Ključne reči: Bekova skala Beznadežnosti, depresivnost, anksioznost

Transcription

1 PSIHOLOGIJA, 2005, Vol. 38 (1) UDC NEKE PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE BEKOVE SKALE BEZNADEŽNOSTI Zdenka Novović 1, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu Rad proverava pouzdanost i konstrukt valjanost našeg prevoda Bekove skale beznadežnosti na uzorku od 120 pacijenata dijagnostikovanih kao neki od depresivnih, anksioznih i anksiozno-depresivnih poremećaja. Skala pokazuje visoku unutrašnju konzistentnost (Cronbach alfa =0.91). Analizom glavnih komponenata, na osnovu Scree-testa jednofaktorsko rešenje se pokazalo najubedljivijim. Nekoliko hipoteza koje proizilaze iz Bekove teorije depresije, a tiču se veze beznadežnosti sa jedne i simptoma depresivnosti, niskog self koncepta, depresivnih automatskih misli i disfunkcionalnih stavova, sa druge strane, potvrđeno je značajnim korelacijama sa odgovarajućim testovima. Takođe je potvrđena hipoteza da je beznadežnost konstrukt koji je specifičan za depresivne poremećaje nasuprot anksioznim. Ključne reči: Bekova skala Beznadežnosti, depresivnost, anksioznost UVOD Beznadežnost je koncept koji zauzima značajno mesto u savremenim teorijama depresije. Mada se u toj ulozi sreće i kod ranijih autora (pregled se može naći u Garber, Miller, Abramson, 1980), u novije vreme uglavnom se vezuje za dve teorije teoriju koju su razvili sledbenici M.E.P. Seligman-a poznatu pod nazivom Bespomoćnost-beznadežnost hipoteza (Alloy i sar., 1990) i Kognitivnu teoriju depresije koju je razvio Aaron Beck. U Bekovoj teoriji beznadežnost predstavlja jedan od elemenata depresivne kognitivne trijade, pored negativnog poimanja sebe (negativnog self-koncepta) i 1 Adresa autora: zdenov@unsff.ns.ac.yu

2 Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro negativnog pogleda na svet (Beck i sar., 1979). Depresivnom kognitivnom trijadom, koja se javlja kao posledica negativne pristrasnosti kod depresivnih pacijenata, Bek objašnjava i pojavu drugih simptoma depresije, kako na kognitivnom, tako i na motivacionom, emocionalnom i somatskom planu (Beck i sar., 1979). Konkretno, negativna pristrasnost u pogledu budućnosti beznadežnostogleda se u interpretacijama budućih događaja kao sigurnih neuspeha, izvora frustracija, nezadovoljstva i neizvesnosti, očekivanju da će se podbaciti na svakom novom zadatku, da će sadašnji problemi trajati u nedogled. Prema rečima Beka, depresivni pacijenti veruju "... a) da ništa neće ispasti kako treba za njih, b) da nikad neće uspeti u onome što pokušavaju da urade c) da njihovi važni ciljevi nikada neće biti ostvareni i d) da njihovi najteži problemi neće nikad biti rešeni" (Beck i Steer, 1974, str.1). Kao instrument kojim se ovi negativni stavovi prema budućnosti mogu meriti razvijena je Bekova skala beznadežnosti, još davne godine (Beck i sar., 1974). Ova skala je u nepromenjenom obliku, od tada pa do današnjih dana, poslužila kao najčešće korišćen instrument za merenje beznadežnosti, pokazujući kontinuirano dobre psihometrijske karakteristike, a takođe i svoju primenljivost i upotrebnu vrednost, ne samo u istraživačkom već i praktičnom kliničkom domenu. U članku u kome se prvi put opisuje skala (Beck i sar, 1974), autori izveštavaju o zavidnim psihometrijskim karakteristikama relijabilnosti (KR-20=0.93), korelacajima sa kliničkom procenom (0.74 i 0.62), kao i sa drugim testovima koji mere orjentaciju prema budućnosti (takođe preko 0.60) koje govore u prilog konkurentne validnosti. Faktorizacijom skale dobijena su tri faktora koji su interpretirani kao afektivni, motivacioni i kognitivni aspekti beznadežnosti.(beck i sar, 1974). Visoku unutrašnju konzistentnost (0.92 i 0.88) dobijaju i drugi autori na američkoj populaciji (Dyce, 1996; Steed, 2001), ali i na prevedenim verzijama skale npr japanskoj KR-20 od 0.86 (Tanaka i sar., 1996). Uz pomoć Bekove skale proveravane su i potvrđivane hipoteze njegovog modela depresije koje se tiču beznadežnosti, čime je pokazano da test poseduje i konstrukt validnost. Npr. potvrđeno je da beznadežnost opada kod depresivnih pacijenata sa redukcijom simptoma, kao i sa doživljajem uspeha na eksperimentalnim zadacima; zatim da skor na skali beznadežnosti predviđa buduće depresivne simptome kod studenata, kao i da diskriminiše depresivne nasuprot anksioznim pacijentima (npr. Vatz, Winig i Beck, 1969; Beck, 1974; prema Beck i sar, 1974; Alford i sar., 1995; Beck, Riskind, Brown i Steer, 1988). Skala se često koristi i u istraživanjima suicidalnog ponašanja različitih kliničkih grupa (npr. Minkoff i sar., 1973; Horesh i sar., 2003) ili u istraživanjima posledica teških somatskih bolesti i stanja (npr. McClain i sar., 2003). Pokazujući povezanost sa suicidalnošću i neizlečivim somatskim bolestima, skala pokazuje visoku konstrukt validnost i nezavisno od Bekovog modela. U više navrata rađene su faktorizacije skale čiji su rezultati u nekoliko navrata protumačeni kao dokazi jednodimenzionalnosti testa (Mendonca i sar., 1983; Young i sar., 1992, prema Dyce, 1996; Aish i sar., 2001). U drugim slučajevima rezultati

