УТИЦАЈ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ ПРОГРАМА МОТИВАЦИЈЕ НА МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА

Transcription

1 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): Раденко Добраш 1 Проко Драгосављевић 1 Игор Вучковић 1 Александар Гаџић 2 796:012.1: Душко Лепир 1 Оригинални научни чланак 1 Универзитет у Бањој Луци, Факултет физичког васпитања и спорта, Бања Лука, БиХ 2 Академија фудбала, Београд, Србија УТИЦАЈ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОГ ПРОГРАМА МОТИВАЦИЈЕ НА МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА Сажетак Предмет проучавања овог рада била је мотивација ученика старијих разреда основне школе у настави физичког васпитања. Циљ истраживања био је да се у пракси тестира оригинални програм мотивације ученика за наставу физичког васпитања и види да ли је он допринео побољшању моторичких способности ученика и смањењу изостанака са наставе. Узорак испитаника чинила су по два одељења шестог, седмог и осмог разреда основне школе у експерименталној групи (N=127; 63 дечака и 64 девојчице) и исто толико одељења истог узраста у контролној групи (N=128; 70 дечака и 58 девојчица). Процена моторичких способности обављена је на почетку и на крају експерименталног третмана, који је трајао цело друго полугодиште, тј. 17 седмица, са по 2 часа седмично. Кориштени су раније верификовани тестови за процену координације покрета, флексибилности, снаге и брзине. Такође, пребројани су изостанци са наставе физичког васпитања у првом полугодишту, те након експеримента. За статистичку обраду података, поред дескриптивне статистике, коришћен је Т- тест за независне узорке и Mann-Whitney тест. Ученици експерименталне групе остварили су значајно веће побољшање већине моторичких способности од ученика контролне групе. Такође, остварили су значајно мање изостанака са наставе. Кључне речи: ЕКСПЕРИМЕНТ / МОТИВАЦИЈА / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / ИЗОСТАНЦИ СА НАСТАВЕ УВОД Физичко васпитање је, по Хардману (Hardman, 2008), заступљено као обавезни наставни предмет у готово 90% земаља у свету. Нека ранија истраживања говоре да је то многим ученицима најомиљенији предмет. Међутим, у последње време све чешћа појава је да ученици у Републици Српској избегавају наставу физичког васпитања (Добраш, 2009). Разлози за то леже у хедонистичком и седентарном начину живота. Друго, садржаји наставе добрим делом нису у складу са потребама ученика. Често су прилагођени наставнику, што додатно демотивише ученике. Чини се да мотивација ученика у настави физичког васпитања представља кључни проблем и иза зов за наставника физичког васпитања. Свакодневна пракса захтева перманентно проналажење нових садржаја који ће повећати мотивацију ученика на часу физичког васпитања. Ђорђић и Тубић (2010) описују 2 врсте мотивационе климе које се међусобно прожимају: Мотивациону кли- 24 Коресподенција са: Игор Вучковић, Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Бањој Луци, Булевар војводе Петра Бојовића 1, Бања Лука, Република Српска, БиХ, е-mail: ackojoki@teol.net

2 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): му овладавања задатком карактерише фокусираност на учење, самонапредовање, учествовање и залагање. Наставник осмишљава оптимално тешке задатке, а вредновање је засновано на залагању и личном напредовању. Подстичу се сарадња и групни рад, а ученици су укључени у доношење одлука и имају могућност избора. Мотивациона клима постигнућа, с друге стране, наглашава исход, такмичење и поређење са другима. Вредновање је јавно, наставник доноси све одлуке, ученици немају могућност избора. Премда бројни аутори дају предност мотивационој клими овладавања задатком (према: Сузић, 2011), истраживање на узорку од 275 ученика петог и седмог разреда указује на то да у настави физичког васпитања код нас доминира мотивациона клима постигнућа (Ђорђић, и Тумин, 2008). У последњих тридесетак година, у Србији и Републици Српској опробани су разни новитети у настави физичког васпитања, с циљем да се побољша мотивација ученика за рад. Током Митровићевог (1980) истраживања експериментална и контролна група радиле су по истом програму, али је оцењивање експерименталне групе вршено на посебан начин (оцена је била мотивационо средство). Утврђено је да су ученици из експерименталне групе статистички значајно редовније похађали наставу него ученици из контролне групе. Резултати постигнути на финалном мерењу биомоторичких способности показују предност експерименталне групе, што говори у прилог хипотези да је оцена била јако стимулативно средство. Милановић (1983) предлаже концепт изборног спорта, у чему види значајан помак у осавремењавању и демократизацији наставе. Вишњић (1987) спроводи експерименталну наставу физичког васпитања у којој је нарочито наглашено теоретско образовање ученика, мотивација за рад на самом часу и упућивање ученика на самостално вежбање. Таква настава утицала је значајније на побољшање моторичких способности ученика од наставе у којој су ови фактори слабије изражени. Ставови ученика експерименталне групе су позитивнији, њихова ангажованост на настави била је већа, показали су виши ниво мотивације, као и знања о настави физичког васпитања. Такође, чешће су упражњавали физичку вежбу ван наставе, јер су више информисани о њеним позитивним ефектима. И други добро осмишљени експериментални програми (Sääkslahti, Numminen, Varsal, & Välimäki 2001; Кљајевић, 2005; Крулановић, 2006; Zrnzević, Arsić, & Vidosavljević, 2009) показали су да је могуће значајно унапредити моторичке способности ученика. Што се тиче оцењивања као фактора мотивације у физичком васпитању, Ђорђић (2000) покреће неке дилеме. Наиме, по њеном истраживању, оцена из физичког васпитања више представља рефлексију општег успеха и односа према настави, него моторичког статуса ученика. Циљ овог истраживања био је да се у пракси тестира оригинални програм мотивације ученика за наставу физичког васпитања и види да ли је он допринео побољшању моторичких способности ученика и смањењу изостанака са наставе. МЕТОД Узорак испитаника Експериментом су била обухваћена ментално и физички здрава деца, способна да несметано прате школски програм. Експерименталну групу чинила су по два одељења шестог, седмог и осмог разреда основне школе (N=127; 63 дечака и 64 девојчице). Исто толико одељења истог узраста представљала су контролну групу (N=128; 70 дечака и 58 девојчица). Варијабле Процена моторичких способности обављена је на почетку и на крају експерименталног третмана. Мерења су извршили обучени мериоци уз примену одговарајућих тестова и прописане методологије. Кориштени тестови за процену координације покрета (Метикош и сар., 1989) били су: 1) Кораци у страну - МАГКУС; 2) Осмице са савијањем - МАГОСС; 3) Полигон натрашке - МРЕПОЛ и 4) Окретност у ваздуху- МКТОЗ. Флексибилност се тестирала уз помоћ теста Претклон на клупи - МФЛПРК (Метикош и сар., 1989). Снага је тестирана уз помоћ тестова: 1) Бацање медицинке из лежања на леђима - МБМЛЕ, (Милановић, 1981); 2) Скок удаљ с места - СКОКУДАЉ, (Курелић и сар., 1975); 3) Подизање горњег дела тела - МПГДТ (Костић, 1995). Тест за процену брзине био је Трчање на 20 метара из високог старта - МФЕ20В (Милановић, 1981). 25

