128 Vojvodic S, i sar. Ispitivanje asocijacije HLA antigena i leukemija Zavod za transfuziju krvi, Novi Sad' Klinicki centar Novi Sad, Institut za interne bolestf Originalni naucni rad Original study UDK 612.112:616-097:616.155.382(497.113) ISPITIVANJE ASOCIJACIJE HLA ANTIGENA I LEUKEMIJA U POPULACIJI VOJVODINE INVESTIGATION INTO THE ASSOCIATIONBETWEENHLA ANTIGENS AND LEUKEMIAS IN POPULATION OF VOJVODINA Svetlana VOJVODICt, Branislava BELIC t i Stevan POPOVIC 2 Sazetak - U 225 obolelih osoba od leukemije, od kojih je 112 sa akutnom mijeloidnom leukemijom, 31 sa akutnom limfoblastnom leukemijom,44 sa hronicnom granulocitnom leukemijom i 38 sa hronicnom limfocitnom leukemijom, ispitivani su HLA antigeni I klase. U raduje po metodi mikrolimfocitotoksicnosti korisceno 13 antiseruma za A lokus, 19 za B lokus i 7 za C lokus. Kontrolnu grupu je sacinjavalo 300 nesrodnih osoba, Cije su fenotipske frekvencije posluzile za izracunavanje relativnog rizika, dok je za antigene ciji je relativni rizik veci od 1 racunata etioloska frakcija ili populacioni atributivni rizik, a za antigene ciji je relativni rizik manji od 1, racunata preventivna frakcija. Rezultati ispitivanja su pokazali da je kod akutne mijeloidne leukemije relativni rizik bio za A2=1,144, za A3=1,038, A29=1,814, A34=2,69, B7=1,06, Bl4=1,74, B17=1,65, dokje relativni rizik za B21=2,49 uz vrednost "l testa=4,62 a za B35=1,77 uz statisticki znacajnu razliku sa vrednosti "l testa od 4,63; rezultati kod akutne limfoblastne leukemije pokazali su daje relativni rizik za Al=1,61, A2=1,11, AlO=1,23, All=1,57, A30=1,4, za A32 relativni rizik = 2,2 dokje za B7=2,81 uz vrednost "I: testa 4,39; da je kod hronicne granulocitne leukemije relativni rizik za A2=1,21, za A32=1,89, B7=1,52, BI2=1,20 dok je za B 15=3,28 uz statisticku znacajnost razlike sa vrednoscu "l testa od 5,89; da je kod hronicne limfocitne leukemije relativni rizik za Al=I,35 uz vrednost "I: testa 3,973, za A2=1,02, A28=1,97, A32=1,25, B5=1,44, B8=1,27, B13=1,91, za B22 relativni rizik = 3,79, pri cemu, osim za AI, nije nadena statisticki znacajna razlika ucestalosti, Ispitivanjem razlike ucestalosti haplotipova kod razlicitih vrsta leukemija u odnosu na kontrolnu grupu, dobijena je statisticki znacajna razlika od 4,56 za haplotip AI0B40 kod hronicne granulocitne leukemije na nivou signifikantnosti p=0,05, uz relativni rizik 7,24, dok kod drugih vrsta leukemija visoke vrednosti relativnog rizika nisu pracene statisticki znacajnim razlikama. Rezultati dobijeni ispitivanjem humanih limfocitnih antigena I klase ukazuju na vezu izmedu sistema humanih limfocitnih antigena i ovih oboljenja. Kljucne reel: HLA antigeni; Leukemija; Asocijacija Ne MeSH: Vojvodina Uvod Jedno od najinteresantnijih polja ispitivanja unutar podrucja histokompatibilnosti, zasnovano je na zapazanju da je sistem humanih limfocitnih antigena (HLA) duboko ukljucen u etiopatogenezu razlicitih bolesti. Prvu ubedljivu asocijaciju izmedu HLA sistema i bolesti zabelezio je Amiel 1967. godine na osnovu vece ucestalosti HLA B5+B35 i B18 kod bolesnika sa Hodgkinovom bolesti u odnosu na zdrave osobe [1], kao i Russel koji je 1972. godine opisao cescu udruzenost HLA B13 i B17 i psorijaze [2]. Tokom proteklih 30 godina, u brojnim istrazivanjima je uocen razlicit stepen povezanosti odredenih antigena HLA sistema sa pojavom vise od 500 bolesti. U nekim slucajevima ta udruzenost je bila tako izrazena da je nesumnjivo ukazivala na direktni uticaj jednog iii vise gena HLA sistema u patogenezi bolesti. Proucavanjem monozigotnih blizanaca doslo se do zakljucaka da su odredeni geni HLA sistema neophodni ali ne i dovoljni za nastanak bolesti, kao i da je uticaj faktora sredine vrlo znacajan za razvoj bolesti [1]. Radi ukazivanja odnosa izmedu odredenih gena u sklopu HLA sistema i raznih bolesti u upotrebi su populaciona i porodicna istrazivanja. Populaciona