МЕТА АНАЛИЗА КВАНТИТАТИВНИХ РАЗЛИКА АНТРОПОМЕТРИЈСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА И МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ ДЕЦЕ УЗРАСТА 6 И 7 ГОДИНА

Transcription

1 Јанковић M., Мета анализа квантитативних разлика антропометријских..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): 5-12 ПРЕГЛЕДНИ ЧЛАНЦИ Миленко Јанковић Прегледни чланак Висока школа струковних студија за образовање васпитача Нови Сад МЕТА АНАЛИЗА КВАНТИТАТИВНИХ РАЗЛИКА АНТРОПОМЕТРИЈСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА И МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ ДЕЦЕ УЗРАСТА 6 И 7 ГОДИНА Сажетак Применом мета анализе у простору моторичких способности и морфолошких карактеристика, утврђено је постојање разлика између дечака и девојчица узраста 6 и 7 година. Анализа је обављана за 5 антропометријских и 7 моторичких варијабли, а у свакој варијабли је узорак био преко 1000 испитаника. Резултатима је потврђено да су дечаци виши и тежи, а да девојчице имају више поткожног масног ткива. У простору моторичких способности утврђено је да су дечаци бољи у варијаблама којима се код мале деце процењује координација (Полигон натрашке, Трчање 20 m и Скок удаљ из места), док девојчице имају боље вредности у варијабли којом се процењује гипкост (Претклон). У осталим моторичким варијаблама није утврђена значајна разлика између дечака и девојчица. Овим се потврђују резултати досадашњих истраживања квантитативних разлика између дечака и девојчица и предлажу се решења за унапређивање координације код девојчица, односно гипкости код дечака. Кључне речи: ПРЕДШКОЛСКИ УЗРАСТ / МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ / МОТОРИКА / АНТРОПОМЕТРИЈА / ДЕЧАЦИ / ДЕВОЈЧИЦЕ УВОД Организоване телесне активности деце почињу од најранијег периода у предшколским установама. Рад са децом у вртићима се спроводи према А или Б моделу Правилника о општим основама предшколског програма (2006), а телесне активности применом различитих форми рада. Позитивно дејство на децу се огледа кроз правилан раст и развој интелектуалних, емоционалних и моторичких способности, прихватању одређених норми понашања, пожељних навика, итд. На планирање и програмирање телесних активности деце утичу различити фактори, а неки од њих су: узраст, учесталост спровођења телесних активности, услови живота, величина и опремљеност простора где се вежба, предвиђено време за вежбање, место становања, итд. Телесна активност је неопходна и дечацима и девојчицама, зато им се морају обезбедити исти услови и могућности за њихово упражњавање (Бала, и Ђорђић, 2006). Исти услови и могућности за дечаке и девојчице не подразумевају да се активности спроводе према истом програму него да им се пруже исти просторни и временски услови и пажња. За правилно организовање телесних активности мора се знати да ли у том узрасту постоји значајна разлика у антрополошким спо- Кореспонденција са: Миленко Јанковић, Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Петра Драпшина 8, Нови Сад. milenkojankovic@live.com 5

2 Јанковић M., Мета анализа квантитативних разлика антропометријских..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): 5-12 собностима и карактеристикама у односу на полну припадност, односно да ли се програми морају правити посебно за дечаке и девојчице. Уколико би се утврдило постојање разлика, програми би се разликовали у интезитету, обиму и паузама, али и у сложености вежби. Досадашња истраживања показују да је биолошки раст и развој дечака и девојчица веома сличан у предшколском узрасту (Бала, 1981; Бала, Јакшић, и Поповић, 2009), али ипак постоје одређене разлике. У морфолошком простору најизраженија разлика између дечака и девојчица узраста 6 и 7 година, појављује се у варијаблама којима се процењује телесна висина, телесна маса, обим подлактице и средњи обим груди (Бала, и сар., 2009). Истим истраживањем је у моторици утврђена израженија разлика код старије деце, па је управо то један од разлога зашто се одабрао баш узраст од 6 до 7 година (+ 6 месеци) као најстарији у вртићу. Статистички значајна разлика у корист дечака се појављује у варијабли за процену координације целог тела (Полигон натрашке) и варијаблама којима се код одраслих процењује експлозивна снага доњих екстремитета и брзина трчања (Скок удаљ из места и Трчање 20m), а које се код предшколске деце користе за процену координације. Са друге стране девојчице су показале боље резултате у варијабли за процену гипкости (Претклон у седу). Други значајан разлог зашто се одабрао овај узраст је што су родитељи у обавези да упишу децу у предшколске установе пред полазак у школу. Прописана обавеза доводи до закључка да деце тог узраста има највише у вртићима, па је један од циљева да се утврди да ли треба да се праве посебни програми у односу на полну припадност. Телесне активности су кроз различите форме уврштене у дневни и недељни распоред рада вртића, али у неким случајевима постоје потешкоће за њихово спровођење (нпр. недостатак отвореног и затвореног простора, справа, реквизита, итд.). Развој моторике се може одвијати кроз спонтане физичке активности, али је делотворније развијати је кроз организовану физичку активност у установи (O Neill, et al., 2013; Logan, Robinson, Wilson, & Lucas, 2012) или кроз спорт прилагођен узрасту (Vandorpe, et al., 2012). МЕТОД Мета анализа је квантитативни процес који подразумева удруживање и анализу података из независних студија у вези са истим проблемом истраживања, како би се извели закључци (Bruce, 1996). Поступак одабира истраживања и варијабли, као и израчунавање података, описан је у наредном тексту. Избор истраживања Истраживања у којима су се аутори бавили антропометријским карактеристикама и моторичким способностима деце узраста 6 и 7 година (+6 месеци) ушла су у разматрање за ову студију. Најстарије истраживање датира из године, када се почео пратити моторички развој деце тог узраста на нашим просторима. Иако се морфолошки простор предшколске деце почео истраживати много пре моторичког, за ову студију нису прихваћена истраживања пре наведене године. Сва коришћена истраживања су спроведене на територији Републике Србије. За прикупљање података коришћени су различити библиографски извори: докторске дисертације, монографије, зборници радова и чланци објављени у научним часописима. Укупно је прегледано 29 публикованих радова, а ова студија обухвата 11. Велики број радова, где су се аутори бавили структуром моторичког и морфолошког простора, искључени су из студије, јер аутори нису истицали основне дескриптивне карактеристике коришћених варијабли. Аутори су се у коришћеним радовима бавили различитим проблемима, као што су: повезаност моторичких и морфолошких варијабли (Бала, и сар., 2009); повезаност моторичких или морфолошких варијабли са когнитивним способностима, одређеним моделима понашања или неким социјалним фактором (Бала, и Катић, 2009; Бала, Катић, и Микалачки, 2010); разлике у моторичким и морфолошким варијаблама у односу на полну припадност или у односу на временски период (Бала, 2004; Ђурашковић, и сар., 2009; Пантелић, Николић, и Ђурашковић, 2010), праћење раста и развоја деце (Бала, 1981; Николић, Ђурашковић, Пантелић, и Никовски, 2010; Николић, Милутиновић, Стојановић, Глигоријевић, и Цветковић, 2006; Поповић, Цветковић, и Грујичић, 2006; Сабо, 2003). Сви ра- 6

