Поремећаји спавања особа оболелих од Паркинсонове болести

Transcription

1 274 Srp Arh Celok Lek May-Jun;138(5-6): DOI: /SARH S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: : Поремећаји спавања особа оболелих од Паркинсонове болести Татјана Смиљковић Клиничко одељење за неурологију, Клиничко-болнички центар Звездара, Београд, Србија KRATAK SADRŽAJ Uvod Po re me ća ji spa va wa su če sti kod oso ba s Par kin so no vom bo le šću (PB), a po sle di ca su pro ces a n e u r o d e ge n e r a c i j e, n e u r o he m ij sk i h p r o m e n a i u t i c a j a t e r a p i j e. Ciq rada Ciq ra da je bio da se usta no ve uče sta lost pro ble ma spa va wa kod oso ba obo le lih od PB i wi ho va po ve za nost s de mo graf skim od li ka ma, oso bi na ma sa me bo le sti i pri me we nim le če wem. Me to de ra da I s t r a ž i v a w e j e o b u h v a t i l o 65 ko n se k u t i v n i h b o l e s n i k a (37 m u š k a r a c a i 28 ž e n a) ko ji su is pu wa va li kri te ri ju me za idi o pat sku PB. Pri me we ne su stan dard ne ska le za pro ce nu PB: Unif i ko v a n a sk a l a z a p r o c e n u P B (UPDRS) i ska la za od re đi va we sta di ju ma PB po He novoj i Ja ru (HY). Mali test men tal nog funk ci o ni sa wa (MMSE) pri me wen je za pro ce nu kog ni tiv nog sta tu sa, a za bo do vawe po re me ća ja spa va wa ko ri šće na je Ska la za spa va we u PB (PDSS). Re zul ta ti U t v r đ e n a j e n e g a t i v n a ko r e l a c i j a ( p<0, 01) i z m e đu s r e d w e g u k u p n o g PDSS sko ra i sred weg u k u p n o g UPDRS sko r a, k a o i s r e d wi h sko r o v a z a p o j e d i n ač n e d e l o v e UPDRS i s t a d i j u m a b o l e s t i. N i j e bi lo zna čaj ne raz li ke u sred wem ukup nom PDSS sko ru me đu po lo vi ma. Naj ni ži sred wi PDSS skor zab e l e ž e n j e z a p i t a w e ko j e se o d n o s i n a n o k t u r i j u. N i j e u t v r đ e n a z n a č aj n a r a z l i k a u PDSS sko r o v i m a i z m e đu i s p i t a n i k a ko j i s u p r i m a l i d o p a m i n ske a go n i s t e i o n i h ko j i n i s u. Z n a č aj n a r a z l i k a j e, m e đu t i m, z a b e l e ž e n a i z m e đu i s p i t a n i k a ko j i s u p r i m a l i a m a n a t a d i n i o n i h ko j i n i s u u PDSS sko r o v i m a ko ji se od no se na noć ne mo tor ne pro ble me. Z ak qu č a k P r o b l e m i s p a v a w a s u č e šć i ko d b o l e s n i k a u o d m a k l i m s t a d i j u m i m a P B i ko d b o l e s n i k a s lo šom mo tor nom po kre tqi vo šću, a te ra pi ja ima zna ča jan uti caj na spa va we. Kquč ne re či: Par kin so no va bo lest; kva li tet spa va wa; noćno mokrewe Correspondence to: Tatjana SMILJKOVIĆ Kliničko odeljenje za neurologiju KBC Zvezdara Dimitrija Tucovića Beograd, Srbija predrag@eunet.rs UVOD U Par kin so no voj bo le sti (PB) mo tor ni simp to mi, kao što su ri gor, tre mor i bradikinezija, čine osnovne elemente kliničke slike. Wima se, posebno u uznapredovaloj fa zi bo le sti, pri dru žu ju i ne mo tor ni simptomi, u koje se ubrajaju depresija, kognitivno osiromašewe, olfaktivna i autonom na dis funk ci ja [1]. Če sti ne mo tor ni simptomi u PB su i poremećaji spavawa, koji mogu da nastanu kao posledica poremećaja uspavqivawa, motornih poremećaja vezanih za probleme spavawa, urinarnih smetwi i ne u rop si hi ja trij skih pro ble ma [2]. Prema vremenu kada se javqaju, mogu se svrsta ti u po re me ća je to kom spa va wa (is preki da no spa va we po re me