PRINOS, KVALITET I KORELATIVNA ME\UZAVISNOST SEMENA VISOKOG VIJUKA IZ RAZLI^ITOG ME\UREDNOG RASTOJANJA I PRIMENE MINERALNIH HRANIVA

Transcription

1 "SELEKCIJA I SEMENARSTVO" PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTION, VOL. XV, No. 2 (2009), STR , NOVI SAD PRINOS, KVALITET I KORELATIVNA ME\UZAVISNOST SEMENA VISOKOG VIJUKA IZ RAZLI^ITOG ME\UREDNOG RASTOJANJA I PRIMENE MINERALNIH HRANIVA STANISAVLJEVI] R., \OKI] D., MILENKOVI] JASMINA, TERZI] D., \UKANOVI] LANA, STEVOVI] V., BEKOVI] D. 1 IZVOD: Ispitivanje prinosa semena visokog vijuka iz razli~itog me urednog rastojanju i primene mineralnih hraniva su obavljena u agroekolo{kim uslovima isto~ne Srbije na zemlji{tu tipa smonica. Analizirani su dvogogi{nji rezultati. Pri dva me uredna rastojanja i ~etiri primene mineralnih hraniva i kontrole ostavaren je prose~an prinos semena visokog vijuka od 579 kgha -1. Najve}i prinos je ostvaren pri me urednom rastojanju od 25 cm i primenom mineralnih hraniva N90:P60:K60 kgha -1 u rano prole}e (632 kgha -1 ). Najmanji prinos je ostvaren pri me urednom rastojanju od 12,5 cm i bez primene mineralnih hraniva (381 kgha -1 ). Nasuprot visoko signi - fikantnom uticaju na prinos semena visokog vijuka, ispitivana me uredna rastojanja i primena mineralnih hraniva nisu ispoljila signifikantan uticaj na energiju klijanja i ukupnu klijavost. Dok je uticaj me urednog rastojanja na masu 1000 semena pokazao signifikantan uticaj, primena mineralnog hraniva nije ispoljila signifikantan uticaj. Klju~ne re~i: kvalitet, me uredno rastojanje, mineralna hraniva, prinos, seme visokog vijuka UVOD: U prirodnim uslovima ova vrsta se naj~e{}e javlja na de gra diranim terenima, dok kao sejani travnjak na vla`nim terenima u odno su na druge krmne trave ostvaruje bolje prinose krme (Tomi} i sar., 2007). \uki} i sar. (2009) navode da je visoki vijuk veoma adaptibilna vrsta, dugog perioda iskori{}avanja, kao i da odli~no podnosi plavljanje i o{tre zime, a zbog veoma razvijenog kore - novog sistema tokom leta odli~no podnosi i su{u. Na semenskom usevu visokog vijuka pojava generativnih stabljika, vreme cvetanje i oplodnja se ne odvija istovremeno. Tako e, na istoj gene - rativnoj stabljici cvetanje i oplodnja se razlikuje. Cvetanje po~inje od vrha cvasti pa se pomera ka donjem delu, Originalni nau~ni rad (Original scientific paper) 1 Dr RADE STANISAVLJEVI], nau~ni saradnik, rade.stanisavljevic@ikbks.com, mr DRAGOSLAV \OKI], istra`iva~ saradnik, mr JASMINA MILENKOVI], istra`iva~ sa radnik, mr DRAGAN TERZI], istra`iva~ saradnik, Institut za krmno bilje Kru{evac. Dr LANA \UKANOVI], nau~ni saradnik, laboratorija za kontrolu semena SIRMIUM-SEME Sremska Mitrovica. Dr VLADETA STEVOVI], vanredni profesor, Agronomski fakultet ^a~ak. Dr DRAGOLJUB BEKOVI], do cent, Poljoprivredni fakultet Pri{tina-Zubin Potok 71