3 Neke psihometrijske karakteristike Bekove skale beznadežnosti ukazuju na višefaktorsku strukturu. Tako je u nekim slučajevima dobijano 5 interpretabilnih faktora (Nekanda-Trepka i sar., 1983, prema Dyce, 1996) u nekim 3 kao i kod Beka (Dyce, 1996), a u nekim dva, doduše na japanskoj populaciji (Tanaka i sar., 1998). Cilj ovog rada je da se na našem prevodu skale i na našoj populaciji pacijenata provere osnovne psihometrijske osobine ove skale. METOD Uzorak Uzorak je prikupljen od pacijenata koji su se lečili bolnički, u dnevnim bolnicama i ambulantno, na klinikama u Novom Sadu, Subotici i Somboru. U uzorak su ušli pacijenti koji su imali neku od dijagnoza afektivnih poremećaja (osim maničnih i hipomaničnih), anksiozno-fobičnih (bez opsesivno-kompulzivnih) ili mešovitih poremećaja. Distribucija uzorka u ove tri grupe dijagnoza sa šiframa kategorija prema ICD-10 klasifikacije mentalnih poremećaja (Svetska zdravstvena organizacija, 1992) data je u tabeli br 1. Tabela 1. Zastupljenost pacijenata prema pojedinim dijagnozama u uzorku Grupa Šifre dijagnoza prema ICD-10 broj % depresivni F32, F33, F34, F anksiozni F40, F41, F mešoviti F41, F Ukupno % Testovno ispitivanje je rađeno u roku od nedelju dana nakon prijema u bolnicu, ili u prvom mesecu ambulantnog lečenja. U uzorku je bilo 35 (29.17%) muškarca i 85 (70.83%) žena. Starost pacijenata se kretala između 19 i 67 godina, sa prosekom od godina. Najveći broj pacijenata je imao srednje obrazovanje (52,5%), zatim osnovnu školu (25,8%), a najmanje više i visoko (21,7%). Najveći procenat njih je bio oženjen (56%), neoženjenih je bilo 29%, a razvedenih i udovaca 15%.

4 Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro Instrumenti Bekova skala beznadežnosti (HS) sadrži dvadeset ajtema na koje se odgovara sa tačno-netačno. Kod devet ajtema netačan odgovor ukazuje na beznadežnost, a kod preostalih 11, tačan. Ukupan rezultat se kreće između 0 i 20 poena, a veći broj poena označava veću beznadežnost. U literaturi se sreću sledeće norme za ovu skalu: 0-3 u granicama normale; 4-8 blago beznadežni; 9-14 umereno beznadežni;15 I više izraženo beznadežni (Beck i Steer,1988). Skala je prevedena na naš jezik od strane autora članka, da bi prevod bio ponovo preveden na engleski od strane profesora engleskog i uz konsultaciju sa njim usvojena je konačna verzija prevoda. Stavke na našem jeziku date su u tabeli 7, dok se u originalu mogu naći u pominjanom članku Beka i sar. (Beck i sar., 1974). U cilju ispitivanja konkurentne i konstrukt validnosti skala je korelirana sa drugim testovima depresivnosti, anksioznosti i koncepata Bekove teorije depresije. Konkretno, korišćeni su sledeći instrumenti: o Bekova Ček lista kognicija (CLC) je test kojeg su Bek i sar. (1987) konstruisali sa idejom da se sa njime meri učestalost automatskih misli, relevantnih za anksioznost i depresiju. Skala sadrži 26 ajtema na koje se odgovara na četvorostepenoj Likertovoj skali (0-4) u zavisnosti od učestalosti misli (ajtema) koje su ponuđene. Ček lista sadrži dve podskale skalu depresivnih (14 ajtema) i anksioznih (12 ajtema) misli. Srpska verzija, prevedena od strane autora teze, proverena je na uzorku od 111 studenata. Pri tome je ustanovljen koeficijent unutrašnje konzistentnosti od 0.87 za celokupnu skalu, 0.80 za ČLK-D, a 0.85 za ČLK-A (Ćuk. 2003). Na našem kliničkom uzorku pouzdanost svake od podskala je bila 0.88, dok je pouzdanost celokupne ček liste bila o Bekov self-koncept test ( SCT) je namenjen merenju drugog aspekta depresivne kognitivne trijade - negativnom odnosu prema sebi. (Beck i sar., 1990). U testu je predstavljeno 25 osobina po kojima ispitanici treba da se procene u odnosu na to kakvi su u odnosu na druge ljude koje poznaju. Ponuđeno je 5 definisanih stupnjeva za samoprocenjivanje, od ekstremnog prihvatanja osobine, do ekstremnog odricanja. Originalnu verziju testa je prevela i adaptirala autor rada. (O detaljima adaptacije videti u Novović, 2004b). Relijabilnost na ovom uzorku pacijenata, izražena Kronbach alfa koeficijentom je o Skala disfunkcionalnih stavova (DAS) je takođe namenjena merenju Bekovog konstrukta disfunkcionalnih stavova primoravajućih imperativnih uverenja koja u svom ekstremnom obliku predstavljaju predispoziciju za depresivno reagovanje i sadržaj kognitivne šeme depresivnih pacijenata. U radu je korišćena skraćena verzija testa od 24 ajtema (Power i sar., 1994), prevedena od strane autora rada. Pouzdanost ove skale na našem kliničkom uzorku, opisanom u ovom radu, je nešto niža, Cronbach alfa = 0.72.