3 Јанковић M., Мета анализа квантитативних разлика антропометријских..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): 5-12 дови са наведеним проблемима су коришћени, уколико су приказане табеле основних дескриптивних карактеристика, посебно за дечаке и девојчице. Радови у којима су се аутори бавили применом неког третмана су узети у обзир, али су коришћени само резултати са иницијалног мерења. У истраживању које је спровео Сабо (2003) деца су била подељена према полној припадности и према дужини похађања вртића у три групе. У овом истраживању је одређена аритметичка средина за три групе, па је тај резултат прикључен резултатима из осталих истраживања за сваки пол посебно. Избор варијабли Примена различитих мерних инструмената у истраживањима узрокује одбацивање одређених варијабли за ову студију. Водило се рачуна да се за процену одређених варијабли користи исти мерни инструмент у свим истраживањима. Овај критеријум није било тешко испоштовати у морфолошком простору, јер су аутори радили по препоруци Интернационалног биолошког програма. Моторичко понашање предшколске деце испитивано је применом различитих тестова. Сви коришћени радови су имали најмање 7 моторичких тестова који се најчешће користе за децу предшколског узраста. Мања разлика у истраживањима се појављује у примени теста Претклон у седу и Подизање трупа о чему ће бити речи. У Табели 1 су приказане обједињене информације из примењених истраживања за сваку варијаблу. Табела 1. Основни показатељи узорка варијабли Варијабла Број истраживања из Број испитаника Антропометријске варијабле којих су узети подаци Дечаци Девојчице 1 Телесна висина Телесна маса Кожни набор трбуха Кожни набор леђа Кожни набор надлактице Моторичке варијабле 1 Трчање 20m Полигон натрашке Тапинг руком Претклон Скок удаљ из места Издржај у згибу Подизање трупа Приликом прикупљања података примећено је да има више радова о морфолошким карактеристикама него моторичким способностима, што се може видети из приказаног. Као што је већ наведено, морфолошке карактеристике се изучавају знатно дуже него моторичко понашање предшколске деце. Поред тога, морфолошки простор изучава много више истраживача, поред лекара, ту су и професори физичког васпитања, а не треба изоставити и то да је моторичко тестирање знатно сложеније за спровођење (спроводи се више дана), па долази до губитка испитаника током третмана или мерења. Обрачунавање величине ефекта Обрачунавање величине ефекта за сваку варијаблу вршена је према формули за две независне групе (Cohen, 1988). m A - m B d = ó m A аритметичка средина варијабле за дечаке; m B аритметичка средина варијабле за девојчице; σ стандардна девијација унутар популације. 7

4 Јанковић M., Мета анализа квантитативних разлика антропометријских..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): 5-12 С обзиром да постоји разлика између стандрдних девијација група испитаника, коришћена је стандардна девијација унутар популације (Cohen, 1988). Ова вредност израчуната је према формули: 2 2 ó A + ó B ó = 2 σ стандардна девијација варијабле за дечаке; A стандардна девијација варијабле за девојчице. σ B РЕЗУЛТАТИ Вредности величине ефекта, аритметичке средине и стандардне девијације за сваку варијаблу су приказане у Табели 2. Такође су приказане минималне и максималне вредности варијабли због детаљније интерпретације. Добијене вредности величине ефекта се могу сврстати у три категорије: мала разлика до 0.20, средња разлика до 0.50 и велика разлика до Оваква категоризација се мора схватити опрезно јер се односи на широку лепезу друштвених наука (Cohen, 1988; Valentine, & Cooper, 2003), а нарочито у истраживањима где се жели утврдити напредак неке групе испитаника после одређеног третмана, па величине ефекта од 0.1 може бити значајна. Табела 2. Показатељи основних дескриптивних карактеристика и величине ефекта 8 Варијабла Пол AS SD Min Max d Телесна висина (mm) Телесна маса (0,1 kg) Кожни набор трбуха (0,1 mm) Кожни набор леђа (0,1 mm) Кожни набор надлактице (0,1 mm) Трчање 20m (0,1 s) Полигон натрашке (0,1 s) Тапинг руком (фреквенција) Претклон (cm) Скок удаљ из места (cm) Издржај у згибу (0,1 s) Подизање трупа (фреквенција) , Легенда:AS аритметичка средина; SD стандардна девијација; Мin минимална вредност; Мax максимална вредност; d величина ефекта