2 dok je cvetanje u klasku prvo u osnovi a zatim se pomera ka vr{nom delu. Pored razli~itog cvetanja i oplodnje, grana u cvasti svojim polo`ajem us - lov ljava i razli~itu ishranu, obez - be enost svetlo{}u i dr. Sve ovo uti~e na prinos, a delimi~no i na kvalitet semena (Stanisavljevi} i sar., 2007). Imaju}i sve ovo u vidu, me ured - no rastojanje sa odgovaraju}om koli - ~i nom semena u zasnivanju i odgo - varaju}a primena mineralnog ubriva su u tehnologiji gajenja visokog vijuka za seme glavni ~inioci za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa. Materijal i metod rada Ispitivanja prinosa semena viso - kog vijuka iz razli~itog me urednog rastojanja i primene mineralnih ubriva su obavljena na ekonomiji P. D. Zaje~ar. Kvalitet semena utvr i - van je u laboratoriji Instituta za krmno bilje Kru{evac, a prema pravil - ni ku o kontroli semena poljoprivred - nog bilja (Slu`beni list br. 47/87). Ogled je zasnovan sredinom aprila godine po slu~ajnom-blok sis - temu u ~etiri ponavljanja, osnovna parcela 10 m 2. Ispitivano je: me uredno rastojanje 12,5 cm (koli~ina semena u setvi 30 kgha -1 ) (faktor A, tretman A1); me uredno rastojanje 25 cm (koli- ~i na semena 15 kgha -1 ), (tretman A 2 ). Koli~ine i vreme primene mine ral - nih ubriva, odnosno ~istih hraniva: kontrola-bez primene mineralnog ubriva - B 0 ; 400 kgha -1, N 15 : P 15 : K: 15, odnosno N 60 :P 60 :K 60 kgha -1 primena u jesen - B 1 ; kgha -1, N15: P15: K: kgha -1 Kan 27%, odnosno N90:P60:K60 kgha -1 primena u jesen - B2; 400 kgha -1, N15: P15: K:15, odnosno N 60 :P 60 :K 60 kgha -1 primena u rano prole}e - B 3 ; 400 kgha -1, N 15 : P 15 : K: kgha -1 Kan 27%, odnosno ~ista hraniva N 90 :P 60 :K 60 kgha -1 pri - mena u rano prole}e - B 4 (faktor B, tretmani B 0 do B 4 ). Tokom druge (2007) i tre}e godine (2008) `ivota useva utvr en je prinos semena po osnovnoj parceli koji je zatim prora~unat u kgha -1. Za isti perod je utvr en kvalitet semena: klijavost (%), energija klijanja (%), i masa 1000 semena (g). Dobijeni rezultati prinosa i para - metara kvaliteta semena su obra eni analizom varijanse (ANOVA), za dvofaktorijalni ogled, a zna~ajnost razlika izme u tretmana utvr ena je LSD testom uz transformaciju za vrednosti izra`ene u procentima. Za ispitivane osobine koeficijentima pro - stih korelacija (r) utvr ena je korela - tivna me uzavisnost, ([urlan-mo mi - rovi} G. i sar., 2005). Zemlji{ni uslovi - Analizom je utvr - eno da je zemlji{te na kome je izvo - en ogled tipa smonice, kisele ph reakcije (5,2), srednje obezbe eno azo tom (0,15%), i vrlo slabo obez be - eno fosforom (2,0%) i kalijumom (7,8%), tako e je niskog sadr`aja humusa (2,6%). Rezultati i diskusija Tokom druge i tre}e godine `ivota usev zasnovan sa ve}im me urednim rastojanjem i manjom koli~inom se - mena u setvi (A 2 ) ostvario je ve}i prinos semena prose~no za 106