3 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): Испитаници су ученици исте школе, изводе наставу у истом простору, имају приступ истим справама и реквизитима, тако да је једини значајан варијабилни фактор истраживања био програм мотивације ученика. Процедура У почетку реализације програма, током неколико часова, у сваком експерименталном одељењу формиране су по 4 групе уједначене по полу и моторичким способностима. Овакво груписање даје могућност да ученици који су склони неким активностима преузимају одговорност и помажу ученицима којима та активност није блиска. Експериментални програм трајао је 17 седмица (цело друго полугодиште), са по 2 часа недељно физичког васпитања. Контролна група радила је по стандардном програму, прописаном од стране Министарства просвете и културе Републике Српске. Свака од 4 формиране групе у експерименталним одељењима добијала би маркере (мајице) различите боје. Часови су тако креирани да сви његови делови имају такмичарски карактер. Тражила се победа у игри хваталица, на полигонима, штафетним играма, залагање и већи број покушаја на часовима обуке неког елемента, победа у тимским играма, нпр. кошарка 4 на 4, одбојка 4 на 4, итд.. На основу резултата добијених уз помоћ егзактних показатаља (такмичења или мерења) или личне процене (изузетно је важно да она буде реална и поткрепљена аргументима), наставник на крају сваког дела часа додељује бодове: 5 бодова за најбољу групу, 4 за нешто лошију,... 2 бода за најлошију. Такође, ученик који се највише залагао донео би својој групи још 2 бода на крају часа и он би на следећем часу носио маркер посебне боје. Ово правило представља јако оружје у рукама способног наставника да екипе држи у бодовној равнотежи и спречи демотивацију оних екипа које имају бодовни заостатак. Очекивало се да ће због начина организовања наставе у експерименталним одељењима ученици бити више заинтересовани за рад, што ће да резултира бољим ефектима наставе и мањим бројем изостанака са наставе физичког васпитања. Мотив постигнућа као пожељни мотив у настави, био је примарни мотив и у нашем истраживању. Обрада података За статистичку обраду података, поред дескриптивне статистике, коришћен је Т- тест за независне узорке и Mann-Whitney тест. РЕЗУЛТАТИ У прве две табеле представљени су основни дескриптивни параметри анализираних група. Табеле 3 и 4 приказују поређење иницијалног и финалног стања моторичких способности. На крају, 2 графикона показују промене у редовности похађања наставе физичког васпитања експерименталне и контролне групе. На основу табеле 1 може се закључити да је за велики број посматраних варијабли контролна група изузетно хомогена, на шта указује вредност коефицијента варијације (<0.2). За варијабле чији коефицијент варијације премашује овај износ, такође се може рећи да су измерене у хомогеном скупу, јер вредност коефицијента варијације, осим за варијаблу МРЦДТ (дизање трупа) не премашује вредност 0.4. Потребно је истаћи да није било могућности да се након иницијалног мерења, израчунавањем Z-скорова формирају изразито хомогене групе, јер би то захтевало премештање ученика из одељења у друго одељење. 26

4 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): Табела 1. Дескриптивни параметри контролне групе иницијалног (1) и финалног мерења (2) Варијабле N Мин. Макс. M Ст. дев. Коеф. вар. К-С тест p МАГКУС МАГКУС МАГОСС МАГОСС МРЕПОЛ ** МРЕПОЛ ** МКТОЗ МКТОЗ МФЛПРК МФЛПРК МФЕБМЛ МФЕБМЛ МФЕСДМ МФЕСДМ МРЦДТ ** МРЦДТ * МФЕ20В МФЕ20В * *p < 0.05; **p < 0.01 Легенда: МАГКУС - Кораци у страну, МАГОСС - Осмице са савијањем, МРЕПОЛ - Полигон натрашке МКТОЗ - Окретност у ваздуху, МФЛПРК - Претклон на клупи, МФЕБМЛ - Бацање медицинке из лежања на леђима, МФЕСДМ - Скок удаљ из места, МРЦДТ - Дизање трупа, МФЕ20В - Трчање 20м из високог старта Табела 2. Дескриптивни параметри експерименталне групе иницијалног (1) и финалног мерења (2) Варијабле N Мин. Макс. M Ст. дев. Коеф. вар. К-С тест p МАГКУС МАГКУС МАГОСС МАГОСС МРЕПОЛ МРЕПОЛ МКТОЗ МКТОЗ МФЛПРК МФЛПРК МФЕБМЛ МФЕБМЛ * МФЕСДМ МФЕСДМ МРЦДТ МРЦДТ ** МФЕ20В ** МФЕ20В *p < 0.05; **p < 0.01 Легенда: МАГКУС - Кораци у страну, МАГОСС - Осмице са савијањем, МРЕПОЛ - Полигон натрашке МКТОЗ - Окретност у ваздуху, МФЛПРК - Претклон на клупи, МФЕБМЛ - Бацање медицинке из лежања на леђима, МФЕСДМ - Скок удаљ из места, МРЦДТ - Дизање трупа, МФЕ20В - Трчање 20м из високог старта 27