5 Јанковић M., Мета анализа квантитативних разлика антропометријских..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): 5-12 Раст и развој деце предшколског узраста је веома динамичан, па се између деце може појавити велика разлика чак и у 6 месеци. Разлика минималних и максималних вредности је донекле и очекивана јер су за ову студију узимани подаци из више различитих истраживања, а деца су била узраста 6 и 7 година (+ 6 месеци). Моторичко понашање деце, процењивано приказаним варијаблама, највише зависи од узраста, а сматра се да се моторички развој одвија брже него морфолошки, нарочито ако деца редовно спроводе телесне активности (Бала, и сар., 2009). Овде се мора указати на још једну појаву, а односи се на спроведене тестове. За ову студију узимале су се у обзир варијабле које су формиране на основу резултата са истих тестова. Изузетак се направио за тестове којима се процењује гипкост и репетитивна снага трупа. У пет спроведених истраживања гипкост се процењивала претклоном у седу, а у два (Бала, 1981; Сабо, 2003) дубоким претклоном на клупи. Аритметичке средине узетих из ових истраживања нису показале значајне разлике у односу на вредности из преосталих пет истраживања. Репетитивна снага трупа је процењивана варијаблом Подизање трупа за 60 секунди. У пет истраживања су се подаци прикупљали применом теста где деца постављају руке на груди и додирују супротна рамена, а у једном истраживању (Сабо, 2003) деца постављају палицу на потиљак. Минимална вредност у овој студији за варијаблу Подизање трупа добијена је из истраживања где је коришћена палица. Претпоставља се да је непримереност теста према узрасту разлог појављивања малог просечног резултата у том истраживању, па би одређени тестови требали да се модификују у зависности од узраста као што предлажу Бала, Стојановић и Стојановић (2007). Примећује се да резултат величине ефекта код појединих варијабли има негативан предзнак. Ова појава подразумева да су резултати виши у групи девојчица него у групи дечака. Заједничко за све три варијабле којима се процењује поткожно масно ткиво јесте да су вредности више код девојчица. Варијаблама којима се процењује брзина трчања (Трчање 20m) и координација (Полигон натрашке) такође имају негативан предзнак, али то значи да су дечаци остваривали боље резултате, односно да су брже прелазили задату дистанцу. Ове две варијабле, поред наведених способности код мале деце, процењују и координацију (Бала, и сар., 2009). Ако се у обзир узму три наведене категорије, варијабле: Тапинг руком и Подизање трупа се могу сврстати у прву категорију, односно постоји мала разлика између група испитаника у овим варијаблама. Друга категорија обухвата варијабле: Телесна висина, Телесна маса, Кожни набор трбуха, Кожни набор леђа и Издржај у згибу, док се остале варијабле могу сврстати у трећу категорију, односно утврђена је највећа разлика група испитаника формираних према полној припадности. ДИСКУСИЈА Кожни набори који су узети у обзир за ову студију пружају информације о поткожном масном ткиву, а добијени резултати указују да девојчице имају мало веће вредности у односу на дечаке. Овакав резултат се добио у свим истраживањима узетим у обзир, у којим су се аутори бавили разликама у поткожном масном ткиву дечака и девојчица. Овоме се морају додати и преостале две антропометријске варијабле, где се види да су дечаци мало виши и тежи у односу на девојчице. Фактор димензионалности и фактор волуменозности и поткожне масти је највише под утицајем генетских предиспозиција, али и спољашњих фактора, а пре свега исхране, обима и интезитета телесних активности. Не сме се заборавити ни чињеница да су дечаци при рођењу у просеку мало дужи, шири и тежи, што се вероватно одражава на каснији раст и развој, односно већу разлику у односу на полну припадност (Сабо, 2003). Када се говори о моторичком простору код мале деце уочено је да су скоро све потенцијалне моторичке способности међусобно повезане, па се често говори о генералном моторичком фактору (Бала, 1981) или дводимензионалном моделу у коме се први фактор понаша практично као генерални, док се други фактор гипкост издваја (Бала, и Поповић, 2007). Постојање генералног моторичког фактора наводи на закључак да при извођењу покрета и кретања код деце предшколског узраста учествује цело тело. 9

