ЕФЕКТИ СПЕЦИЈАЛНИХ ВЈЕЖБИ СА ОПТЕРЕЋЕЊЕМ НА БРЗИНУ ТРЧАЊА

Transcription

1 ЕФЕКТИ СПЕЦИЈАЛНИХ ВЈЕЖБИ СА ОПТЕРЕЋЕЊЕМ НА БРЗИНУ ТРЧАЊА Томислав Гашић, Саша Бубањ, Борислав Обрадовић, Слободан Горановић Средњошколски центар Приједор, Приједор, Република Српска, Босна и Херцеговина Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Нишу, Србија Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Новом Саду, Србија Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Бања Луци, Република Српска, БиХ Аутор: Томислав Гашић Средњошколски центар Приједор, Приједор, Република Српска, Босна и Херцеговина Симе мрђе бб Приједор, Република Српска, Босна и Херцеговина Тел: Апстракт: Циљ актуелног истраживања био је да се процијени ефекат специјалних вјежби са оптерећењем на брзину трчања у популацији младих спортиста и неспортиста. Шездесет здравих испитаника (60 мушког пола), старости од 17 до 18 година, висине од 165,00 до 197,00 cm, тежине од 47,00 до 87,50 kg, учествовало је у истраживању. Узорак испитаника подијељен је у четири суб-узорка у складу са својим спортским статусом: 45 спортиста и 15 неспортиста (контролна група). Варијабле истраживања биле су 1) БРЗ15; 2) БРЗ30; 3) БРЗ60. За статистичку анализу и интерпретацију кориштен је софтвер SPSS верзија 11. Послије статистичке обраде података дошло се до закључка да програм специјалних вјежби са оптерећењем повећава иницијално убрзање и остваривање максималне брзине, али исто тако доводи до губитка способности одржавања максималне брзине. неспортисти Кључне ријечи: истраживање, специјалне вјежбе, брзина трчања, разлике, спортисти,

2 УВОД Анализиран је узорак од 60 испитаника извучених из популације дефинисане као популација атлетичара N45 (спортиста) подијељених у три групе од по 15 атлетичара (ЕС1, ЕС2, ЕС3) који тренирају спринтерско трчање у оквиру Атлетског клуба Приједор из Приједора и Атлетског клуба Бања Лука из Бања Луке. Контролни субузорак (КС) ученика N15 (неспортиста) ученика Медицинско технолошке и грађевинске школе из Приједора који нису у тренажном процесу, тј., нису професионално нити рекреативно укључени у спортске активности. Сви испитаници су узраста година (јуниори). У складу са раније утврђеним циљевима истраживања, методолошким приступом и постављеним хипотезама, у овом истраживању анализирала се разлика у оквиру простора брзине спринтерског трчања. ПРЕДМЕТ И ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА Код примјене програма специјалних вјежби са оптерећењем, вјежбе са теговима у којима је заступљено спољашње оптерећење од 40 до 70% 1RM и које се врше максимално могућом брзином за дате услове, имају карактер тзв. брзинско-снажних вјежби. Уколико се примјењују интензитети оптерећења од 75% до 90% у односу на максимум, оптерећење се повећава (75%; 85%; 90%), док се, адекватно повећању оптерећења број понављања смањује (3; 2; 1 понављања), као и број серија (4; 3; 2). Уопштено говорећи, специјалне вјежбе са оптерећењем су захвалне вјежбе за развој силе и снаге мишића, јер су једноставне (нпр. бацање медицинке изнад главе објема рукама, бацање медицинке десном и лијевом руком, различити скокови, итд.) и не захтјевају скупоцену опрему. Експлозивну снагу детерминише велика брзина испољавања јачине у условима максимално брзог скраћења мишића. Као посљедица ове врсте снаге јавља се резултат у задацима као што су: скок увис, скок у даљ из мјеста, брзина кретања на кратким дионицама и други (Кукољ, 2006).