3 kgha -1, (Tab 1.). U istom periodu pri oba na~ina setve primena mineralnih hraniva je ispoljila pove}anje prinosa semena. U odnosu na kontrolu (B0) tretman B 1 je uticao na pove}anje prinosa za 151 kgha -1 pri prvom na~inu setve i za 262 kgha -1 pri dru - gom na~inu setve, dok je tret manom B2 prinos semena pove}an za 184 kgha -1 pri prvom na~inu setve i za 279 kgha -1 pri drugom na~inu setve. Tab. 1. Prinos semena (kgha -1 ) visokog vijuka iz razli~itog me urednog rastojanja i primene mineralnih ubriva, prosek Tab. 1. Tall fes cue seed yield (kgha -1 ) from dif fer ent crop den sity spac ing and ap pli ca tion of min eral fer til izer, av er age A Primena 30 kgha -1 azotnog hra ni - va u jesen, (tretman B 2 ) u odnosu na tretman B1 uticala je na pove}anje prinosa za 33 kgha -1 pri prvom na~inu zasnivanja i za 17 kgha -1 pri drugom na~inu setve. Tretman B3 u odnosu na kontrolu (B 0 ) je uticao na pove}anje prinosa semena za 83 kgha -1 pri pr - vom na~inu setve i za 80 kgha -1 pri dru gom na~inu setve. Primena mine - ralnih hraniva u rano prole}e (B3) u odnosu na primenu u jesen (B 1 ) je uticala na pove}anje prinosa semena za 34 kgha -1 pri prvom na~inu setve i 18 kgha -1 pri drugom na~inu setve. Kod prvog na~ina setve u odnosu na kontrolu primenom mineralnih hra - niva N90:P60:K60 kgha -1 (B4) pove}ao se prinos semena za 203 kgha -1 dok se kod drugog na~ina setve prinos pove}ao za 303 kgha -1. Primenom istog odnosa hraniva u prole}e (tret - manu B3 i B4) u odnosu na primenu u 73 B B 0 B 1 B 2 B 3 B 4 X A A X A 2 (%) u odnosu A 1 =100% LSD za A ; ; za B ,8 25,7 21,4 21,6 21,6 20,2 jesen (B1 i B2) prinos semena se neznatno pove}ao kod oba na~ina zasnivanja useva (Tab. 1). Ispituju}i vi{e me urednih rasto - janja i koli~ine semena u setvi Yang et al (1985) ukazuje da se najve}i prinos semena visokog vijuka posti`e na me - urednom rastojanju od 18 cm i ko - li~inom semena u setvi od 25 kgha -1. Nasuprot, druga istra`ivanju ukazuju na ostvarivanje ve}ih prinosa pri ve}em vegetacionom prostoru (Ti - mir gaziu. 1975; Mikhailichenko and Svetlichnyi 1985; Vu~kovi} 2004). Prema Mladenovi} i sar. (1983) primena ~istih mineralnih hraniva N 60 :P 60 :K 60 kgha -1 u jesen, zatim u prole}e i pola u jesen a druga polo - vina u prole}e najbolji rezultati osvareni su tre}im tretmanom, (809 kgha -1 ). Vu~kovi} (2004) za agroe ko - lo{ke uslove Srbije preporu~uje da kod visokog vijuka za semensku

4 proizvodnju treba primeniti fosfor i kalijum u koli~ini od kgha -1 i azot oko 60 kgha -1 u jesen i 60 kgha -1 u prole}e. Tab. 2. Energija klijanja (%) visokog vijuka iz razli~itog me urednog rastojanja i primene mineralnih ubriva, prosek Tab. 2. En ergy of vernalisation (%) of tall fes cue from dif fer ent crop den sity spac ing and ap pli ca tion of min eral fer til izer, av er age A Prose~na energija klijanja pri dva tretmana sa me urednim rastoja - njima i pet sa primenom mineralnog ubriva za dvogodi{nji pe riod je bila 79%. Seme visokog vijuka dobijeno iz ve}eg me urednog rastojanja ispo - ljilo je ve}u energiju klijanja za 1% u odnosu na ono iz manjeg me urednog rastojanja (Tab. 2). Primena mine ral - nog ubriva je pri manjem me u - rednom rastojanju (A 1 ), uticala za 2% na energiju klijanja (B 1 =76%, a B 