6 Јанковић M., Мета анализа квантитативних разлика антропометријских..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): 5-12 Резултати анализе показују да постоји одређена разлика у моторичком понашању дечака и девојчица. Ово се пре свега односи на варијабле којима се процењује координација, а то су Трчање 20m, Полигон натрашке и Скок удаљ из места. Тестовима којим се добијају информације о наведеним варијаблама, код одраслих се процењују сасвим друге моторичке способности, али се код мале деце користе за процену координације (Бала, и сар., 2009). Извођење наведених тестова за предшколску децу је доста несигурно и представља сложен процес који захтева размишљање и организацију покрета и кретања. Ова констатација је потврђена у испитивању разлика између деце и одраслих у тестовима где има скокова, а аутори закључују да деца између осталог имају лошију технику скакања (Harrison, & Gaffney, 2001). Резултат величине ефекта у варијабли којом се процењује гипкост (Претклон) показује да су девојчице значајно боље од дечака. Овакви налази упућују на закључак да су телесне активности дечака и девојчица током дана разликују у интезитету и обиму, што има утицај на неке морфолошке карактеристике, али и у садржају, па се то директно одражава на моторичко понашање. Дечаци упражњавају игре где има више трчања и скакања за разлику од девојчица. У варијаблама којима се процењује: брзина алтернативних покрета (Тапинг руком), репетитивна снага трупа (Подизање трупа) и статичка снага руку и раменог појаса (Издржај у згибу), се појављује веома мала разлика између дечака и девојчица. Тиме би се могао подржати генерални закључак да се телесне активности у вртићима и школицама спорта могу изводити по истом програму за дечаке и девојчице, односно да добијене разлике нису довољне да се телесне активности за дечаке и девојчице спроводе одвојеним програмима. Ово значајно олакшава рад васпитачима и тренерима приликом припреме и реализације телесних активности. Овим истраживањем није обухваћена анализа равнотеже, а главни разлог је то што се аутори опредељују за различите тестове или се уопште не баве наведеним моторичким способностима. Равнотежа је важна моторичка способност за одржавање правилног држања тела и кретања, а у неким истраживањима са малом децом је потврђено да на тестовима дечаци остварују боље резултате (Mickle, Munro, & Steele, 2011). Ипак, у овом истраживању али и у осталим којим се аутори баве проучавањем квантитативних разлика моторичког понашања дечака и девојчица, дошло се до истих закључака, да дечаци имају бољу координацију, а да су девојчице гипкије. Уколико се жели развити координација код девојчица, односно гипкост код дечака, то би се могло спроводити у групама формираним према полној припадности. Свакако да ово раздвајање не треба правити током целих активнсти него само у завршном делу. Спровођење вежби за развој координације и гипкости не захтева велику енергетску потрошњу, па се могу испунити циљеви и задаци завршног дела активности. Други начин је да се родитељима скрене пажња и пружи савет како би се у кругу породице кроз различите вежбе развијале те способности. ЗАКЉУЧАК Праћење морфолошког и моторичког простора и поређење дечака и девојчица се мора спроводити редовно, јер је приметна разлика између деце истог узраста у два различита периода. Данашња деца су виша и тежа, а моторика им је знатно лошија (Runhaar, et al., 2010). Oва појава је највероватније проузрокована променом: исхране, дневног садржаја активности, система вредности, итд. Овоме се може додати да гојазна деца имају слабију моторику од деце нормалне тежине (Lopes, Stodden, Bianchi, Maia, & Rodrigues, 2012), што је вероватно последица мањег или већег обима и интезитета при физичким активностима. Мета анализу будућих истраживања моторичких способности и морфолошких карактеристика деце треба усмерити на проверу ових резултата на већем узорку испитаника добијених из више истраживачких радова. Истраживања треба проширити и на проучавање разлика између дечака и девојчица у структури моторичког и морфолошког простора да би се утврдило да ли различити аутори долазе до сличних закључака. За развој науке и праксе могло би се спровести истраживање којим би се утврдило да ли долази до развоја гипкости и координације ако се примењују вежбе посебно за дечаке и девојчице у завршном делу активности. 10

7 Јанковић M., Мета анализа квантитативних разлика антропометријских..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): 5-12 ЛИТЕРАТУРА 1. Бала, Г. (1981). Структура и развој морфолошких и моторичких димензија деце САП Војводине. Нови Сад: Факултет физичке културе, ООУР Институт физичке културе. 2. Бала, Г. (2004). Квантитативне разлике основних антропометријских карактеристика и моторичких способности дечака и девојчица у предшколском узрасту. Гласник Антрополошког друштва Југославије, 39, Бала, Г., и Ђорђић, В. (2006). Закључци. У Г. Бала (Ур.), Физичка активност девојчица и дечака предшколског узраста (стр ). Нови сад: Факултет физичке културе. 4. Бала, Г., и Поповић, Б. (2007). Моторичке способности предшколске деце. У Г. Бала (Ур.), Антрополошке карактеристике и способности предшколске деце (стр ). Нови- Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 5. Bala, G., & Katić, R. (2009). Sex Differences in Anthropometric Characteristics, Motor and Cognitive Functioning in Preschool Children at the Time of School Enrolment. Collegium Antropologicum 33(4), Бала, Г., Стојановић, В.М., и Стојановић, М. (2007). Мерење и дефинисање моторичких способности деце. Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 7. Бала, Г., Јакшић, Д., и Поповић, Б. (2009). Тренд релација морфолошких карактеристика и моторичких способности предшколске деце. У Г. Бала (Ур.), Релације антрополошких карактеристика и способности предшколске деце (стр ). Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 8. Bala, G., Katić, R., & Mikalački, M. (2010). Correlation of Parental Socioeconomic Status Indicators with Morphological and Motor Dimensions of Preschool Children. Collegium Antropologicum 34(3), Bruce, G.C. (1996). The uses and abuses of metaanalysis. Family Practice, 13(4), Valentine, J.C., & Cooper, H. (2003). Effect size substantive interpretation guidelines: Issues in the interpretation of effect sizes. Washington, DC: What Works Clearinghouse. 11. Vandorpe, B., Vandendriessche, J., Vaeyens, R., Pion, J., Matthys, S., Lefevre, J., Philippaerts, R., & Lenoir, M. (2012). Relationship between sports participation and the level of motor coordination in childhood: A longitudinal approach. Journal of Science and Medicine in Sport, 15(3), Đurašković, R., Kostić, R., Pantelić, S., Živković, D., Uzunović, S., Purenović, T., & Živković, M. (2009). A comparative analysis of the anthropometric parameters of seven-year-old children. Facta universitatis - series: Physical Education and Sport, 7(1), Logan, S.W., Robinson, L.E., Wilson, A.E., & Lucas, W.A. (2012). Getting the fundamentals of movement: a meta analysis of the effectiveness of motor skill interventions in children. Child: care, health and development, 38(3), Lopes, V.P., Stodden, D.F., Bianchi, M.M., Maia, J.A., & Rodrigues, L.P. (2012). Correlation between BMI and motor coordination in children. Journal of Science and Medicine in Sport, 15(1), Mickle, K.J., Munro, B.J., & Steele, J.R. (2011). Gender and age affect balance performance in primary school-aged children. Journal of science and medicine in sport, 14(3), Николић, М., Ђурашковић, Р., Пантелић, С., и Никовски, Г. (2010). Поређење показатеља раста и развоја седмогодишњих девојчица из различитих временских периода. Гласник Антрополошког друштва Србије, 45, Николић, М., Милутиновић, С., Стојановић, М., Глигоријевић, С., и Цветковић, Д. (2006). Преваленца гојазности код деце основношколског узраста у Нишавском округу. Тимочки медицински гласник, 31(Суппл. 1). 18. O Neill, J.R., Williams, H.G., Pfeiffer, K.A., Dowda, M., McIver, K.L., Brown, W.H., & Pate, R.R. (2013). Young children s motor skill performance: Relationships with activity types and parent perception of athletic competence. Journal of Science and Medicine in Sport, (Ahead of print) S1440/