istrazivanja dopustaju utvrdivanje statisticki znacajne udruzenosti nekog posebnog HLA gena i odredene bolesti. Te se udruzenosti ne mogu protumaciti kao dokaz genetske vezanosti nekog gena podloznosti bolesti sa HLA genom, sto znaci da udruzenost sa pojedinim HLA antigenom ne znaci obavezno i razvoj odredene bolesti, i obmuto. Nasuprot populacionim, porodicna istrazivanja mogu pokazati vezanost gena podloznosti bolesti s nekim HLA genom i mogu pruziti dokaz u prilog dominantnog iii recesivnog nacina nasledivanja. Udruzenost neke bolesti sa posebnim HLA antigenom meri se izracunavanjem relativnog rizika, koji predstavlja parametar koji iskazuje mogucnost da osoba sa HLA antigenom udruzenim sa nekom bolescu i oboli od te bolesti, u poredenju sa osobom koja tog antigena nema [3]. Rezultati ispitivanja udruzenosti pojedinih HLA antigena i odredenih bolesti razliciti su ponekad od populacije do populacije na sta najcesce utice nejednaka zastupljenost pojedinih antigena HLA sistema u razlicitim populacijama i rasnim grupama. Zato se Adresa autora: Mr sc. med. dr Svetlana Vojvodic, Zavod za transfuziju krvi Novi Sad, 21000 Novi Sad, Hajduk Veljkova 9, e-mail:vukuna@eunet.yu
Med Preg12001; LIV (3-4): 128-134. Novi Sad: mart-april. 129 Skracenice Ir - immune response (imuni odgovor) ANLL - akutna nelimfoblastna leukemija ALL - akutna limfoblastna leukemija HGL - hronicna granulocitna leukemija HLL - hronicna limfocitna leukemija HLA - humani limfocitni antigeni haplotip - HLA geni u (cis) poziciji istog hromozoma RR - relativni rizik EF - etioloska frakcija PF - preventivna frakcija moraju porediti grupe bolesnika sa kontrolnom gruporn iz iste populacije i iste rase [3,4]. Veza izmedu HLA sistema i nastanka bolesti mno~o je jaca nego izmedu drugih krvnih grupa i oboljenja. Priroda te povezanosti moze biti dvojaka: odredeni antigenom iii haplotip uslovljava povecanu prijemcivost za oboljenje iii povecanu otpomost. Neke od bolesti koje su cesce udruzene sa HLA sistemom vezane su za jedan aiel: HLA B27 i ankilozni spondilitis, dok su druge vezane za dva iii vise alela, pa zato kazemo da su te bolesti haplotipske: juvenilni dijabetes i haplotip B8, B15 DR3 i DR4 [5,6], iii primama hemohromatoza i A3Bl4 i A3B7 [2,7], Nekada su svi antigeni odgovomi za pojavu oboljenja a nekada samo neki od njih. Stalna veza nekog antigena sa oboljenjem predstavlja pravu primamu vezu, dok promenljiva veza predstavlja sekundamu vezu koja je izazvana neravnotezom vezivanja gena, ili sto je manje verovatno, heterogenoscu samog oboljenja [5]. Pojava udruzenosti pojedinih HLA antigena i odredenih bolesti i sudelovanje HLA antigena u njihovoj etiopatogenezi ima nekoliko mogucih objasnjenja. Buduci da u patogenezi vecine bolesti koje su vezane za HLA sistem imunoloski procesi igraju vaznu ulogu, moguceje da se zbog izmenjenih Ir (immune response - geni imunog odgovora) gena pojavljuje neadekvatni imuni odgovor na etioloske cinioce. Druga mogucnost proistice iz struktume slicnosti mikroorganizama i antigena HLA sistema, sto ometa imunokompetentne celije da razlikuju tude od sopstvenog, sto rezultira izostajenjem odgovora imunog sistema. Antigeni HLA sistema imaju receptorske funkcije, a uticu i na mijelopoezu, tako da vezivanje virusa za ove antigene povecava prijemcivost za oboljenje [5, 8]. Veza'HLA sistema i odredenih bolesti utvrdena je u reumatskim bolestima, nekim autoimunim oboljenjima i malignim hemopatijama [2,5,9]. Tako je opisana veca ucestalost antigena HLA A2 i HLA B12 kod obolelih od svih vrsta leukemija [4,10,11], kao i HLA A9,All, A25, A32, B7 i B21 kod akutnih leukoza, zatim cesca udruzenost HLA Cw3 i Cw4 antigena sa ANLL (akutna nelimfoblastna leukemija) i ALL (akutna limfoblastna leukemija). Takode je nadena veca ucestalost antigena HLA B5 i B 18 u obolelih od NHL [4,5,10,11,12,13,14]. Ovaj rad ima tri cilja: 