ćaj uspa vqi va wa i odr ža va wa spa va wa; po re me ća ji di sa wa u ve zi s po re me ća jem spa va wa; sin drom nemirnih nogu i periodični pokreti udova to kom spa va wa; REM po re me ća ji spa va wa; ha lu ci na ci je po ve za ne sa spa va wem; psi hotično ponašawe u vezi sa spavawem) i pore me ća je u bud no sti ko ji su u ve zi sa proble mima spa va wa (na pa di spa va wa, eks cesivna dnevna pospanost) [3]. U literaturi se, u zavisnosti od primewene metodologije, navodi da je učestalost po re me ća ja spa va wa u PB od 25% do 98% [4, 5]. Oni mo gu i da pret ho de PB, da se ja ve u ranoj fazi, kao i u odmaklim stadijumima bolesti. Poremećaji spavawa značajno utiču na kva li tet ži vo ta bo le sni ka, ali i na kvalitet spavawa wihovih partnera [6]. CIQ RADA Ciq ra da je bio da se utvr de uče sta lost poremećaja i kvalitet spavawa kod osoba obolelih od PB i prediktori wihovog javqawa po ve za ni s kli nič ko-de mo graf skim faktorima. METODE RADA Is tra ži va we je ob u hva ti lo 65 kon se ku tivnih bolesnika koji su ambulantno i bolnički lečeni na Odeqewu za neurologiju Kliničko-bolničkog centra Zvezdara u Beogradu. Svi ispitanici su ispuwavali krite ri ju me Lon don Brain Bank za idi o pat sku PB [7]. Bo le sni ci kod ko jih su uoče ni drugi simptomi i znaci koji su upućivali na netipični, sekundarni parkinsonizam ili drugu bolest centralnog nervnog sistema (tumori, vaskularni insulti, encefalitisi i dr.) i bolesnici s kognitivnim deficitom (MMSE<24) nisu ukqučeni u ispitivawe. Osnov ni kli nič ko-de mo graf ski po daci (o po čet ku PB, sta ro sti na po čet ku PB, du ži ni PB i pri me we noj te ra pi ji i tra jawu lečewa) dobijeni su originalnim upitni kom. Ko ri šće ne su stan dard ne ska le za

2 Srp Arh Celok Lek. 2010;138(5-6): pro ce nu te ži ne PB: Uni fi ko va na ska la za pro ce nu te ži ne PB (Unified Parkinson s Disease Rating Scale UP DRS) i ska la po He novoj (Hoehn) i Ja ru (Yahr) za pro cenu stadijuma bolesti (HY) [8, 9]. Kog ni tiv ni sta tus je pro ce wi van Ma lim te stom men tal nog funk ci o ni sa wa (Mini-Mental State Examination MMSE) [10]. Za utvrđivawe učestalosti i kvaliteta spavawa primewena je Skala za poremećaje spavawa u PB (Parkinson s Disea se Sle ep Sca le PDSS). Ovo je vizuelna analogna skala s 15 pitawa koja se odnose na ukupan kvalitet spavawa (pitawe 1), nesanicu (uspavqivawe i isprekidano spa va we; pi ta wa 2 i 3), ne mir to kom no ći (pi tawa 4 i 5), noćne košmare i halucinacije (pitawa 6 i 7), nokturiju (pitawa 8 i 9), noćne motorne probleme (pi ta wa 10, 11, 12, i 13), ko rist po sle spa va wa (pi tawe 14) i dnev nu po spa nost (pi ta we 15). Mak si ma lan skor za jed no pi ta we iz no si 10, a ukup ni skor 150 bodo va. Skor ni ži od 90 bo do va upu ću je na po sto ja we poremećaja spavawa, dok skor veći od 105 bodova ukazu je na nor mal no spa va we. Ni ži skor na ska li označa va iz ra že ni ji po re me ćaj [11]. U obradi podataka, pored izračunavawa sredwe vrednosti i standardne devijacije, primewene su parametrijske (Studentov t-test) i ne pa ra me trij ske (χ 2 -test) statističke metode za procenu značajnosti razlike. Za procenu značajnosti povezanosti korišćen je Spirmanov koeficijent korelacije rangova. REZULTATI Ispitanike sa PB činilo je 37 muškaraca (56,9%) i 28 že na (43,1%) pro seč ne sta ro sti od 66,1±7,9 go di na i pro seč nog tra ja wa bo le sti od 6,21±3,9 go di na. De mografski podaci o