8 Јанковић M., Мета анализа квантитативних разлика антропометријских..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): Пантелић, С., Николић, М., и Ђурашковић, Р. (2010). Развојне карактеристике седмогодишњих дечака из различитих временских периода. Гласник Антрополошког друштва Србије, 45, Поповић, Б., Цветковић, М., и Грујичић, Д. (2006). Тренд развоја моторичких способности предшколске деце. У: Бала Г. (Ур.), Зборник радова интердисциплинарне научне конференције са међународним учешћем,,антрополошки статус и физичка активност деце и омладине (стр ). Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 21. Правилник о Општим основама предшколског програма, Просветни гласник (2006), / , Београд. 22. Runhaar, J., Collard, D.C.M., Singh, A.S., Kemper, H.C.G., Van Mechelen, W., & Chinapaw, M. (2010). Motor fitness in Dutch youth: differences over a 26-year period ( ). Journal of Science and Medicine in Sport, 13(3), Сабо, Е. (2003). Психосоматски статус деце предшколског узраста при упису у основну школу. (Необјављена докторска дисертација), Факултет физичке културе, Нови Сад. 24. Harrison, A.J., & Gaffney,S. (2001). Motor development and gender effects on stretchshortening cycle performance. Journal of Science and Medicine in Sport, 4(4), Cohen, J. (1988). Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd ed.). Hillsdale, NJ: Lawrence Earlbaum Associates. METAANALYSE QUANTITATIVER UNTERSCHIEDEZWISCHEN ANTHROPOMETRISCHENEIGENSCHAFTEN UND MOTORISCHEN FÄHIGKEITEN VON KINDERN IM ALTER VON 6 UND 7 JAHREN Zusammenfassung Unter Anwendung einer Metaanalyse im Bereichmotorischer Fähigkeiten und morphologischer Eigenschaften wurde ein Unterschied zwischen Jungen und Mädchen im Alter von 6 und 7 Jahren festgestellt. Die Analyse wurde für 5 anthropo metrische und 7 motorische Variablen durchgeführt, in jeder Variable überstieg dasmuster die Anzahl von Prüfpersonen. Die Ergebnisse bestätigten, dass Jungen größer und schwerer sind und Mädchen mehr subkutanes Fettgewebe haben. Im Bereich der motorischen Fähigkeiten wurde festgestellt, dass Jungen besser in den Variablen abschneiden, mit denen bei Kleinkindern die Koordination eingeschätzt wird (Rückwärts- Parcours, 20-Meter-Lauf und Standweitsprung), während Mädchen bessere Werte in der Variable aufwiesen, mit der Biegsamkeitbewertet wird(vorwärtsneigung). In anderen motorischen Variablen wurde kein bedeutender Unterschied zwischen Jungen und Mädchen festgestellt. Damit werden Ergebnisse bisheriger Untersuchungen quantitativer Unterschiede zwischen Jungen und Mädchen bestätigt und Lösungen für die Förderung der Koordination bei Mädchen bzw. der Biegsamkeit bei Jungen vorgeschlagen. Schlüsselwörter: VORSCHULALTER / MORPHOLOGISCHE EIGENSCHAFTEN / MOTORIK / ANTHROPOMETRIE / JUNGEN / MÄDCHEN Примљен: Прихваћен:

9 Janković M., Meta-Analysis of Quantitative Differences of Anthropometric.. PHYSICAL CULTURE 2014; 68 (1): 5-12 REVIEW PAPERS Milenko Janković Review paper College of Professional Studies for Education of Teachers Novi Sad, Serbia META-ANALYSIS OF QUANTITATIVE DIFFERENCES OF ANTHROPOMETRIC CHARACTERISTICS AND MOTOR ABILITIES OF CHILDREN AGED 6 AND 7 YEARS Abstract Meta-analysis carried out for the purposes of investigating motor abilities and morphological characteristics showed differences between boys and girls ages 6 and 7 years old. The analyses were carried out for 5 anthropometric and 7 motor variables, and the sample taken for analysis was 1000 respondents for each variable respectively. The results showed that boys were taller and heavier and the girls had more body fat. The investigation of motor skills showed that boys are better at the variables used to assess coordination in young children (Obstacle course backwards, 20-m dash and Standing long jump), while girls achieved better results in the variable which is used for estimating flexibility (Standing bend forward). In other motor variables there were significant differences between boys and girls, which confirms the results of previous studies of the quantitative gender-related differences and points to possible solutions for an improvement of coordination in girls and flexibility in boys. Key words: PRESCHOOL AGE / MORPHOLOGICAL FEATURES / MOTOR SKILLS / ANTHROPOMETRY / BOYS / GIRLS INTRODUCTION Organized physical activities for children start from the earliest period in pre-school institutions. Working with children in kindergarten is conducted by A or B model of Rulebook on basic principles of preschool program (2006), and physical activities are conducted by implementing different forms of work. Positive effect on the children can be seen through the proper growth and development of intellectual, emotional and motor skills, acceptance of certain norms of behavior, desirable habits, etc. The planning and programming of physical activity of children are affected by various factors, some of which are: age, frequency of body activities practicing, living conditions, the size and equipment of the space where the practice is performed, the scheduled time for exercise, place of residence, etc. Physical ac- tivity is necessary both for boys and for girls, because they must have the same opportunities and conditions for exercise (Bala, & Đorđić, 2006). The same conditions and opportunities for boys and girls do not mean that the activities were carried out by the same program, but they are given the same space and time conditions and attention. For the proper organization of physical activity we must know if at that age there is a significant difference in the anthropological abilities and characteristics in relation to gender, and to know if there s a need for special programs for boys and for girls. If some differences were to be found, the programs would primarily differ in intensity, volume and pauses, and also in the complexity of the exercises. Correspondence to: Milenko Janković, College of Professional Studies for Education of Teachers Novi Sad, Petra Drapšina 8, Novi Sad, Serbia; milenkojankovic@live.com 5

