umerenog konzumiranja piva.

Transcription

1 umerenog konzumiranja piva. Sažeti prikaz aktuelne naučne literature 4 th Četvrto izdanje 2008

2

3 Pivo je jedno od najstarijih pića. Ono je u većoj ili manjoj meri dalo pečat svim drevnim civilizacijama, nadživelo sve njihove uspone i padove i ostalo do danas jedno od najomiljenijih i najrasprostranjenijih pića na svetu. Tajna njegovog spravljanja otkrivena je najverovatnije slučajno dok je pripremano testo za hleb, pa otuda i potiče naziv tečni hleb. Međutim, taj naziv ima daleko šire značenje. Kroz istoriju pivo je bilo ne samo osvežavajuće piće i ritualni napitak, već i hrana i lek. Još su drevni narodi znali da pivo može blagotvorno delovati na mnoge tegobe, dati energiju i snagu. Kada su kuga i kolera harale, pivo je bilo jedini bezbedan napitak dostupan gotovo svima. Zato su ga još u to vreme pravili kao slabije i jače, za mlade i stare. Pivo je kroz vekove menjalo umnogome izgled i ukus, uslove i način proizvodnje, ali se neke činjenice nisu promenile. Svojstva piva su ostala gotovo ista. Ono je i danas potpuno prirodan proizvod. Dobija se od sirovina koje imaju visoku nutritivnu vrednost i to postupkom koji omogućava da se ta svojstva zadrže. Pivo u isto vreme osvežava i relaksira, ali i omogućava unošenje u organizam, pored vode, još niza korisnih sastojaka. Ono što su otkrili drevni narodi i koristili ne znajući zašto i kako, savremena nauka je objasnila. Poslednjih desetak godina publikovano je više od 5000 naučnih radova koji se bave problematikom piva, njegovim sastavom i delovanjem na organizam. Oni su rezultat mnogobrojnih i opsežnih studija koje su rađene u medicinskim centrima i naučnim institucijama širom sveta. Reč je o vrlo ozbiljnim višegodišnjim ispitivanjima koja su sprovedena na više stotina hiljada učesnika. Njihov cilj je bio da se utvrdi pravo činjenično stanje, delovanje pojedinih sastojaka piva i pogotovo delovanje količine popijenog piva. Bez obzira na potencijalno pozitivno delovanje, pivo sadrži alkohol i ta činjenica se ne može zanemariti. Nažalost, sa većinom dobijenih rezultata upoznati su jedino uski naučni krugovi, a samo neznatan broj informacija postao je dostupan široj javnosti. Pivo je još uvek piće koje se veoma mnogo pije, ali o kojem se veoma malo govori. To je i razlog zašto o njemu još uvek vladaju zablude, traju mnogi mitovi, a u isto vreme se malo zna kako deluje i zašto ga treba ili ne treba piti. Ova brošura je samo kratak rezime najvažnijih rezultata dobijenih poslednjih godina, ali može se steći uvid u činjenice koje su za sada utvrđene i iza kojih stoji egzaktna naučna potvrda. Dakle, reč je o podacima koji su publikovani u uglednim medicinskim časopisima i koji su prošli ozbiljnu stručnu recenziju. Drugim rečima, dat je kratak pregled onoga što se o pivu danas zna, čime se medicina i dalje bavi i što je korisno znati kako bi se razbile neke zablude. Prof. dr Ida Leskošek-Čukalović Šef katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu

4 Zahvalnost Urednici se zahvaljuju dr Karolini Voker, iz Brewing Research International (BRI), za njenu pomoć i stručnost na ovu temu, Centru za informisanje o alkoholnim pićima (CBA), za njihovu pomoć u prikupljanju literature citirane u tekstu i Sajmonu Spilanu i Čarlsu Adrianu de Merode, iz Evropskog udruženja pivara, za pomoć pri finalizaciji ove publikacije. Urednici se, za ilustracije, zahvaljuju Bayerischer Brauersbund, British Beer & Pub Association, Central Brouwerij Kantoor, Robertu Gomezu i Klausu Petikertu.

5 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Uvod 06 Glavne poruke 09 Umerenost i odgovornost su ključne reči 10 Umereno konzumiranje piva može biti dobro za vaše srce 12 Koronarno oboljenje srca 14 - Nivo holesterola u krvi 15 - Krvni ugrušci 15 - Upala 15 - Insulinska rezistencija 15 Pivo jednako dobro štiti srce kao vino 15 Ostale vaskularne bolesti 16 Otežavajući faktori 16 - Način života 16 - Način konzumiranja alkohola 16 - Ishrana 17 Umereno konzumiranje piva može da utiče na smanjenje rizika od drugih bolesti 18 Diabetes Mellitus 19 Gojaznost 19 Metabolički sindrom 20 Slabljenje kostiju 21 Demencija 21 Parkinsonova bolest 22 Kamen u žuči 22 Osećaj zadovoljstva (psihoterapeutska vrednost) 22 Opšte zdravstveno stanje (fizičko zdravlje) 23 Starenje 23 Potencijalni negativni efekti umerenog konzumiranja alkohola 24 Specifičan doprinos piva zdravoj ishrani 26 Potencijalna korist od sirovina od kojih se proizvodi pivo 26 - Antioksidansi 27 - Vitamini 28 - Minerali 28 - Hmelj 29 Umereno konzumiranje piva ne goji 29 Pivo i glikemijski indeks i glikemijsko opterećenje 30 Literatura 32

6 Uvod 06 Ova brošura daje pregled aktuelnih saznanja o blagotvornim efekatima koje izaziva umereno konzumiranje alkoholnih pića, naročito piva. Ona prikazuje rezultate istraživanja koje je objavila naučna zajednica do Iako postoje neki različiti stavovi, u brošuri je izneta većina naučnih mišljenja prikupljenih na tu temu u današnje vreme. Na kraju su navedene publikacije iz kojih su uzeti podaci. Prethodna izdanja ove brošure su bila inspirisana jednodnevnim seminarima o zdravstvenoj koristi od umerenog konzumiranja alkoholnih pića i o blagotvornim svojstvima piva, koji su održani u novembru 1999., oktobru i oktobru Ovo, četvrto izdanje, usledilo je nakon još jednog simpozijuma održanog u maju 2006., tokom kojeg su stručnjaci iz cele Evrope ispitivali najnovije naučne dokaze na tu temu. Brošura takođe sadrži literaturu sa navedenim istraživanjima i rezultatima iz i Simpozijumom je predsedavao profesor Džonatan

7 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Pauel, MRC Centar za istraživanje ljudske ishrane, Kembridž, Velika Britanija. Ostali govornici su bili dr. Žan Mišel Leserf, Francuska, dr Norbert Frank, Nemačka, prof dr Arne Astrup, Danska, Džejn Stanifort, Velika Britanija, dr Henk Hendriks, Holandija, dr Ramon Estruh, Španija, dr Asension Markos, Španija i prof Manfred Valc, Austrija. Prisutnima se takođe obratila Marija Rauh-Kalat, tadašnji savezni ministar za zdravlje i žene Austrije. Njihove prezentacije i značaj koji su oni pripisali načinu života su glavni razlozi koji su inspirisali Evropsko udruženje pivara da napravi novo izdanje publikacije. Evropsko udruženje pivara je priredilo ovo izdanje sa ciljem da objasni na nenaučan način da pivo, ovaj hranjivi napitak i osnovni sastojak naše ishrane već hiljadama godina, ne samo da je dobro za piće, nego može savršeno da se uklopi u zdravu ishranu i način života odraslog čoveka (i da bude korisno), pod uslovom da se konzumira u umerenim količinama. Isti blagotvorni efekti koji se povezuju sa sadržajem alkohola i potencijalnom koristi od prirodnih sirovina od kojih se pivo proizvodi, utvrđeni su kod stotina različitih vrsta piva koje se proizvode širom Evrope. Na ovom prvom Simpozijumu o pivu i zdravlju, predsedavajući je zaključio da pivo, uz vino i žestoka pića, deluje na smanjenje rizika od srčanih oboljenja, i da postoje preliminarni dokazi o posebnim prednostima od konzumiranja piva u odnosu na druga pića, što je dalo osnova za dodatna ispitivanja. Od tada je istraživanje napredovalo i sada objavljujemo neke nove rezultate i ideje, posebno o tome koliko je konzumiranje piva dobro za zdravlje. Ovo izdanje daje pregled objavljenih istraživanja o dokazanim i potencijalnim prednostima umerenog konzumiranja piva. Svi odeljci su revidirani i inovirani, posebno oni koji se odnose na smanjenje rizika od srčanih oboljenja, a sve je duži spisak i drugih bolesti. Obrađene su nove oblasti koje obuhvataju značaj konzumiranja alkohola za starije ljude, značaj načina života, načina konzumiranja pića i ishrane, a objašnjen je odnos piva i glikemijskog indeksa i glikemijskog opterećenja. Ove informacije nemaju za cilj da ohrabre ljude koji, iz bilo kog razloga, uopšte ne piju da počnu sa konzumiranjem piva iz zdravstvenih razloga. Međutim, želimo da informišemo i uverimo sve one koji uživaju u pivu, da u umerenim količinama ono ne predstavlja rizik za zdravlje i da može biti korisno. Ovo ne treba da posluži kao nutricionistički savet za pojedince. Mora se naglasiti da su sasvim pouzdano utvrđeni rizici po zdravlje koje donosi neadekvatno konzumiranje alkohola. Oni su valjano dokumentovani na drugim mestima i nisu obuhvaćeni ovom brošurom. Dženet Viteridž Evropsko udruženje pivara Urednici

8 08 Glavne poruke

9 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Pivo je osvežavajuće, prijatno piće sa relativno niskim sadržajem alkohola, koje donosi užitak i društveni status mnogim ljudima. Za ljude koji redovno konzumiraju pivo, ohrabrujuće je saznanje da ono takođe može biti deo zdravog načina života odrasle osobe. Pivo sadrži osnovne vitamine, minerale i antioksidanse koji se nalaze u sirovinama, što sve može da doprinese zdravoj ishrani. Pivo je jedini značajni izvor hmelja u ishrani, tako da su svi povoljni efekti koje on donosi jedinstveni za pivo. Istraživanje pokazuje da umereno konzumiranje piva ima povoljne efekte na mnoge aspekte zdravlja, uključujući smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti (vodeći uzrok smrti i invaliditeta kod odraslih osoba u Evropi), dijabetisa, osteoporoze, itd. Umereno konzumiranje piva takođe igra važnu ulogu u kvalitetu života većine konzumenata piva. Ovde opisana korist za zdravlje je rezultat lakog do umerenog, odnosno odgovornog konzumiranja piva a efekti na zdravlje su sasvim suprotni kada se nivo konzumiranja poveća. Negativni efekti su uglavnom povezani sa neumerenim konzumiranjem alkohola, ali za neke osobe, u nekim situacijama, čak i umereno konzumiranje može predstavljati zloupotrebu. Istraživanje opisano u ovoj brošuri sumira trenutni nivo znanja o pozitivnim efektima umerenog konzumiranja piva. U toku je još nekoliko istraživanja da bi se ispitalo da li neki, potencijalno korisni sastojci hrane i pića, kao što je pivo, mogu da se iskoriste za prevenciju bolesti.

