SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 5, 1&2, 2015, str GOJAZNOST UDK Kristina Vukušić 1 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija

Transcription

1 SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 5, 1&2, 2015, str Stručni članak GOJAZNOST UDK Kristina Vukušić 1 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Desanka Filipović Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Snežana Milićev Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Apstrakt: Gojaznost je hronično oboljenje koje se karakteriše povećanjem masne mase tela, u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija. U proceni gojaznosti najčešće se koristi antropometrija. Gojaznost je definisana indeksom telesne mase 30kg/m2. Gojaznost dovodi do povećanog morbiditeta i mortaliteta od bolesti udruženih sa gojaznošću, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, poremećaji reprodukcije i neke vrste malignih bolesti. U proceni rizika razvoja komplikacija gojaznosti, nije od značaja samo ukupna masa masnog tkiva, već i regionalna distribucija. Abdominalna gojaznost, a posebno veći intraabdominalni visceralni adipozitet snažno je povezan sa najvažnijim komplikacijama gojaznosti (metaboličkim, kardiovaskularnim i malignim oboljenjima). Gojaznost je bolest koja se leči. Strategija lečenja uključuje dijetski režim ishrane, programiranu fizičku aktivnost, medikamentno i hirurško lečenje. Ključnе rеči: gojaznost, visceralno masno tkivo, komplikacije gojaznosti, antropometrija UVОD Gojaznost predstavlja jedan od najozbiljnijih zdravstvenih izazova 21. veka. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 600 miliona 1 kristinavukusic@vss.edu.rs 77

2 SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 5, No 1 & 2, odraslih u svetu je gojazno. S obzirom na postojanje komplikacija gojaznosti i povećanu stopu morbiditeta i mortaliteta u gojaznih osoba, veliki je medicinski i socijalno-ekonomski značaj ovog oboljenja (Branca et al., 2007). 1. DEFINICIJA I KLASIFIKACIJA GOJAZNOSTI Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), gojaznost je hronično oboljenje koje se karakteriše povećanjem masne mase tela, u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija (Branca et al., 2007). Preporuka SZO je da se za klasifikaciju stepena uhranjenosti u odraslih osoba koristi ITM. Prekomerna uhranjenost je definisana kao ITM 25 kg/m2. Predgojaznost je stanje sa ITM kg/m2. Gojaznost je definisana kao ITM 30kg/m2. Gojaznost I stepena je ITM kg/m2, II stepena kg/m2 i III stepena 40 kg/m2) (Branca et al., 2007). Abdominalna gojaznost, podrazumeva nagomilavanje masnog tkiva u predelu abdomena, a može se proceniti merenjem obima struka (OS 94 cm za muškarce i 80 cm za žene), kao i odnosom obima struka i obima kukova (OSK 0,90 muškarci i 0,85 žene) (Wajchenberg, 2000). Razvojem savremenih vizualizacionih metoda za detekciju i merenje masnog tkiva, koje omogućavaju merenje subkutanog i visceralnog masnog tkiva, u današnjoj literaturi se uglavnom koristi nova terminologija tipova gojaznosti, gde je ona podeljena na visceralnu i subkutanu gojaznost. Visceralna gojaznost podrazumeva deponovanje masnog tkiva unutar telesnih duplji i definiše se površinom visceralnog abdominalnog masnog tkiva i/ili odnosom površina visceralnog i subkutanog abdominalnog masnog tkiva, važnim indeksom koji ukazuje na distribuciju abdominalnog masnog tkiva (VFA > 100 cm2 i VFA/SFA 0.4 izmerenim kompjuterizovanom tomografijom) (Wajchenberg, 2000) PREVALENCA GOJAZNOSTI Prekomerna telesna težina i gojaznost predstavljaju jedan od najozbiljnijih javno zdravstvenih izazova 21. veka. Prevalenca gojaznosti u svetu je udvostručena imeđu i godine. Prema podacima SZO iz godine, više od 1.9 biliona odraslih u svetu ima prekomernu uhranjenost, od kojih je 600 miliona gojazno (World Health Organisation - WHO, 2014); (10-60% odraslog stanovništva, gojaznost je češća među ženama 7,1%-35,6%) (Branca et al., 2007). Prevalenca gojaznosti je naročito visoka u razvijenim zemljama. Trend gojaznosti je alarmantan u dece, adolescenata i u fertilnoj