10 Janković M., Meta-Analysis of Quantitative Differences of Anthropometric.. PHYSICAL CULTURE 2014; 68 (1): 5-12 Previous studies have shown that the biological growth and development of boys and girls is very similar in the preschool age (Bala, 1981; Bala, Jakšić, & Popović, 2009), but still there are some differences. In the morphological space, the most pronounced difference between boys and girls, 6 and 7 years old, appears in the variables used to evaluate the body height, body weight, forearm girth and chest girth (Bala, et al., 2009). The same research also identified in the field of motor abilities pronounced differences in older children, and that is precisely one of the reasons why the age of 6 to 7 years (± 6 months), as the oldest in kindergarten, was chosen. Statistically significant difference in favor of boys appears in the variable used for estimating the coordination of the whole body (Obstacle course backwards) and in variables used for estimating the explosive power of the lower extremities and running speed in adults (Standing long jump and 20-m dash), which are used for coordination assessment in preschool children. On the other hand, girls showed better results in the variable used for estimating the flexibility (Forward bend). Another significant reason why this age was chosen is that the parents are obligated to enroll their children in preschool institutions before starting school. Statutory obligation leads to the conclusion that children of that age are mostly in kindergartens, so one of the aims is to determine whether you need to make special programs in relation to gender. Physical activity in various forms is included in daily and weekly kindergarten schedule, but in some cases there are difficulties in its implementation (e.g. lack of exterior and interior space, devices, equipment, etc..). Development of motor skills can take place through spontaneous physical activity, but it is more effective to develop it through an organized physical activity within an institution (O Neill et al., 2013; Logan, Robinson, Wilson, & Lucas, 2012) or through sport adequate for an age (Vandorpe, et al., 2012). METHOD Meta analysis is a quantitative process, which involves pooling and analysis of data from independent studies about the same problem of research in order to draw conclusions (Bruce, 1996). The process of research and selection of variables and calculation of the data is described in detail below. Selection of studies Studies in which the authors dealt with anthropometric characteristics and motor abilities of children aged 6 and 7 years (±6 months) were considered for this study. The oldest research dating is from 1981 when the motor development of children of that age started being followed in our country. Although the morphological space of preschool children was being explored long before the motor, for this study we didn t accept studies before the reference year. All used research was conducted on the territory of the Republic of Serbia. Different bibliographic sources were used for data collection: dissertations, monographs, collections of papers and articles published in scientific journals. In total 29 published papers were examined, and this study included 11 documents. A large number of papers where the author dealt with the structure of motor and morphological areas were excluded from the study, because the authors did not identify the basic descriptive characteristics of variables used. The authors have studied various problems, such as: the connection of motor and morphological variables (Bala, et al., 2009); connections of motor or morphological variables with cognitive abilities, certain patterns of behavior and some social factors (Bala, & Katić, 2009; Bala, Katić, & Mikalački, 2010); differences in motor and morphological variables in relation to gender or time period (Bala, 2004; Đurašković et al., 2009; Pantelić, Nikolić, & Đurašković, 2010); monitoring the growth and development of children (Bala, 1981; Nikolić, Đurašković, Pantelić, & Nikovski, 2010; Nikolić, Milutinović, Stojanović, Gligorijević, & Cvetković, 2006; Popović, Cvetković, & Grujičić, 2006; Sabo, 2003). All papers dealing with these problems have been used, if the shown tables of the basic descriptive characteristics were separately for boys and girls. Papers in which the authors dealt with the application of some treatment were taken into account, but only the results from the initial measurement were used. In a research conducted by Sabo (2003) children were divided by gender and by years of attending kindergarten in the three groups. This study determined the arithmetic mean for these 6

11 Janković M., Meta-Analysis of Quantitative Differences of Anthropometric.. PHYSICAL CULTURE 2014; 68 (1): 5-12 three groups, and this result was added to the results from other studies for each gender separately. The choice of variables The application of different measuring instruments in research causes the rejection of certain variables for this study. Care has been taken so to use the same measuring instrument in all surveys for assessing certain variables. This criterion was not difficult to comply with in the morphological space, because the authors worked by the recommendation of the International Biological Program. Motor behavior of preschool children was examined by applying different tests. All used papers had at least seven motor tests that are commonly used for pre-school children. Minor differences in research appear in the application of the Forward bend test and Sit-ups for 60-s, which is about to be discussed. Table 1 shows the aggregate information from applied research for each variable. Table 1. Basic data of the sample variables Variable Number of papers data were Number of respondents Anthropometric variables taken from Boys Girls 1 Body height Body weight Abdominal skinfold Subscapular skinfold Triceps skinfold Motoric variables 1 20-m dash Obstacle course backwards Arm plate tapping Forward bend (hyperextension) Standing long jump Bent-arm hang Sit-ups for 60-s During data collection, it was observed that there s more papers on morphological characteristics than motor skills, as can be seen from the presented in Table 1. As already mentioned morphological characteristics are studied significantly longer than the motor behavior of preschool children. In addition, morphological space was studied by much more researchers, and in addition to doctors there are also and physical education teachers, and also should not be left out that motor testing is much more complex to implement (implemented during more than 1 day), which leads to loss of respondents during treatment or measurement. Calculating the effect size Calculating the effect size for each variable was performed according to the formula for two independent groups (Cohen, 1988). m A - m B d = ó m A the arithmetic mean of variable for boys; m B the arithmetic mean of variable for girls; σ standard deviation in the population. 7