5 Neke psihometrijske karakteristike Bekove skale beznadežnosti o Hamiltonove skale anksioznosti i depresivnosti (Hamilton, 1960; 1959, prema Timotijević i Paunović, 1992) su poznate i često upotrebljavane skale kliničke procene u kojima na skalama Likertovog tipa ocenjivači procenjuju intenzitet depresivnih i anksioznih simptoma kod pacijenta. HAMD - skala depresivnosti sadrži 21 ajtem, a HAMA, 14. Relijabilnost skala na uzorku pacijenata u ovom istraživanju, izražena Kronbach alfa koeficijentom je 0.85 za HAMD i 0.86 za HAMA. o MMPI-202 skale D i An (Biro, 1995) su izvučene iz poznatog inventara, kao mere depresivnosti i anksioznosti. Na ovom uzorku pacijenata dobijena je unutrašnja konzistentnost D - skale izražena Cronbach alfa koeficijentom od 0.77, a An REZULTATI Relijabilnost Pouzdanost testa na ovom uzorku izražena preko Cronbach alfa koeficijenta iznosi 0.91, a Beta koeficijent je Reprezentativnost testa izražena normalizovanim KMO iznosi Prosečna korelacija među ajtemima je 0.35 i sve inter-ajtem korelacije su značajne, osim onih sa stavkom 9, koja se i na osnovu drugih pokazatelja pokazuje udaljenijom od ostatka testa i predmeta merenja. Korelacije ajtema i ukupnog skora (ajtem-total korelacije) se kreću između 0.25 i 0.72 (tabela 2). Stavka AS ako izostaje stavka Tabela 2. Unutrašnja konzistentnost skale Varijansa ako izostaje stavka SD ako izostaje stavka Ajtem-total korelacije Alfa ako izostaje stavka 1 28,57 33,09 5,75,56, ,84 33,22 5,76,57, ,92 33,90 5,82,49, ,58 33,67 5,80,45, ,65 32,65 5,71,63, ,81 32,37 5,69,72, ,69 32,35 5,69,69, ,46 33,82 5,82,47, ,69 33,31 5,77,25, ,67 33,97 5,83,39, ,68 32,25 5,68,71, ,51 33,06 5,75,59, ,78 32,70 5,72,64,90

6 Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro 14 28,41 34,55 5,88,35, ,50 32,93 5,74,62, ,73 33,23 5,76,53, ,74 32,45 5,70,68, ,48 33,06 5,75,60, ,69 32,87 5,73,59, ,64 32,81 5,73,60,90 Konstrukt validnost Provera hipoteza o vezi beznadežnosti sa simptomima depresije i anksioznosti Prva grupa hipoteza koju smo proveravali u cilju ispitivanja konstrukt valjanosti tiče se veze beznadežnosti i simptoma depresije i anksioznosti, merenih testovima koji su prevedeni i često korišćeni u našim uslovima. Konkretno proveravali smo sledeće hipoteze: 1. Beznadežnost je značajno povezana sa simptomima depresije. Budući da je beznadežnost aspekt kognitivnog funkcionisanja depresivnih pacijenata, značajne korelacije se očekuju pre svega sa testovima simptoma depresije. 2. Beznadežnost je specifično povezana sa depresivnim simptomima. Dakle, veza sa ovim simptomima je značajno veća nego sa simptomima drugih poremećaja, npr. anksioznih. Takođe, specifična povezanost beznadežnosti sa depresivnošću sugeriše da se na osnovu nje mogu razlikovati pacijenti sa depresivnim simptomima i oni sa anksioznim. Tabela 3. Linearne i parcijalne korelacije skale beznadežnosti sa testovima depresivnosti i anksioznosti Linearne korelacije sa HS Parcijalne korelacije sa HS HAMD,35**,31 (ako se parcijalizuje HAMA) HAMA,18,07 (ako se parcijalizuje HAMD) MMPI-D,57**,37 (ako se parcijalizuje (MMPI-An) MMPI-An,47**,03 (ako se parcijalizuje MMPI-D) HAMD- Hamiltonova skala depresivnosti; HAMA-Hamiltonova skala anksioznosti; MMPI-D skala depresivnosti na MMPI-u; MMPI-An skala anksioznosti na MMPI-u; ** značajno na nivou p<0.01 Iz tabele 3. vidimo da su obe korelacije sa testovima depresivnosti značajne na nivou 0.01 i umerenog intenziteta, pri čemu je najviša ona sa D skalom MMPI-a. I Hamiltonova skala depresije značajno korelira sa beznadežnošću, dok jedino HAMA ne daje značajnu korelaciju. Ipak korelacije sa testovima depresivnosti i testovima anksioznosti se ne razlikuju značajno (jedino se razlika između korelacije sa HAMD i HAMA približava značajnosti i to pri jednosmernom testiranju p=0.08). Parcijalne

