ЕФЕКТИ НТЦ ПРОГРАМА ВЕЖБАЊА НА РАЗВОЈ МОТОРИКЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Ранко Д. Рајовић ЕФЕКТИ НТЦ ПРОГРАМА ВЕЖБАЊА НА РАЗВОЈ МОТОРИКЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА Докторска дисертација Ниш, 2016

2 UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SPORT AND PHYSICAL EDUCATION Ranko R. Rajović EFFECTS OF ТHE NTC PROGMAMME EXSERCISES ON THE DEVELOPMENT OF PRESCHOOL CHILDREN MOTOR SKILLS PhD thesis Niš, 2016

3 Оно што се потпуно не разуме, не може се поседовати. Јохан Волфганг Гете

4 Ментор: др Драгана Берић редовни професор Факултета спорта и физичког васпитања, Универзитет у Нишу Чланови комисије: 1. др Милован Братић редовни професор Факултета спорта и физичког васпитања, Универзитет у Нишу, председник 2. др Ненад Стојиљковић, доцент Факултета спорта и физичког васпитања, Универзитет у Нишу, члан 3. др Мирослава Живковић, редовни професор Медицинског факултета, Универзитет у Нишу, члан Датум одбране: године

5 Наслов докторске дисертације Резиме Кључне речи Научна област Ужа научна област ЕФЕКТИ НТЦ ПРОГРАМА ВЕЖБАЊА НА РАЗВОЈ МОТОРИКЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА Проблем моторичког развоја деце предшколског узраста веома је актуелан у времену када се савремено друштво суочава са врло ниским нивоом физичке активности који добија епидемиолошке размере. Кретање представља врло значајан фактор правилног раста и развоја организма. Кроз игру и физичку активност деца предшколског узраста уче и усавршавају моторне вештине које ће бити добра основа за касније савладавање сложених моторичких вештина. Кретање је саставни део дечије свакодневице. Бројна истраживања су потврдила да функција кретања код деце није само забава и разонода већ она представља моћно средство физичког, менталног, емоционалног и социјалног развоја детета. Циљ истраживања је био да се утврде ефекти НТЦ (Никола Тесла центар) програма физичког вежбања на развој моторичких способности деце предшколског узраста. Спроведена је лонгитудинална студија, у државном вртићу, са две паралелне групе од којих је једна примењивала НТЦ програм вежбања у трајању од 6 месеци, док је друга група примењивала уобичајен програм вежбања. Узорак је био сачињен од две групе деце старости 4 до 6 година. Моторика деце процењена је батеријом тестова БОТ 2 која се састоји од 14 субтестова. На основу примењених статистичких анализа утврђено је да су деца из експерименталне групе остварила значајнији напредак у испитиваним моторичким способностима чиме су потврђени ефекти НТЦ програма физичког вежбања на развој моторичких способности деце предшколског узраста. Узимајући у обзир и чињеницу да је за развој моторичких способности предшколски узраст сензитивни период, примена НТЦ система вежби у овом добу могла би значајно да унапреди моторички и здравствени статус деце као и бољу сензомоторну интеграцију и стимулативно делује на когнитивни развој. Овакав програм би унапредио иницијално стање физичких способности деце кроз развој моторике до оптималног нивоа и позитивно би утицао на стварање навике за редовним физичким вежбањем. НТЦ програм, моторички развој, предшколски узраст Физичко васпитање и спорт Научне дисциплине у спорту и физичком васпитању УДК број

6 Title of Doctoral dissertation Summary Key words Scientific field Specified scientific field EFFECTS OF ТHE NTC PROGMAMME EXSERCISES ON THE DEVELOPMENT OF PRESCHOOL CHILDREN MOTOR SKILLS Problem of the preschool children motor development is a highly current topic at a time when modern society is faced with a very low level of physical activity, which in turn assumes the epidemiological extent. Movement is a very important factor in the proper growth and development of the organism. Through the play and physical activities preschool children learn and develop motor skills which will provide a solid basis for prospective complex motor skills mastering. A movement is an integral part of children's everyday life. Numerous studies have confirmed that the function of movement in children is not only fun and entertainment, but it also represents a powerful means of physical, mental, emotional and social development of a child. The aim of this study was to determine the effects of NTC (Nikola Tesla Centre) Programme of physical exercise on the development of preschool children motor skills. A longitudinal study was performed in state kindergartens with two parallel groups one of which applied NTC Programme for a period of 6 months, while the second group applied the usual exercise program. The sample was composed of two groups of children aged 4 to 6. Children s motor abilities were estimated by a battery of tests BOT 2 comprising 14 subtests. On the basis of the applied statistical analyses it was found that children in the experimental group achieved significant improvement in motor skills test which confirmed the effects of the NTC Programme in physical exercise on the preschool children motor skills development. Bearing in mind the fact that for the development of motor abilities preschool children age is a sensitive period, the application of the NTC exercises system in this age could significantly improve motor skills and health status of children as well as a better sensorimotor integration and a stimulating effect on cognitive development. Such a program would improve the initial state of the physical abilities of children through the development of their motor skills to the optimum level and have a positive impact on the creation of habits of the regular physical exercising. NTC Programme, motor development, preschool age Physical Education and Sport Academic discipline in Sport and Physical Education UDC number

7 Научни допринос докторске дисертације Докторска дисертација остварује свој значај тиме што добијени резултати указују на значајан статистички ефекат НТЦ програма вежбања на развој моторичких способности деце предшколског узраста. Данас је добро познато да организована физичка активност током предшколског периода може значајно да допринесе развоју не само моторичких способности детета већ и развоју целокупног антрополошког статуса детета. Предшколски период је право време за имплементацију различитих програма физичког вежбања. Током овог периода развијају се базичне моторичке способности које ће бити добра основа за каснији развој специфичних моторних вештина. Scientific contribution of the Doctoral Thesis The Doctoral thesis gains its importance since the obtained results indicate the statistically significant effect of the NTC Programme excercises on the development of preschool children motor skills. Nowadays, it is well-known that organised physical activity during the pre-school period may substantially contribute to the development of not only motor abilities in children but also the entire anthropological status of children. The pre-school period is the right time for implementation of different programmes of physical exercise. During this time, basic motor abilities develop and they make a good basis for the subsequent development of specific motor abilities.

8 Захвалност аутора Изражавам дубоку захвалност: Радозналој и веселој деци предшколске установе Чика Јова Змај, објекат Наша деца из Београда (Вождовац) која су ми игром и свакодневним активностима помогла да истражим утицај специфичних активности на развој комплексних моторичких способности и тако била моји својеврсни асистенти. Цењеним васпитачима који су спроводили Програм, сарадницима Снежани Станковић, Драгани Вучић Ђурић, Маријани Ковачевић и Марини Илић. Поштованој проф. Грозданки Гојков која је била охрабрење и светионик током година истраживања и ненаметљиво ме покретала у трагању за начином да једну пионирску идеју применим у свакодневном раду са децом. Драгим сарадницима и пријатељима Александри Боровић и Љубомиру Кустудићу који су веровали у моју визију и омогућили да радим са даровитом децом у Менси и тако омогућили да се ова идеја развије, а пре свега Урошу Петровићу на заједничком трагању и откривању нових путева. Пењемо се и даље неиспитаним литицама не знајући шта је испод следећег камена, помажемо један другом и тако отварамо нове могућности деци која су све више заробљена у виртуелни свет и којој морамо пружити шансу, пре свега едукујући родитеље, васпитаче и учитеље. Уваженом проф. Миловану Братићу и доценту Ненаду Стојиљковићу који су ме подржавали и врсно саветовали током припреме и израде дисертације. Највећу захвалност дугујем свом ментору, проф. др Драгани Берић, на стручности и стрпљењу. Њена способност да ме подстакне и не дозволи да одем прешироко у свом истраживању у оквиру ове дисертације имала је за мој рад велики значај. Поштованим родитељима који су ме усмеравали од најранијег детињства и учили да истрајност и упорност у раду воде до постигнућа, који су и даље инспирација за трагањем у истраживању непознатог. Отац Драгомир ме је научио шта значи радост коју доносе нова открића и помоћ људима и да све што радимо треба чинити посвећено, као да је то једини посао на свету. И на крају, посебну захвалност на стрпљењу дугујем жени Јелки и деци Иви, Вуку, Катарини и Данилу, који су имали довољно разумевања за мој рад и помогли да радим оно што волим, на чему сам им неизмерно захвалан. Ранко Рајовић 0

9 С А Д Р Ж А Ј 1. УВОД Развој детета Развој мозга Моторички развој Когнитивни развој Повезаност моторике и когниције Дефиниције основних појмова Основе НТЦ програма ПРЕГЛЕД ИСТРАЖИВАЊА Истраживања у вези са НТЦ програмом Осврт на досадашња истраживања ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА ЦИЉ И ЗАДАЦИ ХИПОТЕЗЕ МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА Узорак испитаника Узорак мерних инструмената Мерни инструменти за процену антропометријских карактеристика узорка Мерни инструменти за процену моторичких параметара Опис мерних инструмената Антропометријске карактеристике Moторичке способности Организација мерења Експериментални третман (НТЦ програм физичког вежбања) Методе обраде података РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Дескриптина статистика Ранко Рајовић 1

10 8. ДИСКУСИЈА ЗАКЉУЧАК ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА БИОГРАФИЈА Ранко Рајовић 2

11 1. УВОД Током раног детињства и предшколског периода покрет и физичка активност су саставни део дечијег живота. Првих шест година живота деца истражују себе и свет који их окружује кроз покрет и кретање. Они спознају карактеристике и способности свог тела и околине покретом и сензацијама о ономе што их окружује доживљеним кроз покрет и кретање (Zimmer, 2012). Изучавање моторичких способности деце старости до шест година нарочито је важно за потпуно разумевање њихове личности (Payne & Isaacs, 2012). Добро познавање моторичког развоја деце директно је повезано с планирањем адекватних програма физичке активности који би допринели развоју моторике, док би идентификација деце која у томе заостају била први корак у превенцији потешкоћа које се касније могу јавити. Рано откривање и интервенција код деце која заостају у моторичком развоју у значајној мери могу смањити проблеме који настају услед успореног моторичког развоја (Berk & DeGangi, 1979). Систем образовања требало би да буде усмерен ка развоју пуног потенцијала деце уз задовољавање њихових физичких, менталних и емоционалних потреба. Већина програма у предшколским и основношколским установама фокусирана је на академски и емоционални развој деце док је физички развој запостављен. Истраживања спроведена у протеклом периоду потврђују да смањен ниво физичке активности доводи до смањеног нивоа моторичких способности деце (Malina, Bouchard & Bar-Or, 2004), али такође и да повећан ниво физичке активности доводи не само до физичког напретка већ и до унапређења интелектуалних способности и емоционалног стања деце (Malina et al., 2004) што је веома значајно у процесу њиховог укупног развоја. Физичке активности у којима ће деца истовремено ангажовати и своје когнитивне капацитете допринеће значајном физичком и интелектуалном развоју. Велики је број активности у којима деца морају успешно да координирају интелектуланим и физичким радом. Да би дете успешно савладало писање, читање, говор и гестикулацију оно мора да влада добрим моторичким способностима, јер се наведене активности, иако на први поглед изгледају искључиво као академска интелектуална знања, базирају на моторним функцијама. У процесу учења писања, дете осим што мора да зна азбуку и како се од слова формирају речи, мора да овлада и фином моториком која ће му омогућити да на Ранко Рајовић 3

12 правилан начин држи оловку, да је помера исписујући слова. Да би дете успешно савладало писање, ум и тело, когниција и моторика, морају да функционишу са високим нивоом координације. Ангажовање деце у физичким активностима од самог почетка омогућава им да развију бољу контролу покрета што ће се даље позитивно одразити на њихов академски успех. Деца са високим нивоом моторичких способности поседују бољу свест о свом телу и виши ниво самопоуздања. Физичка активност утиче на формирање нових нервних путева којима се информације преносе кроз централни нервни систем (ЦНС). На овај начин дете развија своје интелектуалне капацитете и ствара добру основу за учење и решавање интелектуалних задатака. Развој спретности код деце један је од главних задатака правилног развоја. Роберт Малина (Malina et al., 2004) све кретне активности дели на кретне обрасце и вештине. Обрасци представљају основне елементе специфичног кретања као што су ходање, трчање, скокови, бацања. Ово је глобални концепт који обухвата опште карактеристике кретања. Вештине се по његовом мишљењу односе на прецизност, економичност и ефикасност кретања и комбинацију кретања као што је случај код спортских вештина. Углавном сва деца науче да трче, скачу, бацају, поскакују и сл., али оно по чему се она разликују је да ове кретање не изводе са истим нивоом вештине. Различити аутори различито дефинишу кретне обрасце и вештине. Фундаментални кретни образац се обично описује као базична кретна вештина (Seefeldt & Haubenstricker, 1982). Термин вештина може да има и другачије значење додељено специфичним захтевима спорта као што је, на пример, исказано у следећој дефиници: Вештина се односи на способност спортисте да одабере, организује и изврши акцију која одговара датој ситуацији на ефективан, конзистентан и ефикасан начин (Williams, Horn & Hodges, 2003, стр. 198). Теоријски оквир који тренутно заузима доминантно место у истраживањима моторичког развоја, и до одређене мере моторног учења, јесте модел динамичког система (Thelen & Smith, 1996; Lewis, 2000). Овај приступ истиче почетак интеракције између детета, окружења и моторичких задатака. Динамички системи су комплексни и међусобно повезани, састоје се од много различитих компоненти, и карактеришу се самоорганизацијом. Динамички системи, како им само име указује, непрекидно се мењају, делују у различитим временским сегментима и просторним нивоима тако да постоји стална темпорално-спацијална варијабилност кретних образаца. Моторички развој и стицање моторних вештина одвијају се у непрекидној интеракцији између: Ранко Рајовић 4

13 1. детета извођача кретања: његовa телеснa димензијa и пропорцијa, телеснa композицијa, биолошкa зрелост, когнитивне способности, понашање; 2. окружења: атмосфера у којој се дете одгаја, могућности, стимулација, величина објеката у манипулативним задацима, инструктажа и пракса, квалитет инструкција и супервизије одраслих, правила; 3. специфичности кретног задатка (Malina et al., 2004) Дете, окружење и моторни задатак представљају три најважнија фактора који одређују на који ће се начин моторни систем развијати (Newell, 1986). У току предшколског периода и млађег школског узраста деца развијају компетенције на основи сачињеној од различитих фундаменталних кретања. Она представљају темељ на коме ће се изградити други кретни обрасци, вештине и нарочито вештине специфичне за одређени спорт. Тај процес усвајања нових вештина одвија се у фазама које је тешко предвидети и разграничити, јер постоји велика варијабилност између различитих појединаца као и унутар самог појединца. Нека деца показују релативно дуге периоде стабилности или минималних промена праћених наглим напретком, друга пак назадују до извесног периода када ће напредовати до вишег нивоа, а има и оних који ће напредовати непрекидно (Malina et al., 2004). 1.1 Развој детета Развој је појам којим се обухватају све прогресивне и континуиране, квантитативне и квалитативне промене у структурама и функцијама организма, повезане с растењем (и старењем), односно сазревањем, али и утицајем искуства, па и учења (Sluckin, 1971, 359). Раст и развој су најбурнији у предшколском периоду, тачније развој је најбржи до треће године, али се убрзано одвија све до шесте године живота детета (Kamenov, 2008). Сваки развојни период одликују следеће главне области развоја: социјални и емоционални, когнитивни, и физички развој (Berk, 2004). У свакој развојној фази (дете је) врло селективно: од свих могућих утицаја из околине оно је веома пријемчиво за неке оне који иду у сусрет његовим развојним и личним потребама и уједно с тим, врло затворено за оне који не одговарају његовим моћима и његовим интересима (Ivić i Damjanović, 1983, 18-19). Раст и развој деце и њихово сазревање су условљени континуираном и сложеном интеракцијом разних фактора који могу бити ендогени (генетски, хормонални, полни) и Ранко Рајовић 5

14 егзогени (клима, исхрана, физичка активност, социоекономски фактори, психолошки фактори, болести и друго) (Trajkovski, Tomac, & Maric, 2014). Фактори генетике и околине често кроз интеракцију доводе до развојних промена, а не кроз независне механизме (Feldman, 2011). 1.2 Развој мозга Заједно с урођеним генетским факторима, нова искуства као и бихевиорални одзив имају утицај на још увек незрели мозак и стимулишу даљи развој неуралних путева, а временом, искуство почиње да има све већу функцију у обликовању неуронских путева (Tau & Peterson, 2010). Број неурона у људском мозгу достиже највећи ниво 28. месеца гестацијске недеље, али чак половина неурона произведена током неурогенезе умре у процесу апоптозе или природним одумирањем ћелије до краја адолесценције (Lossi & Merighi, 2003). Ћелије које шаљу сигнале у неодговрајуће регије бивају елиминисане, јер је мања вероватноћа да ће ове ћелије слати сигнале синхроно са другим пресинаптичким ћелијама, што доводи до немогућности ослобађања тропичног фактора неопходног за преживљавање пресинаптичких неурона (Eyre, Taylor, Villagra, Smith, & Miller, 2001; Goda & Davis, 2003). Према томе, синхрона неуронска активност је такође битна за преживљавање и одржавање неурона, синапси и неуронских путева. Генерално, секвенца у којој кортекс сазрева је паралелна са когнитивним значајним етапама у људском развоју (Gogtay et al., 2004). Регије које имају улогу у примарним функцијама, као што су моторички и сензорни системи, сазревају најраније, затим следе темпоралне и паријеталне асоцијативне регије које се везују за основне језичке вештине и просторну пажњу (Casey, Tottenham, Liston, & Durston, 2005). Асоцијативне регије вишег нивоа, као што су префронтални и латералнотемпорални кортекс, које интегришу примарне сензомоторне процесе и регулишу базичне процесе везане за језик и пажњу, сазревају на крају (Gogtay et al., 2004, Sowell et al., 2004). Зрела когниција, која се карактерише способношћу филтрирања и супримирања ирелевантних информација и акција у корист оних које су релеванте (Casey, Tottenham, & Fossella, 2002), постиже се кроз сазревање кортекса. Прве две године живота су обележене убрзаним неуронским процесима и синаптогенезом, након чега долази до такозване плато фазе развоја (Horska et al., 2002). Иако се величина мозга током ове фазе, односно између друге и пете године живота, не мења драматично, мијелинизација и синаптичко ремоделовање су посебно активни (Tau & Peterson, 2010). Медицинске студије су показале да је Ранко Рајовић 6

15 свеукупан метаболизам мозга у четвртој или петој години живота дупло већи него код одраслих, а остаје висок све до девете или десете године живота (Tau & Peterson, 2010). Претпоставља се да ово драстично повећање метаболичке активности унутар мозга рефлектује бујан раст неурона и глије, као и процесе мијелинизације и синаптичког ремоделовања (Tau & Peterson, 2010). Мијелин и бела маса. Између 20. и 28. гестацијске недеље могуће је детектовати мијелин у субкортикалним регијама, па тек касније у кортикалним (Tau & Peterson, 2010). Између 36. и 40. гестацијске недеље пропорција укупне запремине мозга која садржи мијелинизовану белу масу расте са 1 на 5 % (Hüppi et al., 1998). Мијелинизација рефлектује убрзање неуронског преноса и комуникације, а одвија се убрзано током прве године живота, након чега је овај процес спорији, али сталан (Barnea-Goraly et al., 2005). Мијелинизација се одвија у постериорно-антериорном правцу по генералном шаблону сазревања неуронских путева (Brody, Kinney, Kloman, & Gilles, 1987). Сензорни путеви су први мијелинизовани, након тога моторни путеви, па тек онда асоцијативне регије, а најудаљенији делове фронталних режњева су досегнути између седмог и једанаестог месеца (Barkovich, Kjos, Jackson, & Norman, 1988). Повећање беле масе се и касније, али спорије наставља кроз детињство, адолесценцију, одрасло доба и достиже врхунац средином пете деценије живота (Matsuzawa et al., 2001; Paus et al., 2001). Истраживања показују да је стопа повећања организације беле масе највећа до 10 године живота (Ashtari et al., 2007). Вероватно је да експанзија глије и мијелинизација током најранијег детињства имају велики удео у наглом расту мозга који примећујемо код новорођених и малих беба (Dekaban, 1978). За разлику од сиве масе, бела маса се повећава линеарно током развоја до раног одраслог доба (Gogtay et al., 2004; Giedd et al., 1999). Ове промене, којим се убрзава неуронски пренос и комуникација, рефлектују процес мијелинизације. Синаптогенеза. Време синаптогенезе је различито у различитим деловима кортекса. У примарном визуелном кортексу, на пример, након наглог почетка формирања синапси између 3. и 4. месеца живота, повећава се густина синапси и достиже врхунац између 4. и 12. месеца, након чега просечан број синапси по неурону опада (Bourgeois, 1997). Синаптогенеза у префронталном кортексу почиње отприлике у исто време као и у сензорном кортексу, али не достиже врхунац све до 8. месеца, настављајући се и у другој години живота (Huttenlocher & Dabholkar, 1997). Хистолошки налази указују на и даље присутну синаптогенезу након најранијег периода детињства јер запремина кортикалне сиве масе наставља да се повећава Ранко Рајовић 7

