ПРИЈАВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ. Тема: Психолошки чиниоци разлика између подтипова поремећаја исхране

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИЈАВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Психолошки чиниоци разлика између подтипова поремећаја исхране Кандидат: Душанка Ђуровић 1. Име, презиме, адреса и број телефона кандидата: Душанка Ђуровић, Краљевића Марка 11, 21000 Нови Сад тел. 021/6611458 2. Предлог назива теме докторске дисертације: ПСИХОЛОШКИ ЧИНИОЦИ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ПОДТИПОВА ПОРЕМЕЋАЈА ИСХРАНЕ 3. Научна област, ужа научна област, дисциплина којој припада тема: Психологија, Психологија личности 4. Предлог ментора са којим је кандидат сарађивао код избора и образложења теме: Име и презиме, звање, ужа научна област за коју је наставник изабран у звање и датум избора: Проф. др Снежана Смедеревац, ванредни професор, психологија, изабрана у звање 17.07.2006. 5. Образложење теме докторске дисертације: Дефинисање и опис предмета (проблема) истраживања: Beза између начина исхране и телесне тежине, условљена емоционалним и физичким стањем особе, заокупља пажњу научника вековима уназад. Ментално условљени поремећаји исхране представљају озбиљан и комплекасан поремећај психолошког и физиолошког функционисања организма. Уколико су дужи период без третмана, ове особе показују честе осцилације расположења, уочљиве промене на телу и органима, а могући су и смртни исходи. У својој клиничкој слици показују опсесију храном, изгледом и тежином, до тог степена да су у стању да угрозе своје здравље, прекину социјалне релације и уобичајене дневне активности. Последњих година двадесетог века, ментално условљени поремећаји исхране, међу којима су основни Анорексија и Булимија, добили су епидејмиске размере, са израженом тенденцијом јављања на све нижем узрасту. Данас су у употреби две дијагностичке класификације ментално условљених поремећаја исхране ДСМ-4 И МКБ-10 које говоре о 4 типа поремећаја исхране: Анорексији нервоси, Булимији нервоси, Преједању и Комбинованом ментално условљеном поремећају исхране који зовемо Преједање-чишћење. Обе класификације заступају став који све до тада није постојао, а то је да су Анорексија и Булимија различити клинички синдроми. ДСМ-4 класификација болести први пут уводи подтипове Анорексије, ослањајући се на велики број студија које су наглашавале да је важно правити разлику између аноректичних пацијенткиња које имају фазу преједања и повраћања (Булимичне анорексије) и оних које су на рестриктивној дијети и интензивно гладују (Анорексије рестриктивног типа). За Булимичне анорексије је карактеристично да су и пре појаве поремећаја и након терапије биле или јесу гојазне, слично Булимијама, а сада су испод

нормалне телесне тежине. Често, покушавајући да контролишу тежину, користе лаксативе и повраћају. Њихове особине личности опажају се, не само у симптомима поремећаја у исхрани, нeгo и у другим аспектима функционисања, а доминирају импулсивне карактеристике. Склоније су злоупотреби алкохола и дрога, самоповређивању и суициду. Булимичне анорексије завршавају са дијагнозом граничне нарцисоидне личности или антисоцијалног поремећаја, преплављују их импулси, за разлику од рестриктивних, код којих у понашању доминирају страх и инхибиција (Garfinkel, 1995). Особе са поремећајем исхране имају за циљ да интензивно губе на тежини. Сва њихова уверења, интереси, али и брига, односе се на остваривање тог циља. Успех се мери само свакодневним губитком у телесној тежини. Особе са Анорексијом су патолошки успешне у остваривању овог циља, који се односи на ниску телесну тежину, док су особе са Булимојом у томе релативно неуспешне, и да би постигле циљ ангажују се у изазивању повраћања и још по неким компензаторним понашањима. Особе с поремећајима исхране су преокупиране физичким изгледом и тежином, што има велики утицај на њихово самопоштовање и слику о себи (АПА; 1994). Суштина разноликости у симптомима и начинима испољавања између особа са истим менталним поремећајем је значајан проблем како за дијагнозу тако и за терапију одређеног поремећаја. Истраживања показују да су најважнији чиниоци који доприносе разноликости симптома у суштини разлике у структури личности. Сигурно је да различите преморбидне особине личности учествују у стварању разлике међу особама са различитим поремећајима исхране и у преокупацији телесном тежином (Vitousek & Маnkе, 1994, p.137, prema Widigеr) Она особа која наглашава значај телесне тежине са одређеним нивоом самопоштовања постану аноректичне ако у својој преморбидној личности имају одређен ниво постигнућа на скалама Савесности. То подразумева висок ниво дисциплине и посвећености, која у њиховом у случају представља посвећеност успеху у дијети а огледа се и у другим аспектима понашања (Mc Crае & Cоsта, 1990). Досадашња истраживања су акценат стављала углавном на улогу особина личности у етиологији поремећаја исхране. Међутим, мултифакторски условљени поремећаји, као што је овај, углавном зависе од низа чиниоца који се само индиректно могу довести у везу с особинама личности. Неки од њих, на које ће бити усмерена пажња у овом истраживању су слика о себи, као важан аспект функционисања индивидуе у свим животним фазама, али посебно на адолесцентном узрасту, процеси емоционалне регулације, за које се може претпоставити да имају значајну улогу у посредовању између базичних димензија личности и слике о себи, али и социјалних порука о значају мршавости, као аспекту социјалног притиска на који особе у адолесцентом периоду нису имуне. Претпоставка је да су процеси емоционалне регулације и слика о себи фактори који се могу сматрати контролабилнијим од особина личности, за које се уобичајено сматра да имају јаку наследну и биолошку основу и које су мање подложне директној промени. Утврђивање разлика у особинама личности, уз сагледавање доприноса факора као што су слика о себи, димензија емоционалне регулације и социјалних порука о значају мршавости код три групе пацијенткиња двема групама са различитим подтиповима Анорексије и групом булимичних пацијенткиња представља основни проблем истраживања. Регистровање евентуалних разлика у важним психолошким аспектима функционисања два типа Анорексије (Анорексија - рестриктивни тип и Анорексија - булимични тип) и налажење евентуалних разлика и сличности са другим типом, Булимијом, даје шансу да се препознају психолошке специфичности сваког од ових поремећаја и тако омогући избор адекватне терапијске стратегије и специфични нацрт третмана.