7 Neke psihometrijske karakteristike Bekove skale beznadežnosti korelacije, nam međutim govore da je veza beznadežnosti sa anksioznošću, u stvari, posredovana vezom sa depresivnošću. Naime, kada se parcijalizuje uticaj depresivnosti, veza sa anksioznošću se u potpunosti gubi, dok parcijalizovanjem uticaja anksioznosti na vezu sa depresivnošću, korelacija se u slučaju HAMD, neznatno smanjuje, a sa MMPI-D nešto više, ali ostaje značajna. Još uverljiviji dokaz da je beznadežnost specifična za depresije se dobija kada se uporede grupe pacijenata sa depresivnim, anksioznim i mešovitim dijagnozama. Ona uspešno diskriminiše tri grupe pacijenata (ANOVA: F(2,117)=8,90; p=0.00). Konkretno, grupe depresivnih pacijenata i onih sa anksiozno depresivnim stanjima se značajno razlikuju od pacijenata koji imaju isključivo neki anksiozni poremećaj (vidi tab 4. sa Šefeovim kontrastiranjem i aritmetičkim sredinama). Tabela 4. Šefeov test kontrastiranja prosečnih rezultata na skali beznadežnosti u tri grupe pacijenata Depresivni M=31,672 Anksiozni M=27,143 Mešoviti M=31,850 Depresivni,000678, Anksiozni, Mešoviti Provera hipoteza o vezi beznadežnosti sa ostalim kognitivnim konstruktima Bekovog modela depresije Konstrukt validnost smo još proveravali testirajući nekoliko hipoteza koje proizilaze iz Bekove teorije depresije: 1. Kao jedan od aspekata depresivne kognitivne trijade, beznadežnost je u značajnoj vezi sa ostalim aspektima trijade, kao što je naprimer self-koncept koji je mera negativnog odnosa prema samom sebi. 2. Takođe, beznadežnost je u značajnoj vezi sa disfunkcionalnim stavovima imperativno formulisanim zahtevima od sebe i sveta koji čine sadržaj depresivne kognitivne šeme. 3. Očekuje se da beznadežnost bude značajno povezana sa učestalošću negativnih automatskim misli depresivnih interpretacija sveta koje, kao kognitivni proizvod depresivne kognitivne šeme, dominiraju sadržajem mišljenja depresivnih osoba. 4. Ponovo, anksiozne automatske misli kojima dominira tema pretnje, nisu u značajnoj vezi sa beznadežnošću. Korelacije sa self-konceptom, disfunkcionalnim pretpostavkama i ček listom depresivnih i anksioznih kognicija date su u tabeli br 5.

8 Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro Tabela br 5. Linearne i parcijalne korelacije Skale beznadežnosti sa drugim kognitivnim merama Bekove teorije Linearne korelacije sa HS skalom Parcijalne korelacije sa HS skalom CLCD,57**.43 (ako se parcijalizuje CLCA) CLCA,33**.06 (Ako se parcijalizuje CLCD) SCT,43** DAS,29** CLCD- ček lista depresivnih kognicija; CLCA- ček lista anksioznih kognicija; SCT- self-koncept test; DAS- Skala disfunkcionalnih pretpostavki Iz tabele vidimo da je Bekova skala beznadežnosti značajno povezana sa sva četiri Bekova testa koji mere ostale kognitivne aspekte depresivnih osoba. Najveća korelacija postoji sa Ček listom depresivnih kognicija (CLCD), dakle sa učestalošću negativnih automatskih misli. Korelacija beznadežnosti i CLCD je značajno veća (p=0.02 dvosmernim testom) od korelacije sa anksioznim kognicijama. Takođe, parcijalizovanjem uticaja anksioznih kognicija, veza depresivnih kognicija sa beznadežnošću, se smanjuje, ali ostaje značajna, dok pacijalizovanjem uticaja depresivnih kognicija, korelacija anksioznih kognicija i beznadežnosti se gubi. Iz ovoga vidimo da je veza anksioznih kognicija sa beznadežnošću u stvari posredovana depresivnim kognicijama. Takođe, značajna povezanost osrednjeg intenziteta postoji i sa negativnim selfkonceptom merenim Bekovim self-koncept testom. 2 Najniža veza postoji sa disfunkcionalnim stavovima, mada je i ona značajna na nivou Provera konstrukt valjanosti preko faktorske analize Analizom glavnih komponenata, ekstrakcijom na osnovu Kaiser-ovog kriterijuma dobijeno je 4 faktora čije karakteristične vrednosti prelaze 1 (tabela 6). Ipak, kako na osnovu odnosa između dobijenih karakterističnih vrednosti i procenata varijansi obuhvaćenih faktorima, tako i na osnovu Scree-testa, odlučili smo se za jednodimenzionalno rešenje (slika 1). 2 Bekov Self-koncept test je namenjen merenju negativnog self-koncepta koji karakteriše depresivne te veći skor označava negativniji self-koncept.