bolesnicima prikazani su u tabeli 1. Sredwi ukupni PDSS skor bio je 99,5±28,3 (ras pon 31,0-146,5). Pro ble ma sa spa va wem (PDSS skor ma wi od 90) ima lo je 27 is pi ta ni ka (41,5%), dva bo le sni ka (3,07%) su bila u intermedijarnom rasponu (PDSS skor ), dok 36 bo le sni ka (55,43%) ni je ima lo pro ble me sa spa va wem (PDSS skor ve ći od 105). Najni ži sred wi po je di nač ni PDSS sko ro vi za be le že ni su za pi ta we ko je se od no si na nok tu ri ju (8) i za pi tawa ko ja se od no se na noć ne mo tor ne simp to me, tj. noć Табела 1. Демографски подаци, терапија и средњи скорови испита ника оболелих од Паркинсонове болести (ПБ) Table 1. Demographic data, therapy and mean scores in Parkinson s disease (PD) patients Параметар Parameter Вредност Value Број испитаника Number of patients 65* Мушки Пол Male 37 (56.9%)* Gender Женски Female 28 (43.1%)* Старост (године) Age (years) 66.1±7.9 Старост на почетку ПБ (године) Age at PD onset (years) 60.3±8.9 Дужина ПБ (године) Duration of PD (years) 6.2±3.9 Леводопа L-dopa 57 (87.8%)* Допамински агонисти Dopamine agonists 10 (15.5%)* Амантадин Amantadin 20 (30.7%)* HY 2.1±0.9 Σ 53.5±26.6 I 2.7±2.5 UPDRS II 15.2±8.0 III 31.5±16.0 IV 3.8±3.2 Демографски подаци Demographic data Терапија Therapy Средњи скорови Mean scores PDSS 99.4±28.3 MMSE 27.1±2.3 * број испитаника; остали подаци су дати као X±SD HY стадијум болести по Хену и Јаровој; UPDRS Унификована скала за ПБ; PDSS Скала за спавање за ПБ; MMSE Мали тест менталног функциони сања * number of patients; other data are presented as X±SD HY Hoehn and Yahr stage of PD; UPDRS Unified Parkinson s Disease Rating Scale; PDSS Parkinson s Disease Sleeping Scale; MMSE Mini-Mental State Examination Скор Score PDSS Графикон 1. Средњи појединачни PDSS скорови код испитаника Graph 1. Mean single PDSS scores of the patients

3 276 Смиљковић Т. Поремећаји спавања особа оболелих од Паркинсонове болести nu akineziju (12 i 13). Najviši sredwi skorovi zabele že ni su za pi ta wa ko ja se od no se na in kon ti nen ciju uri na to kom tzv. off pe ri o da (9) i na ha lu ci na cije (7) (Gra fi kon 1). Ustanovqena je značajna negativna korelacija između ukupnog PDSS sko ra sa ukup nim UPDRS skorom (p<0,01) i sa skorovima za pojedinačne delove ove skale: UPDRS I (odnosi se na mentalno funkcionisawe), UPDRS II (ak tiv no sti sva ko dnev nog ži vo ta), UPDRS III (motorno funkcionisawe) i UPDRS IV (komplikacije terapije). Statistički značajna negativna korelacija je takođe utvrđena između ukupnog PDSS sko ra i stadijuma bolesti po HY (p<0,05). Statistički značajna negativna korelacija utvrđena je između svakog od po je di nač nih sko ro va: za is pre ki da no spa va we (PDSS 3), ne mir to kom no ći (PDSS 4), noćne košmare (PDSS 6), nokturiju (PDSS 8 i PDSS 9), noćne motorne probleme (PDSS 10 i PDSS 13), ko rist od spa va wa (PDSS 14) i dnevnu pospanost (PDSS 15) sa UPDRS skorovima, kao i stadijumom bolesti po HY. Skor ko ji se od no si na halucinacije (PDSS 7) negativno je korelirao sa UP DRS I sko rom (p<0,01). Skor ko ji se od no si na uku pan kvalitet spavawa (PDSS 1) značajno je negativno korelirao sa stadijumom bolesti po HY (p<0,05) i UP DRS IV sko rom (p<0,05). Nije ustanovqena značajna korelacija ukupnog PDSS skora i pojedinačnih PDSS sko ro va sa du ži nom PB, niti sa starošću bolesnika. Korelacija nije ustanovqena ni između PDSS i MMSE skora. Značajne razlike u PDSS skorovima nije