10 Umerenost i odgovornost su ključne reči i odgovornost su ključne reči. Piti umereno znači piti u granicama koje određuje vaše zdravlje, društvo u kojem živite i vaše obaveze prema porodici i prijateljima.

11 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Ova brošura se bavi efektima odgovornog i umerenog konzumiranja piva. Potrebno je naglasiti da se navedeni korisni efekti odnose samo na zdrave, odrasle osobe koje umereno konzumiraju alkohol. Povremeno ili redovno prekomerno konzumiranje može biti štetno i izazvati brojne hronične zdravstvene probleme. Isto tako, konzumiranje od strane maloletnika, čak i u umerenim količinama, može imati posebno štetne efekte. Govoreći na drugom simpozijumu o pivu i zdravlju godine, dr. Skovenborg, je definisao umerenost na sledeći način. «Piti umereno znači piti u okviru granica određenih vašim zdravljem, društvom u kojem živite i vašim obavezama prema porodici i prijateljima: za većinu muškaraca to je 1 do 3 pića na dan.» Žene su osetljivije na alkohol, pa se njima savetuje da piju manje od muškaraca: 1 do 2 pića dnevno. Količina alkohola u «jednom piću» piva može znatno da varira zavisno od veličine čaše i procenta alkohola, a razlikovaće se širom Evrope zavisno od tradicije i običaja. Ovde i u ostalim delovima brošure, «jedno piće» će podrazumevati čašu od 0,25 litara piva (otprilike pola pinte piva u Velikoj Britaniji ili Irskoj), sa jačinom od otprilike 4,5 volumnih procenata alkohola (skraćeno %vol). To bi bio sadržaj alkohola od približno 10g. Takođe treba napomenuti da uopšte nije zdravo «štedeti» preporučenu dnevnu količinu za vikend i tada je odjednom konzumirati. Bez obzira na ove korisne preporuke, postoje određene situacije kada se čak i umereno konzumiranje alkohola smatra zloupotrebom. Situacije u kojima se konzumiranje alkohola uopšte ne preporučuje su: trudnoća ili prilikom pokušaja ostanka u drugom stanju; pre upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama; ili kada se uzimaju određeni lekovi ili se boluje od određenih bolesti. Razumljivo je što lekarska profesija nerado preporučuje apstinentima umereno konzumiranje alkohola iz zdravstvenih razloga, zbog straha da bi to moglo dovesti do odavanja alkoholu, ili se protumačiti kao izgovor za prekomerno konzumiranje alkohola. Takođe postoji problem kako pretočiti rezultate dobijene prilikom istraživanja na populaciji u medicinski savet. Ono što je relevantno za populaciju, ne mora biti primenjivo na pojedinca, čija je porodična istorija ili način života u suprotnosti sa opštim trendom. Za sve individualne savete, koji bi bili relevantni za pojedinačne slučajeve, najbolje je konsultovati lekara. Sektor pivarstva je svestan opasnosti od zloupotrebe alkohola. U tom smislu, podržavaju se razni edukativni programi i kampanje kako bi se izbegle zloupotrebe, kao što su upravljanje vozilom u pijanom stanju i konzumiranje alkohola među maloletnicima. U najnovijoj publikaciji Svetskog udruženja pivara navedeni su podaci o preko 300 inicijativa koje su finansirali proizvođači piva iz Evrope. Ona je dostupna na sajtu Evropskog udruženja pivara:

12 Umereno konzumiranje piva može biti dobro za vaše srce konzumiranje piva može biti dobro za vaše srce. U odnosu na totalne apstinente i ljude koji prekomerno piju, umereni konzumenti piva imaju znatno smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti, koje su glavni uzrok smrti među Evropljanima.

13 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje SLIKA 1 : 1,4 ALKOHOL I SMRTNOST KOD ŽENA * SAD OSTALE ZEMLJE EVROPA RELATIVNI RIZIK OD UKUPNE SMRTNOSTI 1,3 1,2 1,1 1,0 0,9 0,8 0,7 0, KONZUMIRANJE ALKOHOLA OD STRANE ŽENA U GRAMIMA DNEVNO SLIKA 2 : 1,4 ALKOHOL I SMRTNOST KOD MUŠKARACA * SAD OSTALE ZEMLJE EVROPA RELATIVNI RIZIK OD UKUPNE SMRTNOSTI 1,3 1,2 1,1 1,0 0,9 0,8 0,7 0, KONZUMIRANJE ALKOHOLA OD STRANE MUŠKARACA U GRAMIMA DNEVNO * Izvor: Doziranje alkohola i ukupna smrtnost kod muškaraca i žena. Inovirana meta-analiza 34 istraživanja 3. Mnoga epidemiološka ispitivanja svedoče o ukupnoj ravnoteži između rizika i koristi od konzumiranja alkohola. Ona pokazuju odnos prikazan u krivoj u obliku slova U ili J, sa smanjenim rizikom od prevremene smrti (smrtnosti) kod umerenih konzumenata alkohola u odnosu na ljude svih starosnih doba 1 koji mnogo piju ili uopšte ne piju. Takođe je jasno da se muškarci i žene razlikuju uočeni su povoljniji efekti na nižem nivou konzumiranja kod žena nego kod muškaraca 2. Rezultati najnovije statističke analize (meta-analize) 34 istraživanja iz celog sveta pokazali su da konzumiranje alkohola (do 4 pića (40g) dnevno kod muškaraca i 2 pića (20g) kod žena) dovodi do smanjenja prevremene smrtnosti do 18%, u poređenju sa apstinentima i ljudima koji prekomerno piju 3. Slike 1 i 2 ilustruju odnos, u obliku slova J, između konzumiranja alkohola i rizika od smrti zbog svih uzroka, kod muškaraca i žena u Evropi i SAD, kao i u drugim zemljama. Na ume-

14 Umereno konzumiranje piva može biti dobro za vaše srce 14 renim nivoima konzumiranja, u svim mestima i kod muškaraca i žena, rizik od prerane smrti je smanjen u odnosu na rizik kod apstinenata i ljudi koji prekomerno piju. Zaključak koji proizilazi iz ove meta-analize jeste da ljude koji već redovno konzumiraju male do umerene količine alkohola treba ohrabriti da sa tim nastave. Kardiovaskularna bolest (CVD) koja obuhvata cerebrovaskularni udar i koronarno oboljenje srca (CHD) (srčani napad) je glavni uzrok smrti i invaliditeta kod odraslih. Ona svake godine ubije 4 miliona Evropljana i odgovorna je za gotovo polovinu svih smrtnih slučajeva koji se dogode kod ove populacije. Oko polovina smrtnih slučajeva od CVD je nastala zbog CHD, a skoro jedna trećina od moždanog udara. Preventivne mere obuhvataju promenu faktora načina života, kao što je uvođenje zdrave ishrane i vežbanja. Umereno konzumiranje piva, vina i alkoholnih pića može da bude sastavni deo zdravog načina života. 4 Pored toga, poređenjem umerenog konzumiranja alkohola i vežbanja ispostavilo se da je i jedno i drugo važno za smanjenje rizika 7. Ova korist se odnosi na široku populaciju, uključujući ljude za koje se smatra da su izloženi većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, na primer one koji imaju visok krvni pritisak 8, dijabetis 9 ili metabolički sindrom 10, kao i ljude sa manjim rizikom (sa zdravim životnim navikama) 11. Postoji nekoliko dobro utemeljenih objašnjenja za smanjenje rizika od koronarnih bolesti. Ovde su prikazani mehanizmi kojima se objašnjava većina slučajeva koji se odnose na muškarace i otprilike 75% koji se odnose na žene 12. Postoje čvrsti dokazi da je znatno (30-40%) smanjen rizik od koronarnih oboljenja srca kod ljudi koji umereno konzumiraju pivo, vino ili alkoholna pića nego kod totalnih apstinenata ili ljudi koji prekomerno piju. Slični rezultati su dobijeni u mnogim istraživanjima širom sveta. Globalni statusni izveštaj o alkoholu (2004.) Svetske zdravstvene organizacije opisuje to kao "najvažniju zdravstvenu korist od alkohola" 5. Ovo smanjenje rizika (koje se povezuje sa konzumiranjem otprilike 3 pića dnevno) jednako je kao kod primene preventivnih mera, u koje spadaju uzimanje aspirina, održavanje telesne težine i vežbanje 6.

15 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Nivo holesterola u krvi Mehanizam koji se smatra odgovornim za najveći deo ovog efekta odnosi se na povećanje nivoa "dobrog holesterola" (HDL holesterol) u krvi prilikom konzumiranja alkohola. Pokazalo se da se viši nivo «dobrog holesterola» povezuje sa manjim rizikom od oboljevanja od koronarnih bolesti srca. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje jedne čaše piva može značajno da poveća nivo HDL holesterola u krvi 13. Krvni ugrušci Naučnici su takođe dokazali da alkohol pospešuje krvotok i sprečava nastanak krvnih ugrušaka 14, a umereno konzumiranje piva se povezuje sa povoljnim promenama na profilu krvnih lipida 15. Upala Arteroskleroza, koja dovodi do srčanog udara, je zapaljenska bolest, a lokalna upala zida krvnog suda dovodi do povećanog rizika od njegovog sužavanja i začepljenja. Postoji sve više dokaza da alkohol ima i antiinflamatorno dejstvo i da doprinosi smanjenu kardiovaskularnog rizika 16, 17. Insulinska rezistencija Insulin je hormon koji kontroliše nivo šećera u krvi. Jedna od prvih faza u razvoju diabetes mellitusa nastaje kada organizam postane rezistentan na insulin. Umereno konzumiranje piva može da pomogne u prevenciji insulinske rezistencije i da ublaži rizik od dijabetisa (vidi stranu 17). Insulinska rezistencija se takođe povezuje sa kardiovaskularnim bolestima, tako da ovo može biti dodatni mehanizam pomoću kojega konzumiranje alkohola smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti 18. Glavno zaštitno dejstvo ima alkohol i nijedna pojedinačna vrsta pića ne može ga pripisati sebi. Tokom mnogih ispitivanja bilo je pokušaja da se uporede efekti piva, vina i alkoholnih pića da bi se utvrdilo da li oni jednako deluju na smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja, međutim dobijeni rezultati jasno pokazuju da glavno zaštitno dejstvo ima sam alkohol 19. Zaštitni efekti umerenog konzumiranja alkohola se vide u raznim zemljama sa različitim kulturama i navikama u konzumiranju pića i ovo, u kombinaciji sa pomenutim utvrđenim mehanizmima, potvrđuje da glavno zaštitno dejstvo ima alkohol i da nijedno pojedinačno piće ne može da ima monopol 20 na to kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti. Istraživanja na populaciji obično pokazuju da piće koje se najviše konzumira u toj populaciji donosi najveću korist 21. Na primer, u Nemačkoj i Republici Češkoj, gde je pivo omiljeno piće, istraživanje je potvrdilo korisne efekte piva. 22, 23, 24.