9 Neke psihometrijske karakteristike Bekove skale beznadežnosti Tabela 6. Karakteristične vrednosti i procenti objašnjenih varijansi za faktore ekstrahovane na osnovu Kaiserovog kriterijuma % procenat ukupne varijanse Kumulativna karakteristična vrednost Karakteristična vrednost 1 7,79 38,96 7,79 38,96 2 1,55 7,74 9,34 46,70 3 1,43 7,16 10,77 53,86 4 1,17 5,84 11,94 59,70 Kumulativni % varijanse Slika 1. Scree-test 9 Karakteristicne vrednosti vrednost redni broj vrednosti Takođe, iz tabele 7 sa faktorskim opterećenjima, vidimo da samo jedna stavka testa (ponovo br 9) ne prevazilazi vrednost od 0.30, a zajedno sa njom još samo dve stavke koreliraju sa faktorom manje od Otuda bismo zaključili da u osnovi beznadežnosti, merene Bekovom skalom, leži jedna dominirajuća dimenzija.

10 Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro Tabela 7. Faktorska opterećenja prve glavne komponente testa 1. Na budućnost gledam sa nadom i oduševljenjem,61 2. Bolje da odustanem od svega jer ne mogu ništa da učinim da mi bude bolje.,63 3. Kad stvari krenu loše, pomaže mi to što znam da neće tako ostati za uvek.,55 4. Moj život za deset godina mi je nezamisliv.,51 5. Imam dovoljno vremena da postignem u životu ono što najviše želim.,70 6. Očekujem da ću u budućnosti uspeti u stvarima koje su mi najvažnije.,78 7. Budućnost mi izgleda mračno.,73 8. Očekujem da ću u budućnosti uspeti u onim stvarima koje su mi najvažnije.,53 9. Za mene nema predaha i nema razloga da verujem da će ga ikada biti., Ono što mi se desilo u prošlosti dobro me je pripremilo za budućnost.,46 11.Sve što vidim pred sobom su neprijatnosti, ne očekujem ništa prijatno.,75 12.Ne očekujem da ću imati ono što zaista želim., Kad razmišljam o budućnosti, očekujem da ću biti srećniji nego što sam sada., Događaji se sigurno neće odvijati onako kako ja želim.,40 15.Imam puno poverenje u budućnost.,67 16.Nikad ne dobijam ono što želim pa je glupo što uopšte nešto želim.,58 17.Prilično je neverovatno da će me u budućnosti bilo šta zaista zadovoljiti.,73 18.Budućnost mi izgleda mutna i neizvesna.,66 19.Radujem se što ću u budućnosti doživeti više lepih nego ružnih trenutaka., Nema svrhe da pokušavam da dobijem nešto što zaista želim jer to verovatno neću,65 dobiti. DISKUSIJA Naš prevod Bekove skale beznadežnosti je, generalno, pokazao dobre psihometrijske karakteristike. Skala je visoko pouzdana u smislu unutrašnje konzistentnosti o čemu, pored analize stavki, govori i praktično jednodimenzionalna faktorska struktura. Mada je i ovako veoma relijabilan, skoro savršenu homogenost testa narušava najviše jedna stavka, koja ima nižu korelaciju sa ukupnim skorom od ostalih stavki, uglavnom neznačajne interkorelacije sa ostalim stavkama, a nakon faktorizacije, ova stavka se pojavljuje kao nedovoljno povezana sa prvom glavnom komponentom. U pitanju je stavka broj 9 ( Za mene nema predaha i nema razloga da verujem da će ga ikada biti ). Na prvi pogled izgleda da ovoj stavki manjka i očigledne (face) validnosti, odnosno deluje udaljenija od predmeta merenja celokupnog testa. Za razliku od ostatka testa, ova stavka se ne bavi direktno i uopšteno negativnim očekivanjima od budućnosti, već se tiče specifičnih očekivanja (života ispunjenog žurbom i radom), koja ne vode nužno negativnim ishodima (ovakav životni tempo može, naprotiv, voditi ostvarenju ciljeva i ispunjenju želja). Takođe, ova stavka je u suprotnosti i sa motivacionim (bezvoljnim) aspektom sadržaja, koji se provlači kroz većinu ostalih stavki, jer implicira upravo produžetak paklenog tempa u nedogled, a ne