16 кроз 4. и 5. годину живота (Levitt, 2003). Густина синапси достиже врхунац прво у примарним сензорним регијама, затим у асоцијативним регијама, па префронталном кортексу који је задужен за више когнитивне функције. Такође, локалне кориткалне везе се појављују пре оних које су удаљеније (Tau & Peterson, 2010). Процес чишћења (енг. prunning). Елиминација аксона, дендрита и синапси, као и умирање неурона процесом апоптозе су битни процеси који балансирају повећану бројност аксона, дендрита и синапси (Cowan, Fawcett, O'Leary, & Stanfield, 1984). Овај процес елиминације започиње у касној гестацији да би након рођења постао све активнији. Као и код синаптогенезе, процес чишћења се одвија прво у сензорним и моторним регијама након рођења, затим у асоцијативним регијама и корпус калозуму, па касније и у регијама задуженим за више когнитивне функције (Levitt, 2003). Спроведене студије показују да се фино подешавање кортикалних веза одвија елиминацијом прекомерних синапси, као и ојачавањем релевантних веза с развојем и искуством (Casey et al., 2005). Сива маса. Медицинске студије су показале да запремина кортикалне сиве масе почиње да опада у касном детињству или адолесценцији (Gogtay et al., 2004; Lenroot et al., 2007). Конкретно, показано је да се губитак кортикалне сиве масе одвија најпре у примарним сензомоторним регијама, а тек касније у дорзолатералном префронталном кортексу (Gogtay et al., 2004). Кортикално стањивање се користи као поуздан маркер сазревања (Tau & Peterson, 2010). Постоји значајна корелација између смањења корикалне дебљине и развоја радне меморије и когнитивне контроле (Kharitonova, Martin, Gabrieli, & Sheridan, 2013). 1.3 Моторички развој Према теорији интегралног развоја (Ismail & Gruber, 1971) постоји корелација између моторичког, когнитивног и емоционалног развоја. Ова корелација опада с годинама, те је једноставније у раном периоду утицати на једну област развоја кроз друге две. Према томе, развојне области кроз које дете пролази током одрастања се не одвијају независно једна од друге, па често напредак у једној области утиче на напредак у другим областима што поготово важи за моторички развој у раном детињству (Trajkovski et al., 2014). У прве две године живота моторички развој има кључну улогу у развоју интелектуалних способности, при чему моторички способнија деца једноставније усвајају информације из средине која их окружује (Parizkova, 1996). Ранко Рајовић 8

17 С друге стране, неким моторичким вештинама у раним фазама живота потребан је развој или унапређење других способности, попут перцептивне или когнитивне способности (Bushnell & Boudreau, 1993). Ретко у којем од домена свог развоја дете напредује тако много и тако брзо као у моторици (Kamenov, 2008). Потреба за разним видовима физичке активности спада у основне људске потребе и нарочито је изражена у детињству (Kamenov, 2008). Дете за релативно кратко време прелази од фазе у којој потпуно зависи од других до фазе у којој је скоро сасвим независно од њих у том погледу (Hurlock, 1970, 143). Познато је да се фронтални режањ развија постериоантериорно. Ово је значајно за моторички развој, јер је познато да задњи део фронталног режња контролише моторичке функције. Овај начин развоја је познат као portional development и објашњава зашто се моторичке функције развијају релативно брзо током типичног развоја детета, док логика, коју контролише средњи и предњи део фронталног режња обично се не развије до касног детињства и ране адолесценције (Soska, Adolph, & Johnson, 2010). Физичка активност у предшколском добу има битан удео у физичком, социјалном и психолошком здрављу (Strong et al., 2005). Истраживања су показала значајну позитивну корелацију између развоја моторичких способности и нивоа физичке активности у предшколском узрасту (Cliff, Okely, Smith, & McKeen, 2009; Oliver, Schofield, & Kolt, 2007). Уочено је да најмање физички активна деца показују најслабије резултате на тестовима моторичких вештина (Fisher et al., 2005). Piek i sar. (2008) су установили да је развој грубих моторичких вештина током прве четири године живота предикција когнитивног развоја у раношколском добу, посебно у области брзине процесуирања информација и радне меморије. Моторна активност, као мишићна радња којом се тело креће у простору, подразумева рефлексне и вољне манипулативне активности екстремитета и тела (Kamenov, 2008). Иако су многи аспекти развојних промена континуирани и не показују јасно диференциране етапе развоја (Patterson, 2008), значајне периоде развоја моторике у раном узрасту можемо поделити на рефлексни, сензомоторни и психомоторни (Kamenov, 2008). Већ у дванаестој недељи феталног живота јављају се први покрети као рефлексни одговор који преовлађују и после рођења детета. У петом, односно шестом месецу живота почињу да се јављају вољни покрети који више нису само одраз рефлексних радњи већ израз жеље за променом положаја тела у простору чиме се повећава количина и квалитет чулних информација. Овај период је означен као сензомоторни период и траје до средине друге године живота. Промене у Ранко Рајовић 9

18 виду постизања контроле над сопственим мишићним апаратом и успешног савладавања силе теже спадају у најзначајнија постигнућа детета у раном узрасту која нису битна само за телесни, већи за општи развој личности. Од прве до седме године игра је основни начин на који се компоненте моторног развоја могу развијати до оптималних граница. Током треће године наступа период психомоторних активности. Према Пијажеу на сензомоторни период се наставља преоперациони стадијум (2 до 7 година), па стадијум конкретних операција (7/8 11 година) и стадијум формалних операција (11/12 године). Ходање и трчање млађе предшколске деце су и даље несавршени. Дужина корака није константна, развој удружених покрета руку тек почиње, покрети још увек нису праволинијски, а при трчању нема спринта. Развојем централног нервног система ходање и трчање постају природнији, а на крају предшколског периода повећавају се сви квантитативни и квалитативни показатељи локомоције. Код 93 до 94% деце узрастa од 6-7 година запажају се удружени покрети у току ходања и трчања, трчање је праволинијско и ритмично, галопирање се испољава код 84% деце, повећава се брзина трчања и дужина корака (Zaporožec i Eljkonin, 1966, str. 197). У овом узрасту деца први пут овладавају и другим облицима кретања: скоковима у вис и у даљ, повезујући залет са одразом, летом и лаганим доскоком; бацањем предмета на циљ; бацањем и хватањем лопте; практичним вештинама вожњом трицикла, бицикла, котураљки, клизаљки, укључујући и усвојене елементе спортских игара. Овде се већ говори о сложеном виду моторике, односно о вољној и свесној моторној активности која подразумева прво стварање плана, замисли радње, а затим се она одвија под пуном контролом свести. Типичне индивидуалне разлике у моторној способности су честе и делом зависе од тежине и грађе детета. Након периода најранијег детињства, типичне индивидуалне разлике веома зависе од прилика за вежбање, посматрање и давање инструкција за одређене покрете. Атипични моторички развој, као што су перзистентни примитивни рефлекси након 4-6 месеца или закаснело проходавање, могу бити индикатори заосталости у развоју или поремећајима попут аутизма, церебралне парализе и Дауновог синдрома (Patterson, 2008). Ранко Рајовић 10

19 1.4 Когнитивни развој Когнитивни развој је могуће најбоље разумети кроз дело Пијажеа чије је централно начело промена не само квантитета когниције, већ и квалитета (Kliegman, Behrman, Jenson, & Stanton, 2011, 29). Пијаже развој тумачи као успостављање равнотеже кроз непрекидно одвијање процеса асимилације и акомодације, која су два комплементарна процеса адаптације. Према овом моделу развој представља интеракцију организма и средине, где посредством активности организам асимилира средину и информације примењујући своје структуре, а при акомодацији мења когнитивне структуре у складу са особеностима средине, чиме се постиже адаптација (Brković, 2011). На овај начин, деца константно и активно реорганизују когнитивне процесе (Kliegman et al., 2011, 29). Предшколски узраст одговара Пијажеовом преоперационом стадијуму (од 2-7 године). Овај узраст је обележен доминацијом жеља, егоцентризмом, магичним мишљењем, као и мишљењем којим доминира перцепција, а не апстракције. Овај стадијум представља припрему за конкретне операције, дете почиње појмовно да реконструише оно што је научило на нивоу радњи у сензомоторном периоду, као и оно што је било изграђено помоћу основних елемената когнитивне структуре, тзв. шеме (Brković, 2011). Затим, почињу да се јављају симболичке функције које поред језика укључују менталне представе дете почиње да користи симболе и није више ограничено на радњу (ibid.). Око четврте године почиње ментално разврставање објеката што означава почетке класификације (ibid.). Иако концепти Пијажеа представљају основу разумевања психолошког развоја, временом су ипак многе његове констатације доведене у питање (Каменов, 2008). Рецимо, иако је експериментима демонстрирао доминацију перцепције у односу на логику код деце предшколског узраста, скорија истраживања указују на то да предшколска деца ипак имају способност разумевања неких каузалних веза, што значајно мења наше разумевање способности апстрактног мишљења предшколске деце (ibid.). Такође, данас знамо да се логичко мишљење јавља пре пубертета, а не тек у овом периоду како је Пијаже тврдио (ibid.) Ранко Рајовић 11

20 1.5 Повезаност моторике и когниције Већ након рођења, сензорни и моторни кортекс подлежу драматичним променама и подешавањим, затим следе промене асоцијативног кортекса и корпус калозума, па тек касније регионима који играју улогу у вишим когнитивним функцијама (Levitt, 2003). Показано је да су субкортикалне регије и сензомоторни кортекс метаболички најактивније мождане регије до 5. постнаталне недеље (Chugani, 1994; Chugani, Phelps, & Mazziotta, 1987). Правилан развој регија мозга задужених за обраду сензорних и моторних информација је од кључне важности јер поред своје основне функције ове регије имају улогу и у развоју антериорнијих регија мозга, као и асоцијативног кортекса, чија функција, између осталог, и јесте да интегрише информације из сензомоторне регије. Поједини научници чак сматрају да је примарна улога мозга кретање, а да су се сви остали мождани центри развијали и еволутивно усавршавали како би довели до што оптималније телесне реакције. Ако се једноставном аналогијом посматра да жива бића која се не крећу немају нервне ћелије и нервни систем, а да жива бића која се крећу имају нервни систем, онда је јасно да је једна од важних карактеристика људи усправан ход и кретање (Đedović, Rackov, & Stanojev, 2015). А то је посебно важно за децу, јер се мозак највише развија до пете године (Rajović, 2009), тако да једна од главних активности детета мора да буде ходање и трчање (Rajović, 2010, Rajović, 2016). Идеја да постоји веза између моторичког и когнитивног развоја није сасвим нова. Пијаже је предложио да су сензомоторна искуства важна за појаву когнитивне способности (Piaget, 1953). Бушнел и Бодро су предложили да моторички развој има улогу контролног параметра за даљи развој, утолико што неке моторне способности могу да буду предуслов за усвајање или вежбу других развојних функција, попут перцептуалне или когнитивне способности. Ово су и подупрли истраживањем које је показало да је перцепција објекта резултат тактилног истраживања одојчади (Bushnell & Boudreau, 1993). До данас су спроведена многа истраживања са циљем испитивања, а затим и разумевања могуће корелације између моторних и когнитивних способности код деце, али и одраслих. Статистички преглед литературе, спроведен још године (Sibley & Etnier) показао је да постоји значајна позитивна веза између физичке активности и когнитивних функција код деце. Показано је да школска претпубертетска деца показују боље резултате на школском тесту након 20 минута ходања непосредно пред тест Ранко Рајовић 12

21 (Hillman et al., 2009). Регије мозга задужене за фокусирану пажњу и филтрирање бучних дистракција, односно когнитивну контролу, код ове деце су биле много активније у односу на контролну групу (деца која нису ходала пред тест) (Hillman et al., 2009). Показано је да редовна физичка вежба доводи до побољшања меморије препознавања објекта (Hopkins, Davis, Vantieghem, Whalen, & Bucci, 2012), док физички спремнија деца имају боље језичке вештине у односу на своје вршњаке (Scudder et al., 2014). Ова деца су имала брже и робусније неуроелектричне мождане сигнале док читају у односу на мање аеробно спремну децу. Истраживање спроведено године је показало да физички спремнија и активнија преадолесцентска деца показују већу запремину хипокампуса и базалних ганглија, већи интегритет беле масе, повишени и ефикаснији ритам мождане активности и супериорне когнитивне перформансе и школски успех (Erickson, Hillman, & Kramer, 2015). Дуготраји ефекат је такође примећен. Наиме, вештине фине моторике, заједно са способношћу пажње и општим знањем, на иницијалном школском тесту су се показале као чврсти предсказатељи будућег успеха у читању, математици и науци, чак бољи од рачунања и писања (Grissmer, Grimm, Aiyer, Murrah, & Steele, 2010). Недавно спроведено истраживање по први пут је испитивало корелацију између церебралног протока крви у хипокампусу, регије мозга важне за учење и меморију, и аеробне активности код деце узраста од седам до девет година. Показно је да је аеробна активност у директној вези са већом перфузијом у хипокампусу (Chaddock-Heyman et al., 2016). Ови резултати указују на могућност веће активације хипокампуса код аеробно активније преадолесцентске деце. Базалне ганглије које су, између осталог, веома битне за контролу вољних моторних покрета, доприносе и различитим когнитивним функцијама, као што су учење, меморија и планирање (Aron, Poldrack, & Wise, 2009). Штавише, утврђено је да је аеробна спремност код деце повезана са запремином дорзалног стриатума и глобус палидуса, структурама које сачињавају базалне ганглије, као и бољим резултатом на тесту који мери пажњу и инхибиторну контролу (Chaddock et al., 2010). Чак и након годину дана, аеробно спремна деца су показала боље резултате на тесту когнитивне контроле и радне меморије (Chaddock et al., 2012). Многа истраживања последњих година говоре у прилог томе да је мали мозак, поред своје добро познате функције у моторној контроли, директно повезан са когнитивним процесима (Koziol et al., 2014). Ранко Рајовић 13

22 1.6 Дефиниције основних појмова Физичка активност је дефинисана као кретање тела које производе скелетни мишићи резултирајући у утрошку енергије (Caspersen, Powell, & Christenson, 1985). Физичка вежба је подврста физичке активности која је планирана, структуирана и понављајућа, чији је циљ или међуциљ побољшање или очување физичке спремности (Caspersen et al., 1985). Моторичке способности се могу дефинисати на различите начине. Овим именом се означавају оне способности које учествују у решавању моторних задатака и које условљавају успешно кретање без обзира да ли су стечене тренингом или не (Rađo i Malacko, 2004). Други аутори моторичке способности дефинишу као општу одлику индивидуе или капацит који је повезан са извођењем разноврсних моторних вештина, и који уједно представља компонетну тих вештинских структура (Magill, 2004, стр. 13). Моторне вештине представљају кретања која зависе од праксе и искуства у њиховом извођењу, насупрот оним кретањима која су генетски дефинисана (Schmidt & Lee, 1988, стр. 17). Нервно-мишићне синапсе су хемијске синапсе формиране контактом између пресинаптичког терминал моторног неурона и постсинаптичне мембране мишићног влакна. Синапсе у нервном систему представљају структуру која омогућује неурону (или нервној ћелији) да спроведе електрични или хемијски сигнал до друге ћелије (неуронске или друге) (Schacter et al., 2011). Когнитивне способности представљају капацитет извођења виших менталних процеса размишљања, сећања, разумевања и решавања проблема. Координација представља једну од најсложенијих моторичких способности. Под координацијом се најчешће подразумева брзо извођење комплексних, веома сложених и разноврсних моторичких задатака (Rađo i Malacko, 2004). Аутори који су се бавили изучавањем координације сматрају да је њена основа висока пластичност нервног система, велика могућност адаптације, реконструкције и усавршавања кретања. Ранко Рајовић 14

23 Снага је једна од основних компоненти моторичких способности и дефинише се као способност тела да мишићним напрезањем савладава спољашњи отпор (Komi, 2003; Јарић и Кукољ, 1996). Снага је једна од највише изучаваних моторичких способности и може да се подели на основу неколико различитих критеријума. Тополошки снага може да се подели на снагу руку и раменог појаса, снагу трупа, снагу ногу. На основу режима којим мишићи развијају снагу можемо је поделити на динамичку и статичку снагу (изотоничну и изометријску) и коначно динамичку снагу можемо поделити на експлозивну и репетитивну (Rađo i Malacko, 2004). 1.7 Основе НТЦ програма НТЦ (Никола Тесла центар) програм је програм који је креиран за развој моторичких и когнитивних способности деце предшколског и школског узраста, а кључну улогу у њему имају родитељи, васпитачи и учитељи, као они који који су задужени за његову примену. Основу НТЦ програма представљају открића и знања придобијена истраживањима из области неуронауке и педагогије. Циљ НТЦ програма је развој функционалног знања и креативности путем повећања дивергентне продукције и повезивања информација. Основна претпоставка на којој се базира методологија НТЦ Програма је да моторички развој има важну улогу у когнитивном развоју деце, као и да су поједини проблеми (поремећај учења, недостатак концентрације и недостатак пажње), између осталог, последица неправилног моторичког развоја и свеопштег тренда модерног стила живота који често подразумева мало кретања. Друга претпоставка је да је најважнији период у развоју мозга период раног детињства, па се спровођење Програма базира на развоју моторичких способности и подстицању кретања деце предшколског узраста. НТЦ програм карактеришу три фазе спровођења. Кључни елемент прве фазе су еволутивно подржавајуће активности које подразумевају комплексне моторичке активности укључујући фину моторику, динамичку акомодацију ока, ротацију, равнотежу, кретање. Ове активности актирају велике регије коре великог мозга и стимулативно утичу на међуповезаност ових регија, што последично доприноси развоју когнитивних способности. Другу фазу НТЦ програма карактеришу мисаоне класификације, мисаоне серијације и асоцијације. Асоцијативним учењем подстиче се развој способности мишљења, памћења, закључивања, синтетизовања, трансфера наученог и сл. (Rajović, 2011). Асоцијативно учење није важно само због меморисања Ранко Рајовић 15

24 лекције, већ због тога што представља основу за касније функционално знање (паралелне асоцијације и мисаоне класификације), те стимулацијом оваквог начина учења помажемо деци да повећају ниво свог функционалног знања (Rajović, 2011). Трећа фаза представља рад на развоју дивергентног и конвергентног мишљења, као и функционалног знања. Све три фазе НТЦ програма се спроводе кроз игру, која као интринзична потреба детета представља кључни фактор спровођења НТЦ програма (Rajović, 2011). Три описане фазе сједињују сензо-моторни и когнитивни развој детета (Rajović, 2010). Ранко Рајовић 16

25 2. ПРЕГЛЕД ИСТРАЖИВАЊА У раду Крнете и сар. (2015) испитивани су ефекти додатних организованих и интензивнијих физичких активности на моторичке способности деце предшколског узраста. Њихово истраживање је обухватило 37 испитаника предшколског узраста који су сврстани у експерименталну групу са којом је 9 месеци два пута недељно у трајању од по 60 минута организован посебан третман физичког вежбања. Третман се састојао од различитих вежби за корекцију и превенцију равних стопала, вежби са променљивом брзином кретања, вежби истезања, корективних и превентивних вежби за исправљање лошег држања, савладавања нових моторичких вештина и сл. Контролна група се састојала од 31 испитаника истог узраста који осим редовног предшколског програма физичког вежбања нису имали друге активности. Ниво моторичких способности процењен је уз помоћ батерије сачињене од 8 моторичких тестова (полигон натрашке, тапинг руком, претклон у седу разножном, стајање на једној нози, подизање трупа са рукама прекрштеним на грудима, вис у згибу, скок у даљ из места, брзина покрета руке брзина реакције). На основу добијених резултата утврђено је да је деветомесечни програм довео до значајног напретка у снази, флексибилности и координацији те се примењени третман под руководством стручњака из области физичког васпитања може сматрати успешним. Аутори су очекивали овакве резултате нарочито због тога што се радило о деци која су у сензитивној фази развоја за наведене моторичке способности. У истраживању Живчића и сар. (2008) спроведеном на узорку од 96 испитаника (57 испитаника сачињавало је експерименталну групу и 39 испитаника контролну групу) старосне доби четири године, спроведено је иницијално и финално мерење с циљем процене моторичких способности испитаника. На основу ангажовања експерименталне групе у реализацији спортског програма намењеног деци предшколског узраста, у трајању од четири дана недељно од по минута, утврђиване су могуће разлике у моторичким способностима између експерименталне и контролне групе на иницијалном и финалном мерењу у периоду деветомесечног ангажовања у спортском програму. Тестови за проверу моторичких способности били су преношење коцкица, ходање четвороношке уназад, школица, подизање трупа, скок у даљ, издржај у згибу, претклон у седу, чеона шпага и заручење у лежању. Сви тестови за процену моторичких способности подвргнути су Ранко Рајовић 17

26 проценама дискриминативности, поузданости и ваљаности. Добијени резултати показали су добре метријске карактеристике тестова. Промене у простору моторичких способности процењене су t тестом за независне узорке између експерименталне и контролне групе на иницијалном и финалном мерењу. Добијени резултати указују да нема разлика између група на иницијалном мерењу док је на финалном мерењу дошло до статистички значајне разлике у корист експерименталне групе, што указује да су деца, полазници спортског програма, побољшали своје моторичке способности. У истраживању Капут-Јогунића и сар. (Caput-Jogunica, Lončarić, & De Privitellio, 2009) испитивани су утицаји изванкурикуларног спортског програма на моторички развој и телесну писменост деце узраста 4 до 6 година. У ту сврху примењена је батерија од 6 моторичких тестова намењених процени координације, снаге, флексибилности и равнотеже. Применом мултиваријантне анализе варијансе испитане су промене моторичких способности између два мерења као и интеракцијски ефекат поједине варијабле у поновљеним мерењима на глобалне резултате моторичких способности у односу на тачку мерења и у односу на пол испитаника. Резултати су потврдили позитиван утицај редовног физичког вежбања на развој моторичких способности и повезаност са телесном писменошћу предшколаца. Такође су утврђене статистички значајне разлике између дечака и девојчица и то тако што су дечаци били доминантнији у експлозивној снази и координацији, док су девојчице биле доминатније у динамичкој снази, флексибилности и равнотежи. У раду Алперта и сар. (Alpert, Field, Goldstein, & Perry, 1990) истраживани су ефекти аеробног програма вежбања код предшколаца у трајању од осам недеља. Програм се састојао од свакодневног аеробног вежбања уз музику у трајању од 20 минута. Експериментална група била је сачињена од 12 деце, док је контролну групу чинило 12 деце која су као једину активност имала слободну игру на отвореном која је саставни део програма у вртићима. Резултати до којих су аутори овог рада дошли указују на то да је експериментална група била статистички значајно боља на финалном мерењу у свим мереним моторичким способностима. У раду Рејлија и сар. (Reilly et al., 2006) испитиван је утицај дванаестомесечног програма физичког вежбања три пута недељно у трајању од по 30 минута. Програм се састојао од посебно дизајнираних вежби које су биле усмерене на развој моторичких вештина. Аутори закључују да је код деце која су била обухваћена програмом дошло до значајног напретка у свим праћеним варијаблама које су се односиле на њихов моторички статус. Ранко Рајовић 18