3 Према Brown, Ferrgno, & Santana (2004, 21) повећање максималне брзине трчања директно је повезано са повећањем снаге мишића. У односу на ово истраживање, утврђено је да ли програм специјалних вјежби са оптерећењем (60% 1RM, 70% 1RM, 85% 1RM) утиче на брзину спринтерског трчања. Предмет овог истраживања представља брзина спринтерског трчања. Проблем истраживања представљао је могућ утицај специјалних вјежби са оптерећењем на брзину спринтерског трчања. МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА Простор брзине спринтерског трчања процијењен је следећим мјерним инструментима: BRZ15 (брзина трчања код спринта на 15m изражена у s), BRZ30 (брзина трчања код спринта на 30m изражена у s) и BRZ60 (брзина трчања код спринта на 60m изражена у s). ОРГАНИЗАЦИЈА, ИНСТРУМЕНТАРИЈ И УСЛОВИ МЈЕРЕЊА Истраживање је спровео аутор и за ту прилику посебно едуковани сарадници Атлетског клуба Приједор и Атлетског клуба Бања Лука те на градским стадионима града Бања Луке и Приједор. Истраживење је спроведено лонгитудиналног карактера у трајању од 9 мјесеци што подразумијева иницијално и финално мјерење. За то вријеме испитаници експерименталног субузорка (групе ЕС1, ЕС2 и ЕС3) спроводили су предвиђени план тренинга и програм специјалних вјежби са оптерећењем. Брзина спринтерског трчања мјерена је уз помоћ укупно четири фото ћелије (по двије постављене фото ћелије на почетку и на крају раздаљине предвиђене за утврђивање брзине спринтерског трчања и повезане са персоналним рачунаром, слика 17.) које је у стотим дијеловима секунде утврдио брзину трчања испитаника. Фото ћелије су постављане на сталцима у висини рамена испитаника и на удаљености од једног метра у односу на стартну линију, како би се избјегао проблем реакционог времена испитаника, које није било дио фазе убрзања приликом спринтерског трчања. Испитаници су на команду на своја места заузимали положај ниског старта у стартном блоку. На команду

4 позор подизали кукове и поставити рамена у пројекцији са стартном линијом. На звучни сигнал за полазак започињали спринт, најпре на 15m, затим на 30m и најзад на 60m. РЕЗУЛТАТИ И ИСТРАЖИВАЊА ПРОСТОР БРЗИНЕ СПРИНТЕРСКОГ ТРЧАЊА (на иницијалном мјерењу) Субузорак BRZ15 BRZ30 BRZ60 ЕС1 60%1RM ЕС2 70%1RM ЕС3 85%1RM КС Total (N=60) Mean 3,18 5,31 9,47 Std. Dev.,19,33,49 Minimum 2,92 4,81 8,73 Maximum 3,64 6,03 10,39 Mean 2,96 4,85 8,65 Std. Dev.,12,14,22 Minimum 2,74 4,59 8,28 Maximum 3,15 5,08 9,09 Mean 2,88 4,72 8,38 Std. Dev.,16,27,43 Minimum 2,65 4,36 7,78 Maximum 3,30 5,48 9,43 Mean 3,27 5,37 9,25 Std. Dev.,20,55 1,68 Minimum 2,97 3,52 3,67 Maximum 3,78 6,03 11,25 Mean 3,07 5,06 8,94 Std. Dev.,23,45,99 Minimum 2,65 3,52 3,67 Maximum 3,78 6,03 11,25 Табела 3. Простор брзине спринтерског трчања испитаника по суб-узорцима на иницијалном мјерењу. Просечне вредности брзине спринтерског трчања готово у потпуности су веће код неспортиста у односу на спортисте (изузев код спортиста првог субузорка и трчања на 60m).

5 BRZ15 BRZ30 BRZ60 ЕС1 sig,993,813 1,000 ЕС2 sig,923,865,933 ЕС3 sig,737,380,462 КС sig,681,148,153 Табела 6. Kolmogorov Smirnov test за испитивање нормалности расподељености података простора брзине спринтерског трчања на иницијалном мјерењу. BRZ15 BRZ30 BRZ60 Sum of Squares df Mean Square F Sig. Between Groups 1,528 3,509 16,908,000 Within Groups 1,687 56,030 Total 3, Between Groups 4, ,582 12,524,000 Within Groups 7,074 56,126 Total 11, Between Groups 11, ,885 4,710,005 Within Groups 46,190 56,825 Total 57, Табела 13. Разлике у простору брзине између субузорака на иницијалном мјерењу (метода ANOVA). Dependent Variable (I) subsamplenum (J) subsamplenum Sig. BRZ15 BRZ30 ЕС1 ЕС2,001 КС,161 ЕС2 ЕС1,001 ЕС3,231 ЕС3 ЕС1,000 ЕС2,231 КС ЕС1,161 ЕС2,000 ЕС1 ЕС2,001 КС,657 ЕС2 ЕС1,001 ЕС3,328 ЕС3 ЕС1,000 ЕС2,328 КС ЕС1,657 ЕС2,000