1) odredivanje fenotipske frekvencije dvanaest HLA antigena A lokusa, devetnaest HLA antigena B lokusa i sedam HLA antigena C lokusa u kontrolnoj grupi ispitanika i grupi obolelih od leukemija; 2) odredivanje vrednosti relativnog rizika (RR), etioloske frakcije (EF) i preventivne frakcije (PF) kao i statisticke znacajnosti dobijenih razlika HLA antigena, kod grupe obolelih od leukemije prema vrstama leukemije u odnosu na kontrolnu grupu zdravih ispitanika; 3) odredivanje fenotipske frekvencije 228 haplotipskih kombinacija ispitivanih HLA antigena kod obolelih za svaku vrstu leukernije i odredivanje relativnog rizika (RR) istatisticke znacajnosti dobijenih razlika u odnosu na fenotipske frekvencije haplotipova kontrolne grupe. Materijal i metode Ispitivanjem je obuhvaceno 225 obolelih od leukemije i 300 zdravih nesrodnih osoba koje sacinjavaju kontrolnu grupu. Grupa bolesnika obuhvata 112 sa ANLL, 31 sa ALL, 44 sa HGL i 38 sa HLL. U tabeli 1 prikazana je struktura bolesnika prema vrsti leukernije i polu: Tabela 1. Struktura bolesnika prema vrsti leukemije i polu Table 1. Distribution ofpatients according to type ofleukemia and sex AML 112 bol. 49,77% m 64 28,44% z 48 21,33% ALL 31 bol. 13,77% m 18 8% z 12 5,33% HGL 44 bol. 19,55% m 28 12,44% z 14 6,22% HLL 38 bol. 16,88% m 26 11,55% z 12 5,33% Legenda: AML - akutna mijeloidna leukemija; z-zenski pol; ALL - akutna limfoblastna leukemija; m-muski pol; HGLhronicna granulocitna leukemija; HLL- hronicna limfocitna leukemija Legend: AML - acute myeloblastic leukemia; z-female; ALL acute lymphoblastic leukemia; m-male; HGL - chronic granulocytic leukemia; HLL - chronic lymphocytic leukemia Kod obe grupe ispitanika odredivani su antigeni A, B i C lokusa HLA sistema, metodom mikrolimfocitotoksicnog testa po Terasakiju [5]. Za ispitivanje antigena A lokusa korisceno je 12 antiseruma, za B lokus 19 i za C lokus 7 antiseruma. Za svaki antigen je izracunata fenotipska, a pomocu Hi kvadrat testa, sa korekcijom po Yatesu izracunata je statisticka znacajnost razlicitih u obolelih i kontroli prema sledecoj formuli uz koriscenje tablica 2x2 kao osnove za dalja istrazivanja. Za sve HLA antigene izracunavan je relativni rizik (RR) prema sledecoj formuli: P+xC RR = --------------- C+xp
130 Vojvodic S, i sar. Ispitivanje asocijacije HLA antigena i leukemija ~+= broj obolelih osoba koje imaju dati HLA Tabela 2. Akutna nelimfoblastna leukemija antigen; Table 2. Acute non-lymphoblastic myelogenous leukemia ~- = broj zdravih osoba koje nemaju dati HLA Antigen Fenotipska Kontrola RR EF PF antigen; X 2.r- = broj obolelih osoba koji nemaju dati HLA Al 0,160 0,253 0,564 0,11 4,5 antigen; A2 0,553 0,52 1,144 0,06 0,24 c+= broj zdravih osoba koje imaju dati HLA anti- A3 0,223 0,216 1,038 0,008 0,005 gen [3,5]. A9 0,232 0,266 0,831 0,045 1,31 Ako je ucestalost antigena u obolelih veca od one AI0 0,196 0,186 1,042 0,012 0,00004 koja je nadena u kontrolnoj grupi, RR je veci od I, All 0,116 0,086 1,383 0,087 0,51 s~o.govon 0 tome koliko puta cesee se javlja obo- A28 0,053 0,056 0,942 0,003 0,13 ljenje u osoba sa povecanom ucestaloscu nekog anti- A29 0,035 0,02 1,814 0,015 0,31 gena u odnosu na,?sobekoje taj antigen nemaju. A30 0,017 0,023 0,76 0,0054 0,04 Za sve vrednosti RR koje su vece od I izracunata A31 0,026 0,033 0,79 0,0068 0,42 je etioloska frakcija iii populacioni atributivni rizik A32 0,098 0,063 1,61 0,037 3,21 prema sledecoj formuli: A33 0,017 O,ol 1,8 0,007 0,02 (FAD -FAP) A34 0,008 0,003 2,69 0,005 0,004 EF= -------------------, B5 0,187 0,22 0,81 0,042 0,73 (1- FAP) B7 0,116 0,11 1,06 0,0067 0,000002 gdeje: FAD= antigena u obolelih osoba, B8 0,116 0,15 0,743 0,038 1,08 FAP= antigena u kontrolnoj popu- B12 0,133 0,196 0,62 0,075 2,62 laciji [5,15]. B13 0,062 0,073 0,839 0,011 0,35 Vrednosti EF krecu se od 0 (kada ne postoji veza 814 0,089 0,053 1,74 0,038 0,07 izmedu antigena i