27 2.1 Истраживања у вези са НТЦ програмом Докторска дисертација Број истраживања која евалуирају методе НТЦ система учења из године у годину се повећава. До сада, ефекти примене НТЦ метода испитивани су како на школској деци, тако и на деци предшколског и млађег узраста. Овим истраживањима покривени су различити моторичи и когнитивни аспекти развоја. Следи преглед истраживања која се односе на моторички развој предшколске и млађе деце у чије свакодневне активности су имплементиране НТЦ методе. Сврха истраживања спроведеног године у два забавишта у Крању у Словенији (Rajović, Stenovec, & Berić, 2015) било је праћење напредовања грубих моторичких способности деце узраста од 2 до 4 године. У активности експерименталне групе, поред уобичајених физичких активности предвиђених курикулумом, биле су укључене поједине комплексне моторичке активности из НТЦ Програма (вежбе финe моторикe, динамичке акомодације ока, ротацијe, равнотеже и покрет). Након два месеца, показан је значајан напредак моторичких способности деце у НТЦ групи. Вежбе провере су укључивале ходање по линији напред, ходање по линији назад, суножни скок напред, суножни скок назад, и чучањ. Евидентан напредак НТЦ групе био је забележен при следећим активностима: ходање по линији напред, ходање по линији назад, суножни скок у назад, као и чучњеви (ibid). Истраживање на предшколском узрасту (5-6 година), спроведено у Словенији (Krajšek, 2015) испитивало је утицај активности НТЦ програма на моторички развој. Тестиране су вештине фине моторике (везивање пертли), као и вештине грубе моторике (ходања по линији напред, ходање по линији назад, суножни скок напред, суножни скок назад, хватање лопте и бацање лопте). Најзначајнија разлика између контролне и експерименталне НТЦ групе на финалном тестирању показана је кроз способности фине моторике. У периоду педагошке 2010/11. до 2014/15. године праћено је пет генерација деце предшколског узраста (Plahutar, 2015) у Хрватској (Загреб). Након свакодневног спровођења активности НТЦ програма у периоду од 5 месеци уочен је значајан напредак развијености специфичних способности у односу на иницијално мерење (вршено пред увођење НТЦ активности). Тестови за проверу су укључивали: тест фине моторике, хватања лопте, равнотеже и ротације. Резултати провера равнотеже и ротације, као и хватања лопте су показали значајну статистичку разлику у односу на иницијално тестирање. Међутим, ова значајна разлика није примећена за фину моторику. Ранко Рајовић 19

28 Иако се до сада није спровело истраживање које би показало ефекте ране стимулације НТЦ методама код деце са развојним сметњама, студија дечака превремено рођеног са неуроразвојним проблемима (Petkovska, Rajović, & Rajović 2015) би могла да пружи увид у могући домет НТЦ метода. Код дечака су примећена одступања од типичног развоја у скоро свим подручјима. Методе НТЦ програма су почеле да се примењују када је дечак имао 18 месеци. Након годину дана примене програма (свакодневне активности грубе и фине моторике, ротације, равнотеже, стимулације чула и динамичке акомодације ока, разне игре које су комбиновале што више модалитета), по налазу дефектолога, дете више није испуњавало критеријуме неопходне за даље прегледе; у свим испитиваним елементима дечак је достигао ниво развијености свог узраста, а у појединим елементима је био и изнад просека (ibid.). 2.2 Осврт на досадашња истраживања На основу прегледа досадашњих истраживања може се закључити да не постоји велики број радова који су се бавили испитивањем посебих програма физичког вежбања на развој моторичких способности деце предшколског узраста која немају било какве здравствене проблеме. Нешто већи број радова истраживао је ефекте различитих програма вежбања код деце која већ имају неке здравствене проблеме или заостају у моторичком развоју због различитих врста поремећаја. Један број студија трансверзалног дизајна бавио се испитивањем повезаности укупне физичке активности деце и нивоа њихових моторичких способности. Ова истраживања су показала да деца са вишим нивоом физичке активности поседују боље моторичке способности (Saakslahti et al., 1999; Butcher & Eaton, 1989; Fisher et al., 2005; Parizkova, 1996). С обзиром да корелационим студијама трансверзалног дизајна није у потпуности могуће успоставити поуздане каузалне односе између програма физичког вежбања и нивоа моторичких вештина код деце, постоји потреба за даљим лонгитудиналним студијама на деци предшколског узраста. Ранко Рајовић 20

29 3. ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Проблем моторичког развоја деце предшколског узраста веома је актуелан у времену када се савремено друштво суочава са врло ниским нивоом физичке активности који добија епидемиолошке размере. Кретање представља врло значајан фактор правилног раста и развоја организма (Graham, 1992). Кроз игру и физичку активност деца предшколског узраста уче и усавршавају моторне вештине које ће бити добра основа за касније савладавање сложених моторичких вештина (Shenouda, Gabel, & Timmons, 2011). Кретање је саставни део дечије свакодневице. Функција кретања код деце није само забава и разонода већ она представља моћно средство физичког, менталног, емоционалног и социјалног развоја. Бројна истраживања су потврдила да се током физичке активности и извођења сложених кретања одвија процес учења и развоја (Wang, 2003), да се подиже ниво кардиореспираторне издржљивости, снаге, флексибилности (Fischer et al., 2005; Finn, Johannson, & Specker, 2002), али и да се развија интелигенција, вештина и лидерство (Graham, Holt-Hale, & Parker, 1998). Предмет истраживања у овој дисертацији су моторичке способности, као и утицај НТЦ програма на развој моторичких способности деце предшколског узраста. Повезаност моторног и когнитивног развоја код деце предшколског узраста потврђена је бројним истраживањима (Diamond, 2000). Моторни развој деце је дуготрајан континуирани процес којим дете стиче нове кретне обрасце и учи нове моторне вештине (Gallahue & Ozmun, 1998). Сазревање нервних путева и убрзани развој мозга повезани су с моторним развојем деце, па се из тих разлога период детињства сматра критичним периодом развоја интелектуалних способности (Malina et al., 2004; Shenkin, Rivers, Deary, Starr, & Wardlaw, 2009; Thelen, 1995; Räikkönen et al., 2009). Проблем истраживања: Утврђивање утицаја НТЦ програма на развој моторичких способности деце предшколског узраста. Ранко Рајовић 21

30 4. ЦИЉ И ЗАДАЦИ Циљ истраживања је био да се утврде ефекти НТЦ програма физичког вежбања на развој моторичких способности деце предшколског узраста. На основу овако дефинисаног општег циља постављени су задаци истраживања: Обезбеђен адекватан, специфично селекционисани узорак испитаника. Обезбеђена сагласност установе, односно родитеља/старатеља за учешће у истраживању. Обезбеђена адекватна опрема за мерење. Обезбеђени адекватни просторни и организациони услови за спровођење мерења. Извршено иницијално мерење експерименталне и контролне групе пре почетка примене НТЦ програма физичког вежбања. Извршено финално мерење експерименталне и контролне групе након завршеног НТЦ програма физичког вежбања. Урађена одговарајућа статистичка обрада података. Утврђена разлика у одабраним моторичким способностима испитаника експерименталне и контролне групе на иницијалном мерењу и финалном мерењу. Утврђени ефекти НТЦ програма физичког вежбања утврђивањем разлика у одабраним моторичким способностима испитаника експерименталне и контролне групе између иницијалног и финалног мерења Спроведена анализа и интерпретација резултата истраживања. Ранко Рајовић 22

31 5. ХИПОТЕЗЕ На основу постављеног проблема и предмета истраживања, као и зацртаних циљева, постављене су следеће хипотезе: Х1 Не постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности експерименталне и контролне групе на иницијалном мерењу. Х2 Постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности експерименталне и контролне групе на финалном мерењу. Х3 Постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности експерименталне групе на иницијалном и финалном мерењу. Х4 Не постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности контролне групе на иницијалном и финалном мерењу. Х5 Постоје статистички значајни ефекти НТЦ програма вежбања на моторичке способности деце из експерименталне групе. Ранко Рајовић 23

32 6. МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА Свим родитељима, старатељима и васпитачима испитаника дате су у писаној форми информације о циљевима, току, учествовању и евентуалним нежељеним ефектима истраживања. Сви родитељи и старатељи испитаника су пре почeтка истраживања добровољно дали писмену сагласност за учествовање у истраживању, а потом су испитаници били подвргнути медицинском прегледу од стране лекара специјалисте педијатрије. Планирана докторска дисертација припада примењеним (апликативним) истраживањима које је организовано применом експерименталне методе Узорак испитаника Истраживање је спроведено на узорку од 60 испитаника од којих је тестирању приступило њих 45. Испитаници су били деца предшколског узраста старости од 4 до 6 година из вртића из Београда (Општина Вождовац, ПУ Чика Јова Змај ). Групе су биле уједначене, што значи: деца долазе из истог дела града, њихов социјални статус је сличан и услови у којима станују и бораве у вртићу су уједначени, рад у обе групе је до момента експеримента исти и под контролом истог педагога. Експерименталну групу је чинило 30 деце од којих је тестирању приступило 21 дете. Контролна група је имала такође 30 деце од којих је тестирано 25 деце Узорак мерних инструмената Мерни инструменти за процену антропометријских карактеристика узорка Телесна висина (cm) Телесна маса (kg) Индекс телесне масе (БМИ) Ранко Рајовић 24

33 Мерни инструменти за процену моторичких параметара Фина моторна прецизност Фина моторна интеграција Мануелна спретност Билатерална координација Равнотежа Брзина трчања и агилност Координација горњег дела тела Снага 6.3. Опис мерних инструмената Антропометријске карактеристике Висина тела Мерење висине тела је извршено антропометром GPM 101 (GPM GmbH Switzerland) код испитаника који су стајали на хоризонталној равној подлози у усправном ставу са испруженим леђима и спојеним петама. Доња страна крака антропометра била је постављена на најистуренији део темена главе (vertex). Резултат мерења је очитаван са тачношћу 0,1 cm Телесна маса Мерење телесне тежине је извршено електронском вагом Omron BF 511 (Omron Healthcare Co, Kyoto, Japan) код испитаника који су, минимално обучени, стајали на стајној осовини ваге мирно у усправном ставу. Резултат мерења је очитан са екрана ваге са тачношћу од 0,1 kg Индекс телесне масе (БМИ) Индекс телесне масе је израчунат према стандардној формули дељењем телесне масе изражене у килограмима са квадратом телесне висине изражене у килограмима. Индекс телесне масе има високу корелацију са количином телесних масти и из тих разлога се користи као показатељ гојазности и прекомерне телесне тежине (Wilmore, Costill, & Kenney, 2008). Ранко Рајовић 25

34 Moторичке способности Фина моторна прецизност Цртање линије по вијугавој путањи Задатак: Слика 1. Приказ теста Цртање линије по вијугавој путањи (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Опрема: лист за цртање, црвена оловка. Процедура: Поставити лист са задатком и црвену оловку испред испитаника. Испитаник узима оловку у доминантну руку и црта линију по задатој путањи од аута до куће. Испитаник може застати па наставити са цртањем, тј. линија не мора да буде нацртана у континуитету. Не дозволити испитанику да током цртања ротира папир за више од 45 степени. Оцењивање: Бележи се број грешака помоћу следећег упутства: Ранко Рајовић 26

35 Грешка је свако одступање нацртане линије ван граница означене путање, чак и најмање. Помоћу лењира мере се одступања. Грешка је свако место на цртежу где је нацртана линија више од 1.3 центиметара ван граница означене путање. На пример, ако нацртана линија прелази граничне линије путање и остаје ван оквира 1.3 центиметара или мање - бележи се једна грешка; ако је линија коју је испитаник нацртао ван граница задате путање више од 1.3 а мање од 2.5 центиметара- бележе се две грешке; ако је линија ван границе задате путање више од 2.5 а мање или једнако 3.8 центиметара- бележе се три грешке. Уколико је линија коју је испитаник нацртао промашила велики део задате путање, бележи се да је направио 21 грешку. 0 поена- 21 грешка, 1 поен- 15 до 20 грешака, 2 поена- 10 до 14 грешака, 3 поена- 6 до 9 грешака, 4 поена- 4 до 5 грешака, 5 поена- 2 до 3 грешке, 6 поена- 1 грешка, 7 поена- 0 грешака. Ранко Рајовић 27

36 Пресавијање папира Задатак: Слика 2. Приказ теста Савијање папира (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Опрема: лист са задатком. Процедура: Поставити лист са задатком испред испитаника. Демонстрирати испитанику како треба да савија ивице папира на месту означеном за то. Испитаник савија преостала три угла папира дуж линија које су означене произвољним редоследом, а затим пресавија папир на пола дуж средње линије. Ранко Рајовић 28

37 Папир је окренут тако да су обележене линије на спољашњој страни папира како би испитаник могао да их користи код савијања као помоћне. Оцењивање: Забележити резултат помоћу испрекиданих линија нацртаних паралелно са главном линијом за савијање. Не оцењује се угао на коме је демонстрирано савијање. Напомена: може бити од помоћи да се линија по којој је испитаник савио папир нацрта оловком и лењиром, како би се лакше оценио тест. Уколико је испитаник савио папир тако да је: Линија савијања изван испрекиданих помоћних линија- оцена је 0. Линија савијања преклапа део средње испрекидане линије- оцена је 1. Линија савијања преклапа део унутрашње испрекидане линије- оцена је 2. Линија савијања не преклапа ниједну од испрекиданих линија- оцена је 3. На овај начин се оцењује свако место на папиру које је пресавијено, а помоћу сва четири резултата добија се оцена теста. 0 поена - резултат 0, 1 поен - резултат 1 до 2, 2 поена - резултат 3 до 4, 3 поена- резултат 5 до 6, 4 поена- резултат 7 до 8, 5 поена- резултат 9 до 10, 6 поена- резултат 11, 7 поена- резултат 12. Ранко Рајовић 29

38 Фина моторна интеграција Копирање квадрата Задатак и опрема: лист за цртање, црвена оловка. Процедура: Поставити лист са задатим обликом и простором за цртање, као и црвену оловку испред испитаника. Испитаник узима оловку доминантном руком и труди се да што исправније нацрта задати геометријски облик на тачно одређеном месту. Оцењивање: Основни облик: оцену 1 добија цртеж са тачно четири странице и четири угла. Углови могу бити заобљени, али морају бити јасно раздвојени. Затварање линије: оцену 1 добија цртеж на коме нема отвора на линији већих од 3 милиметара, нити преклапања линија већих од 6 милиметара. Ивице: оцену 1 добија цртеж код кога су ивице скоро једнаких дужина. Уколико је најдужа ивица више од 1,5 пута дужа од најкраће, оцена је 0. Оријентација: оцену 1 добија цртеж на коме је нацртани квадрат оријентисан исто као и задати модел. Уколико је оријентација квдрата на цртежу значајно другачија у односу на модел, оцена је 0. Укупна величина: оцену 1 добија цртеж уколико је нацртан квадрат бар упола велики као модел. Напомена: уколико је оцена за основни облик 0, онда и оцене осталих аспеката као и укупна оцена мора бити 0. Максимална оцена на тесту је 5. Ранко Рајовић 30

39 Копирање звезде Задатак и опрема: лист за цртање, црвена оловка. Процедура: Поставити лист са задатим обликом и простором за цртање, као и црвену оловку испред испитаника. Испитаник узима оловку доминантном руком и труди се да што исправније нацрта задати геометријски облик на тачно одређеном месту. Оцењивање: Основни облик: оцену 1 добија цртеж са тачно пет кракова. Углови могу бити заобљени, али кракови морају бити јасно раздвојени. Уколико испитаник нацрта звезду као пентаграм, дозволити му други покушај. Нагласити да треба да прекопира задати облик што је тачније могуће и оценити други цртеж. Затварање линије: оцену 1 добија цртеж на коме нема отвора на линији већих од 3 милиметара, нити преклапања линија већих од 6 милиметара. Ивице: оцену 1 добија цртеж код кога су кракови скоро једнаких величина. Уколико је највећи крак више од 1,5 пута дужи или шири од најмањег, оцена је 0. Оријентација: оцену 1 добија цртеж на коме је нацртана звезда оријентисана исто као и задати модел. Уколико је оријентација звезде на цртежу значајно другачија у односу на модел, оцена је 0. Укупна величина: оцену 1 добија цртеж уколико је нацртана звезда бар упола велика као модел. Напомена: уколико је оцена за основни облик 0, онда и оцене осталих аспеката као и укупна оцена морају бити 0. Максимална оцена на тесту је 5. Ранко Рајовић 31

40 Мануелна спретност Преношење новчића. Задатак: Слика 3. Приказ теста Преношење новчића (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Опрема: кутија, новчићи, неклизајућа подлога, штоперица. Процедура: Поставити на сто неклизајућу подлогу у облику правоугаоника. На подлози поставити два паралелна низа од по 10 наслаганих новчића на страни доминантне руке испитаника, а кутију у коју се новчићи стављају на страну недоминантне руке испитаника. Ранко Рајовић 32

41 Испитаник узима по један новчић доминантном руком, пребацује га у недоминантну руку и њом спушта у кутију. Испитаник може узимати новчиће произвољним редоследом. Недоминантна рука би требало да буде изнад кутије у коју се спуштају новчићи. Новчиће не треба бацати већ спуштати у кутију. Напоменути то испитаницима. Оцењивање: Бележи се број новчића спуштених у кутију за 15 секунди. Уколико испитаник не пребаци новчић из доминантне у недоминантну руку пре спуштања у кутију, не бројати тај новчић. У том случају, мерилац наставља са мерењем времена подсећајући испитаника да је неопходно новчић пребацити у недоминантну руку пре спуштања у кутију. 0 поена - 0 до 2 новчића, 1 поен - 3 до 4 новчића, 2 поена - 5 до 6 новчића, 3 поена - 7 до 8 новчића, 4 поена - 9 до 10 новчића, 5 поена - 11 до 12 новчића, 6 поен а- 13 до 14 новчића, 7 поена - 15 до 16 новчића, 8 поена - 17 до 18 новчића, 9 поена- 19 до 20 новчића. Ранко Рајовић 33

42 Билатерална координација За процену билатералне координације користе се тестови за које важе следећа општа упутства: Сто и столице које се користе требало би да по висини одговарају испитанику тако да може удобно да седи, са оба стопала на поду. За сваки тест изводи се други покушај само у случају да у првом покушају испитаник није постигао максимални резултат. Пре мерења научити испитанике како се задатак у тесту изводи, тј. шта се од њега/ње очекује. Скакање у месту - синхронизовано са исте стране Задатак: Слика 4. Приказ теста Скакање у месту синхронизовано на истој страни (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Процедура: Испитаник искорачује једном ногом унапред, а рука са исте стране поставља се у предручење опружено. Рука на супротној страни у односу на искорачену ногу поставља се у заручење опружено. На сигнал за почетак извршења задатка испитаник скаче у месту и у ваздуху мења позицију ногу и руку - тако да су супротна нога и рука у односу на почетну позицију напред. Скокови морају бити изведени без већих пауза, у континуитету. Ранко Рајовић 34

43 Други покушај испитаник изводи само уколико не успе да изведе пет исправних покушаја у првом извођењу. Оцењивање: Бележи се број исправно изведених скокова, максимално пет. 0 поена - ниједан успешно изведен скок, 1 поен - 1 успешно изведен скок, 2 поена - 2 до 4 успешно изведена скока, 3 поена - 5 успешно изведених скокова. Скокови нису правилно изведени уколико нису изведени у континуитету, уколико се нога и рука на истој страни не крећу истовремено или ако испитаник прави корак више. Тапинг стопалима и кажипрстом - синхронизовано на истој страни. Задатак: Слика 5. Приказ теста Тапинг стопалима и кажипрстом синхронизовано на истој страни (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Процедура: Испитаник седи за столом тако да једном испруженим кажипрстом додирује сто, док кажипрст друге руке одиже мало изнад површине стола. Ранко Рајовић 35

44 Стопало на истој страни на којој је подигнут кажипрст одиже се са пода, док је друго (на супротној страни) на поду. Истовремено су одигнути десна шака и десно стопало, односно лева шака и лево стопало. На знак за почетак наизменично се изводи тапинг кажипрстом и стопалом тако да су увек одигнути или спуштени стопало и кажипрст на истој страни тела. Покрети морају бити изведени у континуитету, без већих пауза. Други покушај испитаник изводи само уколико не успе да изведе 10 исправних тапинга у првом извођењу. Напомена: Испитаник може да изводи тапинге како жели, тј. није важно да ли одваја целу шаку са стола и цело стопало са пода или не код сваког покрета. Важно је да покрете изводи синхронизовано са исте стране. Оцењивање: Бележи се број успешно изведених тапинга, максимално поена - ниједан тапинг, 1 поен - 1 успешно изведен тапинг, 2 поена - 2 до 4 успешно изведених тапинга, 3 поена - 5 до 9 успешно изведених тапинга, 4 поена - 10 исправно изведених тапинга. Тапинг није исправно изведен ако покрет није изведен у континуитету, није синхронизован на истој страни. Ранко Рајовић 36

45 Равнотежа За процену равнотеже користе се тестови за које важе следећа општа упутства: Постави се мета на одговарајућој висини на зиду, тако да је доња ивица мете у висини очију испитаника, а на удаљености од 5 метара од почетка линије на којој се изводе тестови. У задацима у којима се користи клупица за равнотежу треба је поставити на крају линије од 3 метра по којој се хода у одређеним тестовима. Испитаници носе удобне патике. За сваки тест изводи се други покушај само у случају да у првом покушају испитаник није постигао максимални резултат. Пре мерења научити испитанике како се задатак у тесту изводи, тј. шта се од њега/ње очекује. Ходање унапред по линији са отвореним очима Задатак: Слика 6. Приказ теста Ходање унапред по линији са отвореним очима (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005).Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Процедура: Испитаник стоји у ставу спетном тако да је стопало доминантне ноге постављено на линији уздужно, док је друго поред ње. Руке се постављају на Ранко Рајовић 37

46 кукове. Испитаник хода унапред корачајући природно, постављајући стопало на линију уздужно у сваком кораку. Очи су отворене. Други покушај извести само у случају да испитаник у првом покушају не постигне максималан резултат. Оцењивање: Бележи се број правилно изведених корака, максимално 6. 0 поен - ниједан корак, 1 поен - 1 до 2 корака, 2 поена - 3 до 4 корака, 3 поена - 5 корака, 4 поена - 6 корака. Корак није исправно изведен ако испитаник искорачи ван линије или не успе да задржи руке ослоњене о кукове, спотакне се или падне. Стајање на једној нози на клупици за равнотежу са отвореним очима. Задатак: Слика 7. Приказ теста Стајање на једној нози на клупици за равнотежу са отвореним очима (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Ранко Рајовић 38