bilo ni između polova. Analizirajući uticaj terapije na probleme spavawa nismo uočili značajnu razliku u PDSS skorovima između ispitanika koji su uzimali dopaminske agoniste i onih koji nisu. Bolesnici koji su tokom lečewa prima li i aman ta din ima li su zna čaj no ni že PDSS skoro ve za pi ta wa ko ja se od no se na noć ni ne mir (4 i 5) i noćne motorne simptome (10) u odnosu na bolesnike ko ji ni su uzi ma li ovaj lek. DISKUSIJA Problemi sa spavawem su utvrđeni kod skoro polovine ispitanika obolelih od PB. Bolesnici su se najvi še ža li li na nok tu ri ju, noć ne mo tor ne pro ble me i is pre ki da no spa va we. Bo le sni ci su se naj re đe ža lili na inkontinenciju urina tokom off perioda i halucinacije tokom noći. Poremećaji spavawa bili su če šći i iz ra že ni ji sa na pre do va wem bo le sti. Noktu ri ja, noć ni mo tor ni simp to mi, is pre ki da no spavawe, nemir tokom noći i dnevna pospanost značajno su ko re li ra li sa sla bom mo tor nom po kre tqi vo šću, komplikacijama lečewa, afektivnim i kognitivnim poremećajima i napredovawem bolesti. Kod ispitani ka na šeg is tra ži va wa ni je usta no vqe na ko re la cija iz me đu kva li te ta spa va wa i du ži ne PB, kao ni wihova povezanost sa starošću bolesnika. Takođe nije na đe na raz li ka u po re me ća ju spa va wa iz me đu že na i muškaraca, odnosno bolesnika koji su primali dopamin ske ago ni ste i onih ko ji ni su. Me đu tim, kod ispi ta ni ka ko ji su pri ma li aman ta din če šće je za bele žen ne mir to kom no ći. Uče sta lost po re me ća ja spa va wa u PB je od 25% do 98% [4, 5], sa čim su u skla du i re zul ta ti na šeg is traži va wa (41,5%). Epi de mi o lo ške stu di je su po ka za le da 66% oso ba obo le lih od PB ima pro ble ma sa spa vawem, u po re đe wu sa 33% zdra vih is pi ta ni ka [12]. U studiji u kojoj su bolesnici klinički praćeni osam go di na čak 83% ima lo je ne sa ni cu bar na jed noj vi ziti, a 33% je pa ti lo od ne sa ni ce na svim vi zi ta ma [13]. Dru gi auto ri na vo de da 22% bo le sni ka ima pro ble ma sa spa va wem; ova ko ni zak pro ce nat ob ja šwa va ju odre đe nim sla bo sti ma iz ve de ne stu di je [14]. Bo le snici ma na šeg is tra ži va wa naj vi še pro ble ma za da va li su nokturija, noćni motorni problemi i isprekidano spa va we. Dru gi auto ri su, ko ri ste ći ta ko đe PDSS, do šli do slič nih re zul ta ta [14, 15]. Sto ki (Stocchi) i saradnici [16] su kod 200 obolelih od PB nokturiju dijagnostikovali kod 43% ispitanika. I populacio ne stu di je be le že nok tu ri ju i is pre ki da no spa va we kao najčešće poremećaje [14]. U na šem is tra ži va wu naj vi ši sred wi po je di načni PDSS skor do bi jen je za ha lu ci na ci je, što po kazuje da su one bolesnicima zadavale najmawe problema. Faktori rizika za pojavu halucinacija kod osoba obolelih od PB su, između ostalih, i kognitivna deterioracija i depresija [17]. Uzimajući ovo u obzir, visok pojedinačni sredwi skor za halucinacije kod na ših is pi ta ni ka mo že da se ob ja sni wi ho vom kognitivnom očuvanošću (sredwi MMSE 27,1±2,3). Među tim, i u ovoj gru pi bo le sni ka, či ja je kog ni tiv na funkcija bila očuvana, dobijena je negativna korelacija između pojedinačnog PDSS skora za halucinacije i UPDRS I sko ra ko ji se od no si na men tal no funkcionisawe. To znači da su i u ovoj grupi bolesnika ha lu ci na ci je bi le če šće (ni ži PDSS 7) kod onih koji su imali afektivne i kognitivne poremećaje (viši