2 i B 4 po 78%), dok je pri ve}em me urednom rastojanju ostvaren uticaj od 1%. Uticaj me urednog rastojanja, kao i primena mineralnog ubriva nisu ostvarili signifikanta uticaj na ovu osobinu. Tab. 3. Ukupna klijavost semena (%) visokog vijuka iz razli~itog me urednog rastojanja i primene mineralnih ubriva, prosek Tab. 3 Vrnalisation (%) of tall fes cue from dif fer ent crop den sity spac ing and ap pli ca tion of min eral fer til izer, av er age B B 0 B 1 B 2 B 3 B 4 X A A X LSD za A ; za B A B B 0 B 1 B 2 B 3 B 4 X A A X LSD za A ; za B Ukoliko se prilikom setve ispune svi potrebni uslovi ukupna klijavost dobijena u laboratorijskim uslovima u visokom procentu prati poljsko ni - canje (Duzzant i Gumerson 1995). Dvogodi{nji prosek klijavosti je izno - sio 92%, odnosno 91% pri manjem me urednom rastojanju, dok je pri ve}em me urednom rastojanju ukup - na klijavost bila ve}a za 2%, {to statisti~i nije zna~ajna razlika (Tab. 3.). Uticaj primene mineralnih u bri - va je uticao za 2% pri ve}em me u - rednom rastojanju i na 3% pri ma - 74

5 njem me urednom rastojanju u ukup - noj klijavost, me utim to nije bilo dovoljno da bi se ostvarila statisti~ki zna~ajna razlika. Tab. 4. Masa 1000 semena (g) visokog vijuka iz razli~itog me urednog rastojanja i primene mineralnih ubriva, prosek Tab ker nel weight (g) (%) of tall fes cue from dif fer ent crop den sity spac ing and ap pli ca tion of min eral fer til izer, av er age A B B 0 B 1 B 2 B 3 B 4 X A 1 1,98 2,07 2,09 2,08 2,10 2,06 A 2 2,15 2,19 2,26 2,20 2,23 2,21 X 2,07 2,13 2,18 2,14 2,17 2,13 LSD za A ; za B Prema va`e}em zakonu o semenu Srbije sa aspekta klijavosti svi tre - tmani su ispunili predvi ene uslove za stavljanje semena visokog vijuka u promet. Masa 1000 semena je zna~ajna za ujedna~enost klijanje semena i uje - dna ~en po~etni razvoj useva, a mo`e biti i indikator op{teg kvaliteta se - mena poljoprivrednog bilja, (Miri} 2006). Stanisavljevi} i sar. (2007) ukazuju da masa 1000 zrna visokog vijuka zavisi od polo`aja grane u cvasti - metlici i da je iz gornje grane 2,39 g iz srednjh grana 2,35 g a iz donjih 2,25 g Prema Armstrong and Westoby (1993) u prirodnim livad - skim zajednicama semena ve}e mase daju konkurentnije klijance i na taj na~in uti~u na opstanak i {irenje vrste Prose~na masa 1000 semena viso - kog vijuka zavisno od me urednog rastojanja i primene mineralnog u - briva iznosila je 2,13 g (Tab. 4). Me uredno rastojanje je uticalo prose~no za 0,15 g, {to je pokazalo signifikantnu razliku. Uticaj mine ral - nog ubriva nije pokazao statisti~ki signifikantnu razliku, a pri prvom me urednom rastojanju to je iznosilo 0,12 g (B 0 =1,98 g, odnosno B 4 =2,10 g). Pri drugom me urednom rasto ja - nu ova razlika je iznosila 0,11 g (B 0 =2,15, odnosno B 4 =2,26 g). Prema [urlan-momirovi} i sar. (2005). analizom koeficijenata kore - la cije mogu}e je sagledati me uza - visnost pojedinih osobina. Prinos semena sa masom 1000 semena ostvaruje vrlo jaku pozitivnu me uzavisnost (r=0,785), kao i sa energijom klijanja (r=0,752 i ukup - nom klijavo{}u (=0,611). Energija klijanja sa ukupnom klijavo{}u i masom 1000 semena ostvarila je tako - e vrlo jaku pozitivnu me uzavisnost (r=0,799, odnosno (r=0,786). Dok je ukupna klijavost sa masom 1000 semena ostvarila srednju pozitivnu me uzavisnost (r=0,589), (Tab. 5). Stanisavljevi} i sar. (2007) korela - cionom me uzavisno{}u prinosa semena dobijenog iz gornjih, srednjih i donjih grana kod visokog vijuka i osobina koje predstavljaju kvalitet semena utvr uju slabu pozitivnu me uzavisnost izme u prinosa i ukupne klijavosti, i nepostojanje veze 75

6 izme u prinosa i energije klijanja, odnosno mase 1000 semena. Me u - tim, saglasno ovim rezultatima uka - zuju na jaku pozitivnu vezu izme u energije klijanja i ukupne klijavosti (r=0,682). Prema Vanmolken (2005) postoji zna~ajna pozitivna veza iz - me u mase semena i klijavosti unutar vrste livadskih trava iz prirodnih stani{ta. Tab. 5. Koeficijenti korelacija (r) prinosa i kvaliteta semena visokog vijuka (broj parova n=10) Tab. 5. Co ef fi cient of cor re la tions (r) be tween yield and seed qual ity of tall fes cue (no. of pairs n=10) Osobina Prinos semena (kgha -1 ) Energija klijanja (%) Ukupna klijavost (%) Masa 1000 semena (g) Prinos sem. (kgha -1 ) Energija klijanja (%) 0, Ukupna klijavost (%) 0,611 0, Masa 1000 semena (g) 0,785 0,786 0,589 1 Zaklju~ak Na osnovu ispitivanja prinosa, kvaliteta i korelativne me uza vis nosti semena visokog vijuka iz razli ~i tog me urednog rastojanja i primene mineralnih ubriva mo`e se zaklju~iti: Izborom me urednog rastojanja sa koli~inom semena u zasnivanju, kao i koli~inom i vremenom primene mineralnog hraniva mogu}e je zna - ~ajno uticati na pove}anje prinosa. Najve}i prinos je ostvaren pri me u - red nom rastojanju od 25 cm i prime - nom mineralnih hraniva N90:P60:K60 kgha -1 u rano prole}e (632 kgha -1 ). Najmanji prinos je ostvaren pri me urednom rastojanju od 12,5 cm i bez primene mineralnih hraniva (381 kgha -1 ). Nasuprot, visoko signifikantnom uticaju na prinos semena visokog vijuka, ispitivana me uredna rasto - janja i primena mineralnog ubriva nisu ispoljila signifikantan uticaj na energiju klijanja i ukupnu klijavost. Dok je uticaj me urednog rastojanja na masu 1000 semena pokazao signi - fikantan uticaj, a primena mineralnog ubriva nije ispoljila signifikantan uticaj. Prinos semena sa masom 1000 semena ostvario je vrlo jaku pozitivnu me uzavisnost (r=0,785), a sa ener gi - jom klijanja i ukupnom klijavo{}u jaku i tako e, pozitivnu me uza - visnost (r=0,752, odnosno r=0,611). ARMSTRONG D. P. and WES - TROBY M. (1993): Seed lings from large seeds tol er ate de fo li a tion better: a test us ing phylo gen eti cally in de pend ent con trasts. Ecol ogy 74: LITERATURA 76 DUZZANT M. J., GUMERSON R. J. (1995): Fac tors as so ci ated with ger - mi na tion of sugarbeet seeg in the stan dard test es tab lish ment in the field. Seed Sci. and Tech nol ogy, 19, 1-10.