47 Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiencyl, Second Edition, Administration Easel) Потребна опрема: клупица за равнотежу, мета, штоперица. Процедура: Испитаник стоји доминантном ногом на клупици за равнотежу, док је друга нога на поду. Руке се постављају на кукове. Испитаник подиже слабију ногу иза себе савијајући је у зглобу колена под углом од 90 степени, тако да потколеница буде паралелна са подом и гледа у мету. Други покушај извести само у случају да испитаник у првом покушају не постигне максималан резултат. Оцењивање: Мери се време у десетинкама секунди. Максималан резултат је одржати равнотежни положај 10 секунди. 0 поена - 0,0 до 0,9 секунди, 1 поен - 1,0 до 2,9 секунди, 2 поена - 3,0 до 5,9 секунди, 3 поена - 6,0 до 9,9 секунди, 4 поена - 10,0 секунди. Зауставити мерење времена након 10 секунди, или уколико испитаник повећа угао у зглобу колена на 135 степени, не успева да задржи руке ослоњене на кукове, искорачи или падне с линије. Ранко Рајовић 39

48 Брзина трчања и агилност Скокови у месту на једној нози Задатак: Слика 8. Приказ теста Скокови у месту на једној нози (преузето из Bruininks, R., H., & BruininksB., D. (2005).Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Опрема: штоперица. Процедура: Испитаник стоји у ставу спетном на крају линије и ослања руке на кукове. Испитаник одиже недоминантну ногу са пода савијајући је уназад под углом од 90 степени у зглобу колена, тако да је потколеница паралелна са подом. Испитаник скаче на доминантној нози у месту задржавајући правилни положај тела (претходно заузет). Други покушај извести само уколико испитаник падне или се спотакне током првог покушаја. Оцењивање: Ранко Рајовић 40

49 Бележи се број правилно изведених скокова за 15 секунди, максимално 50 скокова. Скок није исправно изведен уколико испитаник додирне под недоминантном ногом или не задржи руке ослоњене на кукове. Подсетити испитаника како изгледа правилно држање и наставити са тестирањем. Уколико се испитаник ротира око уздужне осе у току извођења скокова, скокови се бележе као исправно изведени. Ако испитаник одступа од почетне тачке током извођења скокова, подсетити га да треба да скокове изводи у месту и бележити их као исправне. 0 поена - 0 скока, 1 поен - 1 до 2 скока, 2 поена - 3 до 5 скокова, 3 поена - 6 до 9 скокова, 4 поена - 10 до 14 скокова, 5 поена - 15 до 19 скокова, 6 поена - 20 до 24 скока, 7 поена - 25 до 29 скокова, 8 поена - 30 до 39 скокова, 9 поена - 40 до 49 скокова, 10 поена - 50 скокова. Ранко Рајовић 41

50 Координација горњег дела тела Бацање и хватање тениске лоптице обема рукама Задатак: Слика 9. Приказ теста Бацање и хватање тениске лоптице обема рукама (преузето из Bruininks, R., H., & BruininksB., D. (2005).Bruininks-OseretskyTest of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Опрема: тениска лоптица. Процедура: Испитаник држи тениску лоптицу са обе опружено предручене руке (испред себе). Испушта лоптицу из руку и поново је хвата након једног одскока са пода. Испитаник се може савити или померити ако је неопходно да ухвати лоптицу. Оцењивање: Бележи се број исправно изведених хватања, максимално 5. Напомена: хватања не морају бити узастопна. Ранко Рајовић 42

51 Хватање није исправно изведено ако испитаник ухвати лоптицу једном руком. 0 пона - 0 хватања, 1 поен - 1 хватање, 2 поена - 2 хватања, 3 поена - 3 хватања, 4 поена - 4 хватања, 5 поена - 5 хватања. Одбијање тениске лоптице о под обема рукама наизменично Задатак: Слика 10. Приказ теста Одбијање лоптице о под наизменично обема рукама (преузето из Bruininks, R., H., & BruininksB., D. (2005).Bruininks- Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Опрема: тениска лоптица Процедура: Ранко Рајовић 43

52 Испитаник држи тениску лоптицу у доминантној руци опружено испред себе (у предручењу). Испушта лоптицу из руке и почиње одбијање о под најпре недоминантном руком тако да свако наредно одбијање врши другом руком, наизменично. Испитаник сме да се помера уколико му је потребно. Други покушај извести само уколико испитаник не успе да постигне максимални резултат у првом покушају. Оцењивање: Бележи се број правилно изведених одбијања, максимално 10. Одбијање лоптице о под није правилно изведено ако испитаник не мења руке наизменично, хвата лоптицу, дозволи лоптици да одскочи више него једном између два одбијања. 0 поена - 0 одбијања, 1 поен - 1 одбијање, 2 поена - 2 одбијања, 3 поена - 3 одбијања, 4 поена 4 до 5 одбијања, 5 поена - 6 до 7 одбијања, 6 поена - 8 до 9 одбијања, 7 поена - 10 одбијања. Ранко Рајовић 44

53 Снага Склекови на коленима или обични склекови Задатак (а): Слика 11. Приказ теста Склекови са колена (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Опрема: подлога за колена, штоперица. Процедура: Испитаник клекне на подлогу за колена и опружи се унапред тако да постави шаке на под тачно испод рамена са опруженим зглобом лакта и заузме положај склека. Стопала су одигнута са пода, а ноге прекрштене у нивоу скочних зглобова. Ранко Рајовић 45

54 Врат и леђа су испружени и испитаник гледа у под. Испитаник изводи склекове са колена спуштајући се према поду (руке савијене најмање 90 степени у зглобу лакта) и одгурујући се назад тако да руке опет буду опружене. Напомена: правилност положаја се углавном побољшава кроз извођење склекова. Уколико испитаник не заузме иницијално потпуно тачан положај тела, мерилац мери време и броји колико склекова је изведено тек када испитаник достигне правилан положај. Ако се испитаник умори пре истека времена од 30 секунди и не може да настави, уписати број исправно урађених склекова до тог тренутка. Оцењивање: Бележи се број исправно изведених склекова са колена за 30 секунди. Извођење није исправно ако су леђа превише савијена пут напред или кукови превише подигнути. Напоменути испитанику да заузме правилан положај и наставити са мерењем. Задатак (б): Склекови Слика 12. Приказ теста Склекови (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, AdministrationEasel) Опрема: Ранко Рајовић 46

55 штоперица. Процедура: Испитаник се поставља у положај склека, шаке су постављене тачно испод рамена, и руке потпуно опружене у зглобу лакта. На поду су само шаке и стопала, врат и леђа су потпуно опружени, а поглед усмерен према поду. Испитаник изводи склекове са колена спуштајући се према поду (руке савијене најмање 90 степени у зглобу лакта) и одгурујући се назад тако да руке опет буду опружене. Напомена: правилност положаја се углавном побољшава кроз извођење склекова. Уколико испитаник не заузме иницијално потпуно тачан положај тела, мерилац мери време и броји колико склекова је изведено тек када испитаник достигне правилан положај. Ако се испитаник умори пре истека времена од 30 секунди и не може да настави, уписати број исправно урађених склекова до тог тренутка. Оцењивање: Бележи се број исправно изведених склекова са колена за 30 секунди. Извођење није исправно ако су леђа превише савијена пут напред или кукови превише подигнути. Напоменути испитанику да заузме правилан положај и наставити са мерењем. 0 поена - 0 склекова, 1 поен - 1 до 2 склека, 2 поена - 3 до 5 склекова, 3 поена - 6 до 10 склекова, 4 поена - 11 до 15 склекова, 5 поена - 16 до 20 склекова, 6 поена - 21 до 25 склекова, 7 поена - 26 до 30 склекова, Ранко Рајовић 47

56 8 поена - 31 до 35 склекова, 9 поена - 36 склекова. Генерална напомена: испитаник изводи само један од наведена два задатка. Подизање трупа Задатак: Слика 13. Приказ теста Подизање трупа (преузето из Bruininks, R., H., & Bruininks B., D. (2005). Bruininks-Oseretsky Test of Motor Proficiency, Second Edition, Administration Easel) Опрема: штоперица. Процедура: Испитаник легне на под са рукама опруженим поред тела, дланови окренути према поду. Ноге савија у зглобу колена под углом од 90 степени тако да се целим стопалима ослања о под. Испитаник изводи подизање трупа одижући са пода главу, рамена и лопатичну регију, а пруженим рукама креће се ка коленима и лагано се враћа у почетни положај. Ранко Рајовић 48

57 Напомена: није потребно да испитаник у сваком понављању враћа руке на под. Уколико се испитаник умори пре истека времена од 30 секунди и није способан да настави, дозволити испитанику да се заустави, и забележити број до тада правилно изведених подизања са пода. Оцењивање: Бележи се број правилно изведених подизања са пода за 30 секунди. Задатак није правилно изведен уколико се испитаник одгура са пода лактовима или користи гардеробу како би се подигао до колена, не успе да задржи стопала на поду или не успева да спусти лопатичну регију на под пре следећег одизања. Подсетити испитаника да заузме правилан положај и наставити са мерењем. 0 поена - 0 подизања са пода, 1 поен - 1 до 2 подизање са пода, 2 поена - 3 до 5 подизања са пода, 3 поена - 6 до 10 подизања са пода, 4 поена - 11 до 15 подизања са пода, 5 поена - 16 до 20 подизања са пода, 6 поена - 21 до 25 подизања са пода, 7 поена - 26 до 30 подизања са пода, 8 поена - 31 до 35 подизања са пода, 9 поена - 36 подизања са пода. Ранко Рајовић 49

58 6.4. Организација мерења Мерење моторичких и когнитивних способности, као и антропометријских карактеристика, је спроведено на иницијалном и финалном нивоу према следећој динамици: Иницијално мерење пре почетка експерименталног третмана НТЦ програма физичког вежбања (септембар године); Финално мерење након завршетка експерименталног третмана НТЦ програма физичког вежбања (април године). Сва мерења су вршена у преподневним часовима, у приближно исто време, коришћењем претходно описаних мерних инструмената, према стандардизованим протоколима и у складу са препорукама произвођача апаратуре и опреме. Мерења су обављали високо квалификовани стручњаци са претходним искуством у поменутим мерењима Експериментални третман (НТЦ програм физичког вежбања) Вежбе које су редовно биле примењиване су комплексни полигони где дете стално мора да пази на равнотежу, да обавља ротацију, да прати шта се дешава око њега, а при прелажењу полигона мора да обавља мисаоне процесе. Игре које су се користиле: 1. Папирно грудвање - прављење грудви од цепканог новинског папира и гађање у мету или убацују у корпу удаљену један метар. Деца гађају у мету. Мало тежа варијанта ове игре је била да се означе две паралелне линије у дворишту, дужине 6 8 метара, а размак између њих је 2 метра. Деца су подељена у две екипе, гађају једни друге, стално су у покрету и избегавају грудве које лете према њима. Два пута недељно по 10 мин. 2. Рода - рода на жици, стајање једном ногом на канапу. Два пута недељно по 3 мин. После одређеног времена, када деци ово буде лако, додаје се лопта детету које стоји на једној нози, коју затим баца у кутију на поду која се налази на један метар удаљености. Ранко Рајовић 50

59 3. Неспретни конобар - преношење ситних предмета на послужавнику. Предмете сами поређају и слажу један на други. Играју једном недељно. Игра траје 20 минута, а свако дете дође на ред неколико пута у току игре. Када игра постане лака, онда деца рецитују неку песмицу коју знају, док носе послужавник или им се постаљају препреке или ходају стазом која је обележена широком лепљивом траком и на којој имају комплексне покрете (чучањ, ротација и ходање уназад). 4. Веверице, кошаркаши - деца убацују кестење у чаше. Три пута недељно по 5 мин. 5. Врапци у гнезду - суножни скокови напред и назад у обручеве који су беле, жуте и зелене боје. Када доскоче у зелени чучну, када доскоче у бели окрену се око себе, а када доскоче у жути скакућу у месту на једној нози три пута. Ову игру имају сваки дан 15 минута. 6. Паукова мрежа - провлачење кроз испреплетани ластиш. То раде свакодневно по 10 пута, јер је паукова мрежа постављена у делу просторије где се налазе играчке, па деца тамо често долазе. 7. Чаробна линија - кретање по линији дужине 4 метра. Када излазе из собе, увек иду преко линије. Има неколико паралелнх линија, да се деца не сударају. На свакој линији су на раздањини од 50 центиметара мале налепнице у боји (зелена, ту направе један чучањ) (плава, окрену се два пута), а ако деца погреше друга деца их коригују. Сваки дан мења се значење малих налепница. Преко линије прелазе свакодневно, најмање 5 пута. 8. Пепељуга - купљење зрневља са стола и убацивање у пластичну чашу. Друга варијанта ове игре је била да је зрневље у посуди прекривено брашном. Деца су вадила одређено зрневље (пиринач, кукуруз, пшеница...), а када им је то постало лако, онда су лепљивом траком залепили други, трећи и четврти прст и вадили су зрневље палцем и малим прстом. Ову игру су имали два пута недељно по 15 мин. 9. Жабице - поскоци из чучња у дворишту, 2 пута недељно. У сваком скоку изговарају неке појмове које уче (дивље животиње, домаће животиње, боје, предмете...). 10. Обарање чуњева - такмичарска игра коју су играли 2 пута недељно. Чуњеве сами праве од ролни тоалет папира, поделе се у Ранко Рајовић 51

60 репрезентације (нпр. Србија, Мексико, Јапан) и узимају чуњеве у боји заставе своје државе. Чуњеве ређају један на други док не формирају заставу. Тако успут уче заставе, што се користи у другим играма. 11. Прављење кривог торња у Пизи - ређање дрвених штапића, дрвених коцки или неких других ситних предмета. То су играли једном недљно. 12. Каубој - плес где ударају истовремено рукама и ногама уз одговарајућу музику или неку тапшалицу. Играју једном недељно 10 минута. 13. Књиге ходају - ко ће пре са књигом на глави да пређе део чаробне линије у дужини од 2 метра. Тежа варијанта је била да ходају и рецитују неку песмицу. НАПОМЕНА: Сваки дан, према интересовањима деце, коминовано је по три или четири игре Методе обраде података Подаци добијени претходно описаним поступком мерења су анализирана применом дескриптивне статистике уз одређивање параметара централне тенденције (средња вредност) и параметара дисперзије (стандардна девијација, минимална и максимална вредност праћених варијабли). Разлике између експерименталне и контролне групе на иницијалном и финалном мерењу, као и разлике унутар групе између иницијалног и финалног мерења су испитане t-тестом за независне и зависне узорке. Разлике између експерименталне и контролне групе на мултиваријантном нивоу су израчунате применом анализе коваријансе (АНКОВА). Величина ефеката експерименталног третмана је утврђена испитивањем разлика између иницијалног и финалног мерења. Величина ефеката биће класификована на следећи начин: <0,2 тривијални ефекти, 0,2 0,6 мали ефекти, 0,6 1,2 умерени ефекти, 1,2 2,0 велики ефекти, и >2,0 врло велики ефекти (Hopkins, Marshall, Batterham, & Hanin, 2009). Статистичка значајност израчуната је на нивоу p < 0,05. Ранко Рајовић 52

61 7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 7.1 Дескриптина статистика N Range Minimum Maximum Mean Std. Variance Skewness Kurtosis Statistic Statistic Statistic Statistic Statistic Std. Error Statistic Statistic Statistic Std. Statistic Std. Crtanje linije kroz ,81,376 1,721 2,962,065 Error,501 -,894 Error,972 lavirint Sklapanje papira ,76,727 3,330 11,090,024,501-1,041,972 Precrtavanje ,57,245 1,121 1,257 -,432,501 -,188,972 kvadrata Precrtavanje zvezde ,76,316 1,446 2,090 1,776,501 1,703,972 Prenošenje novčida ,43,224 1,028 1,057 1,127,501,782,972 Skokovi u mestu ,86,221 1,014 1,029 -,642,501 -,473,972 Taping prstima i ,43,254 1,165 1,357 -,124,501 -,631,972 stopalima Hodanje napred po ,48,214,981,962-1,508,501,710,972 liniji Stajanje na gredici ,29,302 1,384 1,914,181,501-1,533,972 Skokovi na jednoj ,67,422 1,932 3,733 -,303,501-1,075,972 nozi Bacanje i hvatanje loptice ,24,358 1,640 2,690 -,422,501-1,076,972 Odbijanje loptice ,29,294 1,347 1,814,507,501-1,160,972 (dribling) Sklekovi ,19,281 1,289 1,662 -,545,501,767,972 Trbušnjaci ,33,232 1,065 1,133,071,501 1,306,972 Telesna visina ,00 1,421 6,512 42,400,245,501,136,972 Telesna težina ,62,957 4,387 19,248 1,285,501 2,019,972 BMI 21 10,22 13,08 23,30 16,0574, , ,365 1,358,501 2,473,972 Godine starosti 21 1,00 4,65 5,66 5,1551,06713,30763,095,055,501-1,203,972 Valid N (listwise) 21 Табела 1. Резултати дескриптивне статистике за експерименталну групу на иницијалном мерењу

62 У Tабели 1 представљени су параметри дескритивне статистике за експерименталну групу на иницијалном мерењу. У експерименталној групи имали смо 21 дете које је присуствовало и иницијaлном и финалном мерењу и на основу њихових резултата изведени су закључци и изведена даља анализа. У тесту Цртање линије кроз лавиринт остварен је просечан резултат 3,81 и стандардна девијација 1,721. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Склапање папира остварен је просечан резултат 5,76 и стандардна девијација 3,330. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Прецртавање квадрата остварен је просечан резултат 3,57 и стандардна девијација 1,121. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Прецртавање звезде остварен је просечан резултат 0,76 и стандардна девијација 1,446. Вредност скјуниса (1,776) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто тежи па су у просеку они остварили лоше резултате. У тесту Преношење новчића остварен је просечан резултат 4,43 и стандардна девијација 1,028. Вредност скјуниса (1,127) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто тежи па су у просеку они остварили лоше резултате. У тесту Скокови у месту остварен је просечан резултат 1,86 и стандардна девијација 1,014. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Тапинг прстима и стопалима остварен је просечан резултат 2,43 и стандардна девијација 1,165. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. Ранко Рајовић 54

63 У тесту Ходање по линији напред, остварен је просечан резултат 3,48 и стандарна девијација 0,981. Вредност скјуниса (-1,508) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 3,48 за распон од 1 до 4). У тесту Стајање на гредици остварен је просечан резултат 2,29 и стандардна девијација 1,384. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Скокови на једној нози остварен је просечан резултат 5,67 и стандардна девијација 1,932. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Бацање и хватање лоптице остварен је просечан резултат 3,24 и стандардна девијација 1,640. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Одбијање лоптице (дриблинг) остварен је просечан резултат 1,29 и стандардна девијација 1,347. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Склекови остварен је просечан резултат 3,19 и стандардна девијација 1,289. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Трбушњаци остварен је просечан резултат 3,33 и стандардна девијација 1,065. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу телесне висине просечна вредност је 113,00 цм и стандарнда девијација је 6,512. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу телесне тежине просечна вредност је 20,62 кг и стандарнда девијација је 4,387. Телесна тежина има незнато одступање од нормалне дистрибуције по скјунису (1,285), што значи да су у питању деца са нормалном телесном тежином или нешто нижом. Ранко Рајовић 55

64 У мерењу БМИ просечна вредност је 16,05 и стандардна девијација је 2,522. БМИ има незнато одступање од нормалне дистрибуције по скјунису (1,358), што значи да су у питању деца са нормалном телесном тежином или нешто нижом. У годинама старости просечна вредност је 5,15 и стандарнда девијација је 0,307. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. Ранко Рајовић 56

65 Crtanje linije kroz lavirint Descriptive Statistics a N Range Minimum Maximum Mean Std. Variance Skewness Kurtosis Deviation Statistic Statistic Statistic Statistic Statistic Std. Error Statistic Statistic Statistic Std. Statistic Std ,75,314 1,539 2,370 -,322 Error,472,052 Error,918 Sklapanje papira ,21,289 1,414 1,998 -,201,472 -,084,918 Precrtavanje ,17,280 1,373 1,884 -,436,472 -,117,918 kvadrata Precrtavanje zvezde Prenošenje novčida ,13,326 1,597 2,549,967,472 -,723, ,71,285 1,398 1,955,155,472,619,918 Skokovi u mestu ,63,189,924,853-2,386,472 4,513,918 Taping prstima i ,29,259 1,268 1,607 -,464,472 -,653,918 stopalima Hodanje napred po liniji ,00,000,000, Stajanje na gredici ,58,248 1,213 1,471 -,371,472 -,858,918 Skokovi na ,33,407 1,993 3,971-1,799,472 2,757,918 jednoj nozi Bacanje i hvatanje loptice Odbijanje loptice (dribling) ,88,405 1,985 3,940 -,321,472-1,486, ,17,305 1,494 2,232 1,056,472,033,918 Sklekovi ,79,159,779,607 -,809,472,950,918 Trbušnjaci ,63,198,970,940 -,073,472 -,869,918 Telesna visina ,96,984 4,823 23,259 -,903,472,219,918 Telesna težina ,95,588 2,881 8,301 -,054,472 1,422,918 BMI 24 5,98 12,74 18,73 15,5649, , ,105,203,472,259,918 Godine starosti 24 1,07 4,74 5,82 5,3201,06900,33802,114 -,500,472 -,991,918 Valid N (listwise) 24 a. Merenje = inicijalno merenje, Grupa = kontrolna grupa Табела 2. Резултати дескриптивне статистике за контролну групу на иницијалном мерењу