3 K. Vukušić, D. Filipović, S. Milićev: GOJAZNOST dobi. Iako je u gerijatrijskoj populaciji češća pojava pothranjenosti, sve više se gojaznost sreće i kod osoba starijih od 65 godina (Branca et al., 2007). Prema objavljenim rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz godine, podaci za našu zemlju su: Više od polovine odraslog stanovništva (54,5%) ima problem prekomerne uhranjenosti (predgojaznost i gojaznost), pri čemu je 18,3% odraslih gojazno. Nema značajnih razlika u gojaznosti između muškaraca i žena. Procenat gojaznih raste sa starošću, s tim što od 75 i više godina dolazi do značajnog pada procenta gojaznih (Milosavljević, Grozdanov, 2007). Nacionalni podaci o prevalenciji abdominalne i visceralne gojaznosti uglavnom nedostaju (Branca et al., 2007). 3. ETIOPATOGENEZA Etiopatogeneza je multifaktorijalna. Patofiziologija gojaznosti može delovati jednostavno, hronično prekomerno unošenje hranjivih materija, koje prevazilazi nivo energetske potrošnje. Ipak, zbog kompleksnosti neuroendokrinih i metaboličkih sistema koji kontrolišu unos, deponovanje i potrošnju energije, teško je odrediti sve značajne parametre koji utiču na razvoj gojaznosti. Glavni razlog za porast broja gojaznih je način života bez fizičke aktivnosti i visoko kalorijska ishrana. Sve više pažnje se poklanja proučavanju genetskih sindroma i ostalih specifičnih sindroma povezanih sa gojaznošću (Kušingov sindrom, hipotireoidizam, insulinom, poremećaji hipotalamusa), što će doprineti razumevanju različitih oblika gojaznosti (Flier, 2004). 4. KOMPLIKACIJE GOJAZNOSTI Gojaznost ima mnogobrojne posledice po zdravlje, dovodi do značajnog povećanja morbiditeta i mortaliteta (Tabela 1). Ekstremno gojazne osobe imaju dvostruko povećanu stopu mortaliteta (Flier, 2004). Abdominalna gojaznost, a posebno veći intraabdominalni visceralni adipozitet, snažno je povezan sa najvažnijim metaboličkim i kardiovaskularnim komplikacijama gojaznosti. Pretpostavlja se da su za povezanost odgovorni veća lipolitička aktivnost intraabdominalnog visceralnog masnog tkiva, direktna ekspozicija hepatocita preko portne cirkulacije povećanoj koncentraciji slobodnih masnih kiselina i/ili drugih aktivnih supstanci (adipocitokina) iz visceralnog masnog tkiva (Fox, 2007). 79

4 SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 5, No 1 & 2, Tabela 1. Komplikacije gojaznosti (Izvor: Micić, 2004, 3-4) I Metaboličko-hormonalne komplikacije Metabolički sindrom: Dijabetes mellitus tip 2 Insulinska rezistencija Dislipoproteinemija Hipertenzija Poremećaji u nivou hormona i cirkulišućih faktora: Citokina; Ghrelina; Hormona rasta; Hipotalamo-hipofizna-adrenalna osovina; Leptina; Renin-angiotensin sistem II Bolesti organskih sistema Bolesti kardiovaskularnog sistema Cerebrovaskularna bolest Kongestivna srčana insuficijencija Ishemijska bolest srca Arterijska hipertenzija Tromboembolijske komplikacije Bolesti respiratornog sistema Hipoventilacioni sindrom Sleep apnea sindrom Bolesti gastrointestinalnog trakta Holelitijaza Masna infiltracija jetre Abnormalnosti reproduktivnog sistema Hormonalne komplikacija kod muškaraca i žena Obstetričke komplikacije Nervni sistem Disfunkcije imunološkog sistema Bolesti kože III Maligne bolesti Dojke Debelog creva Ženskih polnih organa: endometrijum, ovarijum Žučne kesice Bubrega; Prostate IV Mehaničke komplikacije Artroze Lumbalni sindrom V Hirurške komplikacije Perioperativni rizik: anesteziološke komplikacije Komplikacije od strane rane; Incizionalne hernije VI Psihosocijalne komplikacije