11 Neke psihometrijske karakteristike Bekove skale beznadežnosti odustajanje od svega. Jedino ako za mene nema predaha shvatimo u smislu predaha od nagomilanih problema, sadržaj stavke se može povezati sa beznadežnošću, ali sudeći po rezultatima, izgleda da je manji broj onih koji ovako shvataju ovu rečenicu. Otuda bi se u cilju poboljšanja pozdanosti i valjanosti testa, u naš prevod ove rečenice mogla dodati i reč koje u originalu nema (Za mene nema predaha od problema i nema razloga da verujem da će ga ikada biti), ili test zadavati bez ove stavke. Videli smo, zatim, da skala značajno korelira sa nizom testova, kako onih koji mere druge aspekte kognitivnog funkcionisanja depresivnih, tako i sa simptomatskim merama depresivnosti, potvrđujući praktično sve hipoteze koje se tiču validnosti konstrukta beznadežnosti koncipiranog u okviru Bekove teorije. Rezultati, o značajnim korelacijama sa testovima depresivnosti koji nisu vezani za Bekovu teoriju, su utoliko važniji, što su upotrebljene skale depresivnosti potekle iz sasvim drugačijih teorijskih okvira i empirijskih tradicija. Takođe, važno je napomenuti, da se u okviru ajtema koji čine D skalu MMPI-a eventualno jedna stavka može povezati, na osnovu svog sadržaja, sa beznadežnošću ( Ne vredi živeti ). U okviru Hamiltonove skale depresivnosti, ni jedan ajtem se ne bavi negativnim očekivanjima od budućnosti. Ovo sugeriše da relativno visoka korelacija između MMPI-D skale i HAMD, sa jedne i Bekove skale beznadežnosti, sa druge strane, ne počiva na preklapanju ajtema po sadržaju, već na istinskoj vezi između različitih depresivnih simptoma i beznadežnosti. Kako na osnovu pomenutih razlika u sadržaju ajtema, tako i na osnovu umerenog intenziteta dobijenih korelacija, vidimo, takođe, da se ne radi o još jednom testu depresivnosti, već o njenim različitim, ali povezanim aspektima. Na taj način, ove korelacije jesu prava potvrda konstrukt validnosti skale, sugerišući da je beznadežnost bitan deo depresivnog poremećaja, i da sa intenzitetom depresivne kliničke slike možemo očekivati i značajan porast stepena beznadežnosti. Prema teorijskim razmatranjima, ne samo Beka (u tzv. «Hipotezi o specifičnosti kognitivnog sadržaja», vidi u Beck i sar., 1987), već i drugih autora (u npr. «Bespomoćnost-beznadežnost hipotezi», Alloy i sar.,1990), beznadežnost je vezana specifično za depresije i predstavlja karakteristiku depresivnog kognitivnog funkcionisanja po kojoj se depresivni pacijenti mogu razlikovati od anksioznih. Za specifičnost beznadežnosti za depresije nasuprot anksioznim poremećajima u našim rezultatima se takođe dobijaju potvrđujući rezultati, mada na manje direktan i jednostavan način. Najubedljiviji pokazatelj diskriminativnosti ovog konstrukta dobija se kada se porede grupe pacijenata sa depresivnim i anksioznim dijagnozama, gde pacijenti sa depresivnim dijagnozama pokazuju značajno viši stepen beznadežnosti od anksioznih. Značajna razlika koja postoji između korelacije beznadežnosti i depresivnih kognicija nasuprot one sa anksioznim kognicijama, takođe, ide u prilog specifičnosti konstrukta. Ipak značajna veza koja postoji i sa anksioznim kognicijama, umanjuje, na prvi pogled, vrednost ovog nalaza. Slično, beznadežnost je značajno povezana i sa MMPI-An skalom i to ne značajno nižom korelacijom od one sa MMPI-D skalom. Jedino je korelacija sa

12 Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro HAMA niska i neznačajna. Tako dobijamo sliku po kojoj test jeste dovoljno specifičan da razluči depresivne i anksiozne pacijente, ali je ipak u vezi sa nekim skalama anksioznosti. Prvo objašnjenje za ovakvu situaciju je da same skale anksioznosti nisu dovoljno specifične u odnosu na skale depresivnosti. Ovo jeste slučaj sa većinom instrumenata za merenje depresivnosti i anksioznosti. Za instumente o kojima je ovde reč se takođe mogu naći potvrde o visokoj povezanosti skala depresivnosti i anksioznosti (Novović, 2004b). Tako se pokazuje da je psihijatrijska dijagnoza u stvari jedini dovoljno specifičan kriterijum na osnovu kog se hipoteza o specifičnosti beznadežnosti za depresiju može upoređivati. I na toj proveri ona se i pokazala specifičnom. Drugo objašnjenje koje ne poziva u pomoć manjkavosti upotrebljenih testova je ono koje se tiče povezanosti i isprepletanosti samih poremećaja. Ovo je jedno od objašnjenja koje se često daje i za pojavu da su testovi anksioznosti i depresivnosti visoko povezani (npr. Gotlib, 1989). Povezanost anksioznosti (u svim svojim oblicima od afekta do kategorije poremećaja) i depresivnosti (takođe u svim vidovima) je tema koja poslednjih decenija zaokuplja priličnu pažnju psihijatrijske, pa i psihološke javnosti (pregled stanovišta po ovom pitanju može se naći u Novović, 2004a). Debata je izazvana mnoštvom dokaza da su ova dva skupa pojava, zaista, na različite načine, povezani i isprepletani. Između ostalog, depresivni pacijenti imaju znatan broj simptoma anksioznosti (od kojih su neki čak kriterijumi za poremećaj) i obrnuto, anksiozni pacijenti često i u znatnoj meri imaju simptome depresije. I u našem istraživanju, korelacije beznadežnosti sa merama anksioznosti, niske ali ipak značajne, mogu se protumačiti kao znak da su depresivni pacijenti bili i anksiozni i obrnuto. Veza sa anksioznim simptomima je u tom slučaju posredovana depresivnošću (što se lepo vidi iz parcijalnih korelacija). Dakle, sa intenzitetom anksioznih simptoma u maloj, ali značajnoj meri raste i beznadežnost jer raste i depresivnost. Ili, u meri u kojoj kod depresivnih pacijenata imamo i anksiozne simptome, možemo očekivati da anksiozni simptomi budu povezani i sa beznadežnošću, koja je sastavni deo depresije. Otuda, opšti zaključak je da beznadežnost jeste specifično obeležje depresivnih poremećaja, nasuprot anksioznim, te da smo dobili potvrdu još jedne Bekove hipoteze. Hipoteza da je beznadežnost konstrukt specifičan za depresiju je inače našla potvrdu I u radovima stranih autora koji su je proveravali u okviru pomenute Hipoteze o specifičnosti kognitivnih sadržaja (npr. Clark i sar., 1990; Alford i sar., 1995) Značajne korelacije sa drugim Bekovim testovima, koji mere različite aspekte kognitivnog funkcionisanja depresivnih, takođe ukazuju na konstrukt validnost skale. Najveća korelacija sa depresivnim kognicijama potvrđuje Bekove postavke koje dva tipa kognitivnih konstrukata beznadežna očekivanja i učestalost misli kojima dominiraju depresivne teme - dovode u vezu sa depresijom.

