ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION. Проф. др Недељко Родић Педагошки факултет Сомбор Faculty of Education in Sombor

Transcription

1 ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION Проф. др Недељко Родић Педагошки факултет Сомбор Faculty of Education in Sombor 1

2 ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА BASIC PRINCIPLES OF PHYSICAL EDUCATION ПРЕДАВАЊЕ 4 LECTURE 4 2

3 ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Тематске целине: 1. Принцип очигледности и свесне активности. 2. Принцип поступности и систематичности. 3. Принцип свестраности и хармоничног развоја личности. 4. Принцип доступности и индивидуализације. 5. Принцип здравствене усмерености. 6. Принцип применљивости. 7. Принцип забаве и разоноде. 8. Принцип масовности и трајности. 9. Принцип јединственог деловања. 3

4 НАСТАВА КАО РАЗВОЈНИ ПРОЦЕС За постизање циљева физичког васпитања, као развојног процеса, у којем првенствено место заузима практично систематско извођење телесних вежби, односно различитих моторичких активности, неопходно је потпуно познавање и примењивање методских и одговарајућих принципа (општих смерница образовно-васпитног рада). Исто тако, посебности физичког васпитања, као развојног процеса и претежно антрополошке дисциплине, захтева ослањање на законитости биолошког развоја (при развијању моторичких способности). 4

5 НАСТАВА КАО САЗНАЈНИ ПРОЦЕС Посебности наставе Физичког васпитања, као школског предмета и претежно педагошке дисциплине, захтевају ослањање на законитости моторичког учења и сазнајних процеса уопште (при стицању моторичких умења и навика). Целокупна настава Физичког васпитања, као наставног предмета, заснива се на општепознатим дидактичким принципима који чине међусобну везу и јединство индивидуалног и колективног обучавања и увежбавања уз ангажовање свих субјеката наставе. 5

6 ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА Сам израз принципи потиче од латинске речи principium (начело, основа, подлога, темељ, основна правила). Принципи су истовремено нормативи (прописаност), регулативи (уређеност), корелативи (суодносност) и интегративи (обједињеност) наставног рада, односно процеса. Они су темељне поставке којима је одређен карактер наставе, којима се уређује унутрашња закономерност наставног процеса. 6

7 ДЕФИНИСАЊЕ ПРИНЦИПА У општем смислу, под принципима се подразумевају општа оријентациона начела, општа правила, или руководећи захтеви, смернице којима се руководимо у организацији наставног рада на путу ка достизању постављених циљева. У физичком васпитању (вежбању) морају се уважавати основни принципи који уважавају посебности физичког васпитања и у свом међусобном повезивању, прожимању и условљавању се остварују својеврсним средствима и методама. 7

8 ПРИНЦИПИ У ФИЗИЧКОМ ВАСПИТАЊУ Међу основним принципима физичког васпитања посебно се истичу следећи: принцип очигледности и свесне активности, принцип поступности и систематичности, принцип свестраности, принцип доступности и индивидуализације, принцип здравствене усмерености, принцип применљивости, принцип деконтракције или забаве и разоноде, принцип масовности, принцип трајности и принцип јединственог деловања. 8

9 ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ И СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ (1) У процесу физичког васпитања остварује се тако што непосредан извођач наставе (учитељ) практично показује сваку вежбу, елемент или радњу, али да он и ученик (у одређеној мери) буду свесни циља примене појединих кретних активности. Очигледна настава се заснива на упознавању и примени градива (садржина, средстава) преко више чула, (и других анализатора аудитивног, кинестетичког, вестибуларног и других, које се допуњују и стварају целовиту чулну слику ), од којих су вид и слух најважнији. Чулна искуства су извор сазнања, те су уз мисаону обраду тих искустава и проверавања сазнајних резултата три ступња између којих нема оштрих граница пошто се одвијају истовремено. 9

10 ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ И СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ (2) За једну групу ученика довољно је да се вежба објасни ( сликовито изложи), па да се брзо схвати представа о кретању, другој групи ученика треба и показати, док је некима потребна, осим речи и покрета, и слика (цртеж, схема, кинограм, фотографија, филм и слично). У почетном ступњу поучавања најважније је видно опажање, а касније се појачава улога тзв. проприорецептивног система. Проприорецептори (сопствене специјализоване нервне ћелије које примају надражаје и налазе се у скелетним мишићима, тетивама и зглобовима) су рецепторни органи који се подстичу сваким покретом човечијег тела. Они нас обавештавају о покретима и положају тела у простору и појединих делова тела једног према другом, те су веома значајни за спровођење рефлексних реакција преко којих се одржава положај тела телесни став и одржавање мишићног тонуса. 10