5 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): Значајност резултата К-С теста, као и бројност узорка испитаника, оправдава коришћење параметријске статистике у поступку компаративне анализе (Табеле 1 и 2). Табела 3. Поређење иницијалног (1) моторичког стања контролне и експерименталне групе Варијабле Т- тест p МАГКУС МАГОСС * МРЕПОЛ МКТОЗ МФЛПРК МФЕБМЛ МФЕСДМ МРЦДТ МФЕ20В *p < 0.05 Легенда: МАГКУС - Кораци у страну, МАГОСС - Осмице са савијањем, МРЕПОЛ - Полигон натрашке МКТОЗ - Окретност у ваздуху, МФЛПРК - Претклон на клупи, МФЕБМЛ - Бацање медицинке из лежања на леђима, МФЕСДМ - Скок удаљ из места, МРЦДТ - Дизање трупа, МФЕ20В - Трчање 20м из високог старта У табели 3 презентовано је поређење резултата контролне и експерименталне групе, постигнутих на иницијалном мерењу. Статистички значајна разлика на нивоу 0.05 показала се само на тесту МАГОСС, где је контролна група постигла бољи резултат. Ово недвосмислено говори да су контролна и експериментална група врло уједначене, што је било од изузетног значаја за даљи ток истраживања. Табела 4. Поређење финалног моторичког стања контролне и експерименталне групе Варијабле Т- тест p МАГКУС ** МАГОСС * МРЕПОЛ ** МКТОЗ * МФЛПРК ** МФЕБМЛ МФЕСДМ МРЦДТ ** МФЕ20В *p < 0.05; **p < 0.01 Легенда: МАГКУС - Кораци у страну, МАГОСС - Осмице са савијањем, МРЕПОЛ - Полигон натрашке МКТОЗ - Окретност у ваздуху, МФЛПРК - Претклон на клупи, МФЕБМЛ - Бацање медицинке из лежања на леђима, МФЕСДМ - Скок удаљ из места, МРЦДТ - Дизање трупа, МФЕ20В - Трчање 20м из високог старта МАГКУС: Постоји статистички значајна разлика између контролне и експерименталне групе на оба посматрана нивоа (p=0,000). Експериментална група је постигла боље резултате. Ово стање је значајније тим више што је на иницијалном мерењу контролна група имала бољи резултат (мада та разлика није била статистички значајна). МАГОСС: Разлика између група за посматрану варијаблу је статистички значајна на нивоу 0.05, у корист експерименталне групе (p=0.014), иако је на иницијалном мерењу контролна група имала бољи резултат на нивоу 0.05 (p=0.029). МРЕПОЛ: Утврђено је да се контролна и експериментална група статистички значајно разликују на нивоу 0.01 (p=0.007), при чему је експериментална група имала бољи резултат. МКТОЗ: Иако је разлика између група на граници значајности на нивоу 0.05 (p=0.048), може се сматрати да је разлика настала у току експерименталног третмана значајна с обзиром на чињеницу да је на иницијалном мерењу контролна група имала бољи резултат. МФЛПРК: Експериментална група је и на овом тесту постигла 28

6 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): боље резултате. На основу њих, може се тврдити да постоји статистички значајна разлика на нивоу 0.01 (p=0.007) у односу на експерименталну групу. МФЕБМЛ: Није утврђена статистички значајна разлика између контролне и експерименталне групе ни на једном посматраном нивоу. МФЕСДМ: Није утврђена статистички значајна разлика између контролне и експерименталне групе ни на једном посматраном нивоу. МРЦДТ: Највећа разлика између контролне и експерименталне групе постигнута је на овом тесту. Утврђена разлика је значајна на нивоу 0.01 (p= 0.000). И у овом случају разлика је настала због бољих резултата експерименталне групе. МФЕ20В: Није утврђена статистички значајна разлика између контролне и експерименталне групе ни на једном посматраном нивоу. Графикон 1. Изостанци са наставе физичког васпитања на иницијалном мерењу Из школског дневника пребројани су изостанци са наставе физичког васпитања у протеклом (првом) полугодишту. Из графикона 1 види се да је контролна група направила 0.82 часа по ученику у току експеримента, а експериментална 1.35 часа по ученику (Mann-Whitney= ; p=.005) Графикон 2. Изостанци са наставе физичког васпитања на финалном мерењу 29