UPDRS I skor). Povezanost halucinacija i poremećaja spavawa je pretpostavqena na osnovu rezultata pre seč nih stu di ja. Ova is tra ži va wa po ka za la su da su halucinacije i iluzije češće kod bolesnika koji su imali poremećaje spavawa tipa isprekidanog spava wa, ži vih sno va i noć nih ko šma ra [18]. Du go roč na studija Geca (Goetz) i saradnika [19], međutim, pokaza la je sa svim su prot no. U ovoj stu di ji auto ri su zakqučili da je vreme glavni faktor u nastanku halucinacija i iluzija, te da se wihova prevalencija pove ća va s vre me nom, dok te ži na ha lu ci na ci ja ni je vremenom korelirala s kognitivnim deficitom, niti sa te ži nom PB [19]. Kva li tet spa va wa kod is pi ta ni ka na šeg is tra živa wa bio je zna čaj no lo ši ji kod onih u od ma klim stadi ju mi ma bo le sti i mo tor no one spo so bqe nih bo lesni ka, što su usta no vi li i dru gi auto ri. Oni su čak uočili značajnu povezanost motornog aksijalnog skora i lo ši jeg kva li te ta spa va wa. Isti auto ri su zapazili i vezu između komplikacija dopaminergičke terapije i kvaliteta spavawa [14, 15]. U našoj grupi doi: /SARH S

4 Srp Arh Celok Lek. 2010;138(5-6): lošiji kvalitet spavawa imali su bolesnici koji su primali amantadin. Podaci o povezanosti poremećaja spavawa sa trajawem PB i sta ro šću bo le sni ka su opreč ni. Ni smo našli povezanost poremećaja spavawa i trajawa PB, odnosno starosti bolesnika, kao ni razliku među polovima. Gjerstad (Gjerstad) i sa rad ni ci [13] su u svo joj du go roč noj stu di ji za kqu či li da je ne sa ni ca udru žena sa tra ja wem PB, de pre si jom i žen skim po lom. Ovi autori povezanost nesanice i trajawa bolesti dovode u vezu s razvojem cerebralnih lezija, a pomiwu i da mo gu će po sto ja we ko mor bi di te ta mo že ima ti uti ca ja na spavawe. Oni ukazuju i na čiwenicu da su poremećaji spavawa u opštoj populaciji češći kod starih qu di, na osno vu ko je de lom mo že da se ob ja sni wi hova veća učestalost kod osoba obolelih od PB starije ži vot ne do bi [13]. Na su prot ovo me, u dru gim stu di jama nije uočena povezanost poremećaja spavawa i trajawa PB i starosti bolesnika [1, 14, 15]. Povezanost pola sa problemima spavawa u PB razlikuju se među auto ri ma. U ne kim is tra ži va wi ma po re me ća ji spa vawa zna čaj no su bi li če šći kod is pi ta ni ca [1, 13, 14], što se objasnilo čiwenicom da se nesanica češće javqa i kod že na u op štoj po pu la ci ji [14]. Dru gi autori nisu našli razliku među polovima [15]. Do po re me ća ja spa va wa naj ve ro vat ni je do vo de ne u rodegeneracija i dopaminergička disfunkcija. Pretpostavqa se da je za wihovu pojavu odgovorna degeneracija centralnih regulatornih mehanizama spavawa u mo žda nom sta blu i ta la mo kor ti kal nih pu te va. Značaj nu ulo gu u re gu li sa wu ci klu sa bud no sti i spa vawa ima ju od re đe na je dra u mo žda nom sta blu, kao što su nucleus raphe (serotonin), locus coeruleus (norepinefrin) i pedunkulopontina jedra. Ovaj sistem funkcioniše po principu sklopke. Izgleda da je unutrašwi ritam ove sklopke pod uticajem suprahijazmatskih jedara, moguće preko hipotalamičkog peptida hipokrea ti na 1 (orek si na), ko ji je u slo že nim od no si ma sa dopaminergičkim sistemom u bazalnim ganglijama [20]. Osim neurodegeneracije centralnih regulatornih mehanizama, pretpostavqa se da na poremećaje spavawa uti če i sa ma me di ka ci ja. Na pa di spa va wa i eksce ziv na dnev na po spa nost