5 4.1. Metaboličko-hormonalne komplikacije Metabolički sindrom Metabolički sindrom (MetSy) je skup faktora rizi ka koji predisponiraju nastanak šećerne bolesti tip 2 i kardiovaskularnih bolesti. Prema najnovijim dijagnostičkim kriterijumima, metabolički sindrom postoji ako su prisutna bilo koja tri od pet faktora rizika: abdominalna gojaznost, povišeni trigliceridi, snižen HDL holesterol, povišeni krvni pritisak i povišena glukoza našte (Alberti et al., 2009; Beljić Živković, 2012). Insulinska rezistencija, hiperinsulinemija i dijabetes tip 2 Insulinska rezistencija se definiše kao metabolički poremećaj u ostvarivanju efekta insulina preko insulinskog receptora, kada je potrebna veća koncentracija insulina da bi se ostvario normalan biološki odgovor skeletnih mišića, jetre i masnog tkiva na insulin. Uzroci nastanka insulinske rezistencije u gojaznosti mogu biti višestruki: poremećaji sinteze i sekrecije insulina, prisustvo antitela na insulin ili insulinske receptore, dejstvo antagonističkih hormona (glukagona, glikokortikoida, hormona rasta) i defekti na nivou ciljnih organa i tkiva (smanjenje broja i afiniteta insulinskih receptora). Insulinska rezistencija utiče na razvoj MetSy preko povišenog nivoa slobodnih masnih kiselina i abnormalnog profila adipokina. Hiperinsulinemija obezbeđuje normoglikemiju u ograničenom vremenskom periodu, a sa iscrpljenjem β ćelije pankreasa nastaje hiperglikemija (Le Roith & Cohen, 2012). U patogenezi tipa 2 šećerne bolesti ističe se ključna uloga insulinske rezistencije u perifernim tkivima i jetri. Povećana koncentracija slobodnih masnih kiselina i glikoze dovode do apoptoze β ćelija pankreasa, smanjene sekrecije insulina i pojave dijabetesa (Beljić Živković, 2012) Dislipoproteinemija Kombinacija hipertrigliceridemije, snižene koncentracije HDL holesterola i povećane koncentracije malih gustih čestica LDL holesterola (A po B) je tipična aterogena dislipidemija koja se javlja u abdominalnoj gojaznosti, posebno povećanom visceralnom masnom tkivu i u dijabetesu. Patofiziologija poremećaja metabolizma lipida u gojaznosti, objašnjava se promenjenom aktivnošću enzima lipoproteinske lipaze u masnom tkivu i hepatične lipaze (Despres, 2006) Bolesti kardiovaskularnog sistema K. Vukušić, D. Filipović, S. Milićev: GOJAZNOST U patogenezi hipertenzije izazvane gojaznošću, značajne su poremećena funkcija sistema renin-angiotenzin i hiperinsulinemija, s 81