66 У Табели 2 представљени су параметри дескритивне статистике за контролну групу на иницијалном мерењу. У контролној групи имали смо 24 детета која су присуствовала и иницијалном и финалном мерењу и на основу њихових резултата изведени су закључци и изведена даља анализа. У тесту Цртање линије кроз лавиринт остварен је просечан резултат 4,75 и стандардна девијација 1,539. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Склапање папира остварен је просечан резултат 3,21 и стандардна девијација 1,414. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Прецртавање квадрата остварен је просечан резултат 3,17 и стандардна девијација 1,373. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Прецртавање звезде остварен је просечан резултат 1,13 и стандардна девијација 1,597. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Преношење новчића остварен је просечан резултат 4,71 и стандардна девијација 1,398. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Скокови у месту остварен је просечан резултат 2,63 и стандардна девијација 0,924. Вредност скјуниса (-2,386) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они остварили боље резултате (средња вредност 2,63 за распон од 0 до 3). Вредност куртозиса (4,513) показује велику хомогеност групе. У тесту Тапинг прстима и стопалима остварен је просечан резултат 2,29 и стандардна девијација 1,268. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Ходање по линији напред, остварен је просечан резултат 4,00 и стандарна девијација 0,000. Код овог теста сва су деца остварила максималан резултат, јер је овај тест за њихов узраст био веома лак. То такође значи да је дискриминативност овог теста била слаба. Ранко Рајовић 58

67 У тесту Стајање на гредици остварен је просечан резултат 2,58 и стандардна девијација 1,213. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Скокови на једној нози остварен је просечан резултат 7,33 и стандардна девијација 1,993. Вредност скјуниса (-1,799) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 7,33 за распон од 2 до 9). У тесту Бацање и хватање лоптице остварен је просечан резултат 2,88 и стандардна девијација 1,985. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Одбијање лоптице (дриблинг) остварен је просечан резултат 1,17 и стандардна девијација 1,494. Вредност скјуниса (1,056) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто тежи па су у просеку они остварили слабије резултате (средња вредност 1,17 за распон од 0 до 5). У тесту Склекови остварен је просечан резултат 2,79 и стандардна девијација 0,779. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Трбушњаци остварен је просечан резултат 2,63 и стандардна девијација 0,970. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу телесне висине просечна вредност је 112,96 цм и стандарнда девијација је 4,823. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу телесне тежине просечна вредност је 19,95 кг и стандарнда девијација је 2,881. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу БМИ просечна вредност је 15,56 и стандарнда девијација је 1,451. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. Ранко Рајовић 59

68 У годинама старости просечна вредност је 5,32 и стандарнда девијација је 0,338. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. Ранко Рајовић 60

69 Descriptive Statistics a N Range Minimum Maximum Mean Std. Deviation Variance Skewness Kurtosis Statistic Statistic Statistic Statistic Statistic Std. Error Statistic Statistic Statistic Std. Error Statistic Std. Error Crtanje linije kroz ,05,234 1,071 1,148-1,181,501 1,604,972 lavirint Sklapanje papira ,57,689 3,155 9,957 -,027,501-1,576,972 Precrtavanje kvadrata ,52,131,602,362 -,861,501 -,100,972 Precrtavanje zvezde ,00,408 1,871 3,500,101,501-1,799,972 Prenošenje novčida ,62,280 1,284 1,648,335,501 -,762,972 Skokovi u mestu ,52,112,512,262 -,103,501-2,211,972 Taping prstima i ,76,118,539,290-2,318,501 5,058,972 stopalima Hodanje napred po ,00,000,000, liniji Stajanje na gredici ,48,164,750,562-1,092,501 -,197,972 Skokovi na jednoj nozi ,48,313 1,436 2,062-2,299,501 5,379,972 Bacanje i hvatanje ,24,238 1,091 1,190-1,799,501 3,216,972 loptice Odbijanje loptice ,67,380 1,742 3,033 1,511,501 2,033,972 (dribling) Sklekovi ,62,129,590,348-1,319,501,989,972 Trbušnjaci ,05,109,498,248,130,501 1,864,972 Telesna visina ,86 1,398 6,405 41,029,125,501 -,618,972 Telesna težina ,61 1,224 5,609 31,457 1,408,501 2,043,972 BMI 21 11,69 13,08 24,77 16,4246, , ,380 1,389,501 1,703,972 Godine starosti 21 1,00 5,17 6,18 5,6753,06713,30763,095,055,501-1,203,972 Valid N (listwise) 21 Табела 3. Резултати дескриптивне статистике за експерименталну групу на финалном мерењу

70 У Табели 3 представљени су параметри дескриптивне статистике за експерименталну групу на финалном мерењу. У експерименталној групи имали смо 21 дете које је присуствовало и иницијалном и финалном мерењу и на основу њихових резултата изведени су закључци и изведена даља анализа. У тесту Цртање линије кроз лавиринт остварен је просечан резултат 6,05 и стандардна девијација 1,071. Вредност скјуниса (-1,181) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 6,05 за распон од 3 до 7). У тесту Склапање папира остварен је просечан резултат 7,57 и стандардна девијација 3,155. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Прецртавање квадрата остварен је просечан резултат 4,52 и стандардна девијација 0,602. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Прецртавање звезде остварен је просечан резултат 2,00 и стандардна девијација 1,871. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Преношење новчића остварен је просечан резултат 4,62 и стандардна девијација 1,284. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Скокови у месту остварен је просечан резултат 2,52 и стандардна девијација 0,512. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Тапинг прстима и стопалима остварен је просечан резултат 3,76 и стандардна девијација 0,539. Вредност скјуниса (-2,318) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 3,76 за распон од 2 до 4). Вредност куртозиса 5,058 је нешто већа од уобичајене и то показује да је група била хомогена. Ранко Рајовић 62

71 У тесту Ходање по линији напред, остварен је просечан резултат 4,00 и стандарна девијација 0,000. Код овог теста сва су деца остварила максималан резултат, јер је овај тест за њихов узраст био веома лак. То такође значи да је дискриминативност овог теста била слаба. У тесту Стајање на гредици остварен је просечан резултат 3,48 и стандардна девијација 0,750. Вредност скјуниса (-1,092) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 3,48 за распон од 2 до 4). У тесту Скокови на једној нози остварен је просечан резултат 7,48 и стандардна девијација 1,436. Вредност скјуниса (-2,299) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 7,48 за распон од 3 до 9). Вредност куртозиса 5,379 је нешто већа од уобичајене и то показује да је група била хомогена. У тесту Бацање и хватање лоптице остварен је просечан резултат 4,24 и стандардна девијација 1,091. Вредност скјуниса (-1,799) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 4,24 за распон од 1 до 5). Вредност кутозиса 3,216 је нешто већа од уобичајене и то показује да је група била хомогена. У тесту Одбијање лоптице (дриблинг) остварен је просечан резултат 2,67 и стандардна девијација 1,742. Вредност скјуниса (1,511) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто тежи па су у просеку они оставрили слабије резултате (средња вредност 2,67 за распон од 1 до 7). У тесту Склекови остварен је просечан резултат 3,62 и стандардна девијација 0,590. Вредност скјуниса (-1,319) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 3,62 за распон од 2 до 4). У тесту Трбушњаци остварен је просечан резултат 3,05 и стандардна девијација 0,498. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. Ранко Рајовић 63

72 У мерењу телесне висине просечна вредност је 116,86 цм и стандарнда девијација је 6,405. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу телесне тежине просечна вредност је 22,61 кг и стандарнда девијација је 5,609. Телесна тежина има незнато одступање од нормалне дистрибуције по скјунису (1,408), што значи да су у питању деца са нормалном телесном тежином или нешто нижом. У мерењу БМИ просечна вредност је 16,42 и стандарнда девијација је 3,062. БМИ има незнато одступање од нормалне дистрибуције по скјунису (1,389), што значи да су у питању деца са нормалном телесном тежином или нешто нижом. У годинама старости просечна вредност је 5,67 и стандардна девијација је 0,307. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. Ранко Рајовић 64

73 Crtanje linije kroz lavirint Докторска дисертација N Range Minimum Maximum Mean Std. Deviation Variance Skewness Kurtosis Std. Std. Statistic Statistic Statistic Statistic Statistic Std. Error Statistic Statistic Statistic Error Statistic Error ,00,262 1,285 1,652 -,134,472,082,918 Sklapanje papira ,83,317 1,551 2,406 -,384,472 -,483,918 Precrtavanje kvadrata ,50,209 1,022 1,043 -,133,472-1,024,918 Precrtavanje zvezde ,79,346 1,693 2,868,180,472-1,422,918 Prenošenje novčida ,75,202,989,978,551,472,974,918 Skokovi u mestu ,50,209 1,022 1,043 -,667,472 2,710,918 Taping prstima i ,75,257 1,260 1,587 -,480,472 -,925,918 stopalima Hodanje napred po ,54,159,779,607-1,956,472 4,016,918 liniji Stajanje na gredici ,63,224 1,096 1,201 -,024,472-1,312,918 Skokovi na jednoj nozi ,50,341 1,668 2,783-2,177,472 4,809,918 Bacanje i hvatanje ,88,396 1,941 3,766 -,120,472-1,629,918 loptice Odbijanje (dribling) loptice ,38,281 1,377 1,897,448,472-1,038,918 Sklekovi ,92,240 1,176 1,384 -,525,472,829,918 Trbušnjaci ,38,232 1,135 1,288 -,246,472 -,749,918 Telesna visina ,79,819 4,011 16,085 -,822,472,984,918 Telesna težina ,83,664 3,252 10,578,070,472 1,393,918 BMI 24 8,31 12,15 20,47 15,4551, , ,956,638,472 2,473,918 Godine starosti 24 1,07 5,26 6,34 5,8403,06900,33802,114 -,500,472 -,991,918 Valid N (listwise) 24 a. Merenje = finalno merenje, Grupa = kontrolna grupa Табела 4. Резултати дескриптивне статистике за контролну групу на финалном мерењу

74 У Табели 4 представљени су параметри дескритивне статистике за контролну групу на финалном мерењу. У контролној групи имали смо 24 детета која су присуствовала и иницијалном и финалном мерењу и на основу њихових резултата изведени су закључци и изведена даља анализа. У тесту Цртање линије кроз лавиринт остварен је просечан резултат 5,00 и стандардна девијација 1,285. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Склапање папира остварен је просечан резултат 2,83 и стандардна девијација 1,551. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани, што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Прецртавање квадрата остварен је просечан резултат 3,50 и стандардна девијација 1,022. Резултати овог теста су нормално дистрибуирани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Прецртавање звезде остварен је просечан резултат 1,79 и стандардна девијација 1,693. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Преношење новчића остварен је просечан резултат 4,75 и стандардна девијација 0,989. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Скокови у месту остварен је просечан резултат 2,50 и стандардна девијација 1,022. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Тапинг прстима и стопалима остварен је просечан резултат 2,75 и стандардна девијација 1,260. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Ходање по линији напред, остварен је просечан резултат 3,54 и стандарна девијација 0,779. Вредност скјуниса (-1,956) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 3,54 за распон од 1 до 4). Вредност куртозиса 4,016 је нешто већа од уобичајене и то показује да је група била хомогена. Ранко Рајовић 66

75 У тесту Стајање на гредици остварен је просечан резултат 2,63 и стандардна девијација 1,096. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Скокови на једној нози остварен је просечан резултат 7,50 и стандардна девијација 1,668. Вредност скјуниса (-2,177) показује одступање од нормалне дистрибуције. До овога је дошло јер је тест деци овог узраста био нешто лакши па су у просеку они оставрили боље резултате (средња вредност 7,50 за распон од 2 до 9). Вредност куртозиса 4,809 је нешто већа од уобичајене и то показује да је група била хомогена. У тесту Бацање и хватање лоптице остварен је просечан резултат 2,88 и стандардна девијација 1,941. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Одбијање лоптице (дриблинг) остварен је просечан резултат 1,38 и стандардна девијација 1,377. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Склекови остварен је просечан резултат 2,92 и стандардна девијација 1,176. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У тесту Трбушњаци остварен је просечан резултат 3,38 и стандардна девијација 1,135. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу телесне висине просечна вредност је 115,79 цм и стандарнда девијација је 4,011. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу телесне тежине просечна вредност је 20,83 кг и стандарнда девијација је 3,252. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. У мерењу БМИ просечна вредност је 15,45 и стандарнда девијација је 1,719 Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. Ранко Рајовић 67

76 У годинама старости просечна вредност је 5,84 и стандардна девијација је 0,338. Резултати овог теста су нормално дистрибуисани што можемо да видимо из вредности скјуниса и куртозиса. Ранко Рајовић 68

77 Pair 1 Crtanje linije kroz lavirint INICIJALNO - Crtanje linije kroz Pair 2 Sklapanje papira INICIJALNO - Sklapanje papira FINALNO Pair 3 Precrtavanje kvadrata INICIJALNO - Precrtavanje kvadrata FINALNO Pair 4 Precrtavanje zvezde INICIJALNO - Precrtavanje zvezde FINALNO Pair 5 Prenošenje novčida INICIJALNO - Prenošenje novčida FINALNO Pair 6 Skokovi u mestu INICIJALNO - Skokovi u mestu FINALNO Pair 7 Taping prstima i stopalima INICIJALNO - Taping prstima i stopalima FINALNO Paired Samples Test a Paired Differences 95% Confidence Interval of the Mean Std. Deviation Std. Error Mean Lower Upper t df Sig. (2- tailed) -2, ,54612, , , ,634 20,000-1, ,01030, , , ,755 20,012 -,95238,97346, , , ,483 20,000-1, ,44585, , , ,924 20,001 -, ,43593, ,84411, ,608 20,550 -,66667,96609, , , ,162 20,005-1, ,31656, , , ,641 20,000

78 Pair 8 Hodanje napred po liniji INICIJALNO - Hodanje napred po liniji FINALNO Pair 9 Stajanje na gredici INICIJALNO - Stajanje na gredici FINALNO Pair 10 Skokovi na jednoj nozi INICIJALNO - Skokovi na jednoj nozi FINALNO Pair 11 Bacanje i hvatanje loptice INICIJALNO - Bacanje i hvatanje loptice FINALNO Pair 12 Odbijanje loptice (dribling) INICIJALNO - Odbijanje loptice (dribling) FINALNO Paired Samples Test a Paired Differences t df Sig. (2- -,52381,98077, , , ,447 20,024-1, ,43593, , , ,799 20,001-1, ,83355, , , ,523 20,000-1, ,51658, , , ,022 20,007-1, ,65759, , , ,818 20,001 Pair 13 Sklekovi INICIJALNO - Sklekovi FINALNO Pair 14 Trbušnjaci INICIJALNO - Trbušnjaci FINALNO -, ,43427, ,08145, ,369 20,186, ,00712, ,17272, ,300 20,208 Pair 15 Telesna visina -4, ,05287, , , ,524 20,000 INICIJALNO - Telesna visina FINALNO Pair 16 Telesna težina -2, ,07437, , , ,860 20,000 INICIJALNO - Telesna težina FINALNO Pair 17 BMI - BMI FINALNO -, ,30846, ,88544, ,015 20,322 Табела 5. Резултати t-теста за испитивање разлика између иницијалног и финалног мерења у експерименталној групи

79 У Табели 5 приказани су резултати t-теста којим смо испитали разлике између иницијалног и финалног мерења у експерименталној групи. На основу добијених резултата можемо закључити да је експериментална група остварила статистички значајан напредак у средњој вредности у следећим варијаблама: цртање линије кроз лавиринт, склапање папира, прецртавање квадрата, прецртавање звезде скокови у месту, тапинг прстима и стопалима, ходање напред по линији, стајање на гредици, скокови на једној нози, бацање и хватање лоптице, одбијање лоптице-дриблинг. Стистички значајан напредак није остварен у тестовима: преношење новчића, склекови и трбушњаци. Значајан напредак остварен је и у телесној висини и тежини, што се може објаснити веома интензивним растом и развојем организма у овом узрасту. Ранко Рајовић 71

80 Pair 1 Pair 2 Crtanje linije kroz lavirint INICIJALNO - Crtanje linije kroz lavirint FINALNO Sklapanje papira INICIJALNO - Sklapanje papira FINALNO Paired Samples Test a Paired Differences Std. Error 95% Confidence Interval of the Difference Sig. (2- Mean Std. Deviation Mean Lower Upper t df tailed) -, ,00543, ,09682, ,611 23,547, ,20301, , ,30525,834 23,413 Pair 3 Precrtavanje kvadrata INICIJALNO - Precrtavanje kvadrata FINALNO Pair 4 Precrtavanje zvezde INICIJALNO - Precrtavanje zvezde FINALNO Pair 5 Prenošenje novčida INICIJALNO - Prenošenje novčida FINALNO Pair 6 Skokovi u mestu INICIJALNO - Skokovi u mestu FINALNO -, ,34056, ,89940, ,218 23,236 -, ,44357, ,69849, ,337 23,194 -, ,73153, ,77283, ,118 23,907, ,39292, ,46318,71318,440 23,664 Pair 7 Pair 8 Taping prstima i stopalima INICIJALNO - Taping prstima i stopalima FINALNO Hodanje napred po liniji INICIJALNO - Hodanje napred po liniji FINALNO -, ,61458, ,14011, ,391 23,178,45833,77903,15902,12938, ,882 23,008

81 Pair 9 Stajanje na gredici INICIJALNO - Stajanje na gredici FINALNO Pair 10 Skokovi na jednoj nozi INICIJALNO - Skokovi na jednoj nozi FINALNO Pair 11 Pair 12 Bacanje i hvatanje loptice INICIJALNO - Bacanje i hvatanje loptice FINALNO Odbijanje loptice (dribling) INICIJALNO - Odbijanje loptice (dribling) FINALNO Pair 13 Sklekovi INICIJALNO - Sklekovi FINALNO Pair 14 Trbušnjaci INICIJALNO - Trbušnjaci FINALNO Pair 15 Telesna visina INICIJALNO - Telesna visina FINALNO Pair 16 Telesna težina INICIJALNO - Telesna težina FINALNO Paired Samples Test a Paired Differences Std. Error 95% Confidence Interval of the Difference Sig. (2- Mean Std. Deviation Mean Lower Upper t df tailed) -, ,36666, ,61876, ,149 23,883 -, ,44357, ,19849, ,334 23,741, ,63752, , ,11373, ,000 -, ,97768, ,04344, ,516 23,611 -, ,39292, ,71318, ,440 23,664 -, ,25974, , , ,917 23,008-3, ,75646, , , ,484 23,000 -,92083,96998, , , ,651 23,000 Pair 17 BMI - BMI FINALNO,13145,94422, ,26725,53016,682 23,502 Табела 6. Резултати t- теста за испитивање разлика између иницијалног и финалног мерења у контролној групи

82 У Табели 6 приказани су резултати t-теста којим смо испитали разлике између иницијалног и финалног мерења у контролној групи. На основу добијених резултата можемо закључити да постоје статистички значајне разлике у следећим варијаблама: ходање напред по линији, трбушњаци. Потребно је напоменути да је у варијабли ходање напред по линији резултат на иницијланом мерењу био бољи него резултат на финалном мерењу шест месеци касније. Статистички значајних разлика између иницијланог и финалног мерења није било у осталим варијаблама. Значајан напредак остварен је и у телесној висини и тежини, што се може објаснити веома интензивним растом и развојем организма у овом узрасту. Ранко Рајовић 74

83 Crtanje linije kroz lavirint Sklapanje papira Precrtavanje kvadrata Precrtavanje zvezde Prenošenje novčida Skokovi u mestu Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Levene's Test for t-test for Equality of Means 95% Confidence Interval of F Sig. t df Sig. (2-tailed) Mean Difference Std. Error Difference Lower Upper,718,402-1,935 43,060 -,940,486-1,921,040-1,921 40,531,062 -,940,490-1,930,049 15,958,000 3,425 43,001 2,554,746 1,050 4,057 3,266 26,236,003 2,554,782,947 4,160,267,608 1,073 43,289,405,377 -,356 1,165 1,088 42,819,283,405,372 -,345 1,155 1,731,195 -,795 43,431 -,363,457-1,284,558 -,800 42,940,428 -,363,454-1,278,552 1,319,257 -,755 43,454 -,280,370-1,027,467 -,771 41,838,445 -,280,363-1,012,453,600,443-2,658 43,011 -,768,289-1,350 -,185-2,641 40,854,012 -,768,291-1,355 -,181

84 Taping prstima i stopalima Hodanje napred po liniji Stajanje na gredici Skokovi na jednoj nozi Bacanje i hvatanje loptice Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Levene's Test for t-test for Equality of Means 95% Confidence Interval of F Sig. t df Sig. (2-tailed) Mean Difference Std. Error Difference Lower Upper,149,701,375 43,709,137,365 -,599,873,377 42,883,708,137,363 -,595,868 52,369,000-2,621 43,012 -,524,200 -,927 -,121-2,447 20,000,024 -,524,214 -,970 -,077,956,334 -,769 43,446 -,298,387-1,078,483 -,762 40,152,450 -,298,390-1,087,491,349,558-2,839 43,007-1,667,587-2,851 -,483-2,845 42,523,007-1,667,586-2,849 -,485 1,710,198,663 43,511,363,548 -,741 1,468,672 42,876,505,363,541 -,727 1,453 Odbijanje (dribling) loptice Equal variances assumed,062,805,279 43,782,119,427 -,741,979 Equal variances not assumed,281 42,953,780,119,424 -,735,973 Levene's Test for Equality of Variances t-test for Equality of Means

85 95% Confidence Interval of Sklekovi Trbušnjaci Telesna visina Telesna težina BMI Godine starosti Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed F Sig. t df Sig. (2-tailed) Mean Difference Std. Error Difference Lower Upper 2,833,100 1,274 43,210,399,313 -,233 1,030 1,234 31,984,226,399,323 -,259 1,057,000,988 2,336 43,024,708,303,097 1,320 2,321 40,855,025,708,305,092 1,325 1,340,253,025 43,980,042 1,695-3,376 3,459,024 36,496,981,042 1,729-3,463 3,546 3,538,067,612 43,544,669 1,094-1,536 2,874,595 33,762,556,669 1,124-1,615 2,953 2,625,113,815 43,419,49252, , ,71073,788 30,994,437,49252, , ,76757,248,621-1,703 43,096 -,16499, ,36038, ,714 42,923,094 -,16499, ,35914,02916 Табела 7. Резултати t- теста за испитивање разлика између експерименталне и контролне групе на иницијалном мерењу

