herbivory on pure American chestnut, Castanea dentata (Fam : Fagaceae), and a disease-resistant hybrid, Environmental Entomology 32 ( ) 121

10 Слободан Милановић Ro d e n D.B., M i l le r J.R., Si m mon s G.A. (1992): Visual stimuli influencing orientation by larval gypsy moth, Lymantria dispar (L.), Canadian Entomologist 124 ( ) Ro s sit e r M.C., Shu lt z J.C., Baldw i n I.T. (1998): Relationships among defoliation, red oak phenolics, and gypsy moth growrh and reproduction, Ecology 69 ( ) Schoon hove n L.M. (1973): Plant recognition by lepidopterous larvae, Ed. by van Emden H.F. Insect/plant relationships 6, The Royal entomological society, London (87-99) Schopf A., Ho ch G., K l au s A., Novot ny J., Zu b r i k M., Sch a fel l ner C., Lie ut ie r F., M at t s on W.J., Wa g ner M.R. (1999): Influence of food quality of two oak species on the development and growth of gypsy moth larvae, Physiology and genetics of Tree-Phytophage Interactions, International Symposium, Gujan, Paris ( ) Schu lt z J.C., Baldw i n I.T. (1982): Oak leaf quality declines in response to defoliation by gypsy moth larvae, Science 217 ( ) Sm it ley D.R., R a o R.P., Ro d e n D.B., (1993): Role of tree trunks, foliage type, and canopy size in host selection by Lymantria dispar (Lepidoptera: Lymantriidae), Environmental Entomology 22 ( ) Hu nt e r A.F., L e chow icz M.J. (1992): Foliage quality changes during canopy development of some northern hardwood trees, Oecologia 89 ( ) Fe n ny P. (1970): Seasonal changes in oak leaf tannins and nutrients as a couse of spring feeding by Winter Moth caterpillar, Ecology 51, 4 ( ) Fo s s L.K., R ie ske L.K. (2003): Species-specific differences in oak foliage affect preference and performance of gypsy moth caterpillars, Entomologia Experimentalis et Applicata 108 (87-93) C a mbi n i A., M a g nole r A. (1997): The influence of two evergreen oaks on development characteristics and fecundity of the gypsy moth, Redia 80 (33-43) Slobodan Milanović PREFERENCE AND PERFORMANCE OF THE GYPSY MOTH CATERPILLARS ON SWEET CHESTNUT AND SOME OAK SPECIES Summary Sweet chestnut is a relic and regressive species in the flora of Serbia and the entire Balkan Peninsula. The distribution of this species is increasingly decreased, thanks to the climate continentalisation in the region. The percentage of sweet chestnut in the Serbian growing stock could be increased by the establishment of plantations. This objective is jeopardised by a series of factors which threaten the sweet chestnut existence in natural stands, both in Serbia and in the entire range of this species. The survival of sweet chestnut is primarily threatened by the fungus Cryphonectria parasitica (Murrill) Barr. Integral control methods for the maintenance of new sweet chestnut plantations should also include the protection against insect pests, primarily against the gypsy moth. In the establishment of sweet chestnut plantations in the oak belt one of integral protection methods could be the establishment of mixed plantations of sweet chestnut and oak species, taking into account the stability of mixed plantations. First of all, it is necessary to make an adequate selection of oak species for the mixture with sweet chestnut. This involves the previous investigation of the suitability of the species for the development of the gypsy moth caterpillars. 122

11 ПРЕФЕРЕНЦИЈА И ПЕРФОРМАНСА ГУСЕНИЦА ГУБАРА НА ПИТОМОМ КЕСТЕНУ This paper presents the results of the study on the gypsy moth caterpillar preference and performance on sweet chestnut and four oak species. Preference index was the highest for Hungarian oak (0.83), somewhat lower for Turkey oak (0.77), and significantly lower (0.33) for sessile oak, while for common oak it was equal to 0. In combination with sweet chestnut, the gypsy moth second-instar caterpillars preferred Hungarian oak, i.e. Turkey oak leaves. In combination with sessile oak and common oak, the gypsy moth caterpillars preferred sweet chestnut foliage. Of all the study oaks, only the caterpillars fed on the Turkey oak foliage consumed a greater quantity of food than those fed on sweet chestnut foliage. The growth of caterpillars fed on sweet chestnut foliage was higher than the caterpillars growth on the study oaks, except in the case of Turkey oak. Compared to sweet chestnut, approximate digestibility of the consumed food was higher for all analysed oaks, except in the case of common oak. Based on the study results and the adopted principle that the mixture should consist of the most favourable species, which will serve as a trap plant during the gypsy moth outbreak, it can be concluded that Turkey oak is more suitable for the mixture with sweet chestnut than the other analysed oak species. 123

12 Слободан Милановић 124