6 SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 5, No 1 & 2, posledičnom retencijom soli, akumulacijom natrijuma i kalcijuma u glatkim mišićnim ćelijama, hipertrofijom zida krvnog suda, vazokonstrikcijom i povećanim minutnim volumenom srca. Gojaznost prate disfunkcija endotela i aterogeni lipidni profil, što takođe doprinosi razvoju ateroskleroze i hipertenzije (Visscher & Seidell, 2001). Framingham studija je pokazala da je gojaznost nezavisni faktor rizika za incidencu kardiovaskularnih bolesti (KVO), uključujući razvoj infarkta miokarda, kongestivne srčane slabosti, aterotrombotskih insulta i pojavu nagle smrti, a procenjeno je da bi smanjenje telesne mase za 20% redukovalo rizik koronarnog događaja za 40% (Frühbeck, 2004). Za procenu rizika za KVO značajna je i distribucija gojaznosti. Abdominalna gojaznost, posebno odeljak visceralnog masnog tkiva (VAT), snažnije korelira sa kardiovaskularnim rizikom od opšte gojaznosti i subkutanog masnog tkiva. Antropometrijska merenja pokazuju umerenu do visoku korelaciju sa gojaznošću i faktorima rizika za KVO i značajni su prediktori povišenog kardiometaboličkog rizika (Barreira et al., 2012). Obim struka i odnos obima struka i obima kukova su najčešće korišćeni antropometrijski parametri za procenu abdominalne gojaznosti. Pogodnost i ekonomičnost ovih metoda doveli su do njihovog uključivanja u nekoliko vodiča za utvrđivanje kardiovaskularnog rizika, naročito za metabolički sindrom (Berker et al., 2010). Mnoga istraživanja su otkrila značaj specifične metaboličke aktivnosti visceralnog masnog tkiva, kao nezavisnog faktora rizika u razvoju KVO (Demerath, 2008). Objavljeno je da ljudi sa površinom visceralnog abdominalnog masnog tkiva (VFA) > 100 cm2, izmerenom kompjuterizovanom tomografijom, imaju veće stope koronarne arterijske bolesti (Berker et al., 2010). Akumulacija epikardnog visceralnog masnog tkiva u torakalnom regionu, predstavlja faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, čak i kod normalno uhranjenih osoba (Rosito et al., 2008) Bolesti respiratornog sistema Gojaznost lakšeg ili umerenog stepena ne uzrokuje neminovno teže poremećaje disajne funkcije, oni se razvijaju pretežno u ekstremno gojaznih. Sve komplikacije gojaznosti na respiratornom traktu mogu se svrstati u četiri grupe: 1. poremećaji disajne funkcije bez alveolarne hipoventilacije, 2. Pickwickov sindrom, 3. Sindrom opstruktivne apneje u spavanju i 4. rizik za vreme i posle hirurških intervencija (Lepšanović i Ivković, 2001) Bolesti gastrointestinalnog sistema i oboljenja jetre U vezu sa gojaznošću se dovode refluksni ezofagitis i hijatus hernia, usled mehaničkog opterećenja abdominalnih organa uvećanim masnim tkivom. Gojaznost je faktor rizika za karcinom jednjaka, kardije želuca i

7 debelog creva. Takođe se dovodi u vezu s akutnim pankreatitisom, Kronovom bolesti i funkcionalnim poremećajima creva. Kao mogući mehanizmi povezanosti ističu se insulinska rezistencija i inflamatorna uloga masnog tkiva u gojaznosti, naručito intraabdominalnog masnog tkiva (John et al., 2006). Holelitijaza je veoma česta patologija u grupi gojaznih osoba, posebno kod abdominalne gojaznosti, zbog povećane hepatičke sekrecije holesterola, smanjene koncentracije HDL i insulinske rezistencije (Tsai et al., 2006). Nealkoholna masna bolest jetre podrazumeva deponovanje masti u jetri i poremećaj njene funkcije. Uključuje širok kliničko-patološki spektar: hepatomegaliju, povišene biohemijske parametre poremećene jetrine funkcije i izmenjenu histološku strukturu jetre. Masna jetra se detektuje UZ, CT i MR pregledima u osoba sa normalnim ITM, a takođe se ne nalazi u svih gojaznih, što je objašnjeno snažnijom korelacijom sa abdominalnom visceralnom gojaznošću (Jang et al., 2011) Maligne bolesti Brojne epidemiološke studije su pokazale vezu između gojaznosti i malignih tumora. Gojazni muškarci češće oboljevaju od karcinoma kolona, rektuma i prostate, dok je kod gojaznih žena češći karcinom endometrijuma, dojke i žučne kese. Visok ITM je udružen sa porastom incidence mnogih tipova maligniteta (~1,5x veći rizik, sa povećanjem ITM od 5 kg/ m2) (Donohoe et al., 2011). Visceralna gojaznost je snažniji prediktor rizika za razvoj karcinoma od ITM (Donohoe et al., 2011). Patofiziološki mehanizmi koji povezuju gojaznost i tumorogenezu uključuju parakrine i sistemske efekte. Parakrini mehanizmi podrazumevaju produkciju proinflamatornih citokina, adipokina, faktora rasta i hipoksično okruženje. Sistemske promene u gojaznih uključuju hroničnu inflamaciju i promene u sintezi i sekreciji adipokina i polnih hormona. Insulin i insulinu sličan faktor rasta (IGF), takođe imaju kompleksnu i važnu ulogu u tumorogenezi (Donohoe et al., 2011). Povećan rizik za razvoj karcinoma endometrijuma i dojke se povezuje sa povećanim nivoom estrogena, čija aktivna forma nastaje u stromi masnog tkiva i povećanom konverzijom androgenih prekursora u estradiol (Donohoe et al., 2011). Takođe je evidentirano da visceralno masno tkivo može uticati na ishod lečenja obolelih od malignih bolesti, faktori angiogeneze koje produkuje visceralno masno tkivo mogu uticati na tumorsku progresiju i odgovor na hemioterapiju (Donohoe et al., 2011) Oboljenja lokomotornog sistema i kože K. Vukušić, D. Filipović, S. Milićev: GOJAZNOST Gojaznost je povezana sa koštano-mišićnim poremećajima, poput osteoartritisa zgloba kuka i kolena i diskus hernijom (Flier, 2004). Gojaznost 83

8 SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 5, No 1 & 2, uzrokuje poremećaj u termoregulaciji i hiperhidrozu, koja predstavlja podlogu za razvoj intertriginoznih promena na koži i povećava rizik od mikotičnih infekcija. Može biti prisutna akantoza, koja odražava stanje insulinske rezistencije, manifestuje se tamnjenjem i zadebljanjem kože na kožnim naborima (Flier, 2004) Reproduktivni poremećaji U gojaznih se češće javljaju reproduktivni poremećaji, kao što su hormonalni disbalans i usporena spermatogeneza kod muškaraca, odnosno anovulacija, amenoreja, sindrom policističnih ovarijuma i sterilitet kod žena. Kod gojaznih trudnica češće su gestoze, gestacijski dijabetes, abnormalnosti placente, kod ploda je znatno povećan rizik od pojave anomalija na rođenju, niska je visina folata u serumu i povećan je rizik od oštećenja neuralne cevi (Branca et al., 2007). 5. DIJAGNOSTIKA GOJAZNOSTI Minimum pregleda gojaznog uključuje razgovor sa bolesnikom, fizikalni pregled i pojedine laboratorijske analize (glikemija, AST, ALT, gama- GT, holesterol, trigliceridi, HDL, LDL- holesterol, indeks ateroskleroze, TSH, pregled urina) (Micić i sar., 2004). Brojna antropometrijska merenja i indeksi su predloženi za procenu gojaznosti u kliničkoj praksi, jer su jednostavni, jeftini i dostupni, u odnosu na ostale procedure (analiza bioelektričnom impedancom, dvostuka apsorpciometrija X zraka, ultrazvuk, magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija). Osnovna antropometrijska merenja obuhvataju: telesnu visinu, telesnu masu, debljinu kožnog nabora, obim struka, obim kukova, sagitalni abdominalni dijametar, indeks telesne mase i odnos obima struka i kukova. Međutim, antropometrijskim merenjima nije moguće diferenciranje subkutanog i visceralnog masnog tkiva (WHO, 2008; Berker et al., 2010) LEČENJE GOJAZNOSTI Tretman gojaznosti ima za cilj redukciju prekomerne telesne mase, održavanje postignutnog terapijskog efekta i sprečavanje ponovnog dobitka u telesnoj masi. Istovremeno, potrebna je terapija specifičnih uzroka gojaznosti, faktora rizika i komorbiditeta, sa krajnjim efektom u smislu poboljšanja kvaliteta života bolesnika. Lečenje može da obuhvata: dijetski režim ishrane, programiranu fizičku aktivnost, medikamentno i hirurško lečenje.