86 У Табели 7 представљени су резултати t-теста којим је испитана разлика између експерименталне и контролне групе на иницијалном мерењу. На основу резултата из табеле можемо закључити да су се експериментална и контролна група на иницијаланом мерењу разликовале у следећим варијаблама: склапање папира, скокови у месту, ходање напред по линији, скокови на једној нози и трбушњаци. У осталим варијаблама нису постојале статистички занчајне разлике. На иницијалном мерењу експериментална група је била значајно боља у следећим варијаблама: у склапању папира и у трбушњацима, а слабија у: ходању напред по линији, скоковима на једној нози. Ранко Рајовић 78

87 Crtanje linije kroz lavirint Equal variances assumed Equal variances not assumed Sklapanje papira Equal variances assumed Precrtavanje kvadrata Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Precrtavanje zvezde Equal variances assumed Equal variances not assumed Prenošenje novčida Equal variances assumed Equal variances not assumed Skokovi u mestu Equal variances assumed Taping prstima i stopalima Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Independent Samples Test a Levene's Test for t-test for Equality of Means Equality of Variances 95% Confidence Interval of the Sig. (2- Std. Error Difference F Sig. t df tailed) Mean Difference Difference Lower Upper,181,673 2,945 43,005 1,048,356,330 1,765 2,981 42,912,005 1,048,351,339 1,756 24,708,000 6,518 43,000 4,738,727 3,272 6,204 6,252 28,252,000 4,738,758 3,186 6,290 7,932,007 4,020 43,000 1,024,255,510 1,537 4,155 37,984,000 1,024,246,525 1,523 1,136,292,392 43,697,208,531 -,863 1,280,389 40,746,699,208,535 -,872 1,289 2,896,096 -,386 43,701 -,131,339 -,815,553 -,379 37,401,707 -,131,345 -,830,568 2,889,096,097 43,923,024,246 -,473,521,101 34,795,920,024,237 -,456,504 25,054,000 3,414 43,001 1,012,296,414 1,610 3,579 32,018,001 1,012,283,436 1,588

88 Hodanje napred po liniji Equal variances assumed Equal variances not assumed Stajanje na gredici Equal variances assumed Skokovi na jednoj nozi Bacanje i hvatanje loptice Odbijanje (dribling) loptice Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Equal variances assumed Equal variances not assumed Sklekovi Equal variances assumed Equal variances not assumed Trbušnjaci Equal variances assumed Equal variances not assumed Independent Samples Test a Levene's Test for t-test for Equality of Means Equality of Variances 95% Confidence Interval of the Sig. (2- Std. Error Difference F Sig. t df tailed) Mean Difference Difference Lower Upper 36,005,000 2,692 43,010,458,170,115,802 2,882 23,000,008,458,159,129,787 5,786,021 2,996 43,005,851,284,278 1,424 3,071 40,767,004,851,277,291 1,411,296,589 -,051 43,960 -,024,467 -,967,919 -,051 42,993,959 -,024,463 -,957,909 15,603,000 2,847 43,007 1,363,479,397 2,329 2,949 37,057,005 1,363,462,427 2,300,124,726 2,776 43,008 1,292,465,353 2,230 2,732 37,985,009 1,292,473,335 2,249 2,116,153 2,475 43,017,702,284,130 1,275 2,578 34,801,014,702,272,149 1,256 20,653,000-1,222 43,228 -,327,268 -,868,213-1,280 32,417,210 -,327,256 -,848,194

89 Telesna visina Equal variances assumed Equal variances not assumed Telesna težina Equal variances assumed Equal variances not assumed BMI Equal variances assumed Equal variances not assumed Godine starosti Equal variances assumed a. Merenje = finalno merenje Equal variances not assumed Independent Samples Test a Levene's Test for t-test for Equality of Means Equality of Variances 95% Confidence Interval of the Sig. (2- Std. Error Difference F Sig. T df tailed) Mean Difference Difference Lower Upper 4,887,032,678 43,502 1,065 1,572-2,105 4,236,658 32,726,515 1,065 1,620-2,231 4,362 5,086,029 1,323 43,193 1,780 1,346 -,934 4,495 1,279 31,155,210 1,780 1,392-1,059 4,620 4,487,040 1,331 43,190,96953, , , ,284 30,532,209,96953, , ,51005,248,621-1,703 43,096 -,16499, ,36038, ,714 42,923,094 -,16499, ,35914,02916 Табела 8. Резултати t-теста за испитивање разлика између експерименталне и контролне групе на финалном мерењу

90 У Табели 8 приказани су резулати t-теста којим смо испитали разлике између експерименталне и контролне групе на финалном мерењу. На основу резултата из табеле можемо закључити да су се ове две групе статистички значајно разликовале у следећим варијаблама: цртање линије кроз лавиринт (у корист експерименталне групе), склапање папира (у корист експерименталне групе), прецртавање квадрата (у корист експерименталне групе), тапинг прстима и стопалима (у корист експерименталне групе), ходање напред по линији (у корист експерименталне групе), стајање на гредици (у корист експерименталне групе), бацање и хватање лоптице (у корист експерименталне групе), одбијање лоптице - дриблигн (у корист експерименталне групе), склекови (у корист контролне групе). У осталим варијаблама нису утврђене статистички значајне разлике. Ранко Рајовић 82

91 Разлике између експерименталне и контролне групе применом анализе коваријансе (АНКОВА) 1. Цртање линије кроз лавиринт Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Група Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type P III Sum of Mean artial Eta Source Squares df Square F Sig Squared Corrected Model a Intercept Цртање линије кроз лавиринт Група Error Total Corrected Total a. R Squared =.203 (Adjusted R Squared =.165) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту цртање линије кроз лавиринт (p.002). На основу вредности парцијалног ета Ранко Рајовић 83

92 квадрата која износи.200 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био велики. График 1. Разлике на тесту Цртање линије кроз лавиринт између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 1 можемо видети да је на тесту Цртање линије кроз лавиринт експериментална група на иницијалном мерењу била незнатно слабија од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.000). Контролна група није остварила значајан напредак (р.547). Ранко Рајовић 84

93 2. Склапање папира Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model a Intercept Склапање папира Група Error Total Corrected Total a. R Squared =.594 (Adjusted R Squared =.575) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Склапање папира (p.000). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.363 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био велики. Ранко Рајовић 85

94 График 2. Разлике на тесту Склапање папира између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 2 можемо видети да је на тесту Склапање папира експериментална група на иницијалном мерењу била статистички значајно боља од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.012). Контролна група је показала благи пад на резултатина на овом тесту који није био статистички значајан (р.413). Ранко Рајовић 86

95 3. Прецртавање квадрата Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Група Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model a Intercept Прецртавање квадрата grupa Error Total Corrected Total a. R Squared =.405 (Adjusted R Squared =.377) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Прецртавање квадрата (p.000). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.260 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био велики. Ранко Рајовић 87

96 График 3. Разлике на тесту Прецртавање квадрата између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 3 можемо видети да је на тесту Прецртавање квадрата експериментална група на иницијалном мерењу била незнатно боља од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.000). Контролна група није остварила значајан напредак (р.236). Ранко Рајовић 88

97 4. Прецртавање звезде Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type Partial III Sum of Mean Sig Eta Source Squares df Square F. Squared Corrected Model a Intercept Прецртавање звезде Група Error Total Corrected Total a. R Squared =.063 (Adjusted R Squared =.019) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да не постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Ранко Рајовић 89

98 прецртавање звезде (p.556). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.008 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био мали. График 4. Разлике на тесту Прецртавање звезде између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 4 можемо видети да је на тесту Прецртавања звезде експериментална група на иницијалном мерењу била незнатно слабија од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.001). Контролна група није остварила статистички значајан напредак (р. 194). Ранко Рајовић 90

99 5. Преношење новчића Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model.680 a Intercept Преношење новчића Група Error Total Corrected Total a. R Squared =.012 (Adjusted R Squared = -.035) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да не постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Преношење новчића (p.758). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.002 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био мали. Ранко Рајовић 91

100 График 5. Разлике на тесту Преношење новчића између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 5 можемо видети да је на тесту Преношења новчића експериментална група на иницијалном мерењу била нешто слабија од контролне групе. На овом тесту ни једна ни друга група нису оствариле статистички значајан напредак (експериментална група р.550, а контролна р.907) Ранко Рајовић 92

101 6. Скокови у месту Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model.241 a Intercept Скокови у месту Група Error Total Corrected Total a. R Squared =.008 (Adjusted R Squared = -.039) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да не постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту скокови у месту (p.760). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.002 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био мали. Ранко Рајовић 93

102 График 6. Разлике на тесту Скокови у месту између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 6 можемо видети да је на тесту Скокови у месту експериментална група на иницијалном мерењу била знатно слабија од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.001). Контролна група је показала благи пад који није статистички значајан (р. 664). Ранко Рајовић 94

103 7. Тапинг прстима и стопалима Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig Squared Corrected Model a Intercept Тапинг прстима и стопалима Група Error Total Corrected Total a. R Squared =.223 (Adjusted R Squared =.186) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Тапинг прстима и стопалима (p.002). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.211 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био велики. Ранко Рајовић 95

104 График 7. Разлике на тесту Тапинг прстима и стопалима између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 7 можемо видети да је на тесту Тапинг прстима и стопалима експериментална група на иницијалном мерењу била незнатно боља од контролне групе, али та разлика није била статистички значајна. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.000). Контролна група је имала благи напредак који није статистички значајан (р.178). Ранко Рајовић 96

105 8. Ходање напред по линији Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model a Intercept Ходање напред по линији Група Error Total Corrected Total a. R Squared =.144 (Adjusted R Squared =.103) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Ходање напред по линији (p.018). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.127 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био велики. Ранко Рајовић 97

106 График 8. Разлике на тесту Ходање напред по линији између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 8 можемо видети да је на тесту Ходање напред по линији експериментална група на иницијалном мерењу била знатно слабија од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.024). Контролна група је показала статистички значајан пад у овој способнсти (р.008). Ранко Рајовић 98

107 9. Стајање на гредици Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N Експериментална група Контролна група Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partia Sum of Mean l Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model a Intercept Стајање на гредици Grupa Error Total Corrected Total a. R Squared =.226 (Adjusted R Squared =.189) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Стајање на гредици (p.002). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.200 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био велики. Ранко Рајовић 99

108 График 9. Разлике на тесту Стајање на гредици између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 9 можемо видети да је на тесту Стајање на гредици експериментална група на иницијалном мерењу била незнатно слабија од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.001). Контролна група није напредовала (р.883). Ранко Рајовић 100

109 10. Скокови на једној нози Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N eksperimentalna grupa kontrolna grupa Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model a Intercept Скокови на једној нози Grupa Error Total Corrected Total a. R Squared =.064 (Adjusted R Squared =.019) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да не постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Скокови на једној нози (p.536). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.009 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био мали. Ранко Рајовић 101

110 График 10. Разлике на тесту Скокови на једној нози између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 10 можемо видети да је на тесту Скокови на једној нози експериментална група на иницијалном мерењу била знатно слабија од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.000). Контролна група није напредовала (р.741). Ранко Рајовић 102

111 11. Бацање и хватање лоптице Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N eksperimentalna grupa kontrolna grupa Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model a Intercept Бацање и хватање лоптице Grupa Error Total Corrected Total a. R Squared =.190 (Adjusted R Squared =.151) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту бацање и хватање лоптице (p.009). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.150 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био велики. Ранко Рајовић 103

112 График 11. Разлике на тесту Бацање и хватање лоптице између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 11 можемо видети да је на тесту Бацање и хватање лоптице експериментална група на иницијалном мерењу била незнатно боља од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.007). Контролна група није напредовала (р.10). Ранко Рајовић 104

113 12. Одбијање лоптице/дриблинг Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N eksperimentalna grupa kontrolna grupa Total Tests of Between-Subjects Effects Parti Type al Eta III Sum of Mean Square Source Squares df Square F Sig. d Corrected Model a Intercept Одбијање лоптице/дриблинг Grupa Error Total Corrected Total a. R Squared =.203 (Adjusted R Squared =.165) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Одбијање лоптице - дриблинг (p.009). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.153 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био велики. Ранко Рајовић 105

114 График 12. Разлике на тесту Одбијање лоптице - дриблинг између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 12 можемо видети да је на тесту Одбијање лоптице - дриблинг експериментална група на иницијалном мерењу била незнатно боља од контролне групе. Она је под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци остварила статистички значајан напредак (р.001). Контролна група није напредовала (р.611). Ранко Рајовић 106

115 13. Склекови Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N eksperimentalna grupa kontrolna grupa Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model a Intercept Склекови grupa Error Total Corrected Total a. R Squared =.125 (Adjusted R Squared =.083) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Склекови (p.021). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.120 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био умерен. Ранко Рајовић 107

116 График 13. Разлике на тесту Склекови између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 13 можемо видети да је на тесту Склекови експериментална група на иницијалном мерењу била незнатно боља од контролне групе. Она под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци није остварила статистички значајан напредак (р.186). Контролна група није статистички значајно напредовала (р.664). И тај мали напредак у експериментаној групи, био је довољан да се ове две групе разликују у финалном мерењу. Ранко Рајовић 108

117 14. Трбушњаци Descriptive Statistics ФИНАЛНО Std. Grupa Mean Deviation N eksperimentalna grupa kontrolna grupa Total Tests of Between-Subjects Effects Type III Partial Sum of Mean Eta Source Squares df Square F Sig. Squared Corrected Model a Intercept Трбушњаци grupa Error Total Corrected Total a. R Squared =.110 (Adjusted R Squared =.068) На основу резултата анализе коваријансе која за коваријансу узима резултат остварен на иницијалном мерењу утврђено је да не постоји статистички значајна разлика на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе у тесту Трбушњаци (p.075). На основу вредности парцијалног ета квадрата која износи.073 можемо закључити да је ефекат експерименталног третмана био умерен. Ранко Рајовић 109

118 График 14. Разлике на тесту Трбушњаци између иницијалног и финалног мерења у експерименталној и контролној групи На Графику 14 можемо видети да је на тесту Трбушњаци експериментална група на иницијалном мерењу била знатно боља од контролне групе. Под утицајем примене метода НТЦ програма у трајању од 6 месеци она није остварила статистички значајан напредак (р.208). Контролна група је статистички значајно напредовала (р.008). Ранко Рајовић 110

119 8. ДИСКУСИЈА Физичка активност представља један од кључних фактора здравственог добростања. Иако је утицај физичке активности на одрасле неоспоран, код деце је овај утицај много већи. Због природе њиховог организма, који активно расте и развија се, као и мозга који је веома пластичан, поготово у раном периоду детињства, осетљивост на факторе средине и начин живота је изузетна. Према томе, физичка активност код деце не само да је у тесној вези са физичком способношћу, већ игра важну улогу у даљем расту и развоју физичком, психичком и социјално-емотивном. Деца са високим нивоом моторичких способности поседују бољу свест о свом телу и имају виши ниво самопоуздања. Физичка активност утиче на формирање нових нервних путева којима се информације преносе кроз централни нервни систем. Моторички способно дете са развијеним моторичким вештинама, не само да ће бити физички активно, већ ће бити и позитивно прихваћано од стране вршњака (Netelenbos, 2005), док ће дете са слабије развијеним моторичким способностима често бити изопштено из игре, било својом или вршњачком вољом. Овакве ситуације, поготово ако се јаве већ у раном детињству, неће утицати само на моторичке компетенције детета, већ и на опште психичко, али и социојално-емотивно стање детета. С друге стране, проблем смањене физичке активности, пре свега због савременог начина живота, је актуелнији него икада пре, поготово међу млађом популацијом. Паралелно, унос калорија генерално расте, а у индустријски развијеним друштвима повећање телесне масти код деце је општа појава (Gopinath, Hardly, Baur, Burlutsky, & Mitchell, 2012; Haug et al., 2009), као и гојазност, која повећава ризик од разних болести дијабетеса, болести срца и крвних судова, појединих малигних обољења (WHO, 2000). Поред едукације родитеља о могућим последицама оваквог стила живота и важности правовремене промене, постаје све значајнија улога предшколских и школских установа. Поставља се кључно питање: да ли деца током боравка у овим установама добијају стимулацију за физички развој на адекватан начин? Да ли је Ранко Рајовић 111

120 могуће ефикасније искористити време предвиђено курикулумом установа за физичке активности и развој моторичких способности? Имајући у виду важност развоја моторичких способности, као и све већи значај предшколских институција за правилан развој деце, спроведено је истраживање с циљем утврђивања ефеката физичког вежбања по методи НТЦ програма на развој моторичких способности деце предшколског узраста. Узорак је обухватио шесдесеторо деце (30 дечака и 30 девојчица, од којих је 45 приступило иницијалном и финалном тестирању) из београдског вртића Наша деца, ураста од 4 до 6 година. Елементи НТЦ програма су се спроводили шест месеци у експерименталној групи, док је друга група вртића, контролна група, у овом периоду имала активности предвиђене курикулумом предшколских установа. У експeрименталној групи рађене су вежбе које стимулишу различите регије коре великог мозга кроз активности које су укључивале: фину моторику, ротацију, равнотежу, динамичку акомодацију ока, координацију око-рука, комбинацију покрета и мисаоних процеса (мисаона класификација и серијација). Ове активности су се спроводиле кроз игру (стр. 50, 51, 52) како би их деца прихватила и радо учествовала у њима. Већина коришћених игара је садржала истовремено елементе фине моторике, равнотеже, динамичке акомодације ока и координације покрета, а што је било више таквих елемената, деци је игра била интересантнија. Уз помоћ коришћених игара активира се, у исто време, неколико регија кортекса: сензомоторни кортекс, визуелни кортекс, аудитивни кортекс и асоцијативне регије кортекса (моторне, сензорне и визуелне). Уз ове регије коре великог мозга активирају се и друге регије мозга, посебно мали мозак. Овe игре су осмишљене с претпоставком базираном на резултатима раније спроведених истраживања (Plahutar i Rajović, 2015; Rajović et al., 2015), која су показала да је у уобичајеним активностима вртића, али и ван вртића, присутно мало активности које у себи садрже ротацију, равнотежу, динамичку акомодацију, фину моторику, кретање и сложене покрете са скакањем, прескакањем, кретањем уназад и слично. Ово је веома важан податак ако узмемо у обзир резултате истраживања која су показала да је аеробна спремност код деце повезана са запремином дорзалног стриатума и глобус палидуса (Chaddock et al., 2010), структурама које сачињавају базалне ганглије, као и да аеробно спремнија деца показују боље резултате на тесту који мери пажњу и когнитивну контролу (ibid). Забрињавајуће је што све већи број истраживања показује да се деца мало крећу, а да све више времена проводе гледајући ТВ, монитор рачунара или видео игрице (Đedović et al., 2015). Ранко Рајовић 112

121 Како би се проценили моторички параметри испитаника, коришћени су следећи мерни инструменти: фина моторна прецизност, фина моторна интеграција, мануелна спретност, билатерална координација, равнотежа, брзина трчања и спретност, координација горњег дела тела и снага. Добијени резултати у експерименталној групи показали су значајан напредак код деце у областима фине моторне прецизности и фине моторне интеграције, као и мануелне спретности у односну на децу из контролне групе. Активности које стимулишу развој фине моторне прецизности, фине моторне интеграције и мануелне спретности састојале су се од неколико различитих игара које су деца у експерименталној групи спроводила у виду игре 2-3 пута током седмице. Ове игре (стр. 50, 51, 52) су трајале у просеку минута дневно. Једна од игара била је Папирно грудвање у оквиру које су деца правила грудве од папира и бацали у корпу. Тиме је развијана фина моторика и прецизност, као и динамичка акомодација ока. Деци је ова игра била интересантна, али након увођења елемената ротације, равнотеже и кретања Папирно грудвање је постала омиљена игра. Што је више регија мозга укључено у игру, чиме се повећава комплексност покрета и кооперације различитих модалитета (моторички сензорни когнитивни), тим игра деци постаје интересантнија, време им брзо пролази, а концентрација се одржава на изразито високом нивоу. Игра је осмишљена тако што су у дворишту вртића обележене две паралелне линије дужине 8 метара, размакнуте једна од друге 2 метра. Деца, подељена у две екипе, су се поређала иза те две линије. Једни друге су гађали грудвама, а правило је било да дете погођено грудвом испада из игре. Мотивисани да што дуже остану у игри, били су у константном покрету, а тиме активирали велике регије коре великог мозга кроз комплексне покрете са сталним праћењем играча из супротне екипе, као и папирне грудве која иде према њима (сагињање, трчање бочно по линији, окретање или трчање уназад да дохвате лопту која је пролетела поред њих и да том лоптом наставе игру, динамичка акомодација ока, фиксација предмета у покрету лопти и играча из супротне екипе). Друга игра уведена у оквиру НТЦ програма физичког вежбања је Неспретни конобар чији циљ је преношење ситних предмета на послужавнику које деца сама прецизно поређају једне на друге како би предмети стабилније стајали. Када ова основна верзија игре постане лака, а самим тим и досадна, комплексност игре се повећава тиме што се током ношења послужавника крећу између препрека или рецитују одређене песмице или набрајају дивље животиње, државе и сл. Најкомплекснија верзија ове игре је укључивала да се током ношења послужавника дивље животиње набрајају по величини - од најмање до највеће. На овај начин не Ранко Рајовић 113

122 само да је код деце одржаван висок ниво концентрације, већ су она водила рачуна и о сваком кораку, о препрекама на путу и аутоматски кориговала положај тела (ротација, равнотежа, фина моторика). Морала су да размишљају и да се фокусирају на процесе мисаоне класификације (набрајање држава Европе) и серијације (набрајање држава Европе по величини). У игри Веверице кошаркаши деца су убацивала кестење у чаше. Када су савладала основну верзију ове игре, добила су тежи задатак: чаше, насумично поређане, са неколико залепљених сличица на којима је била по једна птица (ластавица, гавран, колибри, врана, кондор). Време је било ограничено на 30 секунди. Задатак је био да се кестен убацује прво у чашу која има слику најмање птице (нпр. колибри), а тек на крају у чашу која има слику највеће птице. Сваких 7 дана увођено је по нових 5 животиња како би се приликом бацања обављали комплексни мисаони процеси. Када су то научили, слике животиња су биле замењене сликама држава на којој је била представљена застава или нека асоцијација (нпр. Ајфелова кула за Француску, детелина са четири листа за Ирску, итд). Учење држава није саставни део плана и програма вртића, па су за потребе ове игре деца основно знање стекла кроз друге игре. (Деца су носила беџеве са заставама појединих држава и сваке недеље су стављали нове беџеве. На тај начин су научила имена држава, препознавала их на карти Европе и таку учили главне градове, величине држава и поједине асоцијације.) У овој игру деца су развијала фину моторику, координацију око-рука и тако активирала велике регије коре великог мозга, а кроз увођење сличица животиња и посебно држава укључени су комплексни мисаони процеси током игре, што је деци ову игру учинило још занимљивијом, али и корисном за повезивање моторичких и когнитивних процеса. Основна верзија игре Пепељуга укључивала је сакупљање зрневља различите величине са стола и убацивање у пластичну чашу. Када је овај ниво игре био савладан, зрневље је стављено у посуду са брашном тако да деца нису могла да виде ниједно зрно. Циљ је био да се прстима пронађе одређено зрно (кукуруз, пиринач, пшеница...), да се извади из брашна и стави у чашу. Најкомплекснији ниво игре је укључивао спајање другог, трећег и четвртог прста лепљивом траком, и тражење и вађење зрневља употребом палца и малог прст. На овај начин, проналажењем одговарајућег зрна без гледања само уз помоћ два прста, активирају се сензомоторне и асоцијативне регије коре великог мозга (моторне, сензорне и визуелне). Ранко Рајовић 114