po ve zi va ni su s pri menom dopaminskih agonista [21]. Kod ispitanika našeg is tra ži va wa ni je za be le že na raz li ka u kva li tetu spavawa između onih koji su uzimali dopaminske ago ni ste i onih ko ji ih ni su ko ri sti li. Ove re zultate bi svakako trebalo uzeti s rezervom, jer je svega 15,5% is pi ta ni ka pri ma lo ove le ko ve. Go mes-este ban (Gomez-Esteban) i sa rad ni ci [15] su za be le ži li smawenu učestalost nokturije kod bolesnika koji su koristili dopaminske agoniste (67% ispitanika wihove studije primalo je dopaminske agoniste), a moguće objašwewe za ovo našli su u stimulaciji receptora D1/D2 ko ja bi mo gla da ima uti ca ja na de tru sor-hipe re flek si ju ko ja po sto ji u PB. U na šem is tra ži vawu bolesnici koji su primali amantadin (30,7%) više su se ža li li na ne mir to kom no ći, što je u skla du s ra ni jim za pa ža wi ma da se le gi lin, aman ta din i antiholinergici mogu značajno da remete kvalitet spava wa oso ba obo le lih od PB [22]. ZAKQUČAK Re zul ta ti su po ka za li da su po re me ća ji spa va wa če sti kod osoba obolelih od PB. Isprekidano spavawe, nokturija i noćni motorni simptomi su najčešći među wi ma. Pro ble mi sa spa va wem iz ra že ni ji su kod bo lesnika sa slabijom motornom pokretqivošću i u odmaklijim stadijumima bolesti, a značajan uticaj na kvalitet spavawa ima i terapija amantadinom. LITERATURA 1. Verbaan D, van Roden MS, Visser M, Marinus J, van Hilten JJ. Nighttime sleep problems and daytime sleepiness in Parkinson s disease. Mov Disord. 2008; 23: Chaudhuri KR, Nieder L, Dhawan V. Sleep dysfunction in Parkinson s disease. In: Wolters ECh, Berendse HW, Stam CJ, editors. Mental Dysfunction in Parkinson s Disease III. Amsterdam: VU University Press; p Askenasy JJM. Approaching disturbed sleep in late Parkinson s Disease: first step toward a proposal for a revised UPDRS. Parkinsonism Relat Disord. 2001; 8: Schrag A, Ben-Shlomo Y, Quinn N. How common are complications of Parkinson s disease? J Neurol. 2002; 249: Lees AJ, Blackburn NA. The nighttime problems of Parkinson s disease. Clin Neuropharmacol. 1988; 6: Happe S, Berger K; FAQT Study Investigators. The association between caregiver burden and sleep disturbances in partners of patients with Parkinson s disease. Age Ageing. 2002; 31: Hughes AJ, Daiel SE, Ben-Shlomo Y, Lees AJ. The accuracy of diagnosis of parkinsonian syndromes in a specialist movement disorders service. Brain. 2002; 125: Fahn S, Elton RL; Members of the UPDRS Development Committee. The Unified Parkinson s Disease Rating Scale. In: Fahn S, Marsden CD, Calne DB, Goldestein M, editors. Recent Developments in Parkinson s Disease. Florham Park, NJ: Macmillan Healthcare Information; p Hoehn MM, Yahr MD. Parkinsonism: onset, progression and mortality. Neurology. 1967; 17: Folstein MF, Folstein SE, McHugh PR. Mini-mental state: a practical method for grading the cognitive state of patients for the clinician. J Psychatr Res. 1975; 12(3): Chaudhuri KR, Pal S, DiMarco A, Whately-Smith C, Brdigman K, Mathew R, et al. The Parkinson s disease sleep scale: a new instrument for assesing sleep and nocturnal disability in Parkinson s disease. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2002; 73: Tandberg E, Larsen JP, Karlsen K. Excessive daytime sleepines and sleep benefit in Parkinson s Disease: a community based study. Mov Disord. 