11 ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ Принцип очигледности остварује се у наставном процесу, у самом процесу физичког васпитања, у зависности од онтогенетског развоја човека, односно у складу са ступњем зрелости и законима развитка ученика. Сваки вид очигледности, обавезно сагледаван у целини, неопходно је пропратити усменим објашњењем и описивањем. У раздобљу детињства и младалаштва сликовитим објашњавањем и/или описивањем неке моторичке активности могу се постићи и већи учинци него што се то постиже видним или неким другим опажањем. У физичком васпитању деце предшколског и/или млађег школског доба користити реч као средство посредне очигледности које се ослања на претходна знања и искуства деце, односно ученика. Постројавање деце успешно ће се остварити и без команде збор да се построје у колону или врсту ако се од њих захтева да стану један иза другог као воз или као ластавице на жици, али исто тако, на пример, и суножни поскоци успешно ће се извести ако од деце сликовито тражимо да скакућу као зека или као жаба. 11

12 ПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ (1) Принцип свесне активности захтева да ученик схвати шта, зашто и како ваља непосредно деловати, односно савлада предвиђене активности свесним напором. У дидактици се овај принцип различито назива: принцип свесности, активности, свесности и активности, самосталности, рада, саморада. Човеков рад разликује се од животињског по томе што је он свесна активност, на основу које је постао оно што јесте. Циљ васпитања уопште, а тиме и школе је да обликује активну личност деце, не само деловањем наставника у образовно-васпитном процесу, већ и свесном активности (активном улогом) ученика, схватањем и осмишљавањем материје (садржине) која се проучава и/или примењује. Неодређеност и уопштеност циља активности умањује занимање за резултат те активности, а тиме и активитет ученика. 12

13 ПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ (2) Циљ примене мора бити прилагођен учениковом добу и његовој мотивационој сфери. Вежба мора бити изведена правилно и у предвиђеном времену, чиме се постижу не само визуелна опажања, већ је то и трајни утисак на остала чула преко којих се остварује непосредна веза са конкретном активношћу. Познавањем циља појединих вежби и физичког васпитања у целини (предавања, разговори, биомеханичке анализе и сл.), постављањем конкретних моторичких задатака ради схватања сврхе неких моторичких активности у потпуности се остварује принцип свесности физичког васпитања. Тиме се ствара услов да ученик не буде само објект, већ и субјект физичког вежбања. 13

14 ПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ (3) Променом начина (методе) рада, примењивањем методе игре или такмичења (са обавезом да треба примењивати игру, али не сводити наставу на игру) и других подстицајних мера (на пример, оцењивање успешности у остваривању постављеног моторичког задатака) стварају се услови да се у деце створи коликотолико активан однос према процесу физичког вежбања, што би допринело постизању бољих резултата у раду, односно учинака на њихов организам и личност у целини. 14

15 ПРИНЦИП ПОСТУПНОСТИ И СИСТЕМАТИЧНОСТИ Два битна обележја, која се међусобно условљавају, допуњују и представљају континуирани ток ФВ. У току извођења различитих кретних активности, на дужи период, али и на једном часу, мора се водити рачуна о редоследу вежбања, интензитету и обиму увежбавања и смењивању оптерећења и одмора јер се у противном не остварују постављени циљеви, а могу настати и разне повреде. Сваки час физичког вежбања, излет, такмичење, логоровање и други облик педагошке организације Физичког васпитања, као наставног предмета, мора бити у одговарајућем временском размаку и у правилном односу на претходни облик физичког васпитања. 15

16 ПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ Систематичност се остварује на: макроплану (садржинама у наставним програмима појединих предмета, као дидактички преуређене научне дисциплине, распоређене тако да поштују научне законитости које разоткривају зависност учинака наставног рада од ступња повезаности и усклађености његових садржина, прилагођених могућностима ученика), и микроплану ( обрадом наставне целине и теме у сваком појединачном предмету, на основу њихове природне повезаности и заједништва, уз поштовање унутрашњег, логичног поретка садржине, као једне заокружене целине система). 16