6 ЕС1 ЕС2,017 ЕС3,002 КС,514 ЕС2 ЕС1,017 ЕС3,416 BRZ60 КС,075 ЕС3 ЕС1,002 ЕС2,416 КС,011 КС ЕС1,514 ЕС2,075 ЕС3,011 Табела 16. Разлике у простору брзине између субузорака на иницијалном мјерењу (метода POST HOC LSD). На основу резултата LSD теста може се закључити да на варијабли BRZ60 разликује се експериментални ЕС1 субузорак од преостала два експериментална субузорка, док се контролни субузорак разликује само од експерименталног ЕС3 субузорка. Субузорак BRZ15_F BRZ30_F BRZ60_F ЕС1 60%1RM ЕС2 70%1RM ЕС3 85%1RM КС Total (N=60) Mean 4,27 6,20 9,42 Std. Dev.,30,41,46 Minimum 3,79 5,42 8,72 Maximum 4,77 7,11 10,37 Mean 3,60 5,48 8,58 Std. Dev.,41,49,35 Minimum 2,80 4,50 8,00 Maximum 4,15 6,26 9,26 Mean 3,44 5,16 8,31 Std. Dev.,37,38,32 Minimum 2,70 4,50 7,77 Maximum 3,94 5,87 9,12 Mean 4,40 6,48 9,59 Std. Dev.,28,39,51 Minimum 3,90 5,78 8,78 Maximum 5,01 7,13 10,60 Mean 3,93 5,83 8,97 Std. Dev.,54,67,68 Minimum 2,70 4,50 7,77 Maximum 5,01 7,13 10,60

7 _F ознака за финално мјерење Табела 19. Простор брзине спринтерског трчања испитаника по суб-узорцима на финалном мјерењу. BRZ15_F BRZ30_F BRZ60_F ЕС1 sig,577,857,944 ЕС2 sig,092,096,638 ЕС3 sig,134,472,134 КС sig,799 1,000,927 _F ознака за финално мјерење Табела 22. Kolmogorov Smirnov test за испитивање нормалности расподељености података простора брзине спринтерског трчања на финалном мјерењу. Sum of Squares df Mean Square F Sig. BRZ15_F BRZ30_F BRZ60_F Between Groups 10, ,425 28,982,000 Within Groups 6,617 56,118 Total 16, Between Groups 16, ,641 31,944,000 Within Groups 9,889 56,177 Total 26, Between Groups 17, ,873 33,814,000 Within Groups 9,726 56,174 Total 27, _F ознака за финално мјерење Табела 26. Разлике у простору брзине између субузорака на финалном мјерењу (метода ANOVA). Dependent Variable (I) subsamplenum (J) subsamplenum Sig. BRZ15_F ЕС1 ЕС2,000 ЕС2 КС,283 ЕС1,000 ЕС3,201 ЕС3 ЕС1,000 ЕС2,201

8 BRZ30_F BRZ60_F КС ЕС1,283 ЕС2,000 ЕС1 ЕС2,000 ЕС2 КС,078 ЕС1,000 ЕС3,042 ЕС3 ЕС1,000 ЕС2,042 КС ЕС1,078 ЕС2,000 ЕС1 ЕС2,000 ЕС2 КС,254 ЕС1,000 ЕС3,086 ЕС3 ЕС1,000 ЕС2,086 КС ЕС1,254 ЕС2,000 _F ознака за финално мјерење Табела 29. Разлике у простору брзине између субузорака на финалном мјерењу (метода POST HOC LSD). На основу резултата LSD testa смо видјели да се на BRZ15_F, BRZ30_F и BRZ60_F разликују се ЕС1 и контролни субузорак, с једне стране, од субузорака ЕС2 и ЕС3, са друге стране. ЗАКЉУЧАК На основу добијених резултата и њихове интерпретације могу се извести сљедећи закључци: На основу резултата теста Kolmogorov Smirnov-a закључује се да су вриједности свих мјерења нормално расподељене у сваком суб-узорку испитаника. То оправдава примјену параметарских процедура. Иницијално мјерење У простору брзине спринтерског трчања на варијабли BRZ15, BRZ30, експериментални субузорак ЕС1 и контролни субузорак са једне стране се значајно разликују од експерименталних субузорака ЕС2 и ЕС3 са друге стране. На варијабли BRZ60 разликује се експериментални ЕС1 субузорак од преостала два експериментална