1999; 14: Gjerstad MD, Wentzel-Larsen T, Arsland D, Larsen JP. Insomnia in Parkinson s disease: frequency and progression over time. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2007; 78: Porter B, Macfarlane R, Walker R. The frequency and nature of sleep disorders in a community-based population of patients with Parkinson s disease. Eur J Neurol. 2008; 15: Gomez-Esteban JC, Zarranz JJ, Lezcano E, Velasco F, Ciordia R, Rouco I, et al. Sleep complaints and their relation with drug treatment in patients suffering from Parkinson s disease. Mov Disord. 2006; 21: Stocchi F, Vacca L, Valente M, Ruggieri S. Sleep disorders in Parkinson s Disease. Adv Neurol. 2001; 86: Goetz CG. Differential diagnosis in psychosis in Parkinson s disease patients. In: Wolters ECh, Berendse HW, Stam CJ, editors. Mental Dysfunction in Parkinson s Disease III. Amsterdam: VU University Press; p Sanches-Ramos J, Ortoll R, Paulson GW. Visual hallucinations

5 278 Смиљковић Т. Поремећаји спавања особа оболелих од Паркинсонове болести associated with Parkinson s disease. Arch Neurol. 1996; 53: Goetz CG, Leurgans S, Papert EJ, et al. Prospective longitudinal assessment of hallucination in Parkinson s disease. Neurology. 2001; 57: Rye DB, Jankovic J. Emerging views of dopamine in modulating sleep/wake state from an unlikely source: PD. Neurology. 2002; 58: Garcia-Borreguero D, Larosa O, Bravo M. Parkinson s disease and sleep. Sleep Med Rev. 2003; 7: Chaudhuri KR. Nocturnal symptom complex in PD and its management. Neurology. 2003; 61(6 Suppl 3):S Sleep Disturbances in Patients with Parkinson s Disease Tatjana Smiljković Department of Neurology, Clinical Hospital Centre Zvezdara, Belgrade, Serbia SUMMARY Introduction Sleep problems, common in Parkinson s disease (PD), are the consequence of the neurodegenerative process, as well as of neurochemical changes on one side, and of drug intake on the other side. Objective To estimate the frequency of sleep problems and its correlation with the disease, therapy and demographic factors in patients with idiopathic Parkinson s disease. Methods The study enrolled 65 consecutive patients who fulfilled criteria for idiopathic PD. The original questionnaire was performed to obtain demographic, disease and treatment data. The patients were tested with standardized scales: unified PD rating scale (UPDRS) and Hoehn and Yahr staging scale (HY scale). Mini mental stage examination (MMSE) was performed for the evaluation of cognitive status. Parkinson s disease sleep scale (PDSS) was applied for the assessment of sleep problems. Results There were 37 male and 28 female patients. Negative correlations (p<0.01) were found between mean total PDSS and mean total UPDRS, as well as the mean scores of each part of UPDRS and HY stage. There was no difference in PDSS scores regarding gender. Analyzing each item in the PDSS scale, the lowest score was obtained for item 8 (nocturia). We did not find any difference in total PDSS scores between the patients on d-agonist and those who did not take d-agonist. Regarding amantadin, intake there were differences between groups for items concerning nocturnal motor symptoms. Conclusion Patients in advanced stages of the disease and worse motility have more prominent sleep problems. Drug therapy has important impact on sleep quality in patients with PD. Keywords: Parkinson s Disease; sleep quality; nocturia Примљен Received: 19/03/2009 Прихваћен Accepted: 01/07/2009 doi: /SARH S