12 Janković M., Meta-Analysis of Quantitative Differences of Anthropometric.. PHYSICAL CULTURE 2014; 68 (1): 5-12 Given that there is a difference between the standard deviations of groups of respondents, we used the standard deviation in the population (Cohen, 1988). This value is calculated as: σ A σ B 2 2 ó A + ó B ó = 2 standard deviation of the variable for boys; standard deviation of the variable for girls. RESULTS The obtained values for the size of the effect, the mean and standard deviation for each variable are shown in Table 2. Also shown are the minimum and maximum values of the variables for a more detailed interpretation. The obtained values for the size of the effect can be classified into three categories: small differences up to 0.20, mid difference up to 0.50 and a big difference up to Such categorization must be considered carefully because it refers to a broad array of social sciences (Cohen, 1988, Valentine & Cooper, 2003), particularly in the research which determine the progress of some group of respondents after certain treatment, so the effect size of 0.1 can be significant. Table 2. Indicators of basic descriptive characteristics and effects size Variable Gender M SD Min Max d Body height (mm) Body weight (0,1 kg) Abdominal skinfold (0,1 mm) Subscapular skinfold (0,1 mm) Triceps skinfold (0,1 mm) m dash (0,1 s) Obstacle course backwards (0,1 s) Arm plate tapping (frequency) Forward bend (hyperextension) (cm) 1 38, Standing long jump (cm) Bent-arm hang (0,1 s) Sit-ups for 60-s (frequency) Legend: M-mean; SD - standard deviation; Min - minimum value; Max - maximum value; d - effect size. 8

13 Janković M., Meta-Analysis of Quantitative Differences of Anthropometric.. PHYSICAL CULTURE 2014; 68 (1): 5-12 Growth and development of preschool children are very dynamic, so a big difference between the children can occur even in 6 months. The difference of the minimum and maximum values is somewhat expected because for this study the data were collected from several different studies, and the children were 6 and 7 years old (± 6 months). Motor behavior of children, measured by the variables shown, mostly depends on the age, and it is believed that motor development is faster than morphologically, especially if children regularly perform physical activity (Bala, et al., 2009). Here we should point to another phenomenon, which refers to tests conducted. For this study we took into account the variables that were formed on the basis of the results from the same tests. An exception was made for the tests used to evaluate repetitive strength of the torso and flexibility. In five studies conducted, the flexibility assessment was performed by seated forward bend and in two other studies (Bala, 1981; Sabo, 2003) by deep forward bend on the bench. Means taken from these studies showed no significant differences compared to the values of the remaining five studies. Repetitive strength of the torso was estimated by variable Sit-ups for 60-s. In five studies data were collected using a test where the children put their hands on chest and touched the opposite shoulders, and in one study (Sabo, 2003) kids were placing a bat on their napes. The minimum value in this research for the variable Sit-ups for 60-s was in the survey which used a bat. It is assumed that the inappropriateness of the test according to the age was the reason for the lowest average result in this study, so certain tests should be modified according to the age as suggested by Bala, Stojanović and Stojanović (2007). We notice that the result for the effect size in certain variables have a negative sign. This phenomenon means that the results were higher in girls than in boys group. Common for all three variables that assess subcutaneous fatty tissue is that the values are higher for girls. Variables used to evaluate running speed (20-m dash) and coordination (Obstacle course backwards) also have a negative sign, but that means that boys performed better, and that they crossed the given distance faster. These two variables in addition to the above skills in young children also evaluate coordination (Bala, et al., 2009). If we take into account the three categories listed above, the variables: Arm plate tapping and Sit-ups for 60-s can be put into the first category, and there is little difference between the groups of respondents in these variables. The second category includes variables: Body height, Body weight, Abdominal skinfold, Subscapular skinfold and Bent-arm hang, while the other variables fall into the third category, because for these the biggest difference was found between the respondent groups formed according to gender. DISCUSSION Skinfolds, which are considered in this study provide information on the subcutaneous fatty tissue, and the results indicate that girls have slightly higher values than boys. This result was obtained in all surveys that were taken into account, in which the authors dealt with the differences in subcutaneous fatty tissue in boys and girls. To this must be added the other two anthropometric variables, which show that the boys are a little taller and heavier than girls. Dimensionality and voluminosity factors and subcutaneous fat factor are mostly under influence of genetic predisposition and environmental factors, especially diet, the volume and intensity of physical activity. One must not forget the fact that boys at birth, on average, are slightly longer, wider and heavier, which probably reflects the future growth and development, and bigger difference considering gender (Sabo, 2003). When it comes to motor behavior in young children it was observed that almost all potential motor skills are interrelated, so we often speak about general motor factor (Bala, 1981) or a twodimensional model where the first factor practically acts as a general, while the other factor, the flexibility, stays aside (Bala, & Popović, 2007). The existence of a general motor factor leads to the conclusion that in the execution of movements in preschool children the whole body participates. The analysis results show that there is a certain difference in the motor behavior of boys and girls. This is primarily related to the variables used for evaluating the coordination, which are: 20-m dash, Obstacle course backwards and Standing long jump. These tests are used for evaluating completely different motor skills in adults, but in small children are used to evaluate coordination (Bala, et al., 2009). Performing 9