7 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): И након експеримента пребројани су изостанци са наставе физичког васпитања. Графикон 2 говори да је сада ситуација обрнута: експериментална група направила је значајно мање изостанака (0.8 по ученику) од контролне (1.21 по ученику) (Mann-Whitney= ; p=.001) ДИСКУСИЈА Допринос оригиналног програма мотивације ученика побољшању њихових моторичких способности и смањењу изостанака са наставе је очигледан. На 6 од 9 варијабли утврђена је статистички значајна разлика и то за варијабле МАГКУС, МРЕПОЛ, МФЛПРК и МРЦДТ на нивоу значајности од За варијабле МАГОСС и МКТОЗ уочена разлика је на нивоу 0.05, али имајући у виду да је на иницијалном мерењу у оба ова теста контролна група имала бољи резултат (за тест МАГОСС статистички значајно), ова разлика је објективно значајнија. Разлози због којих је дошло до статистички значајног помака резултата експерименталне групе у односу на контролну могу се хипотетички тражити у експерименталном програму мотивације ученика по којем је рађено са експерименталном групом. Наиме, сигурно је да је за постизање добрих резултата на овим тестовима мотивисаност ученика од изузетног значаја, с обзиром да делом тестирају и издржљивост. Из ове групе тестова (на којима је постигнута статистички значајна разлика) тест МКТОЗ најмање третира било коју врсту издржљивости (p=0.048). Тестови на којима није било статистички значајне разлике, ни на иницијалном, ни финалном мерењу су МФЕБМЛ, МФЕСДМ и МФЕ20В. То су тестови за процену експлозивне снаге, која је изузетно генетски детерминисана и нереално је очекивати значајне промене, поготово у кратком времену. У Митровићевом (1980) истраживању, резултати постигнути на финалном мерењу биомоторичких способности показују предност експерименталне групе. Његови резултати су у складу са нашим резултатима, што иде у прилог тези да је оцена јако стимулативно средство. Наш експериментални програм доказао је позитиван утицај на већи број мерених моторичких варијабли него Салис и сар. (Sallis, at al., 1997). Њихов двогодишњи програм спроведен на 955 ученика 4. и 5. разреда допринео је побољшању снаге и издржљивости трбушних мишића, као и кардиореспираторне издржљивости. Сибиновић и сарадници (Sibinović, Mandarić, Mikalački, & Stojiljković, 2011) такође утврђују значајне позитивне ефекте експерименталног програма аеробика, како на моторичке способности ученика 8. разреда, тако и на њихову мотивацију за учешће у настави физичког васпитања. Kalaja и сарадници (Kalaja, Jaakkola, Liukkonen, & Digelidis, 2012) на узорку финских ученика-тринаестогодишњака, након 33 седмице, такође постижу значајно боље резултате са експерименталном групом. Њихов експеримент имао је за крајњи циљ спречавање вишегодишњег пада активности финских ученика. И други аутори који су истраживали ефекте свог експерименталног програма на часовима физичког васпитања добили су резултате сличне нашим: експериментални програм довео је до побољшања моторичких способности ученика (Martin, Rudisill, & Hastie, 2009; Ericsson, 2011; Eather, Morgan, & Lubans, 2012). Мањи број изостанака припадника експерименталне групе може се објаснити начином организовања часова током експерименталног програма. Ученици су били подељени у групе које се нису мењале тако да би одсуство једног ученика из групе било штетно за његову групу. Ово је био додатни мотив за ученике који изостају само са часова физичког васпитања ( осуда групе ). Иначе, у евидентирању изостанака нису се рачунали они часови физичког васпитања када ученици нису били у школи цео дан. На основу наведеног, може се тврдити да је експериментални третман утицао на смањење броја изостанака са наставе физичког васпитања. Ово је у складу са резултатима Митровићевог (1980) истраживања, где је оцена, такође, била мотивационо средство. ЗАКЉУЧАК Приказани програм мотивације може се препоручити професорима физичког васпитања као један од начина унапређења наставе. Имајући у виду да је овај програм довео до побољшања моторичких способности ученика, те допринео мањем изостајању са наставе физичког васпитања, 30

8 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): може се констатовати да је итекако употребљив. Међутим, променљивост у мотивацији данашњих ученика захтева од професора физичког васпитања стално трагање за новим облицима и садржајима часова. Било би интересантно овај програм проверити на популацији млађег школског узраста и средњошколаца. Поређењем резултата нашег истраживања са резултатима те 2 групе ученика, зацело би се добио поуздан одговор на питање: Који узраст ученика је најлакше мотивисати на часу физичког васпитања? Исто тако, школе спорта и клубови могли би да искористе нашу идеју с циљем повећања такмичарске мотивације спортиста на тренингу. ЛИТЕРАТУРА 1. Вишњић, Д. (1987). Подстицање ученика на самостално вежбање као фактор успеш ности наставе физичког васпитања (Необјављена докторска дисертација). Факултет физичке културе, Универзитет у Београду. 2. Добраш, Р. (2009). Тестирање ефикасности програма мотивације ученика у настави физичког васпитања (Необјављена докторска дисертација). Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Бањој Луци. 3. Ђорђић, В. (2000). Оцене као показатељ ефикасности наставног процеса у физичком васпитању. У Ђ. Радовановић, Д. Аруновић, А. Раич, и Р. Дунђеровић (Ур.), Зборник радова са Другог и трећег симпозијума са међународним учешћем Ефекти диференцираних модела наставе физичког васпитања на психосоматски статус ученика и студената (стр ). Нови Сад: Факултет физичке културе. 4. Ђорђић, В., и Тумин, Д. (2008). Да ли су девојчице проблем у настави физичког васпитања? Педагогија, 63(4), Ђорђић, В., и Тубић, Т. (2010). Теорија самоодређења и разумевање мотивације ученика. Зборник Института за педагошка истраживања, 42(1), Eather, N., Morgan, P., & Lubans, D. (2012). Feasibility and preliminary efficacy of the Fit- 4Fun intervention for improving physical fitness in a sample of primary school children: a pilot study. Physical Education and Sport Pedagogy, 17(5), Ericsson, I. (2011). Effects of increased physical activity on motor skills and marks in physical education: an intervention study in school years 1 through 9 in Sweden. Physical Education and Sport Pedagogy. 16(3), Zrnzević, N., Arsić, R., & Vidosavljević, S. (2009). The influence of the experimental programme of physical education curriculum to the development of motor abilities. Research in Кinesiology, 39(2), Kalaja, S.P., Jaakkola, T.T., Liukkonen, J.O., & Digelidis, N. (2012). Development of junior high school students fundamental movement skills and physical activity in a naturalistic physical education setting. Physical Education and Sport Pedagogy, 17(4), Кљајевић, В. (2005). Ефекти различитих програма наставе физичког васпитања на трансформацију димензија антрополошког статуса ученика завршних разреда средње школе (Необјављена докторска дисертација). Факултет физичке културе, Универитет у Новом Саду. 11. Костић, З., Р. (1995). Снага у спорту на примеру одбојкаша. Ниш: Галеб. 12. Крулановић, Р. (2006). Ефекти различитих програма вежбања и њихов утицај на морфолошке, моторичке и функционалне карактеристике ученика (Необјављена магистарска теза). Факултет физичке културе, Универзитет у Новом Саду. 13. Курелић, Н., Момировић, К., Стојановић, М., Штурм, Ј., Радојевић, Ђ., и Вискић-Шталец, Н. (1975). Структура и развој морфолошких и моторичких димензија омладине. Београд: Институт за научна истраживања Факултета физичке културе. 31