13 Neke psihometrijske karakteristike Bekove skale beznadežnosti Takođe, dobili smo potvrdu hipoteze da je drugi aspekt depresivne kognitivne trijade negativni self-koncept, u vezi sa beznadežnošću. Obe ove pojave su prema Bekovoj teoriji posledice pristrasne obrade informacija kojom se realnost interpretira u negativnom svetlu. Ova veza je takođe ubedljiva, jer se sami sadržaji ajtema veoma razlikuju, te dobijena korelacija ide upravo u prilog tome da se radi o dva različita aspekta relanosti (budućnost vs. self) koja su kod depresivnih osoba obrađena na sličan način, odnosno podležu istoj (negativnoj) pristrasnosti. Povezanost beznadežnosti i disfunkcionalnih pretpostavki, je formalno gledano, takođe potvrda jedne od Bekovih hipoteza, jer je korelacija između skale beznadežnosti i skale disfunkcionalnih stavova značajna. Ona je međutim najniža od svih proveravanih. Jedan od razloga relativno niske korelacije sa ovim testom mogao bi se naći u nekim karakteristikama testa. Ajtemi deluju nešto težim i manje shvatljivim depresivnim pacijentima otežalog kognitivnog funkcionisanja. Drugi razlog se tiče sedmostepene Likertove skale koja ide uz ajteme testa i koja je u sprezi sa prethodnim činiocem (slabijim razumevanjem) mogla rezultovati odabiranjem pretežno srednjih vrednosti na skali. Dodajmo ovome i slabiju pouzdanost našeg prevoda, što sve navodi na zaključak da su psihometrijske manjkavosti Skale disfunkcionalnih stavova razlog za nešto nižu povezanost. Prokomentarišimo još na kraju rezultate faktorizacije. Naša odluka da rezultate faktorizacije interpretiramo kao potvrdu jednodimenzionalnosti testa je slična onoj koju su još neki autori radova na sličnu temu donosili (Mendonca i sar., 1983; Young i sar., 1992, prema Dyce, 1996; Aish i sar., 2001). Kao što smo pomenuli Bek, kao i neki drugi autori posle njega, dobili su više faktora koje su na različite načine interpretirali (Nekanda-Trepkai sar., 1983, prema Dyce, 1996; Dyce, 1996; Tanaka i sar., 1998). Razlike su, kako to i drugi autori faktorizacija napominju, najverovatnije posledica različitih faktorskih postupaka, odnosno kriterijuma za ekstrakciju faktora. U slučajevima kada je izdvajano više faktora korišćen je Kajzerov kriterijum, dok su jednofarktorska rešenja zasnovana na Katelovom. i na osnovu Bekovih rezultata, i na osnovu ostalih faktorizacija koje su dale višefaktorska rešenja, prvi faktor je uvek objašnjavao disproporcionalno veći procenat varijanse( npr. kod Beka čak 41.7%, kod Dyce-a, 40,4%) u odnosu na ostale faktore. Ovo sugeriše da je i u tim slučajevima bila moguća drugačija interpretacija rezultata. Pozovimo se još na rezultate studije koja se najdetaljnije pozabavila strukturom Bekove skale (Aish i sar., 2001), u kojoj je nekoliko konfirmatorskih faktorskih analiza (LISREL) urađeno nad 324 pacijenta sa pokušajem samoubistva. Ovim metodom nisu potvrđena višefaktorska rešenja, već se zaključuje da najveći broj ajtema mere jednu dimenziju. Naši rezultati, su takođe u saglasnosti sa ovom interpretacijom, a takođe i sa njihovim zaključkom da bi se još bolje psihometrijske vrednosti postigle izbacivanjem nekih od ajtema, u našem slučaju pogotovo stavke 9. Ipak opšti zaključak je da je Bekova skala beznadežnosti na našoj pacijentskoj populaciji pokazala odlične psihometrijske osobine: visoku pouzdanost, ispoljenu kako kroz koeficijente pouzdanosti tako i kroz jaku prvu glavnu komponentu,