16 Umereno konzumiranje piva može biti dobro za vaše srce 16 Postoje mnogi drugi faktori koji utiču na zdravlje ljudi, nezavisno od toga koje piće piju. U ove faktore spadaju: životne navike, ishrana, zdravlje, ponašanje, socijalni status i već postojeće bolesti, koje su sve u izvesnoj meri određene porodičnim, društvenim, kulturološkim i čak geografskim okruženjem. Neki istraživači su sugerisali da ovi faktori mogu da budu u potpunosti odgovorni za očigledno zaštitno dejstvo koje se postiže umerenim konzumiranjem pića 30. Istraživanje je pokazalo da ljudi koji umereno piju generalno imaju zdravije životne navike od apstinenata i onih koji piju prekomerno 31. U najnovijem istraživanju testirana su samo lica sa zdravim životnim navikama i takođe je uočen smanjen rizik od bolesti srca kod umerenog konzumiranja alkohola 11. Postoji takođe dokaz da konzumiranje pića u malim i umerenim količinama može da smanji rizik od drugih vaskularnih bolesti. Ishemijski moždani udar, kao najčešći oblik moždanog udara, bio je predmet statističke analize koja je pokazala dosledno smanjenje rizika 25, a od tada su istraživanja potvrdila da se, pri konzumiranju do dva pića dnevno 26, rizik smanjuje za 50%. Takođe se pokazalo da umereno konzumiranje alkohola dovodi do blagog smanjenja kardiovaskularne i ukupne smrtnosti kod ljudi koji su već imali srčani napad 27 ili operaciju na srcu 28 i da može da smanji rizik od bolesti arterija donjih ekstremiteta kod strarijih ljudi 29. U svakom ispitivanju uticaja alkohola na zdravlje, od presudnog je značaja da se uzmu u obzir faktori životnih navika. Nekoliko publikacija je pokušalo da dokaže da vino donosi veću zdravstvenu korist od piva 32. Međutim, izgleda da se sada ove prividne razlike mogu objasniti navikama u ishrani i drugačijim životnim navikama koje se odnose na sklonost ka konzumiranju vina, pa čak i osobinama ličnosti 33, 34, 35. Na primer, veća je verovatnoća da vinopije imaju bolju ishranu 36, 31, 34. Generalno, oni možda više rade vežbe, manje puše, imaju bolje obrazovanje, veće prihode i bolji društveni položaj, što sve ponaosob doprinosi boljem zdravlju 37. Prema tome, veoma je važno da svako istraživanje koje se bavi uticajem alkohola na zdravlje uzme u obzir sve ove faktore. Način života Najveće opterećenje po zdravlje u industrijalizovanim zemljama jeste porast neprenosivih bolesti, a istraživanja su pokazala da mnoga od ovih oboljenja imaju korene u nezdravim životnim navikama 38. Očigledno je da na naše dobro zdravlje utiče sve što radimo, uključujući izbalansiranu ishranu, redovne vežbe, umereno konzumiranje pića, itd. Generalno, životne navike su specifične za određeni način života i odražavaju se na životni stil. Za mnoge ljude, umereno konzumiranje alkohola je sastavni deo njihovog načina života 39,važan deo njihovog društvenog života i pruža im uživanje u znatnoj meri. Zadovoljstvo i sreća su najvažniji delovi zdravog načina života! Način konzumiranja alkohola Način ili stil konzumiraja alkohola je takođe predmet istraživanja. Nema sumnje da je nezdravo piti u prevelikim količinama, ali nije važno samo koliko nego i koliko često neko pije 40, 41. Ovakve podatake je teško objasniti i ne postoji saglasnost o tome koji je najbolji način da se oni prikupe

17 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Takođe je uočeno da, uz povećan rizik od lične štete, prekomerno konzumiranje alkohola donosi znatno (tri puta veće) povećanje rizika od slabljenja pamćenja ili demencije u kasnijoj životnoj dobi, moguće zbog direktnog uništavanja moždanih ćelija 48. Treba naglasiti da ljudi koji prekomerno piju 49 mogu povećati svoje šanse za preživljavanje smanjenjem unosa alkohola. Takođe se smatra da je bolje konzumirati pivo, vino ili alkoholna pića uz obrok nego na prazan stomak, pošto se pokazalo da to povećava rizik od visokog krvnog pritiska 50, iako naučnici nisu jedinstveni po tom pitanju. Ishrana ili da se analizira njihov značaj 42, 43. Prilikom istraživanja, treba odvojeno analizirati dejstvo ukupnog konzumiranja alkohola, od efekta koji se postiže određenim načinom konzumiranja alkohola, da bi se utvrdilo kako svaki od ovih činilaca utiče na rizik od bolesti, pošto su oni verovatno nezavisni faktori rizika 44. Postoji načelna saglasnost među naučnicima da je za zdravlje bolje češće konzumirati alkohol, posebno radi smanjenja rizika od srčanog udara, nego piti istu količina alkohola u nekoliko navrata u toku nedelje 44. Kod ljudi koji povremeno preteruju u alkoholu (u stručnoj literaturi preterivanje u alkoholu se definiše kao konzumiranje 5 ili više alkoholnih pića u jednom navratu) primećuje se povećani rizik od koronarnih oboljenja srca, čak i kada tokom nedelje umereno piju 45, 46 i oni ne mogu da očekuju korisno dejstvo na smanjenje rizika od dijabetisa II, koje je uočeno kod ljudi koji umereno konzumiraju alkohol 47. Moguće objašnjenje za to je povećan rizik od visokog krvnog pritiska kod ljudi koji prekomerno piju. Vrsta hrane koju jedete je još jedan važan deo načina života, a određene vrste hrane, kao što je mediteranska hrana, se povezuju sa dužim očekivanim životnim vekom 51. Uz obilno konzumiranje voća, povrća i ribe, i smanjeno konzumiranje zasićenih masti i mesa, ova ishrana podrazumeva i skromno unošenje alkohola. Analiza mnogih istraživanja je pokazala da se mediteranske navike povezuju sa manjim rizikom od bolesti, kada su upoređivane slične količine konzumiranog alkohola 2. U kombinaciji sa drugim aspektima zdravog načina života, uključujući i bavljenje fizičkom aktivnošću i nepušenje, pokazalo se da je mediteranska ishrana povezana sa preko 50% nižom stopom prerane smrtnosti kod starijih Evropljana 52. Kombinacija četiri načina zdravog ponašanja (biti nepušač, ne biti fizički neaktivan, umereno konzumirati alkohol (do 14 pića nedeljno) i unositi voće i povrće najmanje 5 puta dnevno) pokazala se kao ekvivalent 14 godina mlađem izgledu u hronološkom dobu 53 i sprečavanju 3 od 4 srčana udara 54.

18 Umereno konzumiranje piva može da utiče na smanjenje rizika od drugih bolesti konzumiranje piva može da utiče na smanjenje rizika od drugih bolesti. Sve je više istraživanja koja dokazuju da umereno konzumiranje alkoholnih pića može da pruži zaštitu od mnogih drugih bolesti.

19 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Sve je više dokaza da način života koji podrazumeva redovno lako do umereno konzumiranje alkoholnih pića može da pruži zaštitu od mnogih drugih bolesti, kao što su diabetes mellitus, osteoporoza i demencija. Razlozi za ove korisne efekte još uveki nisu potpuno poznati, pa su potrebna dodatna istraživanja da bi se objasnili ti mehanizmi. Kao i kod kardiovaskularnih oboljenja, umereno konzumiranje ima zaštitno dejstvo, a preterano konzumiranje je štetno 55. Takođe nije moguće povezati korisne efekte samo sa jednom određenom vrstom pića. Dijabetis u starijoj životnoj dobi (diabetes mellitus tip II) je sve veći zdravstveni problem u zapadnom svetu, od kojeg boluje oko 8% stanovništva (procenjuje se da 60 miliona ljudi ima tu bolest.) On je povezan sa brojnim komplikacijama koje ugrožavaju život, uključujući kardiovaskularne bolesti. Neka istraživanja pokazuju da su ljudi koji umereno konzumiraju alkohol izloženi manjem riziku od dijabetisa tipa II nego apstinenti i ljudi koji prekomerno piju. Rezultati ukazuju da je rizik smanjen za 30% 56, a smanjenje rizika je primećeno i kod starijih žena 57. Nije u potpunosti jasno na koji način umereno konzumiranje alkohola smanjuje rizik, ali ispituje se nekoliko mogućnosti 58, na primer ono može da promeni način na koji organizam proizvodi insulin 59. Gojaznost je značajan zdravstveni problem zato što je povezana sa mnogim drugim vrstama lošeg zdravstvenog stanja, uključujući dijabetis tipa II, kardiovaskularne bolesti, osteoartritis i cirozu jetre i smatra se da smanjuje očekivani životni vek u proseku za oko 10 godina. Na nju snažno utiče način života, a postoje i mnogi drugi faktori koji mogu da dovedu do promene telesne težine, kao što je unošenje kalorija, unošenje masnoća i nivo aktivnosti, koji su i sami često povezani sa društveno-ekonomskim statusom. Rasprostranjenost gojaznosti i prekomerne težine u EU je utrostručena u poslednjih 20 godina i nastavlja da raste. Konzervativna procena je da će dostići 20,1% u , a preko 31 milion ljudi širom Evrope će imati potrebe da se leči od dijabetisa i pratećih komplikacija. Dugoročno gledano, ovo će imati za posledicu negativan uticaj na očekivani životni vek u EU i podrazumevaće lošiji kvalitet života. 61 Umereno konzumiranje alkohola (10-30g dnevno) predstavlja oko 10% ukupnog unosa energije u razvijenim zemljama, pa se donedavno verovalo da konzumiranje alkoholnih pića doprinosi epidemiji gojaznosti, pri čemu je nesrazmerno velika krivica svaljena na pivo. To se sada pokazalo kao nepravedno kada je u pitanju umereno konzumiranje piva, koje može da ima čak i korisne efekte, odnosno da smanji rizik od gojaznosti kada se unosi u tim količinama 62. Važno je primetiti da se svaka korist gubi kada se konzumiraju preko tri pića dnevno, a istraživanja potvrđuju da je prekomerno konzumiranje alkohola (bez obzira o kojem je piću reč) povezano sa povećanom telesnom težinom i abdominalnom gojaznošću (veći faktor rizika od kardiovaskularnih bolesti) 63.