9 Добраш Р., и сар., Утицај експерименталног програма мотивације... ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2013; 67 (1): Martin, E.H., Rudisill, M.E., & Hastie, P.A. (2009). Motivational climate and fundamental motor skill performance in a naturalistic physical education setting. Physical Education and Sport Pedagogy. 14(3), Метикош, Д. и сар. (1989). Мјерење базичних моторичких димензија спорташа. Загреб: ФФК. 16. Милановић, Д. (1981). Латентна структура неких тестова за процјену фактора експлозивне снаге. Кинезиологија, 12(1-2), Милановић, Љ. (1983). Школско физичко васпитање у новом наставном програму и пракси. Физичка култура, 37(4), Митровић, М. (1980). Оцена као мотивационо средство у настави физичког васпитања (Необјављена магистарска теза). Факултет физичке културе, Универзитет у Београду. 19. Sallis, J.F., McKenzie, T,L., Alcaraz, J.E., Kolody, B., Faucette, N., & Hovell, M.F. (1997). The effects of a 2-year physical education program (SPARK) on physical activity and fitness in elementary school students. Sports, Play and Active Recreation for Kids. American Journal of Public Health, 87(8), Sibinović, A., Mandarić, S., Mikalački, M., & Stojiljković, S. (2011). Effects of high and low aerobics programme on motor abilities of the eighth grade elementary school students. In I. Prskalo, & D. Novak (Eds), Proceeding book 6th FIEP European congress Physical education in the 21st century-pupils competencies (pp ) Zagreb, HR: Hrvatski Kineziološki savez. 21. Sääkslahti, A., Numminen, P., Varsal, V., & Välimäki, I. (2001). Effects of intervention on children s motor development during four year follow-up. Annual congres of the European College of Sport Science. 15 th Congress of the German Society of Sport Science. Cologne, pp Сузић, Н. (2011). Мотивација ученика за спорт и њихово вредновање школе. Sportlogia, 7(1), Hardman, K. (2008): Physical education in schools: a global perspective, Kinesiology, 40(1), Рад је извод из докторске дисертације Раденка Добраша: Тестирање ефикасности програма мотивације ученика у настави физичког васпитања. Бања Лука, Република Српска, Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Бањој Луци, године Примљен: Прихваћен:

10 Dobraš R, et al., The Impact of the Motivational Intervention... PHYSICAL CULTURE 2013; 67 (1): Radenko Dobraš 1 Proko Dragosavljević 1 Igor Vučković 1 Aleksandar Gadžić 2 796:012.1: Duško Lepir 1 Original scientific paper 1 University of Banja Luka, Faculty of physical education and sport, Republic of Srpska, BIH 2 Football academy, Belgrade, Serbia THE IMPACT OF THE MOTIVATIONAL INTERVENTION ON STUDENTS MOTOR ABILITIES Abstract The Object of the present study was primary school students motivation in physical education classes. The Study aim was to test genuine motivational program in physical education classes and assessment of its contribution to improvement of motor abilities and decrease of truancy. The Participant sample was made of two classes from each grade of primary school: sixth, seventh and eighth (N=127; 63 boys and 64 girls) for the experimental group and the same number of classes in the control group (N=128; 70 boys and 58 girls). The assessment of the motor abilities has been done at the beginning and at the end of the experimental treatment, which lasted for whole second semester, 17 weeks, and two school hours per week. We have applied earlier verified tests that estimate coordination, flexibility, strength and speed. The number of truancy from physical education classes has been recorded at the end of first semester and at the end of the experiment. Apart from descriptive statistics, we utilised T-test for independent samples and Mann-Whitney test. The students from the experimental group had significantly larger improvement of motor abilities than students from the control group are. At the same time, they had significantly less truancies. Key words: EXPERIMENT / MOTIVATION / MOTOR ABILITIES / TRUANCY INTRODUCTION According to Hardman (2008), physical education (PE) is compulsory subject in almost 90% countries in the World. Some earlier studies suggest that PE is the most favourite subject for many students. However, in recent times it is quite common that students in Republic of Srpska avoid PE classes (Dobraš, 2009). Reasons for that lay in hedonistic and sedentary way of life. Secondly, content of PE lessons in a great deal are not adjusted to the needs of students, but to the teacher, causing further demotivation among students. It seems that motivation is the key problem and a challenge for a PE teacher. Everyday practice requires permanent search for new contents that will improve students motivation in PE classes. Đorđić and Tubić (2010) describe two intertwining motivational climates: Task oriented motivational climate is characterised by focus on learning, self-advancement, engagement and effort. Teacher is designing the optimal diffi culty tasks, and evaluation is based on the effort and personal advancement. Cooperation and group work are encouraged, students take part in the decision-making and they have choice options. On the other hand, Achievement motivational climate, put emphasize 24 Correnspondencs to: Igor Vučković, Faculty of physical education and sport, University of Banja Luka, Bulevar vojvode Petra Bojovića 1, Banja Luka, Republic of Srpska, BIH, ackojoki@teol.net