14 Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro konstrukt validnost ispoljenu kroz veze sa skalama depresivnosti i drugim skalama za merenje kognitivnog funkcionisanje depresivnih osoba i specifičnost za depresiju u odnosu na anksioznost. LITERATURA Aish, A. M., Wasserman, D., Renberg, E. S. (2001). Does Beck's Hopelessness Scale really measure several components? Psychological Medicine, 31(2), Alford, B. A., Lester, J. M., Patel, R. J., Buchanan, J. P., Giunta, L. C. (1995). Hopelessness predicts future depressive symptoms: A prospective analysis of cognitive vulnerability and cognitive content specificity, Journal of Clinical Psychology, 51, Alloy, L. B., Kelly, K. A., Mineka, S., Clements, C. M. (1990). Comorbidity of anxiety and depressive disorders: A helplessness-hopelessness perspective. U J. D. Maser & C. R. Cloninger (Ur). Comorbidity of Mood and Anxiety Disorders. (pp ). Washington, DC, American Psychiatric Press. Beck, A. T., Brown, G., Steer, R. A., Eidelson, J. I., Riskind, J. H. (1987). Differentiating anxiety and depression: A test of the Cognitive Content- Specificity Hypothesis, Journal of Abnormal Psychology, 96, Beck, A. T., Rush, A. J., Shaw, B. F., Emery, G. (1979). Cognitive Therapy of Depression, New York, Guilford Press. Beck, A. T., Steer, R. A. (1974). Beck Hopelessness Scale, manual, New York: Harcourt Brace Jovanovich. Beck, A. T., Steer, R. A., Epstein, N., Brown, G. (1990). The Beck Self-Concept Test, Psychological Assessment, 2, Beck, A. T., Weisman, A., Lester, D., Trexler, L. (1974). The measurement of pessimism: The Hopelessness Scale, Journal of Consulting and Clinical Psychology, 42, Biro, M. (1995). Dijagnostička procena ličnosti (MMPI-202), Novi Sad, Futura publikacije i Filozofski fakultet. Clark, D. A., Beck, A. T., Stewart, B. (1990). Cognitive specificity and positivenegative affectivity. Complementary or contradictory views on anxiety and depression, Journal of Abnormal Psychology, 99, Ćuk, M. (2003). Specifičnost kognitivnih sadržaja za depresivnost i anksioznost kod studenata. Neobjavljen diplomski rad, Filozofski fakultet. Novi Sad. Dyce, J. A. (1996). Factor structure of the Beck Hopelessness Scale, Journal of Clinical Psychology, 52(5), Garber, J., Miller, S. M. Abramson, L. Y. (1980). On the distinction between anxiety and depression: Perceived control, certainty and probability of goal attainment.

15 Neke psihometrijske karakteristike Bekove skale beznadežnosti U J. Garber & M. E. P., Seligman (Ur) Human Helplessness. (pp ), New York, Academic Press. Gotlib, I. H., Cane, D. B. (1989). Self-reported assessment of depression and anxiety. U P. C. Kendall & D. Watson (Ur.) Anxiety and Depression: Distinctive and Overlapping Features (pp ), San Diego, CA: Academic Press. Novović, Z. (2004a). Anksiozni i depresivni poremećaji jedan, dva ili tri poremećaja, Psihologija, 37(3), Novović Z. (2004b). Diskriminativni značaj kognitivnih, afektivnih I akcidentalnih varijable u diferenciranju anksioznih I depresivnih stanja. Neobjavljena doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Novi Sad. Power, M. J., Katz, R., McGuffin, P., Duggan, C. F., Lam, D., Beck, A. T.(1994). The Dysfunctional Attitude Scale (DAS): A comparison of forms A and B and proposals for new subscaled version, Journal of Research in Personality, 28, Steed, L. G. (2001). Further validity and reliability evidence for Beck Hopelessness Scale scores in a nonclinical sample, Educational & Psychological Measurement, 61(2), 303. Svetska zdravstvena organizacija. (1992). ICD-10 Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja: Klinički opisi i dijagnostička uputstva. Beograd, Zavod za izdavanje udžbenika. Tanaka, E., Sakamoto, S., Ono, Y., Fujihara, S., Kitamura, T. (1996). Hopelessness in a community population in Japan, Journal of Clinical Psychology, 52, Tanaka, E., Sakamoto, S., Ono, Y., Fujihara, S., Kitamura, T. (1998). Hopelessness in a community population: Factorial structure and psychosocial correlates, The Journal of Social Psychology, 138(5), Timotijević, I., Paunović,V. R. (1992). Instrumenti kliničke procene u psihijatriji. Beograd, Naučna knjiga.

16 Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro ABSTRACT SOME PSYCHOMETRIC CHARACTERISTICS OF THE BECK`S HOPELESSNESS SCALE Zdenka Novović, Vesna Gavrilov, Snežana Tovilović i Mikloš Biro The study tested reliability and construct validity of Serbian translation of Beck s Hopelessness scale on a sample of patients diagnosed as a depressive, anxious and anxious-depressive disorder. Scale was found to have a high degree of internal consistency (Cronbach alfa = 0.91). Principal component analysis, with Scree-test as the criterion of extraction, provided single factor as the best solution. Hopelessness Scale highly correlated with simptoms of depression, low self-concept and depressive authomatic thoughts which the authors interpreted as the confirmation of Beck s theory. The hipothesis that hopelessness is construct specific to depression and not to anxiety is, also, confirmed. Key words: Hopelessness Scale, Depression, Anxiety