9 субузорка, док се контролни субузорак разликује само од експерименталног ЕС3 субузорка. Финално мјерење На основу анализе варијансе утврђено је да статистички значајне разлике између различитих група исптианика постоје на свим варијаблама. Појединачна упоређивања су спроведена применом LSD testa. У простору брзине спринтерског трчања на основу резултата LSD testa смо видјели да се на BRZ15_F, BRZ30_F и BRZ60_F разликују се ЕС1 и контролни субузорак, с једне стране, од субузорака ЕС2 и ЕС3, са друге стране. На основу обављеног испитивања можемо да закључимо: У простору брзине спринтерског трчања гледано комплетно узорак дошло је до прогреса у једном дјелу простора који се односи на 15 и 30m, али мора се напоменути да на мјерним инструментима BRZ15, BRZ30 испитаници експерименталног субузорка су остварили бољи резултат на финалном тестирању што нам говори да испитаници који су у програму били имају пораст резултата у простору брзине. Такође треба се додати и то да су у тесту BRZ60 на финалном остварили слабије резултат и дошло је до смањења вриједности што нам говори да утицај вјежби оптерећења утиче позитивно на почетно убрзање и постизање максималне брзине а негативно на њено одржавање. Иницијално мјерење је урађено (АК Приједор из Приједора, АК Бања Лука из Бања Луке и ученици Медицинско-технолошке и грађевинске школе из Приједора). Финално мјерење је урађено у истим клубовима и школи и на истим испитаницима значи након третмана. Послије статистичке обраде података дошло се до закључка да програм специјалних вјежби са оптерећењем повећава иницијално убрзање и остваривање максималне брзине али исто тако доводи до губитка способности одржавања максималне брзине. РЕФЕРЕНЦЕ

10 1. Aloia, J.F., McGowan, D.M., Vaswani, A.N., Ross, P., & Cohn, S.H. (1991). Relationship of menopause to skeletal and muscle mass. American Journal of Clinical Nutrition, 53, Aşçi, A., & Açikada, C. (2007). Power production among different sports with similar maximum strength. Jоurnal of Strength and Conditioning Research, 21 (1), Barrett-Connor, E., & Holbrook, T.L. (1992). Sex differences in osteoporosis in older adults with non-insulin-dependent diabetes mellitus. JAMA, 268 (23), Bemben, D.A., Buchanan, T.D., Bemben, M.G., & Knehans, A.W. (2004). Influence of type of mechanical loading, menstrual status, and training season on bone density in young women athletes. Jоurnal of Strength and Conditioning Research, 18 (2), Billeter, R., & Hoppeler, H. (2003). Muscular basis of strength. In Komi, P. V. (Ed.): Strength and power in sport. 2nd Edition. Blackwell Science. 6. Bonjour, J., Theintz, G., Law, F., Slosman, D., & Rizzoli, R. (1994). Peak bone mass. Osteoporosis International, 4 (1), S7-S Бранковић, М., и Бубањ, Р. (1997). Атлетика-техника и методика. Самостално издање аутора 8. Brown, L., Ferrigno, V., & Santana, J.C. (2004). Brzina, agilnost, eksplozivnost. GOPAL, Zagreb. 9. Brzycki, M. (1998). A practical approach to strength training. McGraw-Hill. 10. Бубањ, С., Бубањ, Р., Станковић, Р., и Ђорђевић, М. (2010). Практикум из биомеханике/the woorkbook in biomechanics. Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу. 11. Cavanaugh, D.J., & Cann, C.E. (1988). Brisk walking does not stop bone loss in postmenopausal women. Bone, 9, Carbuhn, A.F., Fernandez, T.E., Bragg, A.F., Green, J.S., & Crouse, S.F. (2010). Sport and training influence bone and body composition in women collegiate athletes. Jоurnal of Strength and Conditioning Research, 24 (7),