11 Dobraš R, et al., The Impact of the Motivational Intervention... PHYSICAL CULTURE 2013; 67 (1): on the outcome, competition and comparison with the others. Evaluation is public, teacher makes his decisions, students do not have choice options. Although many authors give advantage to the Task oriented motivational climate (Suzić, 2011), a study on 275 students of 5th and 7th grade suggests that within PE classes Achievement motivational climate was the dominant one (Đorđić, & Tumin, 2008). Various novel concepts in the PE practice have been tried in the last 30-plus years in Serbia and Republic of Srpska, aiming at improvement of students motivation. During Mitrović s research (Mitrović, 1980), experimental and control group followed the same program, but marking of experimental group was done in a special way (mark was a motivational mean). It has been statistically confirmed that experimental group students more regularly attend classes than students from the control group. The results from the final testing of biomotor abilities showed vantage of the experimental group, speaking in favour of the hypothesis that mark was strong stimulative mean. Milanović (1983) suggests concept of selected sport, where he see significant move toward modernization and democratization in education. Višnjić (1987) implemented experimental PE lectures with emphasize on theoretical education, motivation on classes and referring for self-organized exercise. Such lectures more significantly contributed to improvement of motor abilities than lectures where these factors have been less emphasized. Students of the experimental group had attitudes that are more positive, bigger engagement during lessons, higher motivation and knowledge about PE. At the same time, they exercised more often in their own time because they have been better informed about positive effects of exercise. The other well-designed experimental programs (Sääkslahti, Numminen, Varsal, & Välimäki 2001., 2001; Kljajević, 2005; Krulanović, 2006; Zrnzević, 2009) showed that is possible to improve significantly students motor abilities. Considering marks as a motivational factor in PE, Đorđić (1998) implies certain dilemmas. Namely, according to her study, PE mark is rather reflexion of students general school achievement and attitude toward education than students motor status. The aim of this study was to test genuine motivational program in physical education classes and assessment of its contribution to improvement of motor abilities and decrease of truancy. METHOD Participants The experiment included mentally and physically healthy children, capable to follow school curriculum. The experimental group was made of two classes from each grade of primary school: sixth, seventh and eighth (N=127; 63 boys and 64 girls) for the experimental group and the same number of classes in the control group (N=128; 70 boys and 58 girls). Variables The assessment of the motor abilities has been done at the beginning and the end of the experimental treatment. Trained individuals, applying adequate tests and methodology, took measurements. Applied tests included coordination movements (Metikoš et al., 1989) made of three tests: 1) Side steps - МАGSS; 2) Figure 8 with ducking - МАGF8D; 3) Obstacle course backwards - МRЕOCB and 4) Agility in the air - МKAA. Flexibility was tested by forward bend on the bench - МFLFBB (Metikoš et al., 1989). Strength was tested by: 1) Laying medicine ball throw - МFLMBT (Milanović, 1981); 2) Standing broad jump - МFSBJ (Kurelić et al., 1975); 3) Sit ups - МRSU (Kostić, 1995). Speed was estimated by 20 m dash test - МF20D (Milanović, 1981). Participants are the students from the same school attend classes in the same rooms, have access to the same equipment and apparatus, therefore the only important alterable factor in this study was students motivational program. Procedure In the beginning of the program, during first few PE classes, four balanced groups in terms of gender and motor abilities were formed within each experimental class. Grouping in this manner gives talented students (in certain activity) chance to take responsibility and help less talented peers. Experimental program lasted for 17 weeks (complete second semester), with two PE classes per week. Control group followed regular curriculum, proposed by the Ministry of education and culture of the Republic of Srpska. Each of four formed groups in the experimental classes received markers (T-shirts) of different colours. PE classes were designed in such way that each part has a competitive character. Winning 25

12 Dobraš R, et al., The Impact of the Motivational Intervention... PHYSICAL CULTURE 2013; 67 (1): was mandatory during tag games, obstacle courses, relay games, team games (basketball 4 vs. 4; volleyball 4 vs. 4), more effort and number of attempts when learning techniques, etc. Based on the results obtained by exact indicators (competition or measurements) or personal assessment (it is of a great importance they are realistic and based on facts), at the end of each part of the class teacher awards points: 5 points for the best group, 4 points for the second one, 2 points for the last group. Furthermore, student who made best effort would gain extra 2 points to his group and for the next class he would be wearing marker of notable colour. This rule represents strong tool in hands of competent teacher in order to keep the teams in close score balance and to prevent demotivation of trailing teams. It was expected, due to the way of organized lessons in the experimental classes, that students will be more interested in work, have better effects of lessons and less truancy from PE. The achievement motive as a convenient one in teaching was essential motive in our research too. Apart from descriptive statistics, T-test for independent samples and Mann-Whitney test were utilized as well. RESULTS In the first two tables, basic descriptive parameters of analysed groups are presented. In Tables 3 and 4 are comparisons between initial and final testing of motor abilities. At the end, two figures show changes in PE class attendance of experimental and control group. From the results presented in Table 1, it could be concluded that for the most variables, the control group is very homogenous one considering the value of CV (<0,2). For other variables, whose CV (coefficient of variation) exceed this value, it could be said they were taken in a homogenous group, because except from variable МRSU (Sit-ups), it does not go beyond 0,4 value. We need to stress that there was no possibility, after initial testing, to form very homogenous groups computing Z-scores, because that would have required transfer of students from one class to another. Таble 1. Descriptive parameters of control group initial (1) and final (2) test 26 Variable N Min. Маx. M St. Dev. CV K-S test p МАGSS МАGSS МАGF8D МАGF8D МRЕОCB ** МRЕОCB ** МKAA МKAA МFLFBB МFLFBB МFLMBT МFLMBT МFSBJ МFSBJ МRSU ** МRSU * МF20D МF20D * *p < 0.05, **p < 0.01 Legend: МАGSS Side steps, МАGF8D Figure 8 with ducking, МRЕOCB Obstacle course backwards МKAA Agility in the air, МFLFBB Forward bend on the bench, МFLMBT Laying medicine ball throw МFSBJ Standing broad jump, МRSU Sit ups, МF20D 20 m dash.