Преглед владајућих ставова и схватања у литератури у подручју истраживања са наводом литературе која је консултована: МКБ-10 класификација болести описује Анорексију и Булимију као поремећаје који су психолошки засновани и наглашава значај психолошких фактора у њиховом настанку и одржавању. Поред овог, клиничка пракса показује да су у терапији поремећаја психолошки третмани много успешнији него медикаментозни. A, у последњих десет година, истраживања која се баве психолошким факторима етиологије поремећаја исхране истичу да је личност један од пресудних фактора у настанку и одржавању ових поремећаја. Преглед литературе и резултати логитудиналних и трансверзалних студија наводе да је могуће издвојити одређене црте личности које су сe показале као индикативне за настанак и развој свих поремећаја исхране a то су: перфекционизам, опсесивно компулсивне црте, импулсивност, тражење сензација, нарцизам, социотропија и аутономија. Резултати истраживања чији је циљ био истраживање персоналних карактеристика особа код којих је дијагностикована Анорексија, издвојене су следеће црте личности: опсесивност, перфекционизам, уздржаванје, жеља за мршавости, ниско самопоштовање, док су за Булимију карактеристичне импулсивност и тражење сензација. Ове црте рефлектују се и у понашању код Анорексије кроз рестриктивну дијету, а код Булимије на спремност на повраћање и чишћење. Импулсивност и тражење сензација су особине које су веома изражене и код Булимија, али и код Анорексија булимичног типа, али не и код Анорексија рестриктивног типа (Kirkley i sar., 1992., Kleifield i sar., 1994). Поред тога што резултати истраживања потврђују оно на чему DSМ-4 класификација болести инсистира, а то је да је важно правити разлику међу подтиповима Анорексије, ова подела је значајна и за терапију ових поремећаја. Међутим, већина досадашњих студија имала је за циљ испитивање разлика у базичним димензијама личности код особа с поремећајима исхране. На пример Kleifeild i sаr. (1993) направили су више истраживања на особама код којих је дијагностикован ментално условљени поремећај исхране дајући им Клонинџеров ТЦИ (Темперамент Цхарацтер Инвенторy), (Cloninger, Svrakić, Pruzbeck, 1993), испитујући их верзијом у којој се, поред Тражења новина, Избегавања повреда и Зависности од награде налази и 4-та димензија личности - Истрајност. Ова студија је показала да постоје утврђене стабилне и трајне црте које нам омогућују прављење разлике између две дијагностичке групе у оквиру подгрупе анорексије и булимије, а то је разлика у испољености одређених црта личности код анорексије рестриктивног типа и групе пацијента са поремећајима исхране које у свом понашању упражњавају преједање и повраћање и код Анорексије и код Булимије. Анорексија-рестриктивног типа има особине које је разликују не само од особа које припадају осталим подтиповима поремећаја исхране, него и у односу на нормалне а то су низак скор на скали Тражења новина, што указује на слабо реаговање на узбуђења и сигнале из околине и висок скор на скали Истрајности, што указује на њихову упорност, марљивост и спремност да се троше, без обзира на фрустрацију или умор. Такође, уочљив је перфекционизам, ригидност и опсесивно понашање. Ови резултати не дају нам баш право да говоримо о диспозицији за одређене поремећаје личности, али потврдили су резултате претходних истраживања односа личности и поремећаја исхране да постоје јасне разлике између особа са различитим типовима поремећаја исхране, као и у односу на нормалну популацију. Постоје истраживања која указују да конституција условљена темпераментом може имати значајан допринос у развоју анорексије. Студија Casper (1990) у којој су поредили особе које су имале Анорексију са контролном групом, неклиничком, извештавајући да је код Анорексија пронађена велика склоност ка Избегавању опасности, мањак у Емоционалној експресији и изражена склоност ка Потчињавању ауторитету. Исто тако, особе са Анорексијом поредили су са њиховим сестрама показујући да особе са анорексијом имају израженију

самоконтролу и контролу импулса, да су у односу на сестре показивале већу вредноћу, одговорност, али и несигурност као и склоност минимизирању афективитета, наглашени конформизам са много више склоност реду. Wagner је 1987. године у свом истраживању показао да особе са Анорексијом упоређујући их са контролном групом, испољавају снажан доживљај како личне неефикасности тако и социјалне неефикасности и низак ниво самопоштовања. Утврђено је такође да ове особе имају мање искустава у детињству а васпитање није усмеравано на независност. За разлику од њих, особе са Булимијом показују импулсивно, екстровертно понашање, са проблемима у варијацији расположења, ниску самоконтролу али су комуникативније како од особа са АН, тако и од особа из контролне групе (Casper i sar., 1992). Студије које су испитивале особине личности и одређене конструкте код особа са поремећајем исхране користећи Телегенов модел личности MPQ (Telegen,1982) нашле су да се Позитивна емоционалност, која указује на постигнуће, срећу, благостање и социјалну потенцију, налази у негативној корелацији са одржавањем поремећаја исхране и понашањима карактеристичним за њих, док је Негативна емоционалност (незадовољство, подложност стресу, анксиозност и брига) заступљена у већој мери код особа са поремећајима исхране (Casper i sar., 1992; Leon i sar., 1993; Klump i sar., 2002) и представља предиктивни фактор за развој поремећаја исхране у популацији дечака и девојчица (Leon, Fulkerson, Perry, Keel, & Klump, 1999). Анализа субскала на MPQ инвентару даље показује да особе са Анорексијом показују већи степен изражености на скалама Контроле (склоност размишљању, опрезност) Избегавању опасности, док су особе са Булимијом Импулсивније (Casper i sar., 1992; Pryor i Wiederman, 1996). Још једна од специфичности овог клиничког поремећаја је да он настаје у пубертету и то чешће код девојака него младића (однос је 1:10). Са психолошког аспекта пубертет јесте на известан начин осетљива фаза у развоју, када долази до наглих промена у телесном изгледу које захтевају промене у социјалном и психолошком смислу. Код девојака са овим поремећајем уочен је страх од промена и неспремност за прихватање новина што резултира повлачењем и покушајем преко не-јела да се заустави природни развој. У психологији личности постоји велики број модела личности и инструмената конструисаних за њихову процену. У овом раду определили смо се за Телегенов упитник за испитивање личности познат под називом МPQ (The Мultidimensional Personality Questionnaire МPQ; Тellegen, 1982). МPQ пружа структурални модел личности који се у својој основи базира на претпоставци да постоје стабилне и трајне особине личности на основу којих можемо да поредимо људе (Смедеравац, 2004). ). У свом раду и проучавању главних димензија личности Телеген је покушао да пронађе и установи како се биопсихолошки утицаји манифестују на нивоу личности (Тellegen i sar., 2002), односно, трагао је за инструментом који би успео да повеже неуробиолошке, психолошке и бихејвиорале нивое личности. Телегенов трофакторски модел личности или Big Three модел, који је операционализован у МPQ упитнику, истиче неуробиолошку основу личности (Stallings i sar. 1996). Присталице трофакторских модела међу којима је био и Телеген, усмерили су се на идентификовање димензија личности као и њихових разлика преко неуробиолошких процеса који имају импликације за психопатологију. Ово је био један од главних разлога у опредељивању за овај инструмент јер циљ овог рада је утврђивање одређених специфичних црта личности које на неки начин, одређују патологију него и облике њеног испољавања (рестриктвни тип и тип преједање повраћања него и дужину трајања поремећаја као и њен интензитет. У својим разматрањима личности, присталице трофакторског модела личности говоре о хијерархијском моделу говорећи о нижим и вишим нивоима организације личности. Телеген је говорио о три димензије које је назвао Позитивна емоционалност,

Негативна емоционалност и Суздржавање (Смедеревац, 2004; Tellegen,1985). Телеген је сматрао да су позитивна и негативна емоционалност димензије темперамента односно, диспозиције расположења ( Теllegen 1982). Слика о себи представља веома важан аспект психолошког простора особа са поремећајем исхране. У овом истраживању референтни оквир за процену слике о себи представља Беков модел селф-концепта. Селф-концепт Бек схвата као конструкт који садржи известан број карактеристика које људи приписују себи, а назива их дескрипторима. Дескриптори имају различиту тежину за особу у зависности од тога како их вреднује. Целокупни селфконцепт тако одражава суму индивидуалних самопроцена сета дескриптора и на основу њега ми видимо колико се особа добро осећа или лоше осећа у вези са собом (Beck et al., 1990). Однос према себи је у тесној вези са психопатологијом и у неким теоријским поставкама он игра чак етиолошку улогу у настанку поремећаја (Harris i Brown 1996), док се у другим случајевима измењен селф-концепт сматра последицом поремећаја. (Lewinsohn, Steinmetz, Larson i Franklin, 1981). У сваком случају емпиријски је доказано да постоји веза између начина на који особа себе доживљава и неких поремећаја. Процесни модел емоционалне регулације представља још један релевантан теоријски оквир овог истраживања. Према моделу емоционалне регулације, догађаји који се интерпретирју и процењују имају само индиректан утицај на човека. Емоција се јавља само када се догађаји интерпретирају као важни или као нека врста претње. Емоционални програм представља активатор, од кога зависи како ће догађај бити процењен. Када се емоционални програм активира, промене изазване у понашању, доживљавању и физиолошким реакцијама припремају особу да адаптивно одговори на перципирану ситуацију (Ekman, 1992, prema Gross, 1999). Ове спремности на одговор су дизајниране тако да помажу брзо и адаптивно реаговање. Спремност на емоционални одговор може бити прилагођена, што уједно детерминише крајњи облик емоционалне реакције. Емоционална регулација се односи на процес којим особа утиче на то коју ће емоцију изазвати, када и на који начин ће је испољити (Gross, 1998). Процес емоционалне регулације може бити аутоматски или контролисан и укључује све стратегије које се користе да би се увећала, одржала или смањила једна или више компоненти емоционалног одговора (Gross, 2001). Компоненте емоционалног одговора су осећања, понашање и физиолошке реакције. Постоје