123 Игра Обарање чуњева укључивала је фину моторику, координацију окорука и динамичку акомодацију ока. Прво би се деца поделила у репрезентрације (нпр. Србија, Мексико, Италија), а затим би сама правила чуњеве од ролни тоалет папира, фарбали их у одређену боју, па ређала једне на друге у боји заставе државе којој припадају. Кроз ову игру су, успутно, учили и заставе, што им је користило у другим играма. Игра Прављење кривог торња у Пизи укључује ређање штапића, дрвених коцки и ситних предмете, чиме се фокус ставља на вештине фине моторике. Резултати добијени у експерименталној групи донекле се подударају са резултатима истраживања (Plahutar i Rajović, 2015) које је за сврху имало евалуацију НТЦ програма у подстицању сложених моторичхих способности предшколсе деце. Иако мање специфично и са ограниченом методологијом, ово истраживање је показало побољшање вештина фине моторике код деце која су у оквиру предшколског програма имала укључене активности НТЦ програма. Истраживање спроведено у Словенији (Krajšek, 2015), које је за циљ имао евалуацију НТЦ програма и његов утицај на моторичке вештине, способности фине и крупне моторике, показало је најзначајнију разлику напретка управо на моторичком параметру фине моторике. Колико је развој фине моторике важан и какав ефекат вештине фине моторике могу да имају у каснијем животу, показало је истраживање које је испитивало предикцију школског успеха. Наиме, вештине фине моторике, заједно са способношћу пажње и општим знањем, на иницијалном школском тесту су се показале као чврсту предикцију будућег успеха у читању, математици и науци, чак бољу од рачунања и писања (Grissmer et al., 2010). Такође, многа истраживања су до сада показала јасну корелацију између вештина фине моторике и раног развоја читања (Brookman et al., 2013; Cameron et al., 2012; Grissmer et al., 2010). Међутим, тек недавно истраживање спроведено са предшколцима који су учили да читају показало је да је вештина графомоторике, поред ране меморије и фонемске свесности, предикција развоја вештина декодирања. Резултати су пружили експериментални доказ да су слабије вештине фине моторике неповољне за развој способности читања (Suggate, Pufke, & Stoeger, 2016). Фина моторика и мануелна спретност подразумевају ангажовање великог броја малих мишића и мишићних група, као и добру координацију ока и руке што је управо подстакнуто НТЦ програмом вежбања. Добром контролом малих мишића деца стварају осећај компетенције и независности, јер могу сама да ураде много нових покрета и моторичких задатака, као што су облачење, храњење, закопчавање цибзара или дугмади на одећи, па чак и везивање пертли (Rice, 1998). Рајс нарочито Ранко Рајовић 115

124 истиче да деца у 5. години стичу способност да прецртају квадрат и да се ради о активности која захтева висок ниво мануелне спретности и координације ока и руке. Резултати финалног мерења показали су значајан напредак способности билатералне координације и координације горњег дела тела у експерименталној групи. Активности које стимулишу развој билатералне координације и координације горњег дела тела, које су деца у експерименталној групи користила, састојале су се од неколико различитих игара које су се примењивале 2-3 пута током седмице. Игре су трајале у просеку минута дневно. Једна од игара је Паукова мрежа у току које су се деца провлачила кроз испреплетени ластиш, а мрежа је била разапета у делу просторије где су играчке, тако да су туда често пролазила. Ради комплексности игре и одржавања пажње, касније су на ластиш окачена мала звона на које су деца морала да пазе како не би закачила мрежу. На тај начин су усклађивали све покрете, сваку ногу посебно, водили рачуна где се налазе руке, горњи део тела, под којим нагибом се крећу и уз координацију развијали и покрете равнотеже и динамичку акомодацију. Једна од игара је била игра Каубој у којој су деца седела и у ритму пуштене музике, или тапшалице васпитача, ударала рукама (о колено) и ногама (о под). Ову игру су најмање играли, једном недељно 10 минута. Координација представља једну од најсложенијих моторичких способности, а подразумева брзо извођење комплексних, веома сложених и разноврсних моторичких задатака (Rađo i Malacko, 2004). Сматра се да координација усклађује утицаје осталих моторичких способности током извођења покрета. Основа координације је висока пластичност нервног система, велика могућност адаптације, реконструкције и усавршавања кретања. Иако се координација целог тела, као и координација око-рука и око-нога, код деце побољшавају растом, сматра се да након пубертета вежбање мало утиче на развој координације (Đorđić i Bala, 2006a). Важност правилно развијене способности координације постаје очигледна ако узмемо у обзир податак да је координација важна предикција физичке активности код школске деце (Lopes, Rodrigues, Maia, & Malina, 2011), као и да особе са нижим IQ-ом чешће показују лошије мотиричке способности него они са вишим IQ-ом (Smits-Engelsman & Hill, 2016). Такође, познате су позитивне релације између координације, физичких активности и когнитивних способности које директно утичу на учење и школски успех (Castelli, Hillman, Buck, & Erwin, 2007; Ismail, 1967; Taras, 2005). Равнотежа представља моторичку способност која омогућава одржавање стабилног положаја током извођења разноврсних покрета и ставова. Развија се Ранко Рајовић 116

125 постепено и условљена је развијањем система за кретање и сазревањем централног нервног система, а не сме да се занемари ни функционално сазревање вестибуларног анализатора (Gajić, 1985). Значајан напредак експерименталне групе у односу на контролну групу је примећен код моторичког параметра равнотеже. Активности које садрже елементе динамичке равнотеже, која су деца у ексеприменталној групи користила, састојале су се од неколико различитих игара које су се спроводиле 2-3 пута током седмице. Трајале су у просеку око минута дневно. Једна од игара је Рода која подразумева стајање на једној нози. Када је деци овај основни ниво игре постао лак, додавана им је лопта коју су морали да убаце у кутију која је била један метар удаљена. Кроз одржавање равнотеже, координације око-рука и динамичке акомодације ока стимулишу се велике регије коре великог мозга. Једна од игара је била Чаробна линија која је укључивала кретање по широкој лепљивој траци дужине 4 метра, тако да је пета једног стопала додиривала прсте другог. Већ након неколико дана било је потребно поставити још неколико линија, како се деца не би сударала, јер су сви хтели да ходају по чаробној линији. На линије су затим биле залепљене мале налепнице у боји (зелена - направе један чучањ; плава окрену се два пута). Значење налепница је свакодневно мењано, како би деца сваки дан активирала комплексне мисаоне процесе и покрете (ротација, равнотежа, скокови, ходање уназад и бочно ходање). Слична, али мало тежа игра била је Књиге ходају у којој су се деца такмичила ко ће брже са књигом на глави да пређе 2 метра по чаробној линији. Сличан напредак представљен је и у истраживању Плахутар и Рајовића где је у резултатима потврђен напредак у равнотежи код деце укључене у НТЦ програм вежбања (Plahutar i Rajović, 2015). Такође, раније спроведеним истраживањем (Rajović et al., 2015) на узрасту од 2 до 4 године, показана је ефикасност НТЦ програма код побољшања способности равнотеже, пре свега ходања по црти напред и ходање по црти назад. Снага је једна од основних компоненти моторичких способности и дефинише се као способност тела да мишићним напрезањем савладава спољашњи отпор (Komi, 2003; Jarić i Kukolj, 1996). Што се тиче моторичког параметра снаге, истраживање је показало да примењени експериментални програм није допринео статистички значајном напретку у снази мереној бројем склекова и бројем трбушњака. Овакав резултат је био и очекиван, јер НТЦ програм вежбања у себи не садржи вежбе које би подстицале развој снаге као моторичке способности. Такође треба напоменути да период од 4. до 6. године није сензитивни период за развој снаге и да ће до њеног значајнијег пораста доћи у периоду адолесценције (Arunović i sar., 1992). Игре које садрже елементе снаге биле су Врапци у гнезду у којој су деца суножно скакала Ранко Рајовић 117

126 напред и назад у обручеве, као и игра Жабице у оквиру које су се изводили скокови из чучња, а када је основни ниво игре савладан, уведено је изговарање појмова које су учили (домаће животиње, боје, предмете...) у сваком скоку, а касније ударање дланом о длан у сваком скоку. Што се тиче брзине трчања досадашња истраживања показују да је брзина као моторичка способност одређена покретљивошћу нервних процеса, способношћу ЦНС да координише контракције и деконтракције мишића, као и обликом, грађом и контракционим способностима скелетних мишића. У испољавању брзине значајну улогу игра и мали мозак који регулише мишићни тонус. У раном дечијем узрасту брзина кретања горњих и доњих екстремитета је једнака, да би растом и развојем брзина доњих екстремитета постала већа. Брзина провођења нервних импулса достиже вредност одраслих особа већ у периоду од 6. до 7. године, док се брзина појединачних покрета и брзина трчања повећавају тек у периоду од 10. до 14. године. Добијени резултати указују на велики потенцијал НТЦ програма за развој испитиваних способности предшколске деце: фина моторна прецизност, фина моторна интеграција, билатерална координација, равнотежа, брзина и агилност и координација горњег дела тела. Већи број радова (Sibley & Etnier, 2003; Hillman et al., 2009; Hopkins et al., 2012; Scudder et al., 2014; Erickson et al., 2015; Aron et al., 2009; Chaddock et al., 2010; Chaddock et al., 2012; Koziol et al., 2014; Chaddock- Heyman et al., 2016) потврђује утицај моторике на развој когнитивних способности, а с обзиром на то да испитивани параметри учествују у формирању великих и комплексних регија коре великог мозга могу бити значајни и за развој когнитивних способности деце, посебно предшколског узраста. Тај период карактеришу веома интензивни и динамични процеси ремоделовања синаптичке мреже, у чему моторика има значајну улогу, што се види и по биолошкој аналогији: жива бића која се не крећу (то су биљке), немају нервне ћелије; а жива бића која се крећу имају нервне ћелије. Најкомплекснији нервни систем има човек, па према тој аналогији једна од основних карактеристика људи је кретање. Правилан развој регија мозга задужених за обраду сензорних и моторних информација од кључне је важности, али такође служи и као основа за развој антериорних и асоцијативних регија кортекса, чија улога, између осталог, и јесте интегрисање информација из сензорномоторне регије. Јасно је увидети да без правилног развоја можданих регија које обрађују информације на сензорном и моторичком нивоу, правилан развој регија задужених за њихову интеграцију се Ранко Рајовић 118

127 доводи у питање. Бушнел и Бодро су предложили да моторички развој има улогу контролног параметра за даљи развој, утолико што неке моторне способности могу да буду предуслов за усвајање или вежбу других развојних функција, попут перцептуалне или когнитивне способности. Ово су и подупрли истраживањем које је показало да је перцепција објекта резултат тактилног истраживања одојчади (Bushnell & Bodreau, 1993). Може се закључити да покрет активно учествује у формирању синаптичке мреже, посебно у периоду до 7. године, који представља сензитивну фазу развоја коре великог мозга, па је према томе кретање једна од најважнијих активности детета. Ранко Рајовић 119

128 9. ЗАКЉУЧАК На основу резултата t-теста за зависне и независне узорке, као и примењене униваријантне анализе коваријансе (АНКОВА) и израчунате величине ефеката може се закључити: Хипотеза Х1 која гласи: Не постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности експерименталне и контролне групе на иницијалном мерењу, у потпуности се прихвата. Статистички значајне разлике на иницијалном мерењу добијене су у варијаблама склапање папира, скокови у месту, ходање напред по линији, скокови на једној нози и трбушњаци. У преосталих девет варијабли не постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности експерименталне и контролне групе на иницијалном мерењу. Хипотеза Х2 која гласи: Постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности експерименталне и контролне групе на финалном мерењу, у потпуности се прихвата. Статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности експерименталне и контролне групе на финалном мерењу добијене су у варијаблама цртање линије кроз лавиринт, склапање папира, прецртавање квадрата, тапинг прстима и стопалима, ходање напред по линији, стајање на гредици, бацање и хватање лоптице, одбијање лоптице и склекови. Статистички значајних разлика није било у варијаблама прецртавање звезде, преношење новчића, скокови у месту, скокови на једној нози и трбушњаци. Хипотеза Х3 која гласи: Постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности експерименталне групе на иницијалном и финалном мерењу, у потпуности се прихвата. Постојале су статистички значајне разлике у једанаест варијабли, а само код три (преношење новчића, склекови и трбушњаци) нису постојале статистички значајне разлике. Хипотеза Х4 која гласи: Не постоје статистички значајне разлике у вредностима одабраних моторичких способности контролне групе на иницијалном и Ранко Рајовић 120

129 финалном мерењу, у потпуности се прихвата. У чак 12 варијабли нису утврђене статистички зачајане разике, а само у две (ходање напред по линији и трбушњаци) утврђене су статистички значајне разлике. Хипотеза Х5 која гласи: Постоје статистички значајни ефекти НТЦ програма вежбања на моторику деце из експерименталне групе у потпуности се прихвата, јер је у девет варијабли за процену моторике остварен врло велики ефекат, док су у пет варијабли остварени мали ефекти. Резултати показују да је експериментална група постигла већи напредак, а радила је по НТЦ методама два до три пута дневно по минута. Јасно је да за то није било потребно много времена, нити је спровођење ових активности изискивало набавку посебних реквизита. Овај рад је показао да васпитачи у вртићу на једноставан начин могу да организују поједине игре и у току редовних активности, а да тиме не ремете редован програм. Ове активности деци нису тешке, осмишљене су у виду игара, а не као вежбе, тако да их радо прихватају, посебно када виде како напредују и стално траже усложњавање појединих игара и продужавају време које тако проводе. Ранко Рајовић 121

130 10. ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА Данас је добро познато да организована физичка активност током предшколског периода може значајно да допринесе развоју не само моторичких способности детета већ и развоју његовог целокупног антрополошког статуса. Предшколски период је право време за имплементацију различитих програма физичког вежбања. Током овог периода развијају се базичне моторичке способности које ће бити добра основа за каснији развој специфичних моторних вештина. Сматра се да је предшколски период од пресудног значаја за развој моторичких способности и формирање моторичких вештина због тога што ће касније, током школског периода, наступити спорији развој моторике и сваки даљи напредак ће зависити од нивоа моторичких способности и вештина формираних током предшколског периода. Физичка активност деце такође је веома важна за очување здравља како током периода детињства тако и у каснијем добу. Препоручена количина физичке активности код деце предшколског узраста тема је различитих националних асоцијација задужених за бригу о здрављу нације. Национална асоцијација за спорт и физичко васпитање у САД препоручује да деца предшколског узраста имају најмање 60 минута организованих физичких активности и 60 минута слободних физичких активности дневно (Clark et al., 2002). Сличне препоруке постоје и у Аустралији, Канади и Великој Британији где се препоручује да деца предшколског узраста морају бити физички активна најмање 3 сата дневно, да проводе мање од 1 сата користећи електронске медије за забаву и да не буду у неактивном седећем положају дуже од сат времена дневно (Okley, Salmon, Trost, & Hinkley, 2008; Trembley et al., 2012; Reilly et al., 2011). Уколико је рана стимулација важна за развој укупних способности детета, онда је моторички развој саставни део укупних способности детета, јер је познато да покрет и комплексне радње приликом трчања и кретања, као што су ротација, равнотежа, динамичка акомодација ока утичу на развој коре великог мозга. Уколико постоји недостатак кретања и физичке активности, онда постоји могућност слабијег развоја појединих делова великог мозга, што може да утиче на когнитивни развој. Бројна истраживања потврдила су постојање проблема узрокованих седентарним начином живота, нарочито код студентске популације, али и код одраслих особа Ранко Рајовић 122

131 средње старосне доби. Узимајући у обзир и чињеницу да је за развој моторичких способности предшколски узраст сензитивни период, примена НТЦ система вежби у овом добу могла би значајно да унапреди моторички и здравствени статус деце као и бољу сензомоторну интеграцију и стимулативно делује на когнитивни развој. Овакав програм би унапредио иницијално стање физичких способности деце кроз развој њихове моторике до оптималног нивоа, позитивно би се утицало на стварање навике за редовним физичким вежбањем и коначно, овим системом би се едуковали и родитељи који би самостално могли да поспеше и надгледају моторички развој своје деце. Ранко Рајовић 123

132 11. ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА 1. Alpert, B., Field, T. M., Goldstein, S., & Perry, S. (1990). Aerobics enhances cardiovascular fitness and agility in preschoolers. Health Psychology, 9(1), Aron, A. R., Poldrack, R. A., & Wise, S.P. (2009). Cognition: basal ganglia role. Encyclopedia of Neuroscience 2, Ashtari, M., Cervellione, K. L., Hasan, K. M., Wu, J., McIlree, C., Kester, H., & Kumra, S. (2007). White matter development during late adolescence in healthy males: a cross-sectional diffusion tensor imaging study. Neuroimage, 35(2), Barkovich, A. J., Kjos, B. O., Jackson, D. E., & Norman, D. (1988). Normal maturation of the neonatal and infant brain: MR imaging at 1.5 T. Radiology, 166(1), Barnea-Goraly, N., Menon, V., Eckert, M., Tamm, L., Bammer, R., Karchemskiy, A., & Reiss, A. L. (2005). White matter development during childhood and adolescence: a cross-sectional diffusion tensor imaging study. Cerebral Cortex, 15(12), Berk, L. E. (2004). Development Trough the Lifespan (3rd ed.) Upper Saddle River: Pearson Education, Inc. Publishing as Allyn & Bacon. 7. Berk, R. A., & DeGangi, G. A. (1979). Technical considerations in the evaluation of pediatric motor scales. American Journal of Occupational Therapy: official publication of the American Occupational Therapy Association, 33(4), Bourgeois J. P. (1997). Synaptogenesis, heterochrony and epigenesis in the mammalian neocortex. Acta Paediatrica, 86(S422), Brković, A. D. (2011). Razvojna psihologija. Čačak: Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. 10. Brody, B. A., Kinney, H. C., Kloman, A. S., & Gilles, F. H. (1987). Sequence of central nervous system myelination in human infancy. I. An autopsy study of myelination. Journal of Neuropathology & Experimental Neurology, 46(3), Ранко Рајовић 124

133 11. Bushnell, E.W., & Bodreau, P.J. (1993). Motor Development and the Mind: The potential Role of Motor Abilities as a Determinant of Aspects of Perceptual Development. Child Development, 64(4), Butcher, J. E., & Eaton, W. O. (1989). Gross and fine motor proficiency in preschoolers-relationships with free play-behavior and activity level. Journal of Human Movement Studies, 16(1), Caput-Jogunica, R., Lončarić, D., & De Privitellio, S. (2009). Izvankurikularne sportske aktivnosti dece predškolske dobi: Utjecaj na motorička postignuća i tjelesnu pismenost. Hrvatski športskomedicinski vjesnik, 24(2), Casey, B. J., Tottenham, N., & Fossella, J. (2002). Clinical, imaging, lesion, and genetic approaches toward a model of cognitive control. Developmental psychobiology 40(3), Casey, B. J., Tottenham, N., Liston, C., Durston, S. (2005). Imaging the developing brain: What have we learned about cognitive development? Trends in Cognitive Sciences, 9(3), Caspersen, C. J., Powell, K. E., & Christenson, G. M. (1985). Physical activity, exercise, and physical fitness: definitions and distinctions for health-related research. Public Health Reports, 100(2), Castelli, D. M., Hillman, C. H, Buck, S. M., & Erwin, H. E. (2007). Physical fitness and academic achievement in third- and fifth-grade students. Journal of Sport & Exercise Psychology, 29(2), Chaddock, L., Erickson, K. I., Prakash, R. S., VanPatter, M., Voss, M. W., Pontifex, M. B, & Kramer, A. F. (2010). Basal ganglia volume is associated with aerobic fitness in preadolescent children. Developmental Neuroscience, 32(3), Chaddock, L., Hillman, C. H., Pontifex, M. B., Johnson, C. R., Raine, L. B., & Kramer, A. F. (2012). Childhood aerobic fitness predicts cognitive performance one year later. Journal of Sports Sciences, 30(5), Chaddock-Heyman, L., Erickson, K. I., Chappell, M. A., Johnson, C. L., Kienzler, C., Knecht, A., & Hillman, C. H. (2016). Aerobic fitness is associated with greater hippocampal cerebral blood flow in children. Developmental Cognitive Neuroscience, 20, Ранко Рајовић 125