13 Dobraš R, et al., The Impact of the Motivational Intervention... PHYSICAL CULTURE 2013; 67 (1): Таble 2. Descriptive parameters of еxperimental group initial (1) and final (2) test Variable N Min. Маx. M St. Dev. CV K-S test p МАGSS МАGSS МАGF8D МАGF8D МRЕОCB МRЕОCB МKAA МKAA МFLFBB МFLFBB МFLMBT МFLMBT * МFSBJ МFSBJ МRSU МRSU ** МF20D ** МF20D *p < 0.05, **p < 0.01 Legend: МАGSS Side steps, МАGF8D Figure 8 with ducking, МRЕOCB Obstacle course backwards МKAA Agility in the air, МFLFBB Forward bend on the bench, МFLMBT Laying medicine ball throw МFSBJ Standing broad jump, МRSU Sit ups, МF20D 20 m dash. Significance of K-S test results, as well as number of participants, justifies application of parametric statistics in process of comparative analysis (Таbles 1and 2). The results presented in Table 3, show comparison between control and experimental group at the initial testing. Statistically significant difference at 0,05 level, appeared only in test МАGF8D, where control group had better result. This undoubtedly suggests that control and experimental group were very well balanced, which was extremely important for further course of the research. Таble 3. Comparison of the initial (1) motor status of control and experimental group Variable Т- test p МАGSS МАGF8D * МRЕОCB МKAA МFLFBB МFLMBT МFSBJ МRSU МF20D *p < 0.05 Legend: МАGSS Side steps, МАGF8D Figure 8 with ducking, МRЕOCB Obstacle course backwards МKAA Agility in the air, МFLFBB Forward bend on the bench, МFLMBT Laying medicine ball throw МFSBJ Standing broad jump, МRSU Sit ups, МF20D 20 m dash. 27

14 Dobraš R, et al., The Impact of the Motivational Intervention... PHYSICAL CULTURE 2013; 67 (1): Таble 4. Comparison of final (2) motor status of control and experimental group Variable Т- test p МАGSS ** МАGF8D * МRЕОCB ** МKAA * МFLFBB ** МFLMBT МFSBJ МRSU ** МF20D *p < 0.05 **p < 0.01 Legend: МАGSS Side steps, МАGF8D Figure 8 with ducking, МRЕOCB Obstacle course backwards МKAA Agility in the air, МFLFBB Forward bend on the bench, МFLMBT Laying medicine ball throw МFSBJ Standing broad jump, МRSU Sit ups, МF20D 20 m dash. МАGSS: There is statistically significant difference between control and experimental group on both statistical levels (p=0,000). Experimental group had better results. This is more important considering that control group had better results at the initial test (although that difference was not statistically significant). МАGF8D: Difference between the groups is statistically significant at 0,05 level, in favour of the experimental group (p=0,014), although control group had better result at the initial testing at 0.05 (p=0,029). МRЕOCB: It has been confirmed that control and experimental group statistically and significantly differ at 0,01 (p=0,007), where experimental group had better result. МKAA: Despite the difference between the groups is at 0,05 (p=0,048) margin of error, it could be reckoned that difference appeared during the experimental treatment is significant because control group made better results at the initial testing. МFLFBB: Experimental group made better results in this test too. Based on them, it could be claimed that there is statistically significant difference at 0,01 (p=0,007) compare to the control group. МFLMBT: There are no statistically significant differences between the groups at any stage. МFSBJ: There are no statistically significant differences between the groups at any stage. МRSU: The biggest difference between control and experimental group was achieved in this test. Established difference is at 0,01 (p= 0,000) level. In this case, difference was due to better results of the experimental group. МF20D: There are no statistically significant differences between the groups at any stage. Figure 1. PE Truancy initial 28

15 Dobraš R, et al., The Impact of the Motivational Intervention... PHYSICAL CULTURE 2013; 67 (1): From the class record book, all skipped PE classes from first semester were counted. It is noticeable from Figure 1, that control group had 0.82 class per student skipped during the experiment and experimental group 1.35 classes per student (Mann- Whitney= ; p=.005) Figure 2. PE Truancy final After the experiment, all skipped PE classes were counted as well. Figure 2 shows that situation was quite opposite: experimental group made significantly less skipped classes (0.8 per student) than control group (1.21 per student) (Mann-Whitney= ; p=.001) DISCUSSION Contribution of the original motivational program to students motor abilities and truancy reduction is obvious. Statistically significant difference was found for 6 out of 9 variables: МАGSS, МRЕOCB, МFLFBB and МRSU at 0,01 level. For variables МАGF8D and МKAA the difference was at 0,05 level, and having in mind that control group at the initial testing had better results (for МАGF8D test statistically significant), this difference is objectively more significant. Reasons for statistically significant alteration of results, from experimental to control group, hypothetically could be found in experimental motivational program for students in experimental group. Namely, it is certain that good results in these tests greatly depend on students motivation, concerning at some extent they test stamina too. From this group of tests (only with statistically significant difference), test МKAA is the one that measures any type of stamina (p=0,048). Tests without statistically significant difference, at initial or final testing, were МFLMBT, МFSBJ and МF20D. These tests estimate explosive strength, which is highly genetically determined, and it was unrealistic to expect significant changes, especially in short period. In Mitrović research (1980), the results at the final testing of the biomotor abilities showed the advantage of the experimental group. His results are consistent to our findings, indicating that mark is very stimulative mean. Our experimental program has proven positive influence more motor variables than study of Sallis et al. (1997). Their two years long intervention, conducted with 955 students from 4th and 5th grade, led to improvement in strength and stamina of abdominal muscles and cardio respiratory stamina. Sibinović, Mandarić, Mikalački, & Stojiljković (2011) confirmed significant effects of experimental aerobics program, on the 8th grade students motor abilities and their motivation for participation in PE classes. Kalaja, Jaakkola, Liukkonen, & Digelidis (2012), on the sample of Finish 13 year old students, after 33 weeks, achieve signifi- 29