20 Umereno konzumiranje piva može da utiče na smanjenje rizika od drugih bolesti 20 Način na koji ljudi konzumiraju alkohol utiče na njihovu težinu i sada je jasno da je za utvrđivanje efekata konzumiranja alkohola na težinu potrebno oceniti način konzumiranja alkohola, a ne prosečnu količinu pića koja se unosi. Alkohol može da dovede do prekomerne telesne težine kod određenih ljudi, kod onih koji piju retko ili neumereno, tako što će poslužiti kao izvor energije i olakšati varenje hrane. Međutim, neka istraživanja su pokazala da su ljudi koji redovno (dnevno) konzumiraju male količine alkohola mršaviji od ljudi čiji način konzumiranja alkohola podrazumeva povremeno unošenje prekomernih količina pića 64, 65. Jedno od ovih istraživanja pokazuje da je, na fiksnom nivou konzumiranja alkohola, rizik od gojaznosti skoro 30% manji kod ljudi koji konzumiraju alkohol 7 dana u nedelji nego kod onih koji to rade 2-4 dana u nedelji 66. O razlozima za to se i dalje diskutuje. Jedan od mogućih razloga je što alkohol, uključujući i pivo, kada se konzumira uz obroke može da stimuliše utrošak energije povećavanjem temperature, ali to ima efekta samo pri konzumiranju malih količina u redovnim intervalima 67, 68. Međutim, teško je prepoznati i statistički obrazložiti sve faktore načina života, kao na primer nivo fizičke aktivnosti, a moguće je da je tu uključeno više faktora. Dijagnoza metaboličkog sindroma se daje ljudima koji imaju čitav niz oboljenja, uključujući visoku abdominalnu gojaznost, insulinsku rezistenciju, visok nivo triglicerida u krvi, nizak nivo HDL-a (dobrog holesterola) u krvi i visok krvni pritisak. On se povezuje sa povećanim rizikom od razvijanja diabetesa mellitusa tipa II, kardiovaskularnih bolesti i ciroze. Sve je veći broj ljudi sa ovom bolešću i jedan od šest Evropljana od nje boluje. Iako nezdrav način života može da doprinese riziku od metaboličkog sindroma, naučnici izučavaju deo koji se odnosi na umereno konzumiranje alkohola 69. Postoji sve više dokaza da je lako do umereno konzumiranje alkohola povezano sa manjim rizikom od metaboličkog sindroma 70.

21 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Osteoporoza (slabljenje kostiju) je uobičajena kod starijih ljudi, naročito kod žena posle menopauze. Kod slabih kostiju postoji veći rizik od preloma. Do preloma zbog osteoporoze dolazi kod jedne od tri žene, i kod jednog od pet muškaraca starijih od 50 godina. Slabe kosti su glavni razlog povređivanja i smrti kod starije populacije i koštaju Evropu oko 30 milijardi evra godišnje. Zbog demografskih promena do kojih dolazi među populacijom, broj preloma i njihovi troškovi će se udvostručiti u narednih nekoliko decenija, ukoliko se ne razviju efektivne strategije prevencije 71. Sve više istraživanja govori u prilog tome da je konzumiranje alkohola takođe povezano sa osteoporozom, a njihov odnos prikazan pomoću krive u obliku slova U, znači da lako do umereno konzumiranje alkohola ima povoljan uticaj na kosti 72, što bi moglo da smanji rizik od osteoporoze i pucanja kostiju. Jedno istraživanje je procenilo da ljudi koji umereno konzumiraju alkohol imaju 38% manju verovatniću da će dobiti osteoporozu od onih koji ne piju, a drugo je pokazalo smanjen rizik od preloma kuka za 20% 74. Ovaj zaštitni efekat može delimično da se objasni time da umereno konzumiranje alkohola suzbija postepeni gubitak koštane mase, koji se sa godinama povećava (resorpcija), ali on time nije u potpunosti objašnjen. Postoji obilje dokaza koji potvrđuju biološku ulogu silicijuma na zdravlje kostiju i pretpostavlja se da komponenta silicijuma u pivu (vidi stranu 26) može da objasni neke od ovih pozitivnih efekata ili da doprinese njihovom objašnjenju 75. U toku je istraživanje koje treba to da potvrdi. Preko 3 miliona ljudi starije životne dobi (65+) u Evropskoj uniji ima demenciju (slabljenje intelektualnih sposobnosti povezano sa starenjem), a sa produžetkom očekivanog životnog veka, demencija postaje sve prisutniji i sve veći problem. Postoji sve više dokaza koji govore u prilog tome da odnos između konzumiranja alkohola i intelektualnih sposobnosti, prikazan krivom u obliu slova J ili U, je takav da je konzumiranje manjih ili umerenih količina alkoholnih pića u srednjim godinama ili starijoj životnoj dobi povezano sa boljim intelektualnim sposobnostima i manjim opadanjem intelektualnih sposobnosti, u odnosu na apstinente ili ljude koji prekomerno piju alkoholna pića 76. Neka istraživanja pokazuju značajno (za oko četvrtinu) smanjenje rizika 77, 78. Postoji nekoliko objašnjenja za ovaj povoljan efekat koji obuhvata i prevenciju od sužavanja krvnih sudova u mozgu 79, psihološku korist od umerenog konzumiranja alkoholnih pića, ili možda i smanjen rizik od dijabetisa. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se ovi efekti mogli potpuno razumeti. Naučnici se još uvek ne slažu oko toga da li umereno konzumiranje alkohola utiče na Alchajmerovu bolest, jer se primećuje i smanjenje i povećanje rizika. Takođe se pokazalo da se smanjeni rizik od Alchajmerove bolesti povezuje sa mediteranskom hranom 80, tako da je moguće da su i drugi faktori načina života važni u utvrđivanju rizika od ove bolesti 81. Takođe postoje dokazi da slobodno vreme ispunjeno društvenim aktivnostima, kao što je odlazak u pabove ili barove, poseta prijateljima ili druženje u klubovima doprinosi usporavanju slabljenja intelektualnih sposobnosti povezanih sa starenjem 82.

22 Umereno konzumiranje piva može da utiče na smanjenje rizika od drugih bolesti 22 Parkinsonova bolest je neurodegenerativna bolest od koje uglavnom oboljevaju ljudi stariji od 50 godina. Nekoliko istraživanja je pokazalo da umereno konzumiranje alkohola, što podrazumeva i umereno konzumiranje piva 83, i nekoliko dodatnih faktora koji se odnose na način života, utiču na smanjenje rizika od Parkinskonove bolesti 84. Stvaranje kamena u žučnoj kesi je jedno od najčešćih i najskupljih oboljenja probavnih organa u Zapadnim zemljama. Do šezdesete godine života, gotovo 30% muškaraca i žena dobije kamen. Nekoliko istraživanja je pokazalo povezanost između umerenog konzumiranja alkohola i smanjenog rizika od pojave kamena u žuči 85. To se odnosi na konzumiranje svih vrsta alkoholnih pića, a rizik je najmanji kod onih koji konzumiraju male količine u redovnim intervalima. Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za ovo otkriće, uključujući efekat alkohola na nivo holesterola i snižavanje koncentracije žuči. Brojni stručnjaci su potvrdili korisno psihološko dejstvo koje proizilazi iz umerenog unosa alkoholnih pića, ali ga je teško naučno dokazati. Objavljeni rezultati nekoliko istraživanja potvrili su ranije rezultate, prema kojima alkohol u umerenim količinama efikasano ublažava stres i napetost i povećava osećaj zadovoljstva 87. Istraživanje je pokazalo da za razliku od apstinenata i ljudi koji konzumiraju alkohol u prekomernim količinama, ljudi koji umereno konzumiraju alkohol doživ ljavaju raznovrsniju psihološku korist. Aktuelna istraživanja po ku ša vaju da procene vezu između subjektivnog zdravlja, odnosno načina na koji ljudi doživljavaju svoje zdravstveno stanje i prikazuju ga drugima, i umerenog konzumiranja alkoholnih pića, u kontekstu mentalnog zdravlja, a jedno od njih je pokazalo da je redovno umereno dnevno konzumiranje alkohola povezano sa boljim mentalnim zdravljem kod žena u odnosu na apstinente. 88 Mnoga istraživanja su pokazala veću druže ljubivost, prijateljsku nastrojenost i spremnost da se pomogne, odmah nakon umerenog konzumiranja alkohola i ova otkrića su potvrđena u najnovijem istraživanju, koje je takođe pokazalo da alkohol podstiče veći osećaj prijatnosti i smanjuje svadljivo ponašanje 89. Međutim, potrebna su dodatna istraživanja da bi se otkrili mehanizmi koji objašnjavaju ovo poboljšano funkcionisanje i da bi se utvrdilo da li društveno okruženje igra u tome neku ulogu. Jedan od glavnih razloga zašto je umereno konzumiranje piva, vina ili žestokih pića uobičajeno jeste u tome što mnogi ljudi uživaju u opuštajućem prijatnom osećaju koji donosi jedno ili dva pića i ova psihoterapeutska vrednost treba da se posmatra kao potencijalna korist za zdravlje 86.

23 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Pokazalo se da je subjektivno zdravlje dobar predskazivač ukupne smrtnosti 90 i sve je veće interesovanje za razumevanje veze između subjektivnog zdravlja i konzumiranja alkohola. Nekoliko istraživača je došlo do zaključka da ljudi koji umereno piju izjavljuju da su natprosečno dobrog zdravlja 91, 90, 88 i oni veruju da su zdraviji 92. Zbog toga se bolje osećaju i imaju pozitivniji stav prema svome zdravlju. Ovo je oblast koju treba dalje istražiti. Očekivani životni vek se povećava i broj starih ljudi naglo raste širom sveta. Preko 580 miliona ljudi je starije od 60 godina a predviđa se da će ovaj broj porasti na 1,2 milijarde do Kao rezultat toga, bolesti kao što su dijabetis, demencija i osteoporoza postaju sve češće u društvu, te stvaraju sve veće ekonomsko opterećenje za zdravstvene ustanove i smanjuju kvalitet života. Zbog toga se istraživanje fokusira na faktore rizika od takvih bolesti, uključujući način života i faktore ishrane, kao i na strategije za njihovu prevenciju. Tokom poslednjih nekoliko godina objavljen je određeni broj radova koji ispituju zdravlje i osećaj zadovoljstva kod starijih ljudi. Oni imaju drugačiju biološku reakciju na alkohol, oni su skloniji padu i često uzimaju lekove, tako da se mogu zapitati da li je za njih bezbedno da nastave sa konzumiranjem alkohola kada ostare. Rezultati istraživanja pokazuju onu istu krivu u obliku slova U kod starijih ljudi i oni koji umereno konzumiraju alkohol žive duže i boljeg su zdravlja nego apstinenti ili ljudi koji prekomerno piju 94. Pored alkohola koji očigledno donosi glavnu korist, određenu ulogu mogu da igraju i ostali faktori, kao što su društvena korist i korist od užitka prilikom konzumiranja alkohola, te bolji apetit i ishrana koji idu uz umereno konzumiranje alkohola. Izgleda da se ovim pokazuje da zdrav način života ne podrazumeva odricanje od piva ili drugih pića, pod uslovom da se konzumiraju umereno 95.

24 Potencijalni negativni efekti umerenog konzumiranja alkohola negativni efekti umerenog konzumiranja alkohola. Za neke ljude je rizik koji donosi umereno konzumiranje alkohola veći od potencijalnih koristi.