17 ПРИНЦИП ПОСТУПНОСТИ Сви физички напори морају бити поступни и то постепеним увођењем у рад (загревањем), повећањем обима, величине оптерећења и захтева, јачине напрезања, поступним усложњавањем моторичких активности. Применом овог принципа полази се од простог ка сложеном (од поскакивања у месту до прескакакивања кратке вијаче у кретању), од ближег ка даљем (од бацања камена с рамена до бацања кугле), од лакшег ка тежем (од колута напред низ косу раван до колута напред на струњачи), од познатог ка непознатом (од брзог трчања и одраза на једној нози до скока удаљ из залета) и од конкретног до апстрактног, без импровизације, чиме се искључује могућност штетног деловања на дечији организам и обезбеђује постизање одговарајућих резултата. 17

18 ПРИНЦИП СВЕСТРАНОСТИ Свестраност и хармоничан развој личности обезбеђује спровођење различитих метода и употребу средстава ради што свестранијег и правилног телесног развоја деце. Под свестраним (многостраним) васпитањем подразумева се чврста веза између свих подручја образовања и васпитања. Из самог циља физичког васпитања произлази да се у повезаности са осталим образовно-васпитним подручјима тежи интегралном развоју личности. Биолошка и педагошка компонента структуре физичког васпитања омогућује свестрано и целовито развијање ученика, што одражава, с једне страна, суштину закона о јединству физичког и духовног развоја човека, па и детета као бића у развоју, и, с друге стране, суштину закона о јединству људског организма, његове грађе, функционисања и развоја. 18

19 ПРИНЦИП ДОСТУПНОСТИ И ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ (1) Овај принцип захтева да наставни процес буде доступан (приступачан, одмерен, саображен, прилагођен), појединачним и различитим могућностима, потребама, занимањима, искуству, ступњу брзине рада и другим особинама сваког ученика, односно њиховим индивидуалним одликама. У настави је доступност наставне грађе (садржине) индивидуална јер оно што је доступно једном ученику не мора бити доступно другом, али и програмско-нормативна примерена добној и/или хомогенизованој групи путем наставног програма. У школи су један вид диференцијације и индивидуализације додатна, допунска, изборна и факултативна (необавезна) настава. Принцип доступности примењених садржина добу деце (подели на ступњеве и разреде), на којима је и заснован образовно-васпитни систем, подразумева да се начин остварења прилагоди могућностима ученика, да су захтеви нешто мало изнад њихових потреба и могућности. Предмет и критеријум доступности у процесу обучавања и увежбавања, чини садржина (основно средство) процеса физичког васпитања, њена сложеност и тешкоће приликом извођења, те ступањ енергетске потрошње с обзиром на психофизиолошке реакције организма на оптерећења у допуштеним границама. 19

20 ПРИНЦИП ДОСТУПНОСТИ И ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ (2) Заснива се на потреби обучавања и увежбавања и уважавања доба, пола, нивоа моторичких способности и моторичких умења и навика (конституционална и добна примереност). Примена овог принципа је значајна јер се погрешним деловањем на виталне функције организма могу изазвати негативни учинци, угрозити здравље, правилан раст и развој. Постављање деци сувише лаких захтева (моторичких задатака) не обезбеђује довољан подстицај за даљи развој дечијих способности, а такође не подстиче њихово интересовање. Ако су захтеви сувише велики, односно моторички задаци сувише тешки, физичко вежбање (физичке активности) не одговарају могућностима ученика, па може штетно утицати и довести и до трајног оштећења организма. Због тога је неопходно, у развојном процесу физичког васпитања, хомогенизовати одељење у бар три групе ученика према њиховим могућностима, и то на групу просечних, групу исподпросечних и групу натпросечних ученика. 20

21 ПРИНЦИП ЗДРАВСТВЕНЕ УСМЕРЕНОСТИ Доприноси постизању једног од битних циљева, а то је јачање, очување и унапређивање здравља деце. Принцип упућује на непрекидне здравствено-хигијенске контроле пре, у току и после вежбања. Остварење овог принципа условљено је остварењем принципа научности, односно заснивању рада на позитивним искуствима и сазнањима, провереним чињеницама. Принцип захтева сталну и међусобну сарадњу наставника (школске установе), лекара (здравствене установе), родитеља (породице) и ученика (детета) да би се у процесу физичког васпитања обезбедила што успешнија одбрана дечијег организма од штетних утицаја (осигуравањем хигијенских услова телесног вежбања и свакодневног живота, обезбеђивањем правилне исхране, што боље заштите и јачања здравља и усвајања хигијенских навика). 21