16 Dobraš R, et al., The Impact of the Motivational Intervention... PHYSICAL CULTURE 2013; 67 (1): cantly better results with the experimental group. The final goal of their experiment was to hold back lasting trend of declination in physical activities of Finish students. Other authors, who have investigated effects of experimental programs in PE classes, gained similar results to our research: experimental program led to improvement of students motor abilities (Martin, Rudisill, & Hastie, 2009; Ericsson, 2011; Eather, Morgan, & Lubans, 2012). Lesser number of skipped PE classes in experimental group could be explained by the way of organization of classes during the experimental program. Students were divided into the groups that have not been changed, otherwise absence of one student would be detrimental for that group. That was additional motive for the students who skip only PE classes ( group condemnation ). However, those days when students did not attend school for whole day, were not counted. Based on all the above-mentioned findings, it could be confirmed that experimental treatment had effect on decrease of PE truancy. This is in concordance with Mitrović s (1980) study results, who found mark to be a motivational mean too. CONCLUSION Presented motivational program could be recommended to the PE teachers as one of the ways to enhance teaching. Considering the fact that this program led to improvement of students motor abilities and contributed to decrease of PE truancy, it could be stated that is very applicable one. However, motivation of students today is changeful and demands from PE teacher constant search for new ways and contents in PE classes. It would be interesting to test this program on younger students, as well as high school student population. Comparison of the results from the present study with results from these two groups would provide reliable answer on question: What students age group is the easiest one to motivate in the PE class? Furthermore, sport schools and clubs could use our idea in order to boost competitive motivation in training sessions. REFERENCES 1. Dobraš, R. (2009). Testiranje efi kasnosti programa motivacije učenika u nastavi fi zičkog vaspitanja. [Testing the effectiveness of students motivation in physical education. In Serbian] (Unpublished Doctoral disertation, University of Banja Luka) Banja Luka: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta. 2. Đorđić, V. (2000). Ocene kao pokazatelji efikasnosti nastavnog procesa u fizičkom vaspitanju. [School marks as an indicator of educational process efficiency in physical education. In Đ. Radovanović, D. Arunović, A. Raič and R. Dunđerović (Eds.), Proceedings of Second and Third international symposium The Effects of differentiated education models of physical education on psychosomatic status of pupils and students. In Serbian] (pp 81-88), Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 3. Đorđić, V. i Tumin, D. (2008). Da li su devojčice problem u nastavi fizičkog vaspitanja? [Are girls the problem in physical education? In Serbian] Pedagogija, 63(4), Đorđić, V. i Tubić, T. (2010). Teorija samoodređenja i razumevanje motivacije učenika. [Theory of self-determination and understanding of students motivation. In Serbian] Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 42(1), Eather, N., Morgan, P., & Lubans, D. (2012). Feasibility and preliminary efficacy of the Fit- 4Fun intervention for improving physical fitness in a sample of primary school children: a pilot study. Physical Education and Sport Pedagogy, 17(5), Ericsson, I. (2011). Effects of increased physical activity on motor skills and marks in physical education: an intervention study in school years 30

17 Dobraš R, et al., The Impact of the Motivational Intervention... PHYSICAL CULTURE 2013; 67 (1): through 9 in Sweden. Physical Education and Sport Pedagogy, 16(3), Hardman, K. (2008): Physical education in schools: a global perspective. Kinesiology, 40(1), Kalaja, S.P., Jaakkola, T.T., Liukkonen, J.O., & Digelidis, N. (2012). Development of junior high school students fundamental movement skills and physical activity in a naturalistic physical education setting. Physical Education and Sport Pedagogy, 17(4), Kljajević, V. (2005). Efekti različitih programa nastave fi zičkog vaspitanja na transformaciju dimenzija antropološkog statusa učenika završnih razreda srednje škole. [Effects of different physical education programs on transformation of dimensions of anthropological status in students of senior high school year. In Serbian] (Unpublished Doctoral disertation, University of Novi Sad). Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 10. Kostić, Z., R. (1995). Snaga u sportu na primeru odbojkaša. [Power in the sport on the example of volleyball players. In Serbian]. Niš: Galeb. 11. Krulanović, R. (2006). Efekti različitih programa vežbanja i njihov uticaj na morfološke, motoričke i funkcionalne karakteristike učenika. [Effects of different exercise programs and their influence on students morphological, motor and functional characteristcs. In Serbian] (Unpublished Master thesis, University of Novi Sad). Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 12. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Šturm, J., Radojević, Đ. i Viskić-Štalec, N. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. [Structure and development of morphological and motor dimensions in youth. In Serbo-Croatian] Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta fizičke kulture. 13. Martin, E.H., Rudisill, M.E., & Hastie, P.A. (2009). Motivational climate and fundamental motor skill performance in naturalistic physical education setting. Physical Education and Sport Pedagogy. 14(3), Metikoš, D. i sar. (1989). Mjerenje bazičnih motoričkih dimenzija sportaša, [Measuring of basic motor dimensions in athletes. In Serbo- Croatian]. Zagreb: FFK. 15. Milanović, D. (1981). Latentna struktura nekih testova za procjenu faktora eksplozivne snage. [Latent structure of some tests for assessment of explosive strength factors. In Serbo-Croatian] Kineziologija. 12(1-2), Milanović, Lj. (1983). Školsko fizičko vaspitanje u novom nastavnom programu i praksi. [School physical education in new educational program and practice. In Serbo-Croatian] Fizička kultura, 37(4), Mitrović, M. (1980). Ocena kao motivaciono sredstvo u nastavi fi zičkog vaspitanja. [School marks as a motivational mean in physical education. In Serbo-Croatian] (Unpublished Master thesis, University of Belgrade). Beograd: Fakultet fizičke kulture. 18. Sallis, J.F., McKenzie, T,L., Alcaraz, J.E., Kolody, B., Faucette, N., & Hovell, M.F. (1997). The effects of a 2-year physical education program (SPARK) on physical activity and fitness in elementary school students. Sports, Play and Active Recreation for Kids. American Journal of Public Health, 87(8), Sibinović, A., Mandarić, S., Mikalački, M., & Stojiljković, S. (2011). Effects of high and low aerobics programme on motor abilities of the eighth grade elementary school students. In I. Prskalo and D. Novak (Eds), Proceeding book 6th FIEP European congress Physical education in the 21st century-pupils competencies (pp ) Zagreb, HR: Hrvatski Kineziološki savez. 20. Sääkslahti, A., Numminen, P., Varsal, V., & Välimäki, I. (2001). Effects of intervention on children s motor development during four year follow-up. Annual congres of the European College of Sport Science. 15th Congress of the German Society of Sport Science. pp78, Cologne. 21. Suzić, N. (2011). Motivacija učenika za sport i njihovo vrednovanje škole. [Students motivation for sports and their evaluation of school. In Serbian] Sportlogia 7(1),