11 13. Cristou, M., Smilios, I., Sotiropoulos, K., Volaklis, K., Pilianidis, T., & Tokmakidis, S.P. (2006). Effects of Resistance Training on the Physical Capacities of Adolescent Soccer Players. Journal of Strength & Conditioning Research, 20 (4), Cronin, J., & Sleivert, G. (2005). Challenges in understanding the influence of maximal power training on improving athletic performance. Sports Medicine, 35 (3), Delecluse, C., Van Copponelle, H., Willems, E., Van Leemputte, M., Diels, R., & Goris, M. (1995). Influence of high-resistence and high-velocity training on sprint performance. Medicine and Science in Sports and Exercise, 27 (8), Douchi, T., Yamamoto, S., Nakamura, S., Oki, T., Maruta, K., & Nagata, Y. (1999). Bone mineral density in postmenopausal women with endometrial cancer. Maturitas, 31 (2), Ђорђевић, Д. (1989). Ошта антропомоторика. Факултет спорта и физичког васпитања Универзитетa у Београду 18. Ђурашковић, Р. (2002). Спортска медицина. Ниш: СВЕН. 19. Edman, K.A.P., Reggiani, C., Schiaffino, S., & Kronnie, G. (2000). Maximum velocity of shortening related to myosin isoform composition in frog skeletal muscle fibres. Journal of Physiology, 395, Елемент (n.d). Краљица спортова. Доступно на: Faulkner, K.G., von Stetten, E., & Miller, P. (1999). Discordance in patient classification using T-scores. Journal of Clinical Densitometry, 2 (3), Frost, H.M. (1997). On age-related bone loss: Insights from a new paradigm. Journal of Bone and Mineral Research, 12, Frost, H.M. (1973). Bone remodeling and its relationship to metabolic bone disease. Charles C. Thomas, Springfield, MA

12 24. Fitts, R.H., & Widrick, J.J. (1996). Musle mechanics: Adaptations with exercise-training. Exercise & Sport Sciences Reviews, 24 (1), Гајић, М. (1985). Основи моторике човека Факултет физичког васпитања, Институт физичког васпитања Универзитетa у Новом Саду 26. Gašić, T., Bubanj, S., Živković, M., Stanković, R., Bubanj, R., & Obradović, B. (2011). Difference in the explosive strength of upper extremities between athletes in relation to their sport activity, type of engagement in sport and gender. Sport Science, 4 (1), Hakkinen, K., & Pakarinen, A. (1993) Muscle strength and serum hormones in middleaged and elderly men and women. Acta Physiologica Scandinavica, 148, Hind, K., Gannon, L., Whatley, E., Cooke, C., & Truscott, J. (2012). Bone cross-sectional geometry in male runners, gymnasts, swimmers and non-athletic controls: a hip-structural analysis study. European Journal of Applied Physiology, 112 (2), Hollmann, W., & Hettinger, T. (1980). Sportmedizin, arbeitsund trainingsgrundlagen. 2. Aufl., Stuttgart. 30. Ireland, A., Korhonen, M., Heinonen, A., Suominen, H., Baur, C., Stevens, S., Degens, H., & Rittweger, J. (2011). Side-to-side differences in bone strength in master jumpers and sprinters. Jоurnal of Musculoskelet and Neuronal Interactions. 11 (4), Kallman, D.A., Plato, C.C., & Tobin, J.D. (1990). The role of muscle loss in the agerelated decline of grip strength: Cross-sectional and longitudinal perspectives. Journal of Gerontology, 45, M82-M Kemmler, W., Engelke, K., Weineck, J., Hensen, J., & Kalender, W.A. (2003). The erlangen fitness osteoporosis prevention study: a controlled exercise trial in early postmenopausal women with low bone density first-year results. Archives of Physical Medicine and Rehabilitation, 84, Kemmler, W., Weineck, J., Kalender, W.A., & Engelke, K. (2004). The effect of habitual physical activity, non-athletic exercise, muscle strength, and VO2max on bone mineral density is rather low in early postmenopausal osteopenic women. Journal of Musculoskeletal and Neuronal Interactions, 4 (3),