9 K. Vukušić, D. Filipović, S. Milićev: GOJAZNOST Osnov terapije gojaznosti čini dijeta zasnovana na principima pravilne ishrane, ukupan dnevni kalorijski unos mora biti redukovan za kcal u odnosu na potreban nivo. Fizička aktivnost treba da bude deo režima regulacije težine, jer pored uticaja na smanjenje masnog tkiva, povoljno deluje na glikoregulaciju, krvni pritisak, lipidni profil i opšte zdravstveno stanje. Razmotriti indikacije za medikamentoznu terapiju, kod bolesnika kod kojih su tokom 3-6 meseci primenjene druge metode (dijeta/fizička aktivnost) bile bez efekta, odnosno nisu uspeli da postignu i/ili održe 10% gubitka telesne težine. Hirurško lečenje je metoda izbora kod ekstremne gojaznosti (100% iznad idealne telesne mase, ITM > 40 kg/m2, odnosno ITM > 35 kg/m2 sa prisutnim komorbiditetima), a podrazumeva nekoliko različitih metoda smanjivanja želuca i bajpas na različitim nivoima gastrointestinalnog trakta (Micić i sar., 2004; Flier, 2004). ZAKLJUČAK Gojaznost je hronično oboljenje koje se karakteriše povećanjem masne mase tela, u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija. Gojaznost je definisana indeksom telesne mase 30kg/m2. S obzirom na visoku prevalencu oboljenja sa tendencijom daljeg porasta broja obolelih, postojanje komplikacija gojaznosti, povećanu stopu morbiditeta i mortaliteta u gojaznih osoba, veliki je medicinski i socijalno-ekonomski značaj ovog oboljenja. U proceni zdravstvenog rizika, nije od značaja samo ukupna masa masnog tkiva, već i regionalna distribucija. Abdominalna gojaznost, a posebno veći intraabdominalni visceralni adipozitet, kroz povećanu sekreciju adipocitokina i proizvodnju slobodnih masnih kiselina, snažno je povezan sa najvažnijim komplikacijama gojaznosti (metaboličkim, kardiovaskularnim i malignim oboljenjima). Iako indeks telesne mase nije direktna mera količine masnog tkiva, preporuka je da se koristi za klasifikaciju stepena uhranjenosti u odraslih osoba. Obim struka je najpraktičnije antropometrijsko merenje za procenu abdominalne gojaznosti, ali nije moguće diferenciranje subkutanog i visceralnog abdominalnog masnog tkiva. Etiopatogeneza gojaznosti je multifaktorijalna, ali glavni razlog je sedentarni način života i nepravilna ishrana. Neophodna je edukacija o zdravim životnim navikama, pravilna ishrana je obavezan deo prevencije. Gojaznost je bolest koja se leči. Strategija lečenja uključuje dijetski režim ishrane, programiranu fizičku aktivnost, medikamentno i hirurško lečenje. Buduća istraživanja u ovoj oblasti trebalo bi usmeriti ka značaju visceralnog masnog tkiva i pronalaženju najjednostavnije metode merenja intraabdominalnog depoa masnog tkiva. 85