25 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Postoji veliki broj naučnih dokaza koji povezuju umereno konzumiranje alkohola sa smanjenim mortalitetom kod ljudi srednje i starije životne dobi u industrijalizovanim društvima, a to se uglavnom pripisuje smanjenom riziku od smrti zbog koronarnog oboljenja srca (srčanog napada). Ipak, pokazalo se da alkohol izaziva određene vrste karcinoma ali, bez obzira što se to uglavnom odnosi na prekomerno konzumiranje alkohola, postojeća istraživanja nisu otkrila opšti bezbedni prag ispod kojeg nema rizika 96. Ovo znači da za neke ljude rizik koji donosi konzumiranje alkohola, čak i u umerenim količinama, može biti veći od potencijalne koristi. Konzumiranje alkohola se naročito povezuje sa blago povećanim rizikom od karcinoma dojke 97 i izgleda da je ono faktor rizika kod nastupa kostobolje 98. Neki autori primećuju da se ne preporučuje ukupno izbegavanje alkohola na nivou populacije, pošto to može da dovede do povećanja kardiovaskularnih oboljenja 99. Evropski kodeks o karcinomu 100 zaista preporučuje umereno konzumiranje alkohola, premda navodi da će faktori, kao što su životna dob, psihološko stanje i ishrana, izmeniti prag svakog pojedinca. Na nivou pojedinaca, lekari opšte prakse će moći preciznije da procene rizik koji postoji kod njihovog pacijenta, uzimajući u obzir njegovo zdravstveno stanje i porodičnu istoriju bolesti, kao što su karcinom, određene vrste moždanog udara i visok krvni pritisak. U ostale individualne slučajeve, kod kojih se ne bi savetovalo čak ni umereno konzumiranje alkohola, između ostalog, spada konzumiranje alkohola tokom vožnje, u trudnoći, prilikom uzimanja lekova ili rukovanja mašinama.

26 Specifičan doprinos piva zdravoj ishrani doprinos piva zdravoj ishrani. Pivo sadrži osnovne vitamine i minerale i može doprineti zdravoj uravnoteženoj ishrani.

27 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Pivo se proizvodi od zdravih sirovina, slada od hmelja, žitarica, ječma, kvasca i vode. Sve to doprinosi zdravoj, uravnoteženoj ishrani. Kao i kod ostale prirodne hrane, kod piva se mogu nabrojati hiljade sastojaka, uključujući antioksidanse, vitamine (naročito B vitamine), minerale, kao što je silicijum, i vlakna. Pivo sadrži 93% vode i to je kabasto piće koje gasi žeđ i sadrži relativno malo alkohola. Iako umereno konzumiranje piva može da obezbedi osnovne vitamine i minerale 101, važno je imati na umu da nijedan pojedinačni izvor ne može da sadrži sve elemente neophodne za život, tako da pivo mora uvek da se konzumira umereno, kao deo uravnotežene ishrane. Vitamini i antioksidansi takođe mogu da imaju zaštitno dejstvo. Naučnici koji su istraživali smanjen rizik od koronarnog oboljenja srca kod ljudi koji konzumiraju pivo, tvrde da je smanjenje rizika veće nego što bi se očekivalo od samog alkohola i spekulišu da ostali faktori, u koje spadaju vitamini i antioksidansi, takođe mogu da imaju zaštitno dejstvo 102. I dalje se proučavaju ostali sastojci piva, a u laboratorijskim ispitivanjima 103 zabeleženi su korisni efekti, kao na primer antiinflamatorno dejstvo. Istraživanja koja se bave osobinama bezalkoholnog piva pokazuju da će se potencijalno korisno dejstvo prirodnih sastojaka verovatno odnositi i na ovu vrstu piva 104. Tokom jednog manjeg istraživanja, izvršeno je poređenje dezalkoholisanog piva i običnog piva i pokazalo se da pivo bez alkohola može da ima značajno pozitivno dejstvo na krv (razređuje krvi) odmah nakon konzumiranja 105. Pivo je takođe izvor rastvorivih vlakana koja potiču od ćelijskih membrana ječma. Dve čaše piva sadrže u proseku 10% preporučljivog dnevnog unosa rastvorivih vlakana, a neka piva mogu da obezbede i do 30% 106. Osim što pospešuju redovnu probavu, vlakna usporavaju varenje i apsorpciju hrane i snižavaju nivo holesterola, što može doprineti smanjenju rizika od srčanih oboljenja 107 i metaboličkog sindroma 108. Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji umereno konzumiraju pivo imaju određeni stepen zaštite od bakterije helicobacter pylori 109, za koju je poznato da izaziva većinu čireva na želucu i može biti faktor rizika za karcinom želuca. Smatra se da konzumiranje piva (i vina) pospešuje uništavanje te bakterije, verovatno zbog antibakterijskog delovanja. Antioksidansi Pivo sadrži prirodne antioksidanse koji imaju pozitivno dejstvo na zdravlje. Prirodni antioksidansi se nalaze u voću, povrću i žitaricama. Prisutni su u pivu, gde potiču od slada (ječma) i hmelja od kojih se pivo proizvodi 110. Ukupan sadržaj antioksidanasa u pivu zavisiće od vrste piva, odnosno od sirovina i procesa proizvodnje. Jedna čaša piva (sa ekvivalentnom količinom alkohola) sadrži dvostruko veću količinu antioksidanasa nego belo vino, ali dvostruko manju nego crno vino 111. Međutim, mnogi antioksidansi u crnom vinu imaju velike molekule i teže se apsorbuju u organizmu nego manje molekule koje se nalaze u pivu. Istraživanje je pokazalo da sadržaj antioksidanasa u krvi raste nakon konzumiranja piva, što ukazuje da se antioksidansi iz piva lako apsorbuju 112 i to verovatno lakše od onih iz čvrste hrane104. Naučnici koji se bave ogledi-

28 Specifičan doprinos piva zdravoj ishrani 28 ma na životinjama ustanovili su direktan efekat antioksidansa iz piva na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti 113. Zdravstvena korist od antioksidanasa je u tome što se pretpostavlja da oni smanjuju rizik od srčanog udara time što sprečavaju zgrušavanje krvi 114. Oni takođe mogu imati ulogu u zaštiti od karcinoma, zahvaljujući njihovom dejstvu na slobodne radikale 115. Na taj način, antioksidansi iz piva mogu da imaju pozitivan uticaj na zdravlje ljudi koji ga konzumiraju. Vitamini Pivo je bogat izvor folata i drugih B vitamina u ishrani. Kao i hleb, koji se takođe pravi od žitarica, pivo je dobar izvor mnogih vitamina neophodnih za život. U proizvodnji piva, ječam se prvo pretvara u slad, što u stvari povećava hranjivu vrednost žitarica. Pivo je posebno bogato većinom vitamina B kompleksa, kao što su niacin riboflavin (B2), piridoksin (B6), folat (B9) i kobalamin (B12). Posebno je važno za vegetarijance koji uživaju da piju pivo, da je ono u stvari prirodan izvor vitamina B12. Stepen iskorišćenosti ovih vitamina je potvrđen u istraživanju koje je pokazalo da je stepen apsorpcije vitamina B veći kada se u ishranu uvede umereno konzumiranje piva 118. Osim što nadopunjuju zdravu ishranu, vitamini i minerali iz piva mogu da obezbede dodatnu zdravstvenu korist. Najnovije istraživanje ukazuje da vitamini B kompleksa (B6, B9 i B12) mogu pivopijama da pruže dodatnu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti, u odnosu na ljude koji piju vino ili žestoka pića 117. Visok nivo homocisteina, u vidu lošeg holesterola (LDL) povezuje se sa većim rizikom od srčanog napada. Istraživanja sprovedena na stanovništvu SAD, Velike Britanije, Francuske, Republike Češke i Danske, potvrđuju da umereno konzumiranje piva, za razliku od vina i žestokih pića, smanjuje nivo homocisteina, a kao mogući razlog za to navode visok sadržaj vitamina B u pivu 118, 119, 120, 121, 122. U toku je kliničko ispitivanje koje treba da utvrdi da li folati (vitamin B9) u pivu mogu biti aktivni u snižavanju nivoa homocisteina. Minerali Pivo obezbeđuje bogat izvor silicijuma u ishrani. Pivo ima povoljan balans nekih osnovnih minerala. Sadrži relativno visok udeo kalijuma a nizak udeo natrijuma 106. Ima nizak nivo kalcijuma, a bogato je magnezijumom koji može sprečiti stvaranje kamena u žuči i u bubregu. To može biti jedan od razloga zbog kojeg se pokazalo da jedna čaša piva dnevno smanjuje rizik od kamena u bubregu 123. U ovome takođe može igrati ulogu povećan unos vode i izlučivanje urina (diureza). Umereno konzumiranje alkohola se takođe povezuje sa povišenom gustinom minerala u kostima (vidi stranu 19), ali svega nekoliko istraživanja se bavilo ovim konkretnim efektom raznih pića. Pivo je bogat izvor silicijuma u ishrani 124, koji se lako apsorbuje u organizmu 125, a pokazalo se da ono daje najviše silicijuma u ishrani muškaraca 126. Takav silicijum se nalazi u dva prirodna izvora u vodi i posebno u ječmu 127. Postoji sve više dokaza koji potvrđuju značaj silicijuma za zdrave kosti 128, a laboratorijska ispitivanja su pokazala da on na nekoliko načina pomaže pri formiranju kostiju ljudi 129 i povećava gustinu minerala u kostima životinja kada se unosi oralno 130. Takođe je primećeno povećanje gustine minerala u kostima kod žena koje su uz hranu dobijale zamenu za silicijum 131.