14 Janković M., Meta-Analysis of Quantitative Differences of Anthropometric.. PHYSICAL CULTURE 2014; 68 (1): 5-12 these tests for preschool children is very insecure and is a complex process that requires reflection and organization of movements and motion. This claim is confirmed by examining the difference between children and adults in tests which include jumps, and authors among others conclude that children have worse jumping technique (Harrison, & Gaffney, 2001). Result for the size of the effect in variable which is used for estimating flexibility (Forward bend - hyperextension) shows that girls are significantly better than boys. These findings suggest that physical activity levels of boys and girls during the day differ in intensity and scope, which has an impact on some morphological characteristics, but also in the content, so it directly affects the motor behavior. Boys practice games where there is more running and jumping as opposed to girls. Very little difference between boys and girls appear in variables used for evaluating the speed of alternative movements (Arm plate tapping), repetitive strength of the torso (Sit-ups for 60-s) and the static strength of the arms and shoulders (Bent-arm hang). This could support the general conclusion that physical activity in kindergarten and school sport can be performed by the same program for boys and girls, respectively, and the obtained differences are not big enough to conduct separate programs of physical activity for boys and girls. This greatly facilitates the work of teachers and trainers in the preparation and implementation of physical activity. This research does not include the analysis of balance skills, and the main reason for that is that the authors opt for different tests or do not deal with the aforementioned motor skills at all. Balance is a motor skill important for maintaining adequate posture and movement, and in some studies with small children it was confirmed that boys perform better during tests (Mickle, Munro, & Steele, 2011). Yet in this study, but also in other studies in which authors deal with examining the quantitative differences of motor behavior in boys and girls, we came to the same conclusion that boys have better coordination, and that girls are more flexible. If we want to develop coordination among girls and flexibility in boys, it could be carried out in groups formed according to gender. Certainly, this separation should not be made during the entire activities but only in the last part. Conducting exercises to develop coordination and flexibility does not require high energy consumption, so the goals and objectives of the final part of the activities can be bet. Another way is to draw the attention of parents and provide advices so skills could be developed through various exercises inside the family. CONCLUSION Tracking morphological and motor space and comparison of boys and girls must be carried out regularly because there is a noticeable difference between children of the same age during two different periods. Today s children are taller and heavier and their motor skills are significantly worse ( Runhaar et al., 2010). This phenomenon is probably caused by the change in diet, daily content activities, system of values etc. Also, obese children have poorer motor skills than children of normal weight (Lopes, Stodden, Bianchi, Maia, & Rodrigues, 2012) which is probably due to a smaller or larger scale and intensity of physical activities. Meta analysis of prospective studies of motor abilities and morphological characteristics of children should be directed to check these results on a larger sample of subjects obtained from a number of research papers. Research should be extended to the study of the differences between boys and girls in the structure of motor and morphological space to determine whether different authors come to similar conclusions. For the development of science and practice a research could be conducted to determine if there is a development of flexibility and coordination if separate exercises are being used for boys and girls in the final part of the activity. 10

15 Janković M., Meta-Analysis of Quantitative Differences of Anthropometric.. PHYSICAL CULTURE 2014; 68 (1): 5-12 REFERNCES 1. Bala, G. (1981). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija dece SAP Vojvodine. [The structure and development of morphological and motor dimensions of children in SAP Vojvodina. In Serbian]. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture, OOUR Institut fizičke kulture. 2. Bala, G. (2004). Kvantitativne razlike osnovnih antropometrijskih karakteristika i motoričkih sposobnosti dečaka i devojčica u predškolskom uzrastu [Quantitative differences in basic anthropometric characteristics and motor abilities of boys and girls in pre-school age. In Serbian]. Glasnik Antropološkog društva Jugoslavije, 39, Bala, G., & Đorđić, V. (2006). Zaključci [Conclusions. In Serbian]. In G. Bala (Ur.), Fizička aktivnost devojčica i dečaka predškolskog uzrasta (pp ). Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 4. Bala, G., & Popović, B. (2007). Motoričke sposobnosti predškolske dece. [Motor abilities of preschool children. In Serbian]. In G. Bala (Ur.), Antropološke karakteristike i sposobnosti predškolske dece (pp ). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. 5. Bala, G., & Katić, R. (2009). Sex Differences in Anthropometric Characteristics, Motor and Cognitive Functioning in Preschool Children at the Time of School Enrolment. Collegium Antropologicum 33(4), Bala, G., Stojanović, V. M., & Stojanović, M. (2007). Merenje i definisanje motoričkih sposobnosti dece [Measurement and definition of motor abilities in children. In Serbian]. Novi Sad: Faculty of Physical Education. 7. Bala, G., Jakšić, D., & Popović, B. (2009). Trend relacija morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti predškolske dece [Trend relation of morphological characteristics and motor abilities of preschool children. In Serbian]. In G. Bala (Ur.), Relacije antropoloških karakteristika i sposobnosti predškolske dece (pp ). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. 8. Bala, G., Katić, R., & Mikalački, M. (2010). Correlation of Parental Socioeconomic Status Indicators with Morphological and Motor Dimensions of Preschool Children. Collegium Antropologicum 34(3), Bruce, G. C. (1996). The uses and abuses of meta - analysis. Family Practice, 13(4), Cohen, J. (1988). Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd ed.). Hillsdale, NJ: Lawrence Earlbaum Associates. 11. Đurašković, R., Kostić, R., Pantelić, S., Živković, D., Uzunović, S., Purenović, T., & Živković, M. (2009). A comparative analysis of the anthropometric parameters of seven-year-old children. Facta universitatis - series: Physical Education and Sport, 7(1), Harrison, A.J., & Gaffney, S. (2001). Motor development and gender effects on stretchshortening cycle performance. Journal of Science and Medicine in Sport, 4(4), Logan, S.W., Robinson, L.E., Wilson, A.E., & Lucas, W.A. (2012). Getting the fundamentals of movement: a meta-analysis of the effectiveness of motor skill interventions in children. Child: care, health and development, 38(3), Lopes, V.P., Stodden, D.F., Bianchi, M.M., Maia, J.A., & Rodrigues, L.P. (2012). Correlation between BMI and motor coordination in children. Journal of Science and Medicine in Sport, 15(1), Mickle, K.J., Munro, B.J., & Steele, J.R. (2011). Gender and age affect balance performance in primary school-aged children. Journal of science and medicine in sport, 14(3), Nikolić, M., Đurašković, R., Pantelić, S., & Nikovski, G. (2010). Poređenje pokazatelja rasta i razvoja sedmogodišnjih devojčica iz različitih vremenskih perioda [Comparison of indicators of growth and development of seven-year old girls from different time periods. In Serbian]. Glasnik Antropološkog društva Srbije, 45, Nikolić, M., Milutinović, S., Stojanović, M., Gligorijević, S., & Cvetković, D. (2006). Prevalenca gojaznosti kod dece osnovnