УПРАВЉАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ У ВИСОКОМ ШКОЛСТВУ Прилог Универзитета у Нишу

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ Број: 6/00-54-001/11-001 Датум: 21. јануар, 2011. год. УПРАВЉАЊЕ И МЕНАЏМЕНТ У ВИСОКОМ ШКОЛСТВУ Прилог Универзитета у Нишу Кратак историјски приказ развоја Универзитета Универзитет у Нишу основан је 15. јуна 1965. године. Његовим оснивањем заокружује се један значајан, по много чему пионирски, период у новијој историји града који почиње 1960. године формирањем првих нишких факултета под окриљем Универзитета у Београду. Били су то Правноекономски, Медицински и Технички факултет. Школске 1960/61. године је, на сва три факултета, индексе добило укупно 3.740 студената. Универзитет је у години оснивања имао 234 наставника и сарадника и 10.500 студената. Пораст броја студената, развој нових научних дисциплина, али и све израженије потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизацију постојећих и оснивање нових факултета. Географски положај Универзитета Ниш, један од најстаријих градова на Балкану, данас други по величини град у Србији после Београда, налази се на раскрсници балканских путева који повезују Европу са Блиским истоком и Црноморску регију са Медитераном. Једанаест факултета Универзитета у Нишу лоцирано је у Нишу, широм града. Технолошки факултет налази се у Лесковцу, граду који је од Ниша удаљен око 45 км према југу, док је Учитељски факултет лоциран у Врању, граду на југу Србије, око 100 км од Ниша. Основни подаци и бројке о Универзитету Универзитет у Нишу је државна образовна и научно-истраживачка институција. Тренутно, у његовом саставу ради 13 факултета. На факултетима Универзитета у Нишу је у школској 2009-2010. години студирало 29.327 студената на свим нивоима студија. Од тога на основним струковним, основним академским и интегрисаним студијама наставу је похађало 25.980 студената, од којих 71 страни држављанин (највише из Грчке 38, затим из Македоније, Црне Горе, Бугарске, Словеније, Немачке, Шведске, Турске, Јордана, Уједињених Арапских Емирата, Америке, Аустралије, Новог Зеланда). На дипломским академским студијама студира 418 студената, на специјалистичким струковним студијама 23, на специјалистичким академским студијама 419 и на докторским академским студијама 774 студента. Наставу на Универзитету изводи укупно 1.558 наставника и сарадника. Од оснивања до школске 2009/2010. године, на Универзитету у Нишу дипломирало је 49.512 Tempus Project GOMES, University of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 5, 21000 Novi Sad Web site: www.gomes.uns.ac.rs; E-mail: gomes@uns.ac.rs; Tel: +381 21 485 2020; Fax: +381 21 450 418

студената, од којих су 1.323 страни држављани. Академски назив магистра наука стекла су 2.254 постдипломца, а одбрањено је 1.275 докторских дисертација. Стратешки приоритети и циљеви Универзитета Основна мисија Универзитета у Нишу је да кроз наставни и истраживачки процес обезбеди студије високог квалитета, прилагођене потребама локалне заједнице и Србије, истовремено усклађене са јединственим стандардима Европске уније. Студије су бесплатне за већину редовних студената. Брига о целокупном студентском стандарду је једно од основних опредељења Универзитета. Преко свог Центра за развој каријере студената, Универзитет покушава да повеже студенте са потенцијалним послодавцима. Исто тако, Универзитет обезбеђује студентима квалитетан културни и спортски живот. Даљи циљ Универзитета је да обучава научнике и уметнике тако да имају критички и креативан приступ у примени својих знања и достизању високих стандарда у свом научном и културном раду, путем оснивања и развоја нових факултета, научно-технолошког парка и института за информационе технологије. Акредитација Универзитета Универзитет у Нишу је акредитован 5. фебруара 2009. године, у оквиру трећег циклуса акредитације високошколских установа Србије, у којем су акредитовани и универзитети у Београду и Новом Саду. У складу са Законом о високом образовању, одлуком Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије акредитовани су и факултети Универзитета у Нишу. Научно-истраживачки рад на Универзитету у Нишу Научно-истраживачки рад се у протеклом периоду одвијао кроз учешће наставника и сарадника у реализацији научно-истаживачких пројеката домаћег и међународног карактера, публиковање радова у научним часописима и учешће на научним скуповима у земљи и иностранству. Активности на реализацији пројеката које финансира Министарство науке Републике Србије представљају основни вид научно-истраживачког рада на факултетима и значајан извор средстава. Велики број наставника и сарадника наших факултета био је ангажован у оваквим пројектима. Организација и менаџмент на нивоу Универзитета Органи Универзитета у Нишу су: Савет Универзитета, Сенат Универзитета, ректор Универзитета и Студентски парламент Универзитета. Орган управљања је Савет, а орган пословођења ректор. Универзитет има пет проректора, и то за област наставе, научни рад и издавачку делатност, међународну сарадњу, финансијска питања, као и студента-проректора. Начин руковођења Универзитетом заснива се на опредељењу Универзитета да непрекидно и 1

Организациона шема управљања на факултетима Орган пословођења факултета је декан. Декану у раду помажу продекани. Број и надлежности продекана зависе од карактеристика и потреба појединачних факултета. Савет Факултета је орган управљања. Научно-наставно веће је стручни орган факултета. У складу са својом специфичном организацијом, факултети могу имати и друга тела и органе. као што су већа катедри или департмана, одбори, комисије и друго. Студентски парламент Факултета је орган преко којег студенти остварују своја права и штите своје интересе. Структура и улога Студентског парламента и начин укључења студената у систем управљања/доношења одлука Студентски парламент Универзитета је орган преко кога студенти остварују своја права и штите своје интересе. На основу Закона о високом образовању, студенти имају примарну позицију у високо-образовном систему, као равноправни партнери у наставном процесу и реформи високог образовања. Студентски парламент разматра питања у вези са обезбеђењем и оценом квалитета наставе, реформом студијских програма, анализом ефикасности студирања, утврђивањем броја ЕСПБ бодова, заштитом права студената, унапређењем студентског стандарда и организовањем ван-наставних активности студената. Активности Студентског парламента обављају се преко радних тела парламента: за међународну и међу-универзитетску сарадњу; за унапређење студентског стандарда; за културу; за хуманитарни рад; за спорт; за наставу и контролу наставног процеса; и за информисање и односе са јавношћу. Председништво Студентског парламента Универзитета у Нишу чине: председници одбора, заменик председника и председник Студентског парламента и студент-проректор Универзитета. Информациони систем Универзитета/ЈУНИС ЈУНИС је организациона јединица Универзитета у Нишу и представља најстарију инфраструктурну институцију академске и истраживачке заједнице Универзитета у области примене информационих и комуникационих технологија. Мисија ЈУНИС-а је да остварује своју делатност као најзначајнији субјект у планирању, пројектовању, изградњи и одржавању најновије рачунарске, комуникационе и информационе ифраструктуре, а свим својим корисницима из образовне и научно-истраживачке делатности (студенти, наставно особље, ненаставно особље, локална заједница) пружи подршку у коришћењу е-инфраструктуре и њених сервиса. ЈУНИС је регионални сервисни 2

Институционални систем контроле и побољшања квалитета, органи и токови доношења одлука О обезбеђењу квалитета на Универзитету су дужни да се старају ректор, Сенат, Савет и Студентски парламент Универзитета, у оквиру својих надлежности предвиђених Статутом и другим актима Универзитета. Поред ових органа, на Универзитету су образовани одговарајући облици организовања који се баве искључиво питањима обезбеђења квалитета, а то су: Центар за унапређење квалитета и Одбор за обезбеђење квалитета. Центар за унапређење квалитета је организациона јединица Универзитета која у оквиру своје активности дефинише стратегију и политику праћења, обезбеђивања, унапређења и развоја квалитета и обавља административне и организационе послове везане за самовредновање и подизање квалитета студијских програма, наставе и услова рада Универзитета и високошколских институција у његовом саставу. Одбор за обезбеђење квалитета је стручно и саветодавно тело Сената и ректора, али истовремено и стручни орган Центра за унапређење квалитета. Сенат и Савет могу образовати и друге сталне и ad hoc комисије, као стручна и саветодавне тела, ради разматрања и припремања питања из области обезбеђења квалитета. Пројект "TEMPUS - Internal Quality Assurance at Serbian Universities/SIQAS" Универзитет у Нишу је грантхолдер пројекта "145677-TEMPUS-1-2008-1-RS- TEMPUS-SMGR - Internal Quality Assurance at Serbian Universities", чији је главни циљ развој стратегије и институционе дефиниције, као и имплементација обезбеђења квалитета, контроле квалитета и система мониторинга квалитета на свим државним универзитетима у Србији. Главни циљ пројекта је усвајање нове платфоре за обезбеђење квалитета на универзитетима у Србији. Главна идеја у функцији пројекта је развој системског приступа у реалзацији активности обезбеђења квалитета, укључујући постојање институционоих решења укључујући универзитетске центре за интерну контролу квалитета. Универзитетски центри за контролу квалитета су већ формирани на неким универзитетима, тако да је извесно да ће до краја пројектног циклуса сви универзитети имати своје центре за QA. SIQAS пројекат се директно бави Болоњским принципима и стандардима у области обезбеђења квалитета, ослањајући се на ENQA стандарде, као и стандарде прописане од стране Националног савета за високо образовање у Србије. Због тога је пројекат дизајниран тако да понуди ревидиран модел за имплементацију QA стандарда у свих 14 области предвиђених Националним саветом и Болоњским принципима. Из ових разлога, дисеминација пројектних резултата је један од најбитнијих резултата. Циљ пројекта је стварање модела интерне контроле квалитета за универзитете у Србији, који ће бити усвојен као национални стратешки оквир, тако да је од виталног значаја да целокупна академска јавност у Србији буде квалитетно информисана о резултатима пројекта. 3

Универзитет у Нишу је координатор пројекта који је пружио пример осталим партнерима кроз ефикасну имплементацију мера ревизије постојећих статута који се односе на центре за квалитет на нивоу универзитета. Координатор пројекта са административном службом универзитета је сачинио нацрт ових докумената који ће даље бити достављени Сенату универзитета на усвајање (оба документа званично усвојена 22. јуна 2010.). Успешна реализација SIQAS пројекта захтева адекватну опрему за формирање центара, подршку вебсајту и друге активности у функцији транспарентне операције и поуздане дисеминације. Купљена опрема из буџета пројекта (150.500 EUR) директно кореспондира са предвиђеним спецификацијама у оквиру саме апликације. Она обухвата компјутере, лап-топ рачунаре, принтере, скенере, инфо табле, сервере, итд. Кључна и перманентна активност пројекта подржана овим капацитетима ће бити у функцији скенирања и обраде инпута добијених из упитника. Опрема је успешно набављена и дистрибуирана по партнерским универзитетима. Ово је почетак, а не крај посла! Обезбеђење квалитета је путовање, а не циљ! Анализа управљачке структуре и досадашње праксе у управљању и менаџменту Универзитет није независна и интегрисана високошколска институција. Састављен је од скоро потпуно независних правних субјеката - факултета, углавном као њихова добровољна асоцијација. Запошљавање наставног кадра регулисано је у оквиру факултета. Чак је и ректор Универзитета стално запослен на одређеном факултету, где је декан факултета његов послодавац. Тако долази до тешко замисливог, скоро невероватног парадокса: ректор је највиши пословодни орган, али није запослен на универзитету. Према радном праву, декан је надређен ректору. Управљање Универзитетом (институционални ниво управљања) Универзитетски органи конституисани су према делегатском систему. Не постоји ниједно универзитетско тело које би штитило аутентичне интересе универзитета као независних установа високог школства. Универзитет функционише по принципу компромиса између факултетских руководилаца. Универзитетима недостају средства за имплементирање статутарних интеграционих функција, јер факултети одбијају да издвајају део сопствених прихода за финансирање заједничких активности на универзитету. На тај начин, чак и чувени Члан 48 Закона о високом образовању, којим се дефинишу интегративне функције универзитета, остаје празна прокламација, без смисла и било какве стварне могућности за примену. Степен интегрисаности кључних функција на нивоу Универзитета Будући да факултети имају статус правних лица, независно запошљавају своје наставнике и сараднике и управљају сопственим средствима, појам "универзитет" је сведен на стручну службу (секретаријат) која обавља административне послове за потребе ректора, проректора и других универзитетских органа. Приликом припреме годишњих планова и извештаја о раду, завршног рачуна и других докумената, универзитет приказује приход 4

Универзитети немају статус научних организација Највећи парадокс садашње организације универзитета је чињеница да наши универзитети немају статус научних организација. Наиме, у Члану 49 Закона о високом образовању утврђено је да "Универзитет обавља научноистраживачки и уметнички рад у циљу развоја науке и стваралаштва, унапређивања делатности високог образовања, односно унапређивања квалитета наставе, усавршавања научног и уметничког подмлатка, увођења студената у научноистраживачки односно уметнички рад, као и стварања материјалних услова за рад и развој универзитета. Научни рад на универзитету остварује се кроз основна, примењена и развојна истраживања, а уметнички рад кроз уметничке пројекте." Није обављена акредитација универзитета у Србији за научни рад Будући да наставници и сарадници са универзитетским звањима нису запослени на универзитету већ на појединачним факултетима, ниједан универзитет у Србији нема статус научно-истраживачке установе нити је акредитован за научно-истраживачки рад. Акредитација српских универзитета за научни рад није урађена јер се сматрала немогућом, с обзиром да универзитети не запошљавају научнике, већ само административно особље. Ово је дефинитивно разбило све илузије да су универзитети независне институције високог образовања и да су генератори образовања и науке, итд. На тај начин, наши универзитети су сведени на релативно недовољан и слабо плаћен административни апарат који, без имало ентузијазма, обавља послове за потребе универзитетских делегатских тела. Универзитети су акредитовани само као институције, без спецификованих студијских програма У области образовне делатности, акредитација је проведена за све универзитете, међутим, они су акредитовани само као установе, без специфичних студијских програма. Студијски програми акредитовани су на факултетима. Овде постоји још један парадокс: Комисија за акредитацију акредитује факултете за студијске програме који морају да буду усвојени на нивоу универзитета, како захтева Закон! Тако су универзитети усвојили стотине студијских програма, а ниједан од њих не реализује се на универзитету већ на факултетима! Сугестије за решавање проблема интеграције универзитета неопходне су додатне измене Закона о високом образовању како би се конзистентно и у потпуности реализовао концепт интегрисаног универзитета. Закон се може изменити уколико га напишу и осмисле заступници интегрисаног универзитета и присталице промене садашњег стања. Нема ниједног разлога зашто се постојећи облици организовања универзитета у Европи не могу једноставно применити и у нашој земљи. Исто тако, нема ваљаних разлога, осим групног интереса факултета, да се садашња организација 5

Закључне напомене Универзитет у Нишу улаже знатне напоре у побољшање свог статуса, повећање броја студената, побољшање квалитета студирања, оснивање нових студијских програма и нових факултета, све у циљу преузимања водеће улоге у развоју региона и Србије у целини. Врло значајну помоћ у томе пружају министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и локалне власти. Реализација активности из Пројекта "GOMES" ће у знатној мери допринети јачању интегративне функције универзитета и унапређивању квалитета студирања и на Универзитету у Нишу и на осталим универзитетима у Србији. Чланови тима Пројекта "GOMES" са Универзитета у Нишу - проф. др Мирољуб Гроздановић, ректор - проф. др Слободан Антић, проректор - проф. др Весна Лопичић, проректор - проф. др Драган Денић, проректор - проф. др Властимир Ђокић, проректор - Драгослав Ђокић, генерални секретар РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ Проф. др Мирољуб Гроздановић, с. р. 6