bolesti) i I (kada je veza maksi- B15 0,053 0,063 0,83 O,ol 0,36 malna). Ako je poviseni RR naden za vise antigena B16 0,142 0,153 0,916 0,012 0,17 onda je veca povezanost sa oboljenjem onog antigen~ 817 0,080 0,055 1,65 0,031 0,77 za koji je nadena veca vrednost EF. B18 0,151 0,153 0,98 0,003 0,037 ~a slican nacin testirane su vrednosti RR koje su B21 0,116 0,05 2,49 0,069 4,62* man~~ od I. takvo sto je za svaki antigen gde je RR B22 0,053 0,03 1,80 0,023 0,70 man~l od Lizracunata preventivna frakcija (PF). Pre- B27 0,089 0,1,6 0,82 0,019 0,49 ventrvna frakcija je parametar koji upotpunjuje RR i B35 0,294 0,19 1,77 0,128 4,63* infonnativnije govori 0 asocijaciji HLA antigena i B37 0,017 0,02 0,84 0,032 0,29 bolesti. Medu vecim brojem antigena za koje su na- B40 0,116 0,076 1,59 0,043 1,13 dene vrednosti RR manje od I, izracunate vise vred- B41 0,008 0,016 0,49 0,008 1,09 nosti PF ukazuju na vecu povezanost datog antigena B47 0,008 0,016 0,49 0,008 1,09 sa oboljenjem: B48 0 0,003 0 3,00 (1- RR) x f Cw1 0,008 0,08 0,092 0,073 8,52 PF=--------------------- Cw2 0,098 0,126 0,75 0,031 1,92 RR X (1- f)+ f Cw3 0,089 0,096 0,91 0,0087 0,17 RR = relativni rizik, Cw4 0,303 0,223 1,51 0,102 2,42 f= antigena kod oboblelih [5,16]. Cw5 0,035 0,08 0,41 0,061 3,27 Cw6 0,107 0,08 1,37 0,029 0,63 Rezultati Cw7 0,062 0,243 0,20 0,198 18,21 p=0,05; *granicna vrednost=3,841 U tabeli 2 prikazana je ucestalost antigena A, B i C lokusa HLA sistema kod obolelih od ANLL i u od 1, PF za sve antigene gde je RR manji od 1 i stakon~rolnoj grupi, RR, EF za sve antigene gde je RR tisticka znacajnost razlike. veci od I, PF za sve antigene gde je RR manji od I i Uocava se statisticki znacajna razlika ucestalosti statisticka znacajnost razlike. B7 antigena kod ove vrste leukemije u odnosu na Rezultati ispitivanja ukazuju da medu ispitivanim kontrolnu grupu, koja je pracena RR od 2,81. ~tigenima najvisi RR postoji za antigene B21 (2,49) U tabeli 4 prikazanaje ucestalost antigena A,B i 1 B35 (1,77), koji je pracen statisticki znacajnom C lokusa HLA sistema kod obolelih od hronicne razlikom ucestalosti u odnosu na kontrolnu grupu. granulocitne leukemije (HGL) i u kontrolnoj grupi, U tabeh 3 prikazana je ucestalost antigena A,B i RR, EF za sve antigene gde je RR veci od 1, PF za sve antigene gde je RR manji od 1 i statisticka znacatrolnoj grupi, RR, EF za sve antigene gde je RR veci C lokusa HLA sistema kod obolelih od ALL i u kon- jnost razlike.
Med Preg12001; LIV (3-4): 128-134. Novi Sad: mart-april. 131 Tabela 3. Akutna limfoblastna leukemija Tabela 4. Hronicna granulocitna leukemija Table 3. Acute lymphoblastic leukemia Table 4. Chronic myelogenous leukemia Antigen Fenotipska Kontrola RR EF PF X 2 Antigen Fenotipska Kontrola RR EF PF X 2 Al 0,354 0,253 1,61 0,135 1,01 Al 0,181 0,253 0,65 0,088 1,48 A2 0,548 0,52 i.n 0,058 0,01 A2 0,568 0,52 1,21 0,1 0,19 A3 0,193 0,216 0,86 0,03 0,27 A3 0,181 0,216 0,80 0,043 0,52 A9 0,161 0,266 0,52 0,129 2,23 A9 0,25 0,266 0,91 0,024 0,17 AI0 0,225 0,19 1,23 0,043 0,058 AI0 0,22 0,19 1,2 0,037 0,143 All 0,129 0,086 1,57 0,047 0,2 All 0,045 0,086 0,5 0,043 1,50 A28 0,032 0,056 0,55 0,D25 0,97 A28 0,068 0,056 1,22 0,012 0,0015 A30 0,032 0,023 1,4 0,092 0,02 A29 0,045 0,02 2,3 0,025 0,26 A31 0 0,033 0 2,50 A30 0,022 0,023 0,95 0,001 0,28 A32 0,129 0,063 2,2 0,07 3,50 A31 0 0,033 0 2,92 A33 0 0,01 0 2,41 A32 0,113 0,063 1,89 0,053 0,82 A34 0 0,003 0 A33 4,16 0,045 0,01 4,68 0,D35 1,34 B5 0,193 0,22 A34 0 0,003 0 3,52 0,84 0,035 0,32 B5 0,159 B7 0,22 0,67 0,072 1,25 0,258 0,11 2,81 0,166 4,39* B7 0,159 0,11 1,52 0,055 0,48 B8 0,225 0,15 1,64 0,088 0,71 B8 0,113 0,15 0,92 0,009 0,75 BI2 0,225 0,196 1,19 0,036 0,02 B12 0,227 0,196 1,20 0,038 0,073 B13 0,032 0,073 0,41 0,044 1,5 BI3 0,068 0,073 0,92 0,0058 0,18 B14 0 0,053 0 3,09 B14 0,068 0,053 1,3 0,015 0,005 BI5 0,064 0,063 1,09 0,001 0,08 B15 0,181 0,063 3,28 