10 SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 5, No 1 & 2, LITERATURA 1. Alberti, K.G., Eckel, R.H., Grundy, S.M., Zimmet, P.Z., Cleeman, J.I., Donato, K.A., Fruchart, J.C., et al. (2009). Harmonizing the metabolic syndrome: Study of Obesity. Circulation, 120, Barreira, T.V., Staiano, A.E., Harrington, D.M., Heymsfield, S.B., Smith, S.R., Bouchard, C., et al. (2012). Anthropometric Correlates of Total Body Fat, Abdominal Adiposity, and Cardiovascular Disease Risk Factors in a Biracial Sample of Men and Women, Mayo Clin Proc, 87 (5), Beljić Živković, T. (2012). Terapijski priručnik za dijabetes tip 2. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. 4. Berker, D., Koparal, S., Isik, S. (2010). Compatibility of different methods for the measurement of visceral fat in different body mass index strata, Diagn Interv Radiol, 16, Branca, F., Nikogosian, H. & Lobstein, T. (2007). The challenge of obesity in the WHO European Region and the strategies for response. World Health Organisation, Demerath, E., Reed, D., Rogers, N., Sun, S.S., Lee, M., Choh, A. (2008). Visceral adiposity and its anatomical distribution as predictors of the metabolic syndrome and cardiometabolic risk factor levels 1, 2, 3, Am J Clin Nutr, 88 (5), Despres, J.P. (2006). Abdominal obesity: the most prevalent cause of the metabolic syndrome and related cardiometabolic risk, Eur Heart J Suppl, (8), B4-B Donohoe, C.L., Doyle, S.L. & Reynolds, J.V. (2011). Visceral adiposity, insulin resistance and cancer risk, Diabetology & Metabolic Syndrome, 3: Flier, J. (2004). Gojaznost, u: Braunwald E, Fauci A, Kasper D, Hauser S, Longo D, Jameson J. Harissonova načela interne medicine. Beograd: Bard Fin, Fox, C.S., Massaro, J.M., Hoffmann, U., Pou, K.M., Maurovich-Horvat, P., Liu, C.Y. (2007). Abdominal visceral and subcutaneous adipose tissue compartments: association with metabolic risk factors in the Framingham Heart Study. Circulation, 116, Frühbeck, G. (2004). The adipose tissue as a source of vasoactive factors, Curr Med Chem Cardiovascular & Hematological Agents, 2, Jang, J., Lee, C., Choi, K., Lee, J., Choi, J., Kim, K. (2011). Correlation of fatty liver and abdominal fat distribution using a simple fat computed tomography protocol, World J Gastroenterol, 17 (28), John, B.J., Irakulla, S., Abulafi, A.M. & Kumar, D. (2006). Systematic review: adipose tissue, obesity and gastrointestinal diseases, Aliment Pharmacol Ther, (23),

11 K. Vukušić, D. Filipović, S. Milićev: GOJAZNOST 14. Lepšanović, L. i Ivković Lazar, T. (2001). Gojaznost i poremećaji respiratornog trakta, Med Preg, LIV (5-6), Le Roith, D. & Cohen, D.H. (2000). Metabolic Syndrome. [Updated 2012 May 23]. In: De Groot, L.J., Beck-Peccoz, P., Chrousos, G. (eds). Endotext [Internet]. South Dartmouth (MA): MDText.com, Inc.; 2000, Micić, D. (2004). Gojaznost. Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Milosavljević, T. i Grozdanov, J. (2007). Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije godine. Finalni izveštaj. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Rosito, G.A., Massaro, J.M., Hoffmann, U., Ruberg, F.L., Mahabadi, A.A., Vasan, R.S. (2008). Pericardial Fat, Visceral Abdominal Fat, Cardiovascular Disease Risk Factors, and Vascular Calcification in a Community-Based Sample. The Framingham Heart Study. Circulation, 117, Tsai, C.J., Leitzmann, M.F., Willett, W.C., & Giovannucci, E.L. (2006). Central adiposity, regional fat distribution, and the risk of cholecystectomy in women, Gut, 55 (5), Visscher, T.L.S. & Seidell, J.C. (2001). The public health impact of obesity, Annu Rev Publ Health, 22, Waist circumference and waist hip ratio: report of a WHO expert consultation. (2008). Geneva: World Health Organisation, Wajchenberg, B.L. (2000). Subcutaneous and Visceral Adipose Tissue: Their Relation to the Metabolic Syndrome, Endocrine Reviews, 21 (6),

12