две форме емоционалне регулације: пажњом усмерена и одговором усмерена емоционална регулација. Првобитно оријентисана стратегија односи се на ствари које чинимо пре него што се спремност на одговор активира и промени наше понашање и физиолошке реакције. Ова форма емоционалне регулације обавља и модификацију инпут емоционалног система и на тај начин мења екстерно или интерно психичко окружење. На пример особа може изабрати неко "психичко окружење" где је много већа вероватноћа да ће испољи неке емоције (нпр. посета пријатеља). Стратегија оријентисана на одговор јавља се релативно касно у процесу изазивања емоције. Односи се на ствари које чинимо након што је тенденција одговора већ изазвана. Пример за одговор усмерене емоционалне регулације је када особа маскира емоцију туге, лажним осмехом, или када задржи "хладан поглед" док у руци држи добре карте током узбудљиве карташке игре. Процесни модел емоционалне регулације При конструкцији овог модела аутори су пошли од претпоставке да се специфична стратегија емоционалне регулације може разликовати помоћу временског тока развоја емоционалних одговора (Gross, 1999). Разликује се пет врста емоционално регулаторних процеса: избор ситуације, модификација ситуације, развијање пажње, когнитивна промена и модулација одговора. Овај модел илуструје даљу разраду већ поменуте разлике између предходно-оријентисане емоционалне регулације, која се дешава пре него што се формира

(појави) емоција, и емоционалне регулације оријентисане на емоционални одговор, која се дешава после формирања (појаве) емоције (Gross & John, 1998). Први пример је избор ситуације. Једном изабрана, ситуација може бити прилагођена тако да модификује свој емоционални утицај. То формира модификацију ситуације. Оно што је врло важно, ситуације се разликују у погледу тога колико се могу модификовати, од ситуације са хипотетички ограниченим случајем без простора за промену до ситуације са скромним потенцијалом за промену. Ситуације такође варирају у погледу сложености, од ситуације са хипотетички ограниченим случајем са једним аспектом до ситуације са мноштвом аспеката. Расподела пажње се користи у одабиру аспекта ситуације на који је особа концентрисана. Чак и када се ситуација изабере, модификује и кад јој се селективно приступи, и даље је могуће изменити њен емоционални утицај. Когнитивна промена односи се на одабир могућих значења који ће бити приписани ситуацији. Значење јесте оно које условљава раст емоционалних тенденција, укључујући бихејвиоралне, искуствене и психолошке тенденције. Модулација одговора се односи на утицај на тендеције у емоционалном одговору када су оне већ испољене. Аутори су се одлучили да се у њиховом експерименталном раду фокусирају на мањи број добро дефинисаних стратегија. При селекцији стратегија, ослањали су се на неколико критеријума. Прво, биране су оне стратегије, које људи користе уобичајено у свакидашњем животу. Друго, стратегије које би могле да се испитују у лабараторијским условима и да се дефинишу у складу са индивидуалним разликама. Треће, пошто је разлика између предходно оријентисане стратегије и стратегије оријетисане на одговор била централна за теорију, аутори су желели да у студију укључе по један пример за сваку. На основу споменутих критеријума, аутори су издвојили две стратегије: поновна процена и емоционална супресија (Gross & John, 1998). Когнитивна преформулација је форма когнитивне промене и означава мењање начина на који особа размишља о потенцијалној емоционалној ситуацији с циљем мењања емоционалног утицаја те ситуације. Активира се релативно рано у генеративном емоционалном процесу и може модификовати не само испољавање понашања особе, већ и шта особа доживљава изнутра. Експресивна супресија је форма модулације одговора која се јавља релативно касно у генеративном емоционалном моделу и примарно модификује бихејвиоралне аспекте емоционалне реакције. Истраживања су показала да стратегија когнитивне преформулације доводи до мењања стресне ситуације и то оптимистичним ставом, реинтерпретацијом шта је за особу било стресно и улагањем активног напора да се поправи лоше расположење (Gross & John, 2003). С друге стране, особе које користе стратегију супресије су неаутентичне и у стресним ситуацијама маскирају своја унутрашња осећања. Особе које учестало користе стратегију когнитивне преформулације доживљавају и испољавају више позитивних и мање негативних емоција, од особа које је ретко примењују. Што се тиче експресивне супресије она смањује испољавање негативних емоција, али не и доживаље нелагоде, што је праћено повећањем физиолошке реакције (Gross & John, 2003). Такође, супресија доводи до смањеног испољавања и доживљавања позитивних емоција Студија Гроса (Gross & John, 2003) сугерише да особе које користе когнитивну преформулацију као стратегију емоционалне регулације имају много топлије односе са пријатељима. Такође, скорови на скали когнитивна преформулација су повезани са мањим бројем депресивних симптома, добрим самопоштовањем и задовољством животом. С друге стране, скорови на скали супресије позитивно корелирају са хладнијим односима са другим људима, ниским самопоштовањем, мањим задовољством животом и већим бројем депресивних симптома.

У истраживању у ком је учествовало 725 адолесцената добијено је да когнитивна преформулација као стратегија емоционалне регулације корелира са бољим менталним здрављем, него стратегија супресије.тачније, преформулација значајно корелирала са мањим бројем депресивних и анксиозних симптома, мањом употребом психоактивних супстанци, мањим бројем проблема у учењу и већом фрустрационом толеранцијом. С друге стране, супресија значајно корелира са већим бројем депресивних и анксиозних симптома, већим бројем проблема у учењу, као и нижим нивоом фрустрационе толеранције. Образложење о потребама истраживања: Анорексија и Булимија су комплексни поремећаји који су мултифакторијално условљени и захтевају мултидисциплинарни приступ. Иако не тако чест, поремећај је изузетно компликован, јер пацијенти често нису заинтересовани за опоравак и стога је терапијски третман дуготрајан (и до годину дана хоспиталног третмана, а затим дуготрајна психотерапија), а могући су и смртни исходи (стопа смртности у првих 10 год., кoд Анорексије je 9,6% a Булимије 7,4%). Стога је испитивање свих фактора релевантних за настанак и трајање поремећаја веома важна област истраживања, која има теоријске и практичнe импликације. Теоријски значај истраживања психолошких фактора који се налазе у основи поремећаја исхране може бити вишеструк. Наиме, из овако конципираног истраживања могу се извести закључци о релевантним психолошким факторима који имају значајан допринос у настанку и трајању поремећаја исхране. Међутим, код овако конципираних тема, које су директно повезане с проблемима калсификације менталних поремећаја, истраживање је неодвојиво повезано с практичним импликацијама. Наиме, утврђивање модераторског ефекта димензија социјалних порука о значају мршавости или димензија емоционалне регулације у релацијама између особина личности и слике о себи могу пружити основ за расветљавање оних чиниоца који су под већом контролом индивидуе него што су базичне димензије личности. На тај начин се фокус проблема помера и усмерава у већој мери на факторе који се могу мењати и који могу бити корисни као основ психотераписјких интервенција. Стога су практичне импликације можда важније од теоријских. Наиме, код нас не постоје системски и јасни протоколи за третман ових пацијената. Ни у једној здравственој установи у Србији кoja се бави овом проблематиком не постоји формиран мултидисциплинарни тим стручњака који је неопходан за третман ових пацијената, а треба да га чине психолог, педијатар, ендокринолог, нутрициониста и психијатар). Истраживања на ову тему кoд нас су малобројна и најчешће спроведена на узорку нормалне популације. Резултати истраживања ће бити значајни у пружању јасније слике овог комплексног поремећаја и помоћи ће у адекватном приступу и третману истог. Такође, указаће и на значај превентивног рада, јер је почетак поремећаја везан за адолесценцију. Циљ истраживања са нагласком на резултате које се очекују: Први циљ истраживања односи се на испитивање структуре разлика у особинама личности, селф концепту и емоционалној регулацији између група испитаница са дијагностикованим поремећајима исхране и контролне групе испитаница без дијагностикованог поремећаја исхране. У односу на први циљ истраживања претпоставка је да постоје значајне разлике у особинама личности и стратегијама емоционалне регулације код особа са дијагностикованом Анорексијом рестриктивног типа, Анорексијом булимичног типа и особа са Булимијом. У овом сегменту истраживања, биће дефинисане следеће варијабле:

Зависна варијабла Зависна варијабла дефинисана је као припадност једној од група поремећаја исхране, насупрот контролној групи испитаница без поремећаја исхране. Предикторске варијабле Димензије личности операционализоване су као сумациони скорови на упитнику МPQ (The Multidimensional Personality Questionnaire MPQ; Tellegen, 1982). Односе се на процену следећих димензија: Задовољство животом Социјална потенција Постигнуће Социјална блискост Реакција на стрес Отуђење или алијенација Агресивност Контрола Избегавање опасности Традиционализам Апсорпција Димензије слике о себи операционализоване су као сумациони скорови на Бековом селф-концепт тесту. У питању су четири аспекта слике о себи: Интелектулна способност Физички изглед Радна ефикасност Мане-врлине Димензије емоционалне регулације операционализоване су као сумациони скорови на Emotion Regulation Questionnaire ERQ (Gross & John, 2003) и Cognitive emotional regulation quetionnaire CERQ - short (Garnefski, Kraaij & Spinhoven, 2002). Димензије емоционалне регулације су: Експресивна супресија Когнитивна преформулација Самоокривљавање Окривљавање других Руминације Катастрофирање Стављање у перспективу Позитивно рефокусирање Позитивна корекција Прихватање Преусмеравање Други циљ истраживања односи се на испитивање утицаја особина личности на селф концепт особа с поремећајем исхране, уз сагледавања модераторског доприноса димензија социјалних порука о значају мршавости и димензија емоционалне регулације. У односу на други циљ истраживања претпоставка је да ће социјалне поруке о значају мршавости и димензије емоционалне регулације имати значајан модераторкси ефекат у односу на релације особина личности и слике о себи код особа са поремећајем исхране. Зависне варијабле у овом делу истраживања су димензије слике о себи, предикторске варијабле су особине личности и припадност групи, док су модератоске варијабле

димензије емоционалне регулације и димензије социјалних порука о значају мршавости. Фазе истраживања и оријентициони садржај докторске дисертације: У првој фази израде докторске дисертације дефинисан је проблем истраживања и извршен преглед актуелне литературе у овој области. У другој фази биће извршено истраживање које ће обухватити с једне стране клинички узорак особа са дијагностикованим поремећајемличности, а с друге стране узорка неклиничке популације истог пола и старости. У трећој фази прикупљени подаци биће подвргнути статистичкој анализи и добијени резултати биће разматрани у складу с преходно дефинисаним порблемом и теоријским оквирима. У складу с фазама истраживачког рада, биће структуирана и докторска дисертација. У теоријском делу дисертације детаљно ће бити представљени ментално условље-ни поремећаји исхране, њихова класификација, фактори који учествују у етиологији поремећаја са посебним освртом на психолошке факторе и црте личности, преглед протективних фактора, као и разматрања о породици и њеном утицају на развој особе и појаву поремећаја исхране. Биће детаљно приказани сви теоријски оквири из којих проистиче проблем истраживања. У методолошком делу биће приказани и објашњени сви елементи истраживачког дизајна. У делу о резултатима биће приказани сви поступци обраде података и наведени основни резултати. У дискусији ће бити разматрани добијени резултати и наглашени основни закључци. Методе које ће бити примењене: Истраживање које чини основу докторске дисертације биће спроведено у складу с комбинацијом корелационог и диференцијалног нацрта. Наиме, испитивање релација великог броја варијабли чини основу за корелациони дизајн, док истраживачки циљ усмерен на разлике између група испитаника предстваља основу за диференцијални дизајн. У истраживању ће бити примењени следећи инструменти: 1. Упитник општих података. Упитником општих података испитивале би се следеће варијабле: узраст, подаци о телесној тежини и висини, брачни статус родитеља, школска спрема родитеља. На темељу тих података, израчунаваће се Индекс телесне масе (ИТМ) који представља објективну меру, а помаже у одређивању је ли нека особа по својој тежини просечна, односно више или мање испод/изнадпросечна и указује на постојање поремећаја. ИТМ се рачуна према формули: тежина у кг/висина у м 2. Смернице за одређивање ИТМ је Фаирбурнова класификација 1. испод 16: екстремно исподпросечан резултат 2. 16-18: умерено исподпросечан резултат 3. 18-20: благо исподпросечна тежина 4. 20-25: просечна тежина 5. 25-27: благо изнадпросечна тежина. 6. 27-30: изнадпросечна тежина 7. 30-40: умјерено изнадпросечна тежина 2. Упитник поремећаја исхране (УПИ; Ђуровић, 2008) је инструмент који је конструисан за потребе овог истраживања и омогућава разврставање пацијенткиња по одређеним дијагностичким подгрупама у оквиру ПИ а конструисан је према DSM-4 критеријума. Састоји се од 15 питања са четворостепеном скалом за одговоре. Овај упитник омогућује прављење разлике између различитих подтипова поремећаја исхране. 3. Социјалне поруке о значају мршавости (СПЗМ; Ђуровић, 2008), је упитника конструисан за потребе овог истраживања. Састоји се од 23 питања која се односе на

процену социјалних порука о значају мршавости. Питања обухватају неколико подручја: 1. забринутост родитеља за властиту тежину и изглед, 2. значење које родитељи придају мршавости своје кћерке, 3. значење које пријатељи испитаница придају мршавости, 4. задиркивање околине (родитељи и пријатељи) због изгледа. 4. Мултидимензионални упитник личности (The Multidimensional Personality Questionnaire MPQ; Tellegen, 1982) се састоји од 276 ајтема који представљају описе понашања и доживљавања чији се садржај односи на скале упитника. Сви ајтеми су у бинарном формату, а испитаници имају могућност избора Т/Н (уколико се исказ односи на њега/не односи на њега) и А/Б (при избору између двије понуђене опције). МPQ мери 11 примарних димензија: Задовољство животом или Благостање: Високе скорове на овој скали обично постижу особе које имају диспозиције да се осећајусрећно, ведрог су расположења, добро се осећају у својој кожи, живе адекватним животом и оптимисти су. Социјална потенција: Високи скорови указују на енергичну и снажну личност, особу која је одлучна, убедљива, воли да утиче на друге. Такве особе обично уживају у улози вође, воле да преузимају одговорност и да буду примећене у социјалним догађајима. Постигнуће: Високе скорове на овој скали постижу особе које много раде и уживају у захтевним пословима. Ове особе су упорне и истрајне, стављају посао и успех изнад многих других ствари, перфекционисти су. Социјална блискост: Вискок скор одражава социјабилност и уживање у интерперсоналним односима. Карактерише особе које воле људе и цене блиске интерперсоналне везе. Такве особе су топле, срдачне и обраћају се другима ради помоћи и утехе. Реакција на стрес: Висок скор сугерише да су у питању особе које су углавном нервозне, рањиве, осетљиве, склоне бригама, лако се узнемире и раздражљиве су. Испољавају тенденцију ка честој промени расположења и имају наглашено осећање кривице. Отуђење или алијенација: Висок скор указује на склоност ка доживљају себе као жртве лоше среће. Особа има доживљај да је други лоше третирају и да је на мети лажних гласина. Такве особе имају развијено неповерење у друге и њихове намере. Агресивност: Висок скор одражава процену себе као осветољубиве особе која воли да застрашује и узнемирава друге, воли насилне сцене, физички је агресивна и склона је да повреди неког ради сопствене користи. Контрола: Високи скорови на скали контроле описује особу која је склона размишљању, рационална, опрезна и пажљива, спорија у поступцима. Низак скор указује на импулсивну и спонтану особу, која може бити неопрезна и несмотрена у својим поступцима. Избегавање опасности: Висок скор на овој скали указује на особу која не ужива у узбуђењу које доносе авантуре и опасне ситуације и избегава их, преферира сигурније и безбедније активности, чак и кад су монотоне или досадне. Низак скор сугерише да је у питању особа која је склона ризичним подвизима и авантурама и ужива у узбуђењима која доносе опасне или неочекиване ситуације, догађаји или катастрофе. Традиционализам: Висок скор сугерише залагање за високе моралне стандарде, подржавање религијских вредности и институција.особе са високим скоровима на овој димензији одобравају строге васпитне поступке у односу на децу, цене пристојно понашање и добру репутацију. Апсорпција: Висок скор описује особу која је емотивно пријемчива за привлачне призоре и звуке, лако прихвата стимулусе којима је окружена, склона је да мисли у

сликама и има синестетичка и друга слична искуства.ове особе могу лако призвати сликовита и живописна сећања и призоре, могу доживљавати епизоде проширене свесности и промењених стања свести. Ова димензија представља отвореност за широки спектар апсорбујућих и међусобно повезаних чулних опажаја и за маштовита искуства. Ови доживљаји могу имати или интегративан или дисоцијативни ефекат, у зависности од степена изражености других особина личности процењиваних МПQ-ом. Ових 11 димензиај личности групишу се у три димензије вишег реда: Позитивни афективитет, Негативни афективитет и Суздражавање. 5. Беков селф-концепт тест (The Beck s Self-Concept Test SCT; Beck et al., 1990) је конструисан тако да као стандард самопроцене испитаник користи друге људе које познаје (Beck еt аl, 1990). У тесту је представљено 25 особина по којима испитаници треба да процене како виде себе у односу на друге људе које познају. Понуђено је 5 дефинисаних ступњева за самопроцењивање, од екстремног прихватања особине до екстремног одрицања. Ставке допадљивост, изглед, забавност, изглед, шарм, углед, марљивост, завршавање послова на време, одговорност, лењост, уредност, разумевање прочитаног, способност учења, памет, памћење, себичност, добродушност и окрутност у упинику су представљене тако да 1. представља максималну израженост те особине а 5. минималну израженост те особине. Ставке омиљеност, самосталност, успешност, обавештеност, себичност, љубазност и окрутност постављене су обрнуто тако да 1 представља минималну а 5 максималну израженост те особине. Бек (Beck et al., 1990) говори о четири димензије селф концепта: 1. Интелектулна способност 2. Физички изглед 3. Радна ефикасност 4. Мане-врлине. Психометријске карактеристике теста су испитане на америчком узорку, састављеном од ванболничких, највећим делом (91%) депресивних и анксиозних пацијената.(бецк ет ал.,1990). Добијена је тест-ретест поузданост од 0.88 и 0.65 након ретестирања после 1 недеље и после 3 месеца. Алфа коефицијент је износио 0.82, што указује на добру интерну конзистенцију. 6. Emotion Regulation Questionnaire ERQ (Gross & John, 2003) је упитник састављен од десет ставки, које чине две супскале: експресивна супресија и когнитивна преформулација. Поред сваке ставке налази се седмостепена скала Ликертовог типа за одговоре испитаника. 7. Cognitive emotional regulation quetionnaire CERQ - short (Garnefski, Kraaij & Spinhoven, 2002) састоји се од 18 ставки са петостепеном скалом за одговоре. Упитник се састоји од 9 супскала: Самоокривљавање се односи на склоност ка окривљавању себе за негативна искуства и догађаје. Окривљавање других се односи на склоност ка окривљавању других за негативна искуства и догађаје. Руминације се односе на склоност ка интезивном размишљању о негативним осећањима и негативним догађајима. Катастрофирање представља склоност преувеличавања негативне стране догађаја. Стављање у перспективу односи се на склоност ка релативизовању озбиљности догађаја, поредећи га с другим искуствима. Позитивно рефокусирање се односи на склоност ка размишљању о пријатним стварима уместо о ономе што јој се актуелно дешава. Позитивна корекција се односи на склоност ка сагледавању позитивне стране стресних догађаја. Прихватање се односи на прихаватње мисли и осећања о ономе што се доживело. Преусмеравање је стратегија која се односи на разматрање корака који ће се предузети како би се пронашли адекватни начини суочавања с негативним догађајима.

Начин избора, величина и конструкција узорка: Узорак ће обухватити 150 испитаника женског пола. На основу дијагностичких критеријума који се користе у DSМ-4 класификацији, клинички узорак ће бити подељен у три групе: Анорексија нервоуса- рестриктивни тип (АН-Р), Анореkсија нервоса-булимични тип (АН-Б), Булимиа нервоса (БН). У свакој од група биће испитано по 30 испитаница. Четврта група ће бити испитана након прикупљања клиничког узорка и обухватиће 60 испитаника женског пола. Ова група испитаника биће уједначена са клиничким групама у односу на старост и образовни ниво. Место истраживања: Узорак ће бити прикупљен у неколико здравствених установа: Центру за дечију и адолесцентну психијатрију Инcтитута за психијатрију Клиничког центра Војводине, Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Институту за јавно здравље Војводине и Институту за мајку и дете у Земуну. Литература 1. APA (2000). Practice Guideline for the treatment of Patients with Eating Disorders. Washington: American Psychiatric Association. 2. Bachner-Melman, R., Zohar, A. H., Kremer, I., & Ebstein, R., P. (2007). Psychological Profiles of Women with a Past or Present Diagnosis of Anorexia Nervosa. The Internet Journal of Mental Health, 4(2). Preuzeto sa www. ispub.com. 3. Beck, A., Steer, R. A., Epstein, N., & Brown, G. (1990). Beck Self - Concept Test, Psychological Asses. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 2(2), 1-6. 4. Casper, R. C., Hedeker, D., & McClough, J. F. (1992). Personality dimensions in eating disorders and their relevance for subty prng. Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 31, 830-840. 5. Caspi, A.(2000). The Child Is father of the Man: Personality Continuities from Childhood to Adulthood. Journal of Personality and social Psychology, 71(1), 158-172. 6. Cassin, S., E., & Ranson, K. M. (2004): Personality and eating disorders. A decade in review. Department of Psychology, University of Calgary. 7. Cloninger, C. R. (1987). The Tridimensional Personality Questionnaire, Version IV. St. Louis: Washington University School of Medicine. 8. Cloninger, C. R., Svrakic, D. M., & Pryzbeck, T. R. (1993). A psychobiological model of temperament and character. Archives of Gen. Psychiatry, 44, 975 990. 9. Garfinkel, P. E. (1995). Classification and diagnosis of Eating Disorders. In C. Fairburn (Ed.), Eating disorders and obesity. New York: The Guilford Press (str. 125-135). 10. Gross, J. J., & John, O. P. (1998). Mapping the domain of emotional expressivity: Multi-method evidence for a hierarchical model. Journal of Personality and Social Psychology, 74, 170 191. 11. Gross, J. J., & John, O. P. (2003). Individual differences in two emotion regulation processes: Implications for affect, relationships, and well-being. Journal of Personality and Social Psychology, 85, 348 362. 12. Gull, W. W. (1984/1997). Anorexia nervosa. Trans. Clinical Soc., 7, 22-28. 13. WHO (1992). ICD-10. Classification of Mental and Behavioral Disorders. Geneva: World Health Organization. 14. Kirkley, B. G., Kolotkin, R. L., Hernandez, J. T., & Gallagher, P. N. (1992). A comparison of binge-purgers, obese binge eaters, and obese nonbinge eaters on the MMPI. International Journal of Eating Disorders, 12, 221 228.

15. Kleifield, E., Sunday, S. R., & Hurt, S. (1993). Psychometric validation of the Tridimenzional Personality Questionnaire: Application to subgroups of Eating Disorders. Comprehensive Psychiatry, 34, 249-253. 16. Kleifield, E., Sunday, S. R., & Hurt, S. (1994). Psychometric validation of the Tridimenzional Personality Questionnaire: An exploration of personality traits in Eating Disorders. Journal Psychiatry Research, 28, 413-423. 17. Leon, G. R., Fulkerson, J. A, Perry, C. L., & Cudeck, R. (1993). Personality and behavioral vulnerabilities associated with risk status for eating disorders in adolescent girls. Journal of Abnormal Psychology, 102, 438 444. 18. Leon, G. R., Fulkerson, J. A., Perry, C. L., Keel, P. K., & Klump, K. L. (1999). Three to four year prospective evaluation of personality and behavioral risk factors for later disordered eating in adolescent girls and boys. Journal of Youth and Adolescence, 28, 181 190. 19. Pryor, T., & Wiederman, M. W. (1996). Measurement of nonclinical personality characteristics of women with anorexia nervosa and bulimia nervosa. Journal of Personality Assessment, 67, 414-421. 20. Lasegue, C. (1873). On hysterical anorexia. Medical Times and Gazette, 2, 265-266. 21. Russell, G. F. M. (1970). Anorexia nervosa: Its identity as an illness and its treatment. In J. H. Price (Ed.), Modern trends in psychological medicine. London: Butterworths (str. 131-164). 22. Smederevac, S. i Mitrović, D. (2006). Ličnost metodi i modeli, Centar za primenje-nu psihologiju. Beograd. 23. Stallings, M. C., Hewitt, J. K., Cloninger, C. R., Health, A. C., & Eaves, D. (1996). Genetic and Enviromental Structure of the Trodimensional Personality Questionnare: Three of Four Temperament Dimensions. Journal of Personality and Social Psychology, 70. (1), 127-140. 24. Tellegen, A. (1982). Brief manual for the Multidimensional Personality Question-naire. University of Minnesota, Unpublished manuscript. 25. Tellegen, A., Patrick, C. J., & Curtin, J. J. (2002). Development and Validation of a Brief From of the multidimensional Personality Questinnaire. Psychological Assessment, 14 (2), 150-163. 26. Wiederman, M. W., & Pryor, T. L. (1997). MCMI-II personality scale scores among women with Anorexia Nervosa or Bulimia Nervosa. Journal of Personality Assessment, 69, 508-516. Остали релевантни подаци: основне методе статистичке обраде података, место и време експерименталне провере резултата истраживања ако је таква провера планирана, веза на шире истраживачке пројекте ако су истраживања у оквиру докторске дисертације њихов део и сл. Статистичка обрада података: Припрема података за обраду - која подразумева идентификацију и одстрањивање међузависних ентитета, атипичних и екстремних вредности (аутлејера), као и замену недостајућих података биће спроведена у одговарајућим модулима статистичких програмских пакета SPSS (PASW), STATISTICA и R. Особине личности биће операционално дефинисане као сумациони скорови на скалама упитника У првој фази статистичке обраде података биће израчунате метријске карактеристике инструмената у макро програму RTT9G, односно RTT9. У другој фази статистичке обраде података приступиће се испитивању структуре разлика између група испитаника са различитим дијагнозама поремећаја исхране. Статистичка одбрада података обухватиће, поред основних дескриптивних показатеља, дискриминациону анализу и мултиваријатну анализу варијансе и мултиваријатну анализу коваријанси. Анализе ће бити извршене у програмима

SPSS for Windows и Statistica 7.0. У трећој фази статистичке обраде података биће испитиван модераторски ефекат димензија емоционалне регулације и социјалних порука о мршавости у релацијама између особина личности и слике о себи. Биће примењено моделирање структуралним једначинама, за шта ће се применити SEPATH модул прoграма Statistica 7.0. ПОТПИС КАНДИДАТА НАПОМЕНА: Поред пријаве теме докторске дисертације, кандидат прилаже 1. Биографију са тежиштем на ток образовања и усавршавања 2. Библиографију научних и стручних радова као и саме радове 3. Личне податке за службену евиденцију, образац бр.2 (у прилогу) 4. Сагласност ментора образац бр. 3 (у прилогу)