22 ПРИНЦИП ПРИМЕНЉИВОСТИ (1) Усмерава на усвајање моторичких вештина, односно кретних знања и навика, спајањем конкретних задатака, односно вежби, у оквиру целокупне наставе. Овај принцип се назива и принцип практичне применљивости (утилитарности) и принцип повезивања наставе са животом (поучавати ученика да је настава за њега од животног значаја, да настава иде од живота ка знању и/или од знања ка животу, да се животно искуство ученика потврђује и обогаћује, да се њихова знања и умења примењују у пракси итд.). Уважавањем овог принципа увек се, при избору вежби, даје предност моторичким активностима које имају већу практичну вредност, односно онима која ће човеку користити у свакодневној животној пракси, повезивањем физичког васпитања са животом и радом. 22

23 ПРИНЦИП ПРИМЕНЉИВОСТИ (2) Не треба ограничавати ове захтеве само на борбу за очување и унапређење здравља и већу продуктивност у раду, већ и на много сложеније потребе. То значи да је неопходно, ради проширивања и обогаћивања новим потребама, да се одабирају вежбе које ће ученик моћи примењивати, у слободно време и касније у свакодневним животним условима у току целог живота ради развијања својих моторичких својстава, јачања здравља и слично, али и али и културних активности уопште ради одмора и рекреације, те забаве и разоноде. Овладавање широм основом моторичких умења и навика, уопште моторичких својстава ученика, представља темељ за брже и успешније овладавање било којим новим и сложенијим обликом моторичких активности. 23

24 ПРИНЦИП ЗАБАВЕ И РАЗОНОДЕ (1) Принцип деконтракције (опуштања) подразумева да се у процесу физичког васпитања, осим напора, изазове пријатно расположење, ведрина и задовољство деце. То су битне претпоставке човекове успешности, али и доброг и стабилног здравља. Негативна емотивна стања су на дуже време узрок многим болестима. Позната је изрека хлеба и игара, што значи да је човеку потребан хлеб да би егзистирао, а игре, разоноде, да би ту егзистенцију доживео. Једнолико и досадно телесно вежбање, без ведрине и задовољства, не одговара ни детету ни одраслом. Иначе, задово-љство је осећање које дете осећа када оствари неку своју жељу, а жеља је осећање тежње да се нешто поседује, постигне или оствари и повезана је са задовољством и незадовољством (фрустрацијом). 24

25 ПРИНЦИП ЗАБАВЕ И РАЗОНОДЕ (2) Задовољавајући дечју потребу (биолошки програмирано хтење) за игром и кретањем одговарајућим средствима физичког васпитања, веома лако постижемо жељене циљеве. Тако се постиже бржа реакција нервног система и убрзана размена материје, али и брже дисање, куцање срца, подстицање рада жлезда са унутрашњим лучењем и слични позитивни утицаји на организам деце. Процес физичког вежбања увек је кориснији ако је повезан са осећањем задовољства и пријатности, уз умерен напор и тешкоће, него крута дисциплина и претерана строгост, која одбија децу од физичког васпитања. Суштина овог принципа, односно захтева је да се пронађе склад између рада и игре, озбиљности и весеља, борбеног духа и ведрине и сл. Највећим делом остварење ових захтева, односно принципа забаве и разоноде зависи од ведрог и доброг расположења наставника (учитеља, васпитача), које уноси у процес физичког васпитања, подстиче расположење деце, односно ученика и потребу да испољи радост. 25

26 ИГРА као МЕТОД РАДА Један од оперативних циљева физичког васпитања је задовољавање дечијих основних потреба за кретањем и игром, која је биолошки детерминисана. Да би се потреба постигла неопходно је да игра буде метод рада, усмерени начин извођења различитих моторичких активности. Тиме деца кроз игру, односно организовану и усмеравану забаву и разоноду, скоро неприметно изражавају своје максималне могућности уз највеће напрезање. Задовољавајући њихову потребу (биолошки програмирано хтење) за игром и кретањем, одговарајућим средствима физичког васпитања, веома лако се постиже бржа реакција нервног система и убрзана размена материје, али и брже дисање, куцање срца и слични позитивни утицаји на организам деце. 26