0,125 5,89* B16 0,258 0,153 1,92 0,123 1,55 B16 0,181 0,153 1,22 0,033 0,069 B17 0,032 0,05 0,62 0,019 0,77 B17 0,045 0,05 0,9 0,0058 0,25 BI8 0,193 0,153 1,32 0,047 0,10 BI8 0,09 0,153 0,54 0,071 1,75 B21 0,032 0,05 0,62 0,019 0,77 821 0,068 0,05 1,38 0,018 0,02 B22 0 0,03 0 2,42 B22 0,068 0,03 2,35 0,039 0,72 B27 0,032, 0,106 0,27 0,079 4,35 B27 0,068 0,106 0,61 0,041 i.u B35 0,193 0,19 1,01 0,003 0,03 B35 0,227 0,19 1,25 0,045 0,14 B37 0,064 0,02 3,35 0,044 0,85 B40 0,113 0,076 1,54 0,040 0,29 B40 0 0,076 0 3,87 B41 0,045 0,016 2,89 0,029 0,47 B41 0,032 0,016 2,03 0,016 0,007 B47 0 0,016 0 2,36 B47 0 0,016 0 2,24 Cwl 0 0,08 0 5,11 B48 0 0,003 0 4,13 Cw2 0,09 0,126 0,68 0,04 0,85 Cwl 0,032 0,08 0,38 0,049 1,72 Cw3 0,136 0,096 1,48 0,044 0,30 Cw2 0,032 0,126 0,22 0,1 3,4 Cw4 0,227 0,223 1,02 0,005 0,018 Cw3 0,032 0,096 0,31 0,066 0,42 Cw5 0,045 0,08 0,54 0,036 2.04 Cw4 0,129 0,223 0,51 0,11 2,09 Cw6 0,159 0,08 2,17 0,085 2,04 Cw5 0,064 0,08 0,78 0,017 0,42 Cw7 0,159 0,243 0,58 0,103 2,03 Cw6 0,064 0,08 0,78 0,017 0,42 p=0,05, *granicna vrednost=3,841 Cw7 0,129 0,243 0,46 0,103 2,74 Od izracunatih 228 haplotipskih kombinacija za p=o,05, *granicna vrednost=3,841 svaku vrstu leukemije u tabeli 6 prikazan je odnos Kod ove vrste leukemije uocena je statisticki zna- pojedinih haplotipova u odnosu na kontrolnu grupu cajna razlika ucestalosti u odnosu na kontrolnu gru- u vidu RR i statisticke znacajnosti razlike pu za BI5 antigen sa RR od 3,28. haplotipova. U tabeli 5 prikazana je ucestalost antigena A,B i Nadene su statisticki znacajne razlike ucestalosti C lokusa HLA sistema kod obolelih od hronicne lim- haplotipova na nivou signifikantnosti od focitne leukemije (HLL) i u kontrolnoj grupi, RR, EF p=o, I0 sa granicnom vrednosti od 2,706 za sledece za sve antigene gde je RR veci od I, PF za sve anti- haplotipove: AIBI6, AIB27, A9B13, A28B16, gene gde je RR manji od I i statisticka znacajnost A29B14, A30B18, A31B12, A32B47 kod ANLL, razlike. A8B7, A3B35, AlOBI2, A3B18, A2B7 kod ALL, Rezultati ispitivanja kod ove vrste leukemije uka- AIBI5, A2B15, A3B7, A3B27, A19B8, AIIB40, zuju na statisticki znacajnu razliku za Al antigen u A29B27 kod HGL, A2B7, A2B47, A3B13, A3B17, odnosu na kontrolnu grupu, pracenu RR od 1,35. AIOBI5, A28B13, AIIB40 kod HLL.
132 Vojvodic S, i sar. Ispitivanje asocijacije HLA antigena i leukemija Tabela 5. Hronicna limfocitna leukemija Tabela 6. Odnos haplotipova u pojedinim vrstama leukemija Table 5. Chronic lymphocytic leukemia u odnosu na kontrolnu grupu Antigen Fenotipska Kontrola RR EF PF x 2 Table 6. Haplotypes in certain types ofleukemias in regard to control group Al 0,315 0,253 1,35 0,082 3,973* AML ALL HGL HLL A2 0,526 0,52 1,02 0,01 0,009 haplot. X' RR haplot. X' RR haplot. X' RR haplot. X' RR A3 0,078 0,216 0,30 0,153 4,883 Al 4,98 I A3B13 4,16 AIB5 3,97 A2B7 2,96 A9 0,236 0,266 0,85 0,039 0,34 BI2 A10 0,131 0,19 0,64 0,068 1,02 Al 2,93 I A3B35 3,48 9,93 Al 3,54 A2 3,76 All 0,184 0,086 2,39 0,107 2,61 BI6 BI5 B47 A28 0,105 0,056 1,97 0,051 0,66 Al 2,86 I A3B40 4,16 A2 3,36 5,41 A3 3,76 A29 0 0,02 0 2,34 B27 BI5 BI3 A30 0 0,023 0 2,42 A2 3,01 I A9B7 2,88 A3B7 3,39 3,46 A3 A31 0 0,033 0 2,72 B40 BI7 3,76 A32 0,078 0,063 1,25 0,01 0,0003 A9 2,93 I AIO 4,16 A3 3,54 A3 6,88 A33 0 0,oI O. 2,362 B13 BI5 B27 B22 A34 0 0,003 0 2,45 A9 4,23 AIO B48 4,16 / AIO 3,54 / AIO 3,76 B5 0,289 0,22 1,44 0,08 0,57 B27 B8 Bl5 B7 0,078 0,11 0,68 0,035 0,74 All 2,76 All 4,16 AlO 4,56 7,24 A28 3,76 B8 0,184 0,15 1,27 0,04 0,097 B37 B40 B40 BI3 812 0,157 0,196 0,76 0,047 0,62 A28 3,21 I A28 4,16 All 3,54 All 3,76 B13 0,131 0,073 1,91 0,062 0,865 BI6 B40 B40 B40 B14 0 0,053 0 3,47 A29 3,01 I A31 4,16 A29 3,54 A31 3,76 B15 0,078 0,063 1,25 0,016 0,0003 BI4 BI7 B27 BI8 B16 0,078 0,153 0,46 0,083 2,16 A30 3,01 A32 4,16 A33 5,67 A32 3,76 B17 0,105 0,05 2,22 0,057 1,03 BI8 B37 BI5 B37 B18 0,131 0,153 0,83 0,026 