134 21. Chugani, H. T. (1994). Development of regional brain glucose metabolism in relation to behavior and plasticity. In: Dawson G, Fischer KW (eds). Human Behavior and the Developing Brain. New York: Guilford, Chugani, H. T., Phelps, M. E., & Mazziotta, J. C. (1987). Positron emission tomography study of human brain functional development. Annals of neurology, 22(4), Clark, J. E., Clements, R. L., Guddemi, M., Morgan, D. W., Pica, R., Pivarnik, J. M.,... & Virgilio, S. J. (2002). Active Start: A Statement of Physical Activity Guidelines for Children Birth to Five Years. AAHPERD Publications, PO Box 385, Oxon Hill, MD Stock no Cliff, P.D., Okely, A.D., Smith, L.M., & McKeen, K. (2009). Relationship between Fundamental Movement Skills and Objectively Measured Physical Activity in Preschool Children. Ped Exercise Sci, 21(4), Cowan, W.M., Fawcett, J.W., O'Leary, D.D., & Stanfield, B.B. (1984). Regressive events in neurogenesis. Science, 225(4668), Dekaban, A.S., & Sadowsky, D. (1978). Changes in brain weights during the span of human life: relation of brain weights to body heights and body weights. Annals of neurology, 4(4), Diamond, A. (2000). Close interrelation of motor development and cognitive development and of the cerebellum and prefrontal cortex. Child development, 71(1), Đedović, D., Rackov, J., & Stanojev, D. (2015): Walk to school as an integral part of daily phisical activity from the perspective of cognitive abilities development. International Conference Identifying the Gifted and How to Work with Them in Preschool Institutions and Primary Schools. Faculty of Education University of Ljubljana, August 2015, ĐorĎić, V. i Bala, G. (2006). Fizička aktivnost dece predškolskog uzrasta. U: G. Bala (ur.), Fizička aktivnost devojčica i dečaka predškolskog uzrasta (str ). Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 30. Erickson, K.I., Hillman, C.H., Kramer, A.F. (2015). Physical activity, brain, and cognition. Current Opinion in Behavioral Sciences, 4, Ранко Рајовић 126

135 31. Eyre, J.A., Taylor, J.P., Villagra, F., Smith, M., & Miller, S. (2001). Evidence of activity-dependent withdrawal of corticospinal projections during human development. Neurology, 57(9), Feldman, R. S. (2011). Development Across the Life Span (6th ed.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. 33. Finn, K, Johannson, N, & Specker, B. (2002). Factors associated with physical activity in preschool children. The Journa of Pediatrics, 140(1), Fisher, A., Reilly, J.J., Kelly, L.A., Montgomery, C., Williamson, A., Paton, J.Y., & Grant, S. (2005). Fundamental Movement Skills and Habitual Physical Activity in Young Children. Medicine & Science in Sports & Exercise, 37(4), Gajić, M. (1985). Osnovi motorike čoveka. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 36. Gallahue, D. L., & Ozmun, J. C. (1998). Understanding Motor Development: Infants, Children, Adolescents, Adults. McGraw-Hill Humanities, Social Sciences & World Languages. 37. Giedd, J. N., Blumenthal, J., Jeffries, N. O., Castellanos, F. X., Liu, H., Zijdenbos, A., & Rapoport, J. L. (1999). Brain development during childhood and adolescence: a longitudinal MRI study. Nature Neuroscience, 2(10), Goda, Y., & Davis, G.W. (2003). Mechanisms of synapse assembly and disassembly. Neuron, 40(2), Gogtay, N., Giedd, J., Lusk, L., Hayashi, K.M., Greenstein, D., Vaituzis, A.C., & Rapoport, J.L. (2004). Dynamic mapping of human cortical development during childhood through early adulthood. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United State of America, 101(21), Gopinath, B., Hardy, L., Baur, L.A., Burlutsky, G., & Mitchell, P. (2012). Physical activity and sedentary behaviors and health-related quality of life in adolescents. Pediatrics, 130(1), Graham, G. (1992). Developmentally appropriate physical education for children. Journal of Physical Education, Recreation & Dance, 63(6), Graham, G., Holt-Hale, S. A., & Parker, M. (1998). Children moving: A reflective approach to teaching physical education. Mountain View, CA: Mayfield. 43. Grissmer D., Grimm K.J., Aiyer S.M., Murrah W.M., & Steele J.S. (2010). Fine motor skills and early comprehension of the world: Two new school readiness indicatiors. Developmental Psychology, 46(5), Ранко Рајовић 127

136 44. Haug, E., Rasmussen, M., Samdal, O., Iannotti, R., Kelly, C., Borraccino, A., & Ercan, O. (2009). Overweight in school-aged children and its relationship with demographic and lifestyle factors: results from the WHO-Collaborative Health Behaviour in School-aged Children (HBSC) study. International Journal of Public Health, 54(2), Hillman, C. H., Pontifex, M. B., Raine, L. B., Castelli, D. M., Hall, E. E., & Kramer, A. F. (2009). The effect of acute treadmill walking on cognitive control and academic achievement in preadolescent children. Neuroscience, 159(3): Hillman, C. H., Pontifex, M. B., Castelli, D. M., Khan, N. A., Raine, L. B., Scudder, M. R., & Kamijo, K. (2014). Effects of the FITKids randomized controlled trial on executive control and brain function. Pediatrics, 134(4), e1063-e Hopkins, W., Marshall, S., Batterham, A., & Hanin, J. (2009). Progressive statistics for studies in sports medicine and exercise science. Medicine Science in Sports Exercise, 41(1), Hopkins, M., Davis, F., Vantieghem, M., Whalen, P., & Bucci, D. (2012). Differential effects of acute and regular physical exercise on cognition and affect. Neuroscience, 215, Horska, A., Kaufmann, W. E., Brant, L. J., Naidu, S., Harris, J. C., Barker, P. B. (2002). In vivo quantitative proton MRSI study of brain development from childhood to adolescence. Journal of Magnetic Resonance Imaging, 15(2), Hüppi, P. S., Warfield, S., Kikinis, R., Barnes, P. D., Zientara, G. P., Jolesz, F. A., & Volpe, J. J. (1998). Quantitative magnetic resonance imaging of brain development in premature and mature newborns. Annals of Neurology, 43(2), Hurlock, E. B. (1970). Razvoj deteta. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika. 52. Huttenlocher, P. R., & Dabholkar, A. S. (1997). Regional differences in synaptogenesis in human cerebral cortex. Journal of Comparative Neurology, 387(2), Ismail, A. H. (1967). The effect of a well-organized physical education program on an intellectual performance. Research in Physical Education, 1(2), Ismail, A. H., & Gruber, J. J. (1971). Integrated Development Motor Aptitude and Intellectual Performance. Columbus: Charles E. Merrill Books. 55. Ivić, I., i Damjanović, K. (1983). Vaspitanje dece ranog uzrasta. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Sarajevo: Svjetlost. Ранко Рајовић 128

137 56. Jarić, S., i Kukolj, M. (1996). Sila (jačina) i snaga u pokretima čoveka. Fizička kultura, 50 (1-2), Kamenov, E. (2008). Vapitanje predškolske dece. Beograd: Zavod za udžbenike. 58. Kharitonova, M., Martin, R. E., Gabrieli, J. D., & Sheridan, M. A. (2013). Cortical gray-matter thinning is associated with age-related improvements on executive function tasks. Developmental Cognitive Neuroscience, 6, Kliegman, R. M., Behrman, R. E., Jenson, H. B., & Stanton, B. F. (2011). Nelson Textbook of Pediatrics (19th ed.). Philadelphia PA: W.B. Saunders. 60. Komi, P.V. (2003). Strength and Power in Sport. London: Blackwell Science. 61. Koziol, L. F., Budding, D., Andreasen, N., D Arrigo, S., Bulgheroni, S., Imamizu, H., & Pezzulo, G. (2014). Consensus paper: the cerebellum's role in movement and cognition. The Cerebellum, 13(1), Krajšek, M. (2015). Vpliv NTC metode na gibalne sposobnosti predšolskih otrok. Diplomski rad, Koper: Univerza na Primorskem - Pedagoška Fakulteta. 63. Krneta, Ž., Casals, C., Bala, G., Madić, D., Pavlović, S., & Drid, P. (2015). Can kinesiological activities change»pure«motor development in preschool children during one school year?. Collegium Antropologicum, 39(Supplement 1), Lenroot, R. K., Gogtay, N., Greenstein, D. K., Wells, E. M., Wallace, G. L., Clasen, L. S., & Thompson, P. M. (2007). Sexual dimorphism of brain developmental trajectories during childhood and adolescence. Neuroimage, 36(4), Levitt, P. (2003). Structural and functional maturation of the developing primate brain. The Journal of Pediatrics, 143(4), S35 S Lewis, M. D. (2000). The promise of dynamic systems approaches for an integrated account of human development. Child Development, 71(1), Lopes, V. P., Rodrigues, L. P., Maia, J. A., & Malina, R. M. (2011). Motor coordination as predictor of physical activity in childhood. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports, 21(5), Lossi, L., & Merighi, A. (2003). In vivo cellular and molecular mechanisms of neuronal apoptosis in the mammalian CNS. Progress in Neurobiology, 69(5), Magill, R.A. (2004). Motor Learning and Control: Concepts and Applications, (7th ed.). New York: McGraw-Hill. 70. Malina, R., Bouchard, C., & Bar-Or, O. (2004). Growth, Maturation, and Physical Activity (2nd ed.). Champaign, IL: Human Kinetics Ранко Рајовић 129

138 71. Matsuzawa, J., Matsui, M., Konishi, T., Noguchi, K., Gur, R. C., Bilker, W., & Miyawaki, T. (2001). Age-related volumetric changes of brain gray and white matter in healthy infants and children. Cerebral Cortex, 11(4), Netelenbos, J. B. (2005). Teacher s ratings of gross motor skills suffer from low concurrent validity. Human Movement Science, 24(1), Newell, K.M. (1986). Constraints on the development of coordination. Motor Development in Children: Aspects of Coordination Control, 34, Okely, A. D., Salmon, J., Trost, S. G., & Hinkley, T. (2008). Discussion paper for the development of physical activity recommendations for children under five years. Canberra: Australian Department of Health and Ageing. 75. Oliver, M., Schofield, M. G., & Kolt, S. G. (2007). Physical Activity in Preschoolers. Understanding Prevalence and Measurement Issues. Sports Medicine, 37(12), Parizkova, J. (1996). Nutrition, Physical Activity, and Healt in Early Life. Praha: CRC Press. 77. Patterson, C. (2008). Child Development. Boston: McGraw-Hill Higher Education. 78. Paus, T., Collins, D. L., Evans, A. C., Leonard, G., Pike, B., & Zijdenbos, A. (2001). Maturation of white matter in the human brain: a review of magnetic resonance studies. Brain Research Bulletin, 54(3), Payne, V. G., & Isaacs, L. D. (2012). Human motor development: A lifespan approach. New York: McGraw-Hill. 80. Petkovska A., Rajović I., Rajović R. (2015). Studija slučaja: značaj rane stimulacije kod prevremeno roďenog deteta sa neurorazvojnim problemima. International Conference Identifying the Gifted and How to Work with Them in Pre-school Institutions and Primary Schools. Faculty of Education University of Ljubljana, August 2015, Piaget, J. (1953). The Origin of the Intelligence in the Child. London: Routledge. 82. Piek, J.P., Dawson, L., Smith, L.M., & Gasson, N. (2008). The Role of Early Fine and Gross Motor Development on Later Motor and Cognitive Ability. Human Movement Science, 27(5), Plahutar A., i Rajović R. (2015). Primjena NTC programa u poticanju razvoja složenih motoričkih sposobnosti predškolske djece. International Conference Identifying the Ранко Рајовић 130

139 Gifted and How to Work with Them in Pre-school Institutions and Primary Schools. Faculty of Education University of Ljubljana, avgust 2015, RaĎo, I., i Malacko, J. (2004). Tehnologija sporta i sportskog treninga. Sarajevo: Fakultet sporta i tjelesnog odgoja. 85. Räikkönen, K., Forsén, T., Henriksson, M., Kajantie, E., Heinonen, K., Pesonen, A. K.,... & Eriksson, J. G. (2009). Growth Trajectories and Intellectual Abilities in Young Adulthood: The Helsinki Birth Cohort Study. American Journal of Epidemiology, 170(4), Rajović, R. (2010). NTC sistem učenja: metodički priručnik za vaspitače. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Mihajlo Palov. 87. Rajović, R. (2011). IQ deteta briga roditelja, predškolski uzrast. Deo I. Novi Sad: Abeceda. 88. Rajović, R., Stenovec, L., & Berić, D. (2015). NTC method implementation in the development of early motor abilities. XVIII Scientific Conference FIS COMMUNICATIONS 2015" in physical education, sport and recreation and III International Scientific Conference. Niš, Serbia, October 2015, Niš: Faculty of Sport and Physical Education. 89. Rajović, R. (2016). Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru NTC sistem učenja. Novi Sad, Smart production. 90. Reilly, J. J., Kelly, L., Montgomery, C., Williamson, A., Fisher, A., McColl, J. H., & Grant, S. (2006). Physical activity to prevent obesity in young children: cluster randomised controlled trial. BMJ, 333(7577), Reilly, J. J., Okely, A. D., Almond, L., Cardon, G., Prosser, L., & Hubbard, J. (2011). Making the case for UK Physical Activity Guidelines for Early Years: Recommendations and draft summary statements based on the current evidence. UK government: London, UK. 92. Saakslahti, A., Numminen, P., Niinikoski, H., Rask-Nissila, L., Viikari, J., Tuominen, J., & Valimaki, I. (1999). Is physical activity related to body size, fundamental motor skills, and CHD risk factors in early childhood? Pediatric Exercise Science, 11, Schmidt, R. A., & Lee, T. (1988). Motor Control and Learning. Human kinetics. Ранко Рајовић 131

140 94. Scudder, M. R., Federmeier, K. D., Raine, L. B., Direito, A., Boyd, J. K., & Hillman, C. H. (2014). The association between aerobic fitness and language processing in children: Implications for academic achievement. Brain and Cognition, 87, Seefeldt, V., & Haubenstricker, J. (1982). Patterns, phase, or stages: An analytical model for the study of developmental movement. The Development of Movement Control and Coordination, Shenkin, S. D., Rivers, C. S., Deary, I. J., Starr, J. M., & Wardlaw, J. M. (2009). Maximum (prior) brain size, not atrophy, correlates with cognition in communitydwelling older people: a cross-sectional neuroimaging study. BMC Geriatrics, 9(1), Shenouda, N., Gabel, L., & Timmons, B. (2011). Preschooler focus: Physical activity and motor skill development. Child Health & Exercise Medicine Program, (3). 98. Sibley, B. A., & Etnier, J. L. (2003). The relationship between physical activity and cognition in children: a meta-analysis. Pediatric Exercise Science, 15(3), Sluckin, W. (1971). Early Learning and Early Experience: Selected Readings. Harmondsworth: Penguin Smits-Engelsman, B., & Hill, E. L. (2012). The relationship between motor coordination and intelligence across the IQ range. Pediatrics, 130(4), e950-e Soska, K. C., Adolph, K. E., & Johnson, S. P. (2010). Systems in development: motor skill acquisition facilitates three-dimensional object completion. Developmental Psychology, 46(1), Sowell, E. R., Thompson, P. M., Leonard, C. M., Welcome, S. E., Kan, E., & Toga, A. W. (2004). Longitudinal mapping of cortical thickness and brain growth in normal children. The Journal of Neuroscience, 24(38), Strong, B.W., Malina, M.R., Blimke, C.J.R., Daniels, S:R., Dishman, R.K., Gutin B., Hergenroeder, A. C., Must, A., Nixon, P. A., Pivarnik, J. M., Rowland, T., Trost, S., & Trudeau, F. (2005). Evidence Based Physical Activity for School Age Youth. The Journal of Pediatrics, 146(6), Suggate, S., Pufke, E., & Stoeger, H. (2016). The effect of fine and grapho-motor skill demands on preschoolers decoding skill. Journal of Experimental Child Psychology, 141, Taras, H. (2005). Physical activity and student performance at school. Journal of School Health, 75(6), Ранко Рајовић 132

141 106. Tau, G.Z., & Peterson, B.S. (2010). Normal development of brain circuits. Neuropsychopharmacology, 35(1), Thelen, E. (1995). Motor development: A new synthesis. American Psychologist, 50(2), Thelen, E., & Smith, L. B. (1996). A Dynamic Systems Approach to the Development of Cognition and Action. MIT press Trajkovski, B., Tomac, Z., & Maric, Z. (2014). Trend in motor skills development among preschool children as affected by a kinesiology program-longitudinal study. Sport Science, 7(2), Tremblay, M. S., LeBlanc, A. G., Carson, V., Choquette, L., Connor Gorber, S., Dillman, C.,... & Kho, M. E. (2012). Canadian physical activity guidelines for the early years (aged 0 4 years). Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism, 37(2), Wang, J. H. T. (2003). The Effects of a Creative Movement Program on Motor Creativity of Children Ages Three to Five. Paper presented at the Annual Meeting of the American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and Dance WHO (World Health Organization). (2000). Obesity: preventing and managing the global epidemic. Report of a WHO Consultation. WHO Technical Report Series 894. Geneva, Switzerland: World Health Organization Wilmore, J., Costill, D., & Kenney, L. (2008). Physiology of Sport and Exercise (4th ed.). Champaign, IL: Human Kinetics Zaporožec, A. V. i Eljkonjin, D. B. (1966). Psihologija predškolskog deteta. Beograd: Jugoslovenski zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja Zimmer, R. (2012). Handbuch der Psychomotorik: Theorie und Praxis der psychomotorischen Förderung. Freiburg: Verlag Herder GmbH Živčić, K., Trajkovski-Višić, B., & Sentderdi, M. (2008). Promene u nekim motoričkim sposobnostima dece predškolske dobi. Facta universitatis - series: Physical Education and Sport, 6(1), Ранко Рајовић 133

142 12. БИОГРАФИЈА Ранко Рајовић, лекар специјалиста интерне медицине, магистар медицинских наука из области неурофизиологије и неуроендокринологије. Основу школу завршио у Бачкој Паланци, одличним успехом (носилац Вукове диломе). Средњу медицинску школу завршио у Новом Саду, одличним успехом (носилац Вукове дипломе). Факултет, смер општа медицина (просечна оцена 8,65) и специјализацију из интерне медицине завршио године (оцена 10) на Медицинском факултету у Новом Саду. Радио је као лекар опште праксе у Диспанзеру за саобраћајну медицину Сигнал у Новом Саду и као лекар специјалиста интене медицине на Клиници за урологију, одсеку за хемодијализу Клиничког центра, Медицинског факулета у Новом Саду. Магистарске студије из области неурофизиологије и неуроендокринологије, завршио на Медицинском факултету у Новом Саду (просечна оцена 9,5). Магистарску тезу под називом Утицај рем фазе спавања на активност пинеалне жлезде је одбранио године. Тренутно ради у Копру, на Педагошком факултету, као виши предавач. Област којом се бави је примена неурофизиологије у педагогији. Аутор је НТЦ програма учења који се спроводи у 15 држава Европе, а у 7 је акредитован од стране министарства образовања. НТЦ програм је примењиван у неколико пројекта УНИЦЕФ-а у Босни и Херцеговини, као и у пројектима ЕУ: Еразмус плус (Велика Британија, Словенија) и ИПА пројектима у Србији, Румунији, Црној Гори и Хрватској. Оснивач националних Менси у 5 држава, а од године је и члан комитета међународне Менсе за даровиту децу (председник ). Сарадник је УНИЦЕФ-а за рано образовање. У години добио је признање међународне Менсе (MERF- Mensa Еducation and Research Foundation), годишњу награду за интелектуални допринос друштву. Ожењен, живи у Новом Саду, отац четворо деце. Ниш Ранко Рајовић Ранко Рајовић 134

143 Универзитет у Нишу Изјава 1. ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ Изјављујем да је докторска дисертација, под насловом ЕФЕКТИ НТЦ ПРОГРАМА ВЕЖБАЊА НА РАЗВОЈ МОТОРИКЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА која је одбрањена на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу: резултат сопственог истраживачког рада; да ову дисертацију, ни у целини, ни у деловима, нисам пријављивао на другим факултетима, нити универзитетима; да нисам повредио ауторска права, нити злоупотребио интелектуалну својину других лица. Дозвољавам да се објаве моји лични подаци, који су у вези са ауторством и добијањем академског звања доктора наука, као што су име и презиме, година и место рођења и датум одбране рада, и то у каталогу Библиотеке, Дигиталном репозиторијуму Универзитета у Нишу, као и у публикацијама Универзитета у Нишу. У Нишу, године Аутор дисертације: Ранко Рајовић Потпис аутора дисертације: Ранко Рајовић 135

144 Универзитет у Нишу Изјава 2. И З Ј А В А О ИСТОВЕТНОСТИ ШТАМПАНЕ И ЕЛЕКТРОНСКЕ ВЕРЗИЈЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Име и презиме аутора: Наслов дисертације: Ранко Рајовић ЕФЕКТИ НТЦ ПРОГРАМА ВЕЖБАЊА НА РАЗВОЈ МОТОРИКЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА Ментор: Проф. др Драгана Берић Изјављујем да је штампана верзија моје докторске дисертације истоветна електронској верзији, коју сам предао за уношење у Дигитални репозиторијум Универзитета у Нишу. У Нишу, године Потпис аутора дисертације: Ранко Рајовић 136

145 Универзитет у Нишу Изјава 3. ИЗЈАВА О КОРИШЋЕЊУ Овлашћујем Универзитетску библиотеку Никола Тесла да, у Дигитални репозиторијум Универзитета у Нишу, унесе моју докторску дисертацију, под насловом: ЕФЕКТИ НТЦ ПРОГРАМА ВЕЖБАЊА НА РАЗВОЈ МОТОРИКЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА Дисертацију са свим прилозима предао сам у електронском формату, погодном за трајно архивирање. Моју докторску дисертацију, унету у Дигитални репозиторијум Универзитета у Нишу, могу користити сви који поштују одредбе садржане у одабраном типу лиценце Креативне заједнице (Creative Commons), за коју сам се одлучио/ла. 1. Ауторство (CC BY) 2. Ауторство некомерцијално (CC BY-NC) 3. Ауторство некомерцијално без прераде (CC BY-NC-ND) 4. Ауторство некомерцијално делити под истим условима (CC BY-NC-SA) 5. Ауторство без прераде (CC BY-ND) 6. Ауторство делити под истим условима (CC BY-SA) (Молимо да подвучете само једну од шест понуђених лиценци; опис лиценци дат је у наставку текста). У Нишу, године Аутор дисертације: Ранко Рајовић Потпис аутора дисертације: Ранко Рајовић 137

146 ДОДАТАК Слика 1. Регије коре великог мозга, поједностављен приказ ПРЕУЗЕТО: Слика 2. Неспретни конобар Ранко Рајовић 138

147 Слика 3. Чаробна линија (варијанта црвено плави пут) Слика 4. Грудве од папира Ранко Рајовић 139

148 Слика 5. Врапци у гнезду Слика 6. Чаробна линија (варијанта са кестењем) Ранко Рајовић 140