13 34. Кукољ, М. (2006). Антропомоторика. Треће издање, Факултет спорта и физичког васпитања Универзитетa у Београду 35. Lanyon, L.E. (1987). Functional strain in bone tissue as an objective and controlling stimulus for adaptive bone remodeling. Journal of Biomechanics, 2, Lehtonen-Veromaa, M., Möttönen, T., Nuotio, I., Heinonen, O.J., & Viikari, J. (2000). Influence of physical activity on ultrasound and Dual-Energy X-ray Absorptiometry bone measurements in peripubertal girls: a cross-sectional study. Calcified Tissue International, 66 (4), Lexell, J., Taylor, C.C., & Sjostrom, M. (1988) What is the cause of the ageing atrophy? Journal of Neurological Science, 84, Manolagas, S.C. (2000). Birth and death of bone cells: Basic regulatory mechanisms and implications for the pathogenesis and treatment of osteoporosis. Endocrine Reviews, 21 (2), Medical Dictionary (2008). Webster's New World Medical Dictionary. Third Edition. Wiley Publishing. 40. Nichols, D.L., Sanborn, C.F., & Essery, E.V. (2007). Bone density and young athletic women. Sports Medicine, 37 (11), Nguyen, T.V., Kelly, P.J., Sambrook, P.N., Gilbert, C., Pocock, N.A.,& Eisman, J.A. (1994). Life-style factors and bone density in the elderly: Implications for osteoporosis prevention. Journal of Bone and Mineral Research, 9, Nordström, A., Karlsson, C., Nyquist, F., Olsson, T., Nordström, P., & Karlsson, M. (2005), Bone loss and fracture risk after reduced physical activity. Journal of Bone and Mineral Research, 20, Nordstrom, P., Pettersson, U., & Lorentzon, R. (1998). Type of physical activity, muscle strength, and pubertal stage as determinants of bone mineral density and bone area in adolescent boys. Journal of Bone and Mineral Research, 13,

14 44. Piepkorn, B., Kann, P., Forst, T., Andreas, J., Pfützner, A., & Beyer J. (1997). Bone mineral density and bone metabolism in Diabetes Mellitus. Hormone and Metabolic Research, 29 (11), Sandler, R.B., Cauley, J.A., Hom, D.L., Sashin, D., & Kriska, A.M. (1987). The effects of walking on the cross-sectional dimensions of the radius in postmenopausal women. Calcified Tissue International, 41, Saltin, B., & Gollnick, P. D. (2011). Skeletal Muscle Adaptability: Significance for metabolism and performance. Comprehensive Physiology, Saraslandis, P. (2000). Training for the improvement of maximum speed: flat running or resistance training? New Studies in Athletics. Avalaible at: Sarkis, K.S., Martini, L.A., Szejnfeld, V.L., & Pinheiro, M.M. (2012). Low fatness, reduced fat intake and adequate plasmatic concentrations of LDL-cholesterol are associated with high bone mineral density in women: a cross-sectional study with control group. Lipids in Health and Desease, 11: Shimano, T., Kraemer, W.J., Spiering, B.A., Volek, J.S., Hatfield, D.L., Silvestre, R., Vingren, J.L., Fragala, M.S., Maresh, C.M., Fleck, S.J., Newton, R.U., Spreuwenberg, L.P., & Häkkinen, K. (2006). Relationship between the number of repetitions and selected percentages of one repetition maximum in free weight exercises in trained and untrained men. Jоurnal of Strength and Conditioning Research, 20 (4), Sööt, Т., Jürimäe, Т., Jürimäe,Ј., Gapeyeva, H., & Pääsuke, M. (2005). Relationship between leg bone mineral values and muscle strength in women with different physical activity. Journal of Bone and Mineral Metabolism, 23 (5), Sundberg, M., Gardsell, P., Johnell, O., Karlsson, M.K., Ornstein, E., Sandstedt, B., & Sernbo, I. (2002). Physical activity increases bone size in prepubertal boys and bone mass in prepubertal girls: A combined cross-sectional and 3-year longitudinal study. Calcified Tissue International, 71,

15 52. Suominen, H. (2006). Muscle training for bone strength. Aging Clinical and Experimental Research, 18 (2), Torstveit, M.K., & Sundgot-Borgen, J. (2005). Low bone mineral density is two to three times more prevalent in non-athletic premenopausal women than in elite athletes: a comprehensive controlled study. British Journal of Sports Medicine, 39, Turner, C.H., (1998). Three rules for bone adaptation to mechanical stimuli. Bone, 23 (5), Верхошански, Ј.В. (1979). Развој снаге у спорту. Партизан, Београд 56. Зациорски, В.М. (1969). Физичке одлике спортиста. ЈЗФК и Факултет физичке културе Универзитета у Београду. 57. Wilks, D.C., Winwood, K., Gilliver, S.F., Kwiet, A., Chatfield, M., Michaelis, I., Sun, L.W., Ferretti, J.L., Sargeant, A.J., Felsenberg, D., & Rittweger, J. (2009). Bone mass and geometry of the tibia and the radius of master sprinters, middle and long distance runners, race-walkers and sedentary control participants: a pqct study. Bone, 45 (1),