0,35 A31 3,01 A30 0,08 9,96 A32 2,21 7,09 AIO 0,05 1,59 B21 0,026 0,05 0,5 0,025 1,10 BI2 BI6 9 BI5 B36 B22 0,105 0,03 3,79 0,077 3,33 A32 3,01 I A28 0,00 2,46 A30 0,26 6,95 All 2,79 8,27 B27 0,184 0,106 1,9 0,087 1,29 BI4 BI6 8 B41 B27 B35 0,131 0,19 0,64 0,068 1,20 A32 3,01 I AIO 0,14 4,8 AIO 1.34 4,71 All 0,38 8,08 B37 0 0,02 0 2,345 B47 B21 BI2 B5 B40 0 0,076 0 4,451 A32 5,4 AIO 3,48 9,93 A3 2,21 7,09 AIO 0,38 8,08 B41 0 0,016 0 2,295 B27 3 BI2 BI8 B5 B47 0 0,016 0 2,295 A3\ 5,4 AIlES 4,16 A2 0,00 2,30 A9 0,00 2,67 B48 0 0,003 0 2,51 B27 3 B40 03 BI3 6 Cw1 0 0,08 0 4,59 A28 2,6 A3B18 3,48 9,93 A2 0,04 3,46 A9 0,74 3,27 Cw2 0 0,126 0 6,76 B40 9 B22 BI2 Cw3 0 0,096 0 5,34 AIO 0,79 5,4 A2BI8 0,57 9,96 Al 0,04 3,46 A2 1,0 4,11 Cw4 0,026 0,223 0,09 0,208 94,18 B17 3 B40 B27 Cw5 0 0,08 0 4,59 A9 2,41 3,4 A2BI6 0,04 3,3 A2B7 0,05 1,14 A2 1,0 4,11 Cw6 0,052 0,08 0,63 0,029 0,84 B40 5 6 6 B17 Cw7 0,026 0,243 0,083 0,223 10,60 A3 2,21 7,0 A2B7 3,09 3,5 A9 0,00 1,53 Al 0,38 8,08 p=0,05, *graniena vrednost=3,841 BI8 9 BI8 7 Bl8 Medu ispitivanim haplotipskim kombinacijai?a A3B8 2,6 AlB18 0,57 9,96 A9B2 0,81 3,52 Al 0,00 2,67 uocava se statisticki znacajna razlika ucestalosti u 9 I BI3 6 odnosu na kontrolnu grupu za haplotip AIOB40 kod A2 0,21 2,7 AIBI5 0,57 9,96 A10 0,72 2,36 AlB5 0,27 2,32 HGL sa RR od 4,56. B22 0 BI6 A2 1,64 2,7 AlB7 0,58 2,88 A28 0,00 2,30 A2B5 0,53 1,55 Diskusija BI4 5 B35 03 Al 2,6 AlB21 0,04 3,3 A32 0,26 6,95 A2 0,02 1,22 Buduci da postoje brojni dokazi da u osnovi etio- BI5 9 6 El2 B18 4 patogeneze leukemija leze poremecaji imunoloskog p=o,io,granicna vrednost 2,706; p=o,05, granicna vrednost 3,841 mehanizma koji je genetski determinisan, opravdano brojni dokazi da polimorfui sistem HLA utice na nasje nastojanje da se otkrije veza izmedu pojedinih getanak pojedinih oboljenja koji se ogleda iii u netskih markera i tih malignih oboljenja. Postoje
Med Preg12001; LIV (3-4): 128-134. Novi Sad: mart-april. 133 povec~oj prijemciyo~ti. za oboljenje iii povecanoj otpornosti prema pojedinim bolestima. Antigeni HLA sistema pokazuju razlicitu ucestalost u obolelih od raznih oboljenja u odnosu na zdrave?sobe iste populacije. Posto su frekvencije HLA anttg~na razl~cite.medu razlicitim populacijama, poredenja fenotipskih u obolelih, vrse se u odnosu.~a kontr~lnu grupu iste rasne grupe i iste p~pulacije. S obzirom na postojece razlike frekven CIJa HLA. ~ti~~na.medu populacijama, rezultati sprovedemh isprtrvanja u grupi obolelih a narocito u k<?ntr?.inoj ~rupi, dopr~ose definisanju genetske konstrtucije nase populacije u odnosu na HLA sistem... U ob.olelih koji su ispitivani nadene su povecane lit smanjene frekvencije pojedinih antigena A,B i C lokusa u odnosu na kontrolnu grupu, pri cemu su ucestalosti.razlicit~ kod pojedinih vrsta leukemija. U grupi obolelih od ANLL nadena je statisticki znacajna razlika u odnosu na kontrolnu ~rupu za antigene B2~ (4,62) i B35 (4,63), pri cemu Je R.R za B21==2,49 I B35==1,77. Poredenjem vrednosti EF kod ta dva antigena uocava se da antigen!335 ima yisu vrednost, od 0,~28 nego B21 (0,069), sto govon 0 vecoj.povez~o~t~ ov~g antigena i ispitivane,":rste leukemije..9d ispitivanih antigena u grupi obolehh od ANLL, VISI RR od 1 naden je za antigene A2==1,244, A3==1,068, AI0==1,042, A11==1,383, A29==1,814, A32==1,61, A33==1,8, A34==2,69, B7== 1,06, BI4==1,74, BI7==1,65, B22==180 B40==159 Cw4==.1,51, ali povecana ucestalost ~vih antigen'a ~ obo!el.th u odnos.u na kontrolnu grupu nije statisticki znacajna;. Nalazi povecane ucestalosti antigena B21 u obolelih?d ANLL. u skladu su sa literaturnim podacima, pn cemu msu nadene signifikantne razlike v za ostale HLA antigene [4]. U grupi obolelih od ALL nadena je statisticki znacajna razlika u odnosu na kontrolnu ~rul?u za antigen B7 (4,39), uz vrednost RR==2,81, sto je takode ~ skladu sa lit~~~turnirn podacima [4]. Medu antigemma sa