27 ПРИНЦИП МАСОВНОСТИ Принцип масовности у процесу физичког васпитања подразумева обухватање целокупне популације ради подизања радне, здравствене, али и одбрамбене способности, односно постизања циљева које поставља сваки социјални систем. Принцип масовности у физичком васпитању је у супротности са принципом селекције (одабирања способних и талентованих, а одбацивање мање способних) у спорту. У процесно-развојном моделу физичког васпитања ни једно дете не сме бити искључено из систематског извођења различитих и одговарајућих моторичких активности. 27

28 ПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ Принцип трајности подразумева мере и поступке којима се обезбеђује очување стечених кретних умења и навика и радних способности за дужи период. Највећи утицај испољава се на основна моторичка умења и навике (трчање, скакање, пливање и др.). Да би се то остварило, морају се систематски и редовно примењивати предвиђене моторичке активности (занимљивим и прихватљивим облицима) и при томе настојати да их деца усвоје. Често се истиче и други део принципа, означен као прогресија, који указује да ступањ усвојености моторичких умења и навика, као вредности моторичких својстава деце, односно ученика, није тако висока да не може бити још већа. 28

29 ПРИНЦИП ЈЕДИНСТВЕНОГ ДЕЛОВАЊА Принцип јединственог деловања проистиче из јединственог циља васпитања, целокупног развоја личности деце и младих, у коме духовна, интелектуална и физичка компонента имају прворазредну улогу. Ради тога и физичко васпитање треба бити усмерено ка постизању тог циља. Често је једнострана спортска усмереност на постизање високих спортских резултата у супротности са општеваспитним циљем. 29

30 ЗАХТЕВИ ПРИНЦИПА ЈЕДИНСТВЕНОГ ДЕЛОВАЊА У физичком васпитању принцип јединствености, осим изградње објеката (вежбалишта, сала, базена), набавке справа и реквизита, програма рада који треба да служе јединственом циљу, тражи и јединствену концепцију физичке културе, јединствену стручну терминологију, јединствено школовање и коришћење стручних кадрова, јединствен систем информација, јединствену оријентацију на масовност, заједничке пропагандне акције такмичења и здравствену контролу, тесну сарадњу организација за физичку културу са школама, радним организацијама, комуналним органима, месним заједницама, кућним саветима у јединственом систему у општинама. 30

31 ОСТАЛИ ПРИНЦИПИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У школској пракси примењују се и принцип рационалности и економичности (да се у свим активностима настоји да се постигне највећи учинак уз најмањи утрошак времена, енергије и средстава), те принцип научности и сл. Може се закључити да су сви руководећи захтеви, смернице, основни принципи у физичком васпитању, међусобно тесно повезани, сваки је на свој начин значајан и незаменљив, те се због тога не могу делити по надређености и подређености, нити подвајати и на било који начин посебно истицати. 31

32 ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Тематске целине: 1. Принцип очигледности и свесне активности. 2. Принцип поступности и систематичности. 3. Принцип свестраности и хармоничног развоја личности. 4. Принцип доступности и индивидуализације. 5. Принцип здравствене усмерености. 6. Принцип применљивости. 7. Принцип забаве и разоноде. 8. Принцип масовности и трајности. 9. Принцип јединственог деловања. 32

33 ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Контролна питања: Дефинисање појма принципи физичког васпитања? Принцип поступности и систематичности? Принцип свестраности и хармоничног развоја личности? Принцип доступности и индивидуализације? Принцип здравствене усмерености? Принцип применљивости? Принцип забаве и разоноде? Принцип масовности и трајности? Принцип јединственог деловања? 33

34 П И Т А Њ А? ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА 34

35 ХВАЛА НА ПАЖЊИ! 35

36 ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА BASIC PRINCIPLES OF PHYSICAL EDUCATION ПРЕДАВАЊЕ 4 LECTURE 4 36

37 ДИДАКТИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА DIDACTICS OF PHYSICAL EDUCATION Проф. др Недељко Родић Педагошки факултет Сомбор Faculty of Education in Sombor 37