29 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje U toku je istraživanje koje treba da utvrdi da li silicijum, koji se unosi umerenim konzumiranjem piva, u stvari smanjuje rizik od nastanka osteoporoze. Ovim bi se mogli delimično objasniti gore navedeni zaštitni efekti. Silicijum iz piva može takođe da doprinese smanjenju rizika od nastanka Alchajmerove bolesti 132. Hmelj Potencijalna korist za zdravlje koja je potpuno jedinstvena za pivo. Hmelj se već mnogo godina koristi u biljnoj medicini. Male količine cveta hmelja se koriste kao konzervans u pivu i kao dodatak ukusu piva. Pivo je jedini važan izvor hmelja u ishrani, mada njegovo dejstvo na ljudsko zdravlje još uvek nije u potpunosti shvaćeno, tako da se njegova potencijalna korist za zdravlje povezuje sa pivom. Svake godine ima sve više publikacija o potencijalnom terapeutskom dejstvu jedinjenja koja potiču iz hmelja. Mnoga istraživanja su pokazala da flavonoidi poreklom iz hmelja imaju sposobnost prevencije nekih bolesti. Na primer, oni pomažu pri smanjenju rizika od nastanka karcinoma 133, 134, imaju pozitivan efekat na kosti 72, smanjuju rizik od dijabetisa 135, povećavaju nivo dobrog holesterola 136 ili pomažu u borbi protiv gojaznosti 137. Većina ovih istraživanja je sprovedena u laboratoriji i ne navodi da li umereno konzumiranje piva obezbeđuje dovoljnu koncentraciju ovih jedinjenja da bi imalo efekta na ljudsko zdravlje. Planiraju se dodatna istraživanja da bi se ispitali ovi potencijalni efekti i ustanovilo da li se flavonoidi dobro apsorbuju u ljudskom organizmu 138, 139. Postoji veza između konzumiranja piva i lošeg izbora hrane. Pivo ne sadrži masti ili holesterol i sadrži nizak nivo prostih šećera. Kalorije u pivu potiču uglavnom od sadržaja alkohola. Pivo ima manje kalorija od ostalih pića ali se često konzumira u većim količinama (vidi Tabelu 1). Izraz pivski stomak se u nekim delovima Evrope povezuje sa debljinom pivopija. Odeljak na strani 17 pokazuje da to verovatno nije rezultat umerenog konzumiranja piva, nego može da nastane zbog prekomernog konzumiranja, ili često zbog nekih drugih navika u ponašanju pivopija. Na primer, nekoliko istraživanja je pokazalo da postoji veza između konzumiranja piva i lošeg izbora hrane 140, 31, 34, i često je pivski stomak posledica konzumiranja visokokalorične hrane bogate masnoćama (Vidi Tabelu na strani 29). Jedno novije istraživanje, obavljeno konkretno radi ispitivanja tvrdnje da su pivopije, u proseku, gojaznije od apstinenata ili onih koji piju vino ili žestoka pića, i zaključeno je da postoji mala verovatnoća da je konzumiranje piva povezano sa parametrima gojaznosti, kao što su indeks telesne mase (ITM) ili odnos širine struka i kukova 141. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da je kod žena umereno konzumiranje piva u stvari povezano sa nižim indeksom telesne težine.

30 Specifičan doprinos piva zdravoj ishrani 30 hrane sa niskim GI i GO da bi se smanjila telesna težina i sačuvalo zdravlje. Pivo može biti sastavni deo zdrave dijete za smanjenje telesne težine, a rezultati istraživanja pokazuju da ne treba promovisati potpunu apstinenciju kod ljudi koji redovno konzumiraju pivo u umerenim količinama. GI i GO rangiraju hranu prema tome koliko ona podiže nivo šećera u krvi nakon njenog konzumiranja. Hrana sa visokim GI i GO, brzo oslobađa glukozu u krvotok, dok se hrana sa niskim GI i GO razlaže mnogo sporije i postepeno oslobađa glukozu. Neki nutricionisti predlažu konzumiranje GI upoređuje razne vrste hrane na osnovu jednakih količina ugljenih hidrata. GO se izračunava na osnovu GI i raspoloživog sadržaja ugljenih hidrata u hrani i omogućava merenje koje uzima u obzir veličinu porcije, tako da ono može biti relevantnije u mnogim slučajevima. Pokazalo se da pivo ima viskok GI, ali pošto je nivo ugljenih hidrata prilikom služenja piva dosta nizak, ono ima nisko do srednje GO 142. U Tabeli 1 date su uporedne vrednosti za GI i GO kod piva, drugih pića i nekih vrsta hrane. Na osnovu ovih informacija i činjenice da se pokazalo da služenje alkohola pre jela može da doprinese smanjenju glikemijskog opterećenja obroka 58, rezultati istraživanja su protiv promovisanja potpune apstinencije kod ljudi koji redovno konzumiraju pivo u umerenim količinama 62.

31 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje TABELA 1: PROSEČAN SADRŽAJ KALORIJA, GLIKEMIJSKI INDEKS I GLIKEMIJSKO OPTEREĆENJE KOD PIVA I DRUGIH PIĆA, KAO I KOD HRANE KOJA SE OBIČNO KONZUMIRA UZ PIVO. Piće Kalorije na 100 ml Standardna porcija ml* Kalorije po standardnoj porciji Glikemijski indeks GI Glikemijsko opterećenje GO nivo kod standardne porcije Pivo - lager (5.0% vol) ** Beer (bezalkoholno) Stono vino (12% vol) Žestoko piće (40% vol) Likeri (40% vol) Mleko (punomasno) Obička koka kola/soda Sok od jabuke (nezaslađen) Oranž đus (nezaslađen) Sok od paradajza Energetski napitak Hrana Kalorije na 100 g Standardna porcija g* Kalorije po standardnoj porciji Glikemijski indeks GI Glikemijsko opterećenje GO nivo kod standardne porcije Čips Kikiriki (slani/prženi) Hamburger (običan) Hamburger (veliki) Pica (srednja) Krompir (prženi) Kobasica Sendvič Pecivo od belog brašna Izvori: / * Veličina standardne porcije varira u raznim delovima Evrope ** Na osnovu prosečnog sadržaja ugljenih hidrata od 2,5g/100ml. Za neka piva će biti viši/niži.

32 Literatura 32 1 Thun MJ, Peto R, Lopez A et al. (1997). Alcohol consumption and mortality among middle-aged and elderly US adults. New England J of Medicine, 337(24): Corrao G, Rubbiati L, Bagnardi V, Zambon A and Poikolainen K (2000). Alcohol and coronary heart disease: a meta-analysis. Addiction, 95(10): Di Castelnuovo A, Costanzo S, Bagnardi V et al. (2006). Alcohol dosing and total mortality in men and women: An updated meta-analysis of 34 prospective studies. Archives of Internal Medicine, 166: Page 19 of ftp://ftp.cordis.europa.eu/pub/lifescihealth/docs/ cardio_proceedings_ pdf Manson J, Tosteson H, Ridker PM et al. (1992). The primary prevention of myocardial infarction. New England Journal of Medicine, 326(21): Østergaard Pedersen J, Heitmann BL, Schnohr P and Grønbæk M (2008). The combined influence of leisure-time physical activity and weekly alcohol intake on fatal ischaemic heart disease and all-cause mortality. European Heart Journal, 29: Beulens JWJ, Rimm EB, Ascherio A et al. (2007). Alcohol consumption and risk for coronary heart disease among men with hypertension. Annals of Internal Medicine, 146: Tanasescu M, Hu FB, Willett WC et al. (2001). Alcohol consumption and risk of coronary heart disease among men with type 2 Diabetes Mellitus. Journal of the American College of Cardiology, 38(7): Gigleux I, Gagnon J, St-Pierre A et al. (2006). Moderate alcohol consumption is more cardio protective in men with metabolic syndrome. Journal of Nutrition, 136: Mukamal KJ, Chiuve SE and Rimm EB (2006). Alcohol consumption and risk for coronary heart disease in men with healthy lifestyles. Arch Intern Med, 166: Mukamal KJ, Jensen MK, Grønbæk M et al. (2005). Drinking frequency, mediating biomarkers, and risk of myocardial infarction in women and men. Circulation, 112: McConnell MV, Vavouranakis I, Wu LL et al. (1997). Effects of a single daily alcoholic beverage on lipid and haemostatic markers of cardiovascular risk. American Journal of Cardiology, 80(9): Rimm EB, Williams P, Fosher K et al. (1999). Moderate alcohol intake and lower risk of coronary heart disease: meta-analysis of effects on lipids and haemostatic factors. British Medical Journal, 319: Romeo J, González-Cross M, Wärnberg J, Díaz LE and Marcos A (2008). Effects of moderate beer consumption on blood lipid profile in healthy Spanish adults. Nutrition, Metabolism and Cardiovascular Disease, 18(5): Sierksma A, van de Gaag MS, Kluft C and Hendriks HFJ. (2002). Moderate alcohol consumption reduces plasma C- reactive protein and fibrinogen levels; a randomized, dietcontrolled intervention study. European Journal of Clinical Nutrition. 56: Imhof A, Woodward M, Doering A et al. (2004). Overall alcohol intake, beer, wine and systemic markers of inflammation in Western Europe: results from three MONICA samples (Augsburg, Glasgow, Lille). European Heart Journal, 25: Konrat C, Mennen LI, Cacès E et al. (2002). Alcohol intake and fasting insulin in French men and women. The D.E.S.I.R. study. Diabetes and Metabolism, 28: Rimm EB. (2000). Alcohol and cardiovascular disease. Nutrition: Current Atherosclerosis reports, 2: Doll R. (1997). One for the Heart. British Medical Journal, 315: Mukamal KJ, Conigrave KM, Mittleman MA et al. (2003). Roles of drinking pattern and type of alcohol consumed in coronary heart disease in men. New England Journal of Medicine, 348(2): Keil U, Chambless LE, Döring A et al. (1997). The relation of alcohol intake to coronary heart disease and all-cause mortality in a beer drinking population. Epidemiology, 8(2): Hoffmeister H, Schelp F-P, Mensink GBM et al. (1999). The relationship between alcohol consumption, health indicators and mortality in the German population. International Journal of Epidemiology, 28(6): Bobak M, Skodova Z and Marmot M. (2000). Effect of beer drinking on risk of myocardial infarction: Population based case control study. British Medical Journal, 320: Reynolds K, Lewis LB, Nolan JDL et al. (2003). Alcohol consumption and risk of stroke: A meta-analysis. Journal of the American Medical Association, 289(5): Elkind MSV, Sciacca R, Boden-Albala B et al. (2006). Moderate alcohol consumption reduces risk of ischemic stroke: The Northern Manhattan Study. Stroke, 37(11): Muntwyler J, Hennekens CH, Buring JE et al. (1998). Mortality and light to moderate alcohol consumption after myocardial infarction. Lancet, 352: Niroomand F, Hauer O, Tiefenbacher CP et al. (2004). Influence of alcohol consumption on restenosis rate after percutaneous transluminal coronary angioplasty and stent implantation. Heart, 90(10): Mukamal KJ, Kennedy M, Cushman M et al (2008). Alcohol consumption and lower extremity arterial disease among older adults: The Cardiovascular Health Study. American Journal of Epidemiology, 167(1): Naimi TS, Brown DW, Brewer RD et al. (2005). Cardiovascular risk factors and confounders among non drinking and moderate-drinking US adults. Am. J. Prev. Med. 28(4): Ruidavets J-B, Battaille V, Dallongville J et al. (2004). Alcohol intake and diet in France, the prominent role of lifestyle. European Heart Journal, 25: Klatsky AL, Friedman GD, Armstrong MA and Kipp H. (2003). Wine, liquor, beer and mortality. American Journal of Epidemiology, 158:

33 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Mortensen EL, Jensen HH, Sanders SA et al. (2001). Better psychological functioning and higher social status may largely explain the apparent health benefits of wine. Archives of Internal Medicine, 161: Barefoot JC, Grønbæk M, Feaganes JR et al. (2002). Alcoholic beverage preference, diet, and health habits in the UNC Alumni Heart Study. American Journal of Clinical Nutrition, 76: McGregor D, Murray RP and Barnes GE. (2003). Personality differences between users of wine, beer and spirits in a community sample: The Winnipeg health and drinking survey. Journal of Studies of Alcohol, 64: Johansen D, Friis K, Skovenborg E and Grønbæk M (2006). Food buying habits of people who buy wine or beer: cross sectional study. British Medical Journal, 332: Nielsen NR, Schnohr P, Jensen G, and Grønbæk M. (2004). Is the relationship between type of alcohol and mortality influenced by socio-economic status? J Intern Med, 255(2): Nissinen A, Berrios X and Puska P (2001). Communitybased non-communicable disease interventions: lessons from developed countries for developing ones. Bulletin of the World Health Organisation, 79(10): Rosell M, de Faire U and Hellénius M-L. (2003). Low prevalence of the metabolic syndrome in wine drinkers is it the alcohol beverage or the lifestyle? European Journal of Clinical Nutrition, 57: Puddey IB, Rakic V, Dimmitt SB and Beilin LJ (1999). Influence of pattern of drinking on cardiovascular disease and cardiovascular risk factors a review. Addiction, 94(5): Rehm J, Sempos CT and Trevisan M. (2003). Average volume of alcohol consumption, patterns of drinking and risk of coronary heart disease a review. Journal of Cardiovascular Risk, 10: Room R (2000). Measuring drinking patterns: the experience of the last half century. J. of Substance Abuse, 12: Breslow RA, Guenther PM and Smothers BA (2006). Alcohol drinking patterns and diet quality: The National Health and Nutrition Examination Survey. American Journal of Epidemiology, 163: Baglietto L, English DR, Hopper JL et al (2006). Average volume of alcohol consumed, type of beverage, drinking pattern and the risk of death from all causes. Alcohol and Alcoholism 41(6): Rehm J, Greenfield TK and Rogers JD ( 2001). Average volume of alcohol consumption, patterns of drinking, and all-cause mortality: results from the US National Alcohol Survey. Am J Epidemiology, 153(1): Murray RM, Connett JE, Tyas SL et al. (2002). Alcohol volume, drinking pattern, and cardiovascular disease morbidity and mortality: Is there a U-shaped function. American Journal of Epidemiology, 155(3): Carlsson S, Hammar N, Grill V and Kaprio V (2003). Alcohol Consumption and the Incidence of Type 2 Diabetes: A 20- year follow-up of the Finnish Twin Cohort Study. Diabetes Care, 26(10): Järvenpää T, Rinne JO, Koskenvuo M et al. (2005). Binge drinking in midlife and dementia risk. Epidemiology, 16(6): Fillmore KM, Kerr WC and Bostrom A (2003). Changes in drinking status, serious illness and mortality. J Studies of Alcohol, 64: Stranges S, Wu T, Dorn JM et al. (2004). Relationship of alcohol drinking pattern to risk of hypertension: A population based study. Hypertension, 44: Trichopoulou A, Orfanos P, Norat T et al. (2005). Modified Mediterranean diet and survival: EPIC-elderly prospective cohort study. BMJ, 330: Knoops KTB, de Groot LCPGM, Kromhout D et al. (2004). Mediterranean diet, lifestyle factors, and a 10-year mortality in elderly European men and women. JAMA, 292(12): Khaw KT, Wareham N, Bingham S (2008). Combined impact of health behaviours and mortality in men and women: the EPIC-Norfolk prospective population study. PLoS Medicine, 5(1):e Åkesson A, Weismayer C, Newby PK and Walk A (2007). Combined effect of low-risk dietary and lifestyle behaviors in primary prevention of myocardial infarction in women. Arch Intern Med,167(19): Athyros VG, Liberopoulos EN, Mikhailidis DP et al. (2008). Association of drinking pattern and alcohol beverage type with the prevalence of Metabolic Syndrome, Diabetes, Coronary Heart Disease, Stroke and Peripheral Arterial Disease in a Mediterranean Cohort. Angiology, 68(6): Koppes LL, Bouter LM, Deckker, Heine RJ and JM Hendriks HF (2005). Moderate alcohol consumption lowers the risk of Type II Diabetes: a meta-analysis of prospective observational studies. Diabetes Care, 28: Beulens JWJ, Grobee DE, Stolk RW et al. (2005). Alcohol consumption and risk of Type 2 Diabetes among older women. Diabetes Care 2005;28(12): Brand-Miller JC, Kaniz F, Middlemiss C et al (2007). Effect of alcoholic beverages on postprandial glycemia and insulinemia in lean, young, healthy adults. Am. J. Clin. Nutr 85: Kenkre PV, Lindeman RD, Yau L et al. (2003). Serum insulin concentrations in daily drinkers compared with abstainers in the New Mexico elder health survey. Journal of Gerontology Series A: Biological Sciences and Medical Sciences, 58(10): WHO infobase analysed by Rand Europe in Annex 3 of European Commission staff working document accompanying the White Paper from the Commission to the European Parliament and the Council. A strategy for Europe on Nutrition, Overweight and Obesity related health issues - ec.europa.eu/health/ph_determinants/life_style/nutrition/ documents/nutrition_impact_sum_en.pdf

34 Literatura European Commission White Paper: A Strategy for Europe on Nutrition, Overweight and Obesity related health issues - nutrition/documents/nutrition_wp_en.pdf 62 Arif AA and Roher JE ( 2005). Patterns of alcohol drinking and its association with obesity: Data from the Third National Health and Nutrition Examination Survey, BMC Public Health, 5: Wannamethee SG, Shaper AG and Whincup PH. (2005). Alcohol and adiposity: Effects of quantity and type of drink and time relation with meals. Int. J of Obesity, 29: Dorn JM, Hovey K, Muti P et al. (2003). Alcohol drinking patterns differentially affect central adiposity as measured by abdominal height in women and men. Journal of Nutrition, 133: Breslow RA and Smothers BA (2005). Drinking patterns and body mass index in never smokers: National Health Interview Survey American J. of Epidemiology, 161: Tolstrup JS, Heitmann BL, Tjønneland et al. (2005). The relation between drinking pattern and body mass index and waist and hip circumference. Int. J. of Obesity, 29: Buemann B and Astrup A. (2001). How does the body deal with energy from alcohol?. Nutrition, 17: Raben A, Agerholm-Larsen L, Flint A, Holst JL and Astrup A. (2003) Meals with similar energy densities but rich in protein, fat, carbohydrate, or alcohol have different effects on energy expenditure and substrate metabolism but not on appetite and energy intake. American Journal of Clinical Nutrition, 77: Djousse L, Arnett DK, Eckfeldt JH et al. (2004). Alcohol consumption and metabolic syndrome: does the type of beverage matter? Obesity Research, 12(9): Freiberg MS, Vasan RS, Cabral HJ et al. (2004). Alcohol consumption and the prevalence of the metabolic syndrome in the US. Diabetes Care, 27(12): Osteoporosis in the EU: improving the assessment of fracture risk. Highlights of the 4th meeting of the European Union Osteoporosis Consultation Panel, hosted by the European Parliament Osteoporosis Interest Group at the Bavarian Representation, Brussels, Belgium on 19 April, Page 4 - Improving the assessment of fracture risk: the WHO approach. found/filemanager/publications/pdf/eu-report-2006.pdf 72 Jugdaohsingh R, O Connell MA, Sripanyakorn S and Powell JJ (2006). Moderate alcohol consumption and increased bone mineral density: Potential ethanol and non-ethanol mechanisms. Proceedings of the Nutrition Society, 65: Siris ES, Miller PD, Barrett-Connor E et al. (2001). Identification and fracture outcomes of undiagnosed low bone mineral density in post menopausal women. JAMA, 286(22): Mukamal KJ, Robbins JA, Cauley JA et al. (2007). Alcohol consumption, bone density, and hip fracture among older adults: the cardiovascular health study. Osteoporosis Intl. 18: Jugdaohsingh R, Tucker K, Qiao N et al. (2004). Dietary silicon intake is positively associated with bone mineral density in men and postmenopausal women of the Framingham offspring cohort. Journal of Bone and Mineral Research, 19(2): Ganguli M, Vander Bilt J, Saxton JA et al. (2005). Alcohol consumption and cognitive function in late life: A longitudinal community study. Neurology, 65: Zuccalà G, Onder G, Pedone C et al. (2001). Dose-related impact of alcohol consumption on cognitive function in advanced age: results of a multicenter survey. Alcoholism: Clinical and Experimental Research, 25(12): Mukamal KJ, Kuller LH, Fitzpatrick Al et al. (2003). Prospective study of alcohol consumption and risk of dementia in older adults. Journal of the American Medical Association, 289(11): Espeland MA, Gu L, Masaki KH et al. (2005). Association between reported alcohol intake and cognition: Results from the women s health initiative memory study. American Journal of Epidemiology, 161: Scarmeas N, Stern Y, Tang M-X et al. (2006). Mediterranean diet and risk for Alzheimer s disease. Annals of Neurology, 59: Lindsay J, Laurin D, Verreault R et al. (2002). Risk factors for Alzheimer s disease: A prospective analysis from the Canadian Study of health and aging. American Journal of Epidemiology, 156(5): Singh-Manoux A, Richards M and Marmot M. (2003). Leisure activities and cognitive function in middle age: evidence from the Whitehall II study. Journal of Epidemiology and Community Health. 57(11); Hernán M, Chen H, Schwarzschild MA et al. (2003). Alcohol consumption and incidence of Parkinson s Disease. Annals of Neurology, 54: Paganini-Hill A. (2001). Risk factors for Parkinson s disease: the Leisure World Cohort Study. Neuro-epidemiology, 20: Leitzmann MF, Giovannucci EL, Stampfer MJ et al. (1999). Prospective study of alcohol consumption patterns in relation to symptomatic gallstone disease in men. Alcoholism: Clinical and Experimental Research, 23(5): Meister KA, Whelan EM and Kava R. (2000). The health effects of moderate alcohol intake in humans: An epidemiologic review. Critical Reviews in Clinical Laboratory Sciences, 37(3): Peele S and Brodsky A. (2000). Exploring psychological benefits associated with moderate alcohol use: A necessary corrective to assessments of drinking outcomes?. Drug and Alcohol Dependence, 60: Stranges S, Notaro J, Freudenheim JL et al. (2006). Alcohol drinking pattern and subjective health in a populationbased study. Addiction, 101:

35 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje Aan het Rot M, Russell JJ, Moskowitz S and Young SN (2008). Alcohol in context: Findings from event-contingent recording studies of everyday social interactions. Alcoholism: Clinical and Experimental Research 32(3); Wannamethee G and Shaper AG (1991). Self Assessment of health status and mortality in middle-aged British men. Int J Epidemiol, 20: French MT and Zavala SK (2007). The health benefits of moderate drinking revisited: Alcohol use and self-reported health status. American Journal of Health Promotion, 21(6): Guallar-Castillón P, Rodríguez-Artalejo F, Díez Gañán L et al. (2001). Consumption of alcoholic beverages and subjective health in Spain. Journal of Epidemiology and Community Health, 55: pdf 94 Mukumal KJ, Chung H, Jenny NS et al. (2006). Alcohol consumption and the risk of coronary heart disease in older adults: The Cardiovascular Health Study. Journal of the American Geriatrics Society, 54(1): Byles J, Young A, Furuya H and Parkinson L (2006). A drink to healthy aging: The association between older women s use of alcohol and their health-related quality of life. Journal of the American Geriatric Society, 54(9): World Cancer Research Fund / American Institute for Cancer Research. Food, Nutrition, Physical Activity, and the Prevention of Cancer: a Global Perspective. (2007).Washington DC: AICR Collaborative group on hormonal factors in breast cancer. (2002). Alcohol, tobacco and breast cancer - collaborative reanalysis of individual data from 53 epidemiological studies, including women with breast cancer and women without the disease. British Journal of Cancer, 87: Sugie T, Imatou T, Miyazaki M and Une H (2005). The effect of alcoholic beverage type on hyperuricemia in Japanese male office workers. Journal of Epidemiology, 15(2): Bofetta P and Hashibe M. (2006). Alcohol and cancer. Lancet Oncology, 7: Europe Against Cancer programme of the European Community, Bebb HT, Hauser HB, Witschi JC et al. (1971). Calorie and nutrient contribution of alcoholic beverages to the usual diets of 155 adults. American Journal Clinical Nutrition, 24(9): Brenner H, Rothenbacher D, Bode G et al. (2001). Coronary heart disease risk reduction in a predominantly beer-drinking population. Epidemiology, 12(4): Winkler C, Wirleitner B, Schroecksnadel K et al. (2006). Beer down-regulated activated peripheral blood mononuclear cells in vitro.int. immunopharmacol., 6: Bourne L, Paganga G, Baxter D et al. (2000). Absorption of ferulic acid from low alcohol beer. Free Radical Research, 32(3): Bassus S, Mahnel R, Scholz T et al. (2004). Effect of dealcoholized beer (Bitburger Drive ) consumption on hemostasis in humans. Alcohol Clin Exp Res, 28(5): Bamforth CW. (2002). Nutritional aspects of beer a review. Nutrition Research, 22: Wilson TA, Nicolosi RJ, Delaney B et al. (2004). Reduced and high molecular weight barley beta-glucans decrease plasma total and non-hdl-cholesterol in hypercholesterolemic Syrian golden hamsters. Journal of Nutrition, 134 (10): Shimizu C, Kihara M Aoe S et al. (2008). Effect of high ß-glucan barley on serum cholesterol concentrations and visceral fat area in Japanese men A randomised, doubleblinded, placebo- controlled trial. Plant Foods Human Nutrition, 63; Murray LJ, Lane AJ, Harvey IM et al. (2002). Inverse relationship between alcohol consumption and active Helicobacter pylori infection: the Bristol Helicobacter project. American Journal of Gastroenterology, 97(11): Shahidi F and Naczk M. (1995). Food Phenolics; sources, chemistry, effects, applications. Technomic Publishing Co, Lancaster Basel. Chapter 5: Suter PM. (2001). Alcohol and mortality: if you drink, do not forget fruits and vegetables. Nutrition Reviews, 59(9): Nardini M, Natella F, Saccini C and Ghiselli A, (2006). Phenolic acids from beer are absorbed and extensively metabolized in humans. J. Nutritional Biochemistry,17: Vinson JA, Mandarano M, Hirst M et al. (2003). Phenol antioxidant quantity and quality in foods: Beers and the effect of two types of beer on an animal model of atherosclerosis. Journal of Food Chemistry, 51: Pignatelli P, Pulcinelli FM, Celestini A et al. (2000). The flavonoids quercetin and catechin synergistically inhibit platelet function by antagonizing the intracellular production of hydrogen peroxide. American Journal of Clinical Nutrition, 72: Tagashira M, Watanabe M and Uemitsu N (1995). Antioxidative activity of hop bitter acids and their analogues. Bioscience, Biotechnology, Biochemistry, 59(4): Romeo J, Díaz L, González-Goss M, Wärnberg J and Marcos A. (2006). Contribución a la ingesta de macro y micronutrients que ejerce un consumo moderado de cerveza. Nutr. Hosp., 21(1): Van der Gaag MS, Ubbink JB, Sillanaukee P, Nikkari S and Hendriks FS (2000). Effect of consumption of red wine, spirits and beer on serum homocysteine. Lancet, 355: Jacques PF, Bostom AG, Wilson PWF et al. (2001). Determinants of plasma total homocysteine concentration in the Framingham Offspring cohort. American Journal of Clinical Nutrition, 73: Ubbink JB, Fehily AM, Pickering J et al. (1998). Homocysteine and ischaemic heart disease in the Caerphilly cohort. Atherosclerosis, 140(2):

36 Literatura Mennen LI, de Courcy GP, Guilland C-C et al. (2003). Relation between homocysteine concentrations and the consumption of different types of alcoholic beverages: the French supplementation with antioxidant vitamins and minerals study. American Journal of Clinical Nutrition, 78: Mayer Jr. O, Simon J and Rosolová H. (2001). A population study of the influence of beer consumption on folate and homocysteine concentrations. European Journal of Clinical Nutrition, 55(7): Husemoen LLN, Thomsen TF, Fenger M and Jørgensen T (2004). Effect of lifestyle factors on plasma total homocysteine concentrations in relation to MTHFR(C677T) genotype. Inter99(7). European J. Clinical Nutrition, 58: Hirvonen T, Pietinen P, Virtanen M et al. (1999). Nutrient intake and use of beverages and the risk of kidney stones among male smokers. American Journal of Epidemiology, 150(2): Powell JJ, McNaughton SA, Jugdaohsingh R et al. (2005). A provisional database for the silicon content of foods in the United Kingdom. British J. of Nutrition, 94: Sripanyakorn S, Jugdaohsingh R, Elliot H, Walker C, Mehta P, Shoukru S, Thompson RPH and Powell JJ (2004). The silicon content of beer and its bioavailability in healthy volunteers. British Journal of Nutrition, 91(3): Jugdaohsingh R, Anderson SHC, Tucker K, Elliot H, Keil DP, Thompson RPH and Powell JJ (2002) Dietary silicon intake and absorption. American Journal of Clinical Nutrition, 75: Bellia JP, Birchall JD and Roberts NB (1994). Beer: a dietary source of silicon. Lancet, 343: Sripanyakorn S, Jugdaohsingh R, Thompson RPH and Powell JJ (2005). Dietary silicon and bone health. British Nutrition Bulletin, Refitt DM, Ogstin N, Jugdaohsingh R, Cheung HFJ, Evans BAJ, Thompson RPH, Powell JJ and Hampson GN (2003). Orthosilicic acid stimulates collagen type I synthesis and osteoblastic differentiation in human osteoblast-like cells in vitro. Bone, 32: Rico H, Gallego-Lago JL, Hernández ER et al. (2000). Effect of Silicon supplement on osteopenia induced by ovariectomy in rats. Calcified Tissue International, 66(1): Eisinger J and Clairet D. (1993). Effects of silicon, fluoride, etidronate and magnesium on bone mineral density: a retrospective study. Magnesium Research, 6(3): González-Muñoz MJ, Peña A and Meseguer I, (2008). Role of beer as a possible protective factor in preventing Alzheimer s disease. Food and Chemical Toxicology, 46(10: Gerhauser C, Alt A, Heiss E et al. (2002). Cancer chemopreventive activity of xanthohumol, a natural product derived from hop. Molecular Cancer Therapeutics, 1: Dell Eva R, Ambrosini C, Vannini N et al (2007). AKT/NF-KB Inhibitor Xanthohumol targets cell growth and angiogenesis in hematologic malignancies. Cancer, 110(9): Yajima H, Ikeshima E, Shiraki M (2004). Isohumulones, bitter acids derived from hops, activate both peroxisome proliferatoractivated receptor (PPAR) alpha and gamma and reduce insulin resistance. J. Biol Chem, 279(32): Miura Y, Hosono M, Oyamada C, et al. (2005). Dietary isohumulones, the bitter components of beer, raise plasma HDL-cholesterol levels and reduce liver cholesterol and triaclyglycerol contents similar to PPAR-alpha activations in CL57BL/6 mice. British Journal of Nutrition 93: Yang JY, Della-Fera MA, Rayalam S and Baile CA (2007). Effect of xanthohumol and isoxanthohumol on 3T3-L1 cell apoptosis and adipogenesis. Apoptosis, 12: Nookandeh A, Frank N, Steiner F et al. (2004). Xanthohumol metabolites in faeces of rats. Phytochemistry, 65(5): Possemiers S, Bolca S, Grootaert C et al. (2006). The prenylflavonoid isoxanthohumol from hops (Humulus lupulus L.) is activated into the potent phytoestrogen 8-Prenylnaringenin in vitro and in the human intestine. Journal of Nutrition, 136: Pryer JA, Nichols R, Elliot P et al. (2001). Dietary patterns among a national random sample of British adults. Journal of Epidemiology and Community Health, 55: Bobak M, Skodova Z and Marmot M. (2003). Beer and Obesity: a cross-sectional study. European Journal of Clinical Nutrition, 57: Walker C and Kavangh T. (2006). The obesity debate- where does beer fit in? Proceedings of the Convention of the Institute of Brewing and Distilling. (Asia Pacific Section.), Hobart, 12pp.

37 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje 2008 EFEKTI UMERENOG KONZUMIRANJA PIVA Četvrto izdanje Evropskog udruženja pivara Izdavač "Pivare i sladare" doo Beograd Deligradska 18 Za izdavača Miodrag Maksimović Prevod Ljiljana Žarković Lektura Desanka Sandulović Urednik Jasmina Trijić Tiraž 2000 komada Štampa Vizartis d.o.o. Pivare i sladare Srbije zahvaljuju se Evropskom udruženju pivara na ustupanju ove brošure za prevod i umnožavanje

38 članica 38 Udruženja. APATINSKA PIVARA Trg oslobođenja Apatin Tel Fax BEOGRADSKA INDUSTRIJA PIVA Bulevar Vojvode Putnika Beograd Tel Fax UJEDINJENE SRPSKE PIVARE WEIFERT Stevana Šupljikca bb Pančevo Tel Fax UJEDINJENE SRPSKE PIVARE ZAJEČARSKO AD Železnička Zaječar Tel Fax BEČEJ PIVARA AD Karla Marksa Bečej Tel Fax GRMEČ - sladara Mladena Stojanovića bb Krajišnik Tel Fax CARLSBERG SRBIJA DOO Proleterska Čelarevo Tel Fax UJEDINJENE SRPSKE PIVARE EUC DOO Temerinski put Novi Sad Tel Fax

39 Efekti umerenog konzumiranja piva Četvrto izdanje JAGODINSKA PIVARA Stevana Prvovenčanog Jagodina Tel Fax VALJEVSKA PIVARA Birčaninova Valjevo Tel Fax MALTINEX - sladara Industrijska zona bb Bačka palanka Tel Fax SL PIVARA VRŠAC Žarka Zrenjanina Vršac Tel Fax NIŠKA PIVARA Igmanska bb Niš Tel Fax ZRENJANINSKA INDUSTRIJA PIVA Vojvode Petra Bojovića Zrenjanin Tel Fax