RR VISlm od 1 nalaze se i Al== 1,61,A2==1,11, Al 0== 1,23, A11-1,57, A30== 1,4, A32==2, 2B8==1,64, BI2==1,19 B15==109 B16==1 92 Bl,8==1,32, B35==1,01, B37==3;35, B41==2,03 ali 'po~ vecana ucestalost ovih antigena u odnosu na kontrolnu ~rul?u nije statisticki znacajna. Medu pobrojanirn anttgem!ua,b7 ima najvisu vrednost EF (0,166), sto potvrduje njegovu vecu udruzenost sa ALL... U grupi obolelih od HGL najveca razlika nadena Je. kod antigena B15 (5,89) uz vrednost ~ od 3,28 I vrednost EF od 0,128 sto govori u pnlog cesce udruzenosti ovog antigena i ispitivane vrsta leukemije. Medu ispitivanim antigenima sa vrednostima RR iznad 1 nalaze se i antigeni A2==1,21, AI0==1,2, A28==1,22, A29==2,3, A32==1,89, A33==4,68, B7==1,52, BI2==1,2, BI4==1,3, BI6==1,22, B21==1,~8, B22==2,35, B41==2,89, Cw3==1,48, Cw4== 1,02, ali nadene razlike nisu statisticki znacajne. U grupi obolehh od HLL nadena je statisticki znacajna razlika antigena Al u odnosu na kontrolnu grupu u visini od 3,973, uz visoku vrednost RR od 1,35 i vrednosti EF od 0082 sto ukazuje na vecu udruzenost Al antigena i till.'antigem za koje je naden RR veci od 1 kod ove grupe obolelih su A2==1,02, A11==2,39, A28==1,97, A32== 1,25, B5==1,44, B8==1,27, B13==1,91, BI5==1,25, BJ7==2,2,.B?2==3,79 i B27== 1,9, pri cemu razlike ucestalosti tih HLA antigena u grupi obolelih od HLL nisu statisticki znacajne. Ispitivanje razlika haplotipova kod obolelih od razlicitih vrsta leukemija u odnosu na kontrolnu ~rup,:,:, ukazuju da od prikazanih haplotipskih kombinacija, medu 228 ispitivanih za svaku vrstu leukemije, postoje kombinacije gde povecana ucestalost pojedinih haplotipova u odnosu na kontroli!u.grupu iskazana RR visim od 1, nije statisticki znacajna. Kod ispitivanih vrsta leukemija statisticki znacajne razlike haplotipova u odnosu na kontro~nu. grupu, ~adene ~u za haplotipove koji nisu zapazem u grupi obolelth kao sto su sledeci: AlB12, A9B27 za ANLL, A3B40, AI0BI5, A19B48, AllB40, A28B40, A31B17, A32B37 u ALL A33B15, i AlB5 u HGL, A3B22 u HLL na nivo~ signifikantnosti p==o,05 uz granicnu vrednost od 3,841. Od svih ispitivanih haplotipskih kombinacija medu pojedinim vrstama leukemija povecana vrednost RR od 4,56 pracena statisticki znacajnom razlikom ucestalosti haplotipova nadena je za haplotip AlOB40 kod HGL, sto govori 0 cescoj udruzenosti ovog haplotipa i ispitivane vrste leukemije. Zakljucak U grupi obolelih od leukemija uocena su odstupanja u frekvenciji pojedinih antigena A, B i/ili C lokusa u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati dobijeni ispitivanjem antigena A,B i C lokusa u obolelih od razlicitih vrsta leukemija ukazuju na vezu izmedu HLA sistema i ovih oboljenja. Povecana ucestalost antigena B21 i B35 u ANLL, B7 u ALL, B15. u HGL, Al u HLL, i haplotipa AlOB40 u obolelth od HGL ukazuje na vecu udruzenost pomenutih antigena.i razlicitih vrsta leukenuja.
134 Vojvodic S, i sar. Ispitivanje asocijacije HLA antigena i leukemija Literatura 1. Gligorovic v, Balint B, eds. Klinicka transfuziologija. 2 nd ed. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 1998: 25-6:139-43. 2. Svejgaard A, Ryder LP. HLA and disease. In: Ferrara GB, ed. HLA system - New aspects. North-Holland published Co,1977:l43-51. 3. Stites DP, Stobo JD, Wells sv. Osnovna i klinicka imunologija. 2 nd ed. Beograd: Savremena administracija, 1989:50 63. 4. Bokic M, Popovic K, Pejin D, Stefanovic N, Belie A, Uzurov V. Antigeni HLA sistema u akutnim leukozama, Med Pregl,1984;(9-10):379-80. 5. Bokic M. Antigeni HLA sistema i maligne hemopatije. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad: 1986. 6. Bodmer WF. HLA and disease. J Exp Med, 1980;152 (2):351. 7. Bick RL. Hematology-Clinical and laboratory practice, volume I, Mosby -Year Book,1993:509. 8. Walker RH. Technical Manual. u" ed. Bethesda, MD: American Association of Blood Banks. 1993;189-201:259-66. 