7 \UKI] D., STEVOVI] V., JANJI] V. (2009): Proizvodnja sto~ne hrane na oranicama i travnjacima. Poljopri vre - dni fakultet Novi Sad i Agronomski fakultet ^a~ak, MIKHAILICHENKO B. P., SVET LI - CHNYI M. A. (1985): Pecularities of Fes tu ca arundnacea seed pro duc tion in the Ukrainan for est steppe. Kor - moproizvostvo 2, MIRI] M. (2006): Semenarski priru - ~nik. YUSEA-Semenarsko poslovno udru`enje, MLADENOVI] R., BRANISLAVA TE[I]-JOVANOVI] (1983): Uticaj vremena ubrenja na prinos semena nekih vrsta vi{egodi{njih trava. Zbor - nik nau~nih radova sa IV Jugoslo ven - skog simpozijuma o krmnom bilju, STANISAVLJEVI] R., SOKO LO - VI] D., \OKI] D., MILENKOVI] JASMINA., GAJI] T., TERZI] D., SIMI] A. (2007): Pan i cle branches po si tion in flu ence on meadow fes cue (Fes tu ca pratensis Huds.) and tall fes - cue (Fes tu ca arundinacea Schreb.) seed yield and qual ity. Plant Breed ing and Seed Pro duc tion XIII, [URLAN-MOMIROVI] GORDANA, RAKONJAC VERA, PRODANOVI] T. (2005): Praktikum iz genetike i oplemenjivanja. Poljoprivredni fa - kul tet, Beograd, PRAVILNIK o kvalitetu semena poljo - pri vrednog bilja, slu`beni list br. 47/87. TOMI] ZORICA, LUGI] Z., RA - DOVI] JASMINA SOKOLOVI]} D., NE[I] ZORICA, KRNJAJA VESNA (2007): Pe ren nial le gumes and grasses-sta ble source of qual ity live stock fod der (Ser bia). 2 nd In ter - na tional con gress on an i mal hus ban - dry, Vol. 23 Book 1, TIMIRGAZU C. (1975): Con tri bu tions on seed pro duc tion in some pe ren nial fooder grasses in the con di tions of Secueni Neamt. Secetary Agro no - mice in Moldava, VU^KOVI] S. (2004): Travnjaci. Po - ljo privredni fakultet, Beograd, VANMOLKEN T. (2005): Only seed size mat ters for ger mi na tion in dif fer - ent pop u la tions of the di mor phic Tragopogon pratensis subsp. pra ten - sis (Asteraceae). Amer.. Jour nal Bot. 92: YANG G. S., PAR G. J., KWON D. J., and LEE Y., J. (1985): Stud ies of the seed pro duc tion of Fes tu ca arun - dinacea Schreb. Ef fect of ridg ing and soving rate on the seed pro duc tion of Fes tu ca arundinacea. Jurnal of the Koren Societe of Grass land Sci ence, 5,

8 SEED YIELD, QUALITY AND CORRELATION OF TALL FESCUE FROM DIFFERENT INTERROW SPACING AND APPLICATION OF MINERAL FERTILIZER STANISAVLJEVI] R. \OKI] D., MILENKOVI] JASMINA, TERZI] D., \UKANOVI] LANA, STEVOVI] V., BEKOVI] D. SUMMARY The study of tall fes cue seed yield from dif fer ent interrow spac ing and ap - pli ca tion of fer til izer were con ducted in agroecological con di tions on vertisol of Ser bia. The two-year pe riod re sults were an a lyzed. For two interrow spac ing used (12,5 cm with 30 kgha -1 the sow ing amount of seeds, and 25 cm with 15 kgha -1 sow ing amount of seeds), and quan tity and time of min eral fer til izer ap - plied (control-without application of mineral fertilizer; N60 : P60 : K60 kgha -1 ap - plied in the fall, N 90 : P 60 : K 60 kgha -1 ap plied in the fall, N 60 : P 60 : K 60 kgha -1 ap - plied in early spring; N 90 : P 60 : K 60 kgha -1 ap plied in early spring ), an av er age seed yield of tall fes cue was 579 kgha -1. The high est yield was achieved us ing 25 cm of interrow spac ing and the ap pli ca tion of N 90 : P 60 : K 60 fer til izer in the early spring (632 kgha -1 ). The low est yield was achieved us ing 12,5 cm of interrow spacing and without mineral fertilizer application (381 kgha -1 ). In con trast to highly sig nif i cant im pact on tall fes cue seed yield ex am ined, interrow spac ing and the ap pli ca tion of min eral fer til izer did not show sig nif i cant ef fect on ger mi - na tion en ergy and to tal germinability. Al though the im pact of interrow spac ing on the 1000 seeds mass ap peared sig nif i cant, ap pli ca tion of min eral fer til izer did not. Seed yield showed a very strong pos i tive cor re la tion with the 1000 seeds mass (r= 0,785), as well as strong and also pos i tive cor re la tion with ger mi na tion en ergy and germinability (r= 0,752 and r= 0,611, re spec tively). Key words: interrow spac ing, min eral fer til izer, seed tall fes cue, yild, qual ity 78