Тема: ЕФИКАСНЕ МЕТОДЕ УЧЕЊА У ФИЗИЦИ, ЕКСПЕРИМЕНТ КАО ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ТЕМЕ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Transcription

1 др Мирко Нагл, проф., Никола Гледић, проф. и мр Горан Стојићевић, проф. Тема: ЕФИКАСНЕ МЕТОДЕ УЧЕЊА У ФИЗИЦИ, ЕКСПЕРИМЕНТ КАО ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ТЕМЕ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ -усмено излагање, XII Конгрес физичара Србије, Врњачка Бања, 28. април 2. мај

2 Inquiry-Based Science Education Инквајери метод За потребе наставе природних наука креиран је IBSE (Inquiry-Based Science Education) - Инквајери метод где ученици који су ангажовани у њему не знају одговор на питање или проблем који се изучава. Подразумева се да ученици прогресивно развијају кључне научне идеје кроз учење како да истражују и граде своје знање и разумевање света који их окружује. Ученици при томе употребљавају вештине које користе научници - научни метод, односно постављају питања, сакупљају податке, резонују и преиспитују добијене податке у сагласју са оним што је већ познато, 2 извлаче закључке и дискутују добијене резултате.

3 Имплементација Инквајери метода у наставу физике у реалне услове разредно - часовног система наставе у школи узроковала је да аутори дизајнирају час који пре свега мора бити добро временски организован! То подразумева све обавезне структурне и методичке делове часа: понављање наученог, увод, главни и завршни део часа, са истакнутим циљевима, задацима, методама и облицима рада. Идеја увођења Инквајери метода у наставу, као ефикасне методе учења у физици, са временским акцентом на експеримент који је централни део наставног садржаја - теме, подразумева следеће: прво, 3

4 Прво: организацију часа фокусираног на експеримент; Друго: активно учествовање ученика у њему; Треће: мотивацију ученика помоћу савремених наставних средстава, тако да резултате мерења и обраде података одмах виде и коментаришу у току часа, а на крају часа понове, дискутују и питају; Четврто: утврђивање знања кроз домаћи задатак; Пето: одабир репрезентативног експеримента за тему коју обрађујемо; Шесто: утврђивање евалуирање да ли је час успео! Ово је план или припрема или како то сада кажемо сценарио за час. (mirkonagl.wordpress.com) Основни недостатак сценарија је што је он предвиђен за час обраде новог градива, тако да сви ученици не могу учествовати у експерименту због ограничености времена, броја апаратура или простора. 4 Предност је, да ће на неком

5 ПЕДАГОШКИ ЕКСПЕРИМЕНТ Оправданост увођења Инквајери метода утврђена је педагошким експеримент са паралелним групама. Узорак су чинили три одељења са укупно 90 ученика трећег разреда друштвено-језичког смера гимназије. Провера уједначености група извршена је на основу просечне оцене општег и успеха из физике. Контролна група (К) је прво одељење. Тема Математичко клатно је обрађена класично, у нашим школама најраширенијем-трансмисионом методу, где наставник прича и ученици слушају (предавање и примање знања), а наставна средства су табла и креда. У експерименталној групу 1 (Е1), друго одељење, експериментални фактор је настава по Инквајери методу реализована по сценарију. У експерименталној групу 2 (Е2), треће одељење, експериментални фактор су настава подржана са демонстарицоним огледом и мултимедијом. На крају истраживања урађено је финално мерење 5 знања ученика у све три групе. Мерни инструмент је био тест.

6 Циљ истраживања био је да се утврди да ли настава по Инквајери методу повећава квантум знања ученика, на основу којег су дефинисани задаци, формулисна нулта (Инквајери метод не утиче на квантум знања ученика - групе су једнаке) и алтернативна (Инквајери метод повећава квантум знања ученика - постоје статистички значајне разлике између група) хипотеза, а затим и тестирана. За обраду резултата истраживања коришћена је дескриптивна статистика и њени параметри. За утврђивање статистички значајних разлика на основу резултата тестирања између посматраних група коришћена је анализа варијансе (ANOVA) као групни и Такијев (Tukey) као поједниначни тест. 6

7 РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Дескриптивна статистика финалног теста показала је да је квантум знања Е1 највећи, затим следи Е2 и К група. Вредности дескриптивних статистичких параметара који указују на ту чињеницу дати су у табели 1: ТАБЕЛА 1. Дескриптивни статистички параметри финалног тестирања Групе AS SD Se CV Min Max Контролна 17,35 3,15 0, ,16 12,00 26,00 Експериментална 1. 24,75 2,68 0, ,83 19,00 30,00 Експериментална 2. 22,15 2,88 0, ,00 17,00 28,00 AS аритметичкa срединa, SD стандарднa девијацијa, Se стандарднa грешкa аритметичке средине, CV коефицијент варијације и (Min, Max) интервал варијације 7

8 Анализа дескриптивних статистичких параметра за финални тест показује да је вредност бодова Е1 била највећа и износила је 24,75 бодова са стандардном девијацијом од 2,68. Најмањи број бодова је код К групе:17,35±3,15. Коефицијент варијације К износио је 18,16% што је највећа вредност овог параметра и он је настао као последица великог интервала варијације (14 бодова). Коефицијенти варијације Е1 и Е2 износили су 10,83% и 13,00% и били си најмањи у односу на све испитиване параметре, подаци су били хомогени, а интервали варијације код обе групе износили су 11 бодова. На основу резултата финалног теста, може се констатовати висок квантум знања Е1 и Е2 у односу на К групу ученика. Између Е1 (82,50%) и Е2 (73,83%), постоји разлика у квантуму знања. Виши квантум знања Е1 у односу на Е2 може се објаснити чињеницом да је уведен Инквајери метод. 8

9 Графички приказ квантума знања у % на финалном тесту приказан је на слици 1: СЛИКА 1. Квантум знања ученика у % на финалном тесту Статистичка значајност разлика испитиваних група за финални тест дат је у табели 2: ТАБЕЛА 2. Статистичка значајност разлика Група AS Експериментална 1. Експериментална 2. Контролна Експериментална 1. 17,35 / 1, * Експериментална 2. 24,75 / / 5.30* Контролна 22,15 / / / * р<0.01 коефицијент значајности 9

10 Значајност разлика између испитиваних група одређивана је помоћу потпуно случајног плана. Израчуната F вредност (23,42) указује на постојање врло значајних разлика (p 0,01) између испитиваних група. Значајност разлика између експерименталних група појединачно установљена је помоћу Такијевог теста. Овим тестом установљена је врло значајна разлика (p 0,01) између К и Е1 (6,55), као и К и Е2 групе (5,30). Претпоставка о једнакости Е1, Е2 и К групе ученика се не може прихватити што значи да рад по Инквајери методу има утицај на процес учења наставних садржаја и квантум знања. Између осталих група у експерименту нису установљене значајне 10 разлике (p 0,05).

11 Можемо закључити да за алтернативну хипотезу, Инквајери метод повећава квантум знања ученика, постоје статистички значајне разлике између група. Доказали смо да примена Инквајери метода, а када је експеримент централни део теме - наставног садржаја, повећала квантум знања ученика и као таква је ефикасна метода, те је препоручујемо наставницима! 11

12 ПИТАЊА?! МОЛИМ ВАС ИМАЈТЕ МИЛОСТИ! ХВАЛА НА ПАЖЊИ! ДОЂИТЕ НА УГЛЕДНИ ЧАС МАЈА У САТИ ДА ВИДИТЕ РЕАЛИЗАЦИЈУ ТЕМЕ!