9. Jaksic B, Grgicevic D, Labar B. Hematologija i transfuziologija. Zagreb: Jugoslavenska medicinska naklada, 1989:804. 10. Popovic LS. Proucavanje prostome i vremenske povezanosti slucajeva leukemija na taritoriji Novog Sada i regiona Juzna Backa. Magistarski rad. Novi Sad: Univerzitet u Novom sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, 1987. 11. Stefanovic S. Hematologija. Beograd: Medicinska knjiga, 1989:536-8. 12. Sill AM, Donadi EA, Voltarelli JC, Oliveira VC, Biral AC, Thomas EM. Population and family study of histocompatibility antigens in acute leukemias and aplastic anemia. In: Genetic diversity of HLA. Paris: Medical and Scientific International publishers, 1997:763. 13. Richard LG, Thomas CB, Foerster J,Athens JW. Wintrobe's clinical hematology, 9 th ed.philadelphia: Lea and Febiger,1993;(2):1754. 14. Bortin MM, D'Amaro J, Bach HF, Rimm AA, van Rood J.HLA associations with leukemia. Blood 1987;70(1):233-6. 15. Bengston BO, Thompson G. Measuring the strenght of associations between HLA antigens and disease. Tissue Antigens 1981;18:356-63. 16. Green A. The epidemiologic approach to studies of associetion between HLA and disease. II Estimation of absolute risk, ethiologic and preventive fraction. Tissue Antigens, 1982; 19:259-68. Summary Introduction One ofthe most fascinating areas ofresearch within the field ofhistocompatibility at present time concerns an observation that a major human histocompatibility system, HLA, is deeply involved in development ofa great number ofdiseases. Materials and methods: HLA class I antigens were investigated in 225 cases with various kinds ofleukemia: 112 patients with acute myeloblastic leukemia (AML), 31 with acute lymphoblastic leukemia (ALL), 44 with chronic myelocytic leukemia (CML) and 38 with chronic lymphocytic leukemia (CLL). Applying method ofmicrolymphocytotoxicity, 13, 19 and 8 antisera were used for A, Band C loci respectively. Control group comprised 300 unrelated persons, whose phenotypic frequencies were used to calculate the relative risk (RR), while for values of RR greater than 1, we calculated etiologic fraction (EF), and for negative RR values we calculated preventive fraction (PF). Results Results of investigation showed that RR in AML was: for A2=1,144,for A3= 1,038,for A29= 1,814,for A34=2,69,for B7=1,06,for B14=1, 74,for B17=1,65 and for B21=2,49 and B35= 1,77 with value ofx: test of4,62 and 4,63; that RR in ALL was: for A1=1,61, for A2=1,l, for A10=1,23, for A11=1,57,for A30=1,4,for A32=2,2,for B7=2,81 with value Key words: HLA Antigens; Leukemia; Association Non MeSH: Vojvodina Radje primljen 29. XU 1999. Prihvacen za stampu 20. 12000. BIBLID.0025-8105:(2001):LIV:3-4:128-134. ofy; test 4,39; that RR in CML was: for A2=1,21, for A32=1,89,forB7=1,52,forB12=1,2 andfor B15=3,28 with value of y; test of5,89; and that RR in CU was: for A1=1,35 with value ofx 2 test of3,973, RRfor A2=1,02,for A28=1,97, for A32=1,25, for B5=1,44, for B8= 1,27, for B13=1,91 without statisticallly Significant differences of frequencies except for AI. Investigation of differences between haplotype frequencies among controls and patients showed statistically significant difference ofa10 B40 haplotype in CML with RR value 7,24, while there were no statistically significant differences between controls and other leukemias. Discussion Our results ofinvestigation showed statistically significant differences between HLA frequencies in the control group and investigated diseases, and that the relative risk is under 1, and values ofx 2 test under borderline values for B21 and B35 in AML, for B7 in ALL, for B15 in CML and for Al in CLL. Conclusion Results ofthis investigation point to an association between HLA system and leukemias. This association is ofgreat importance because it provides a new tool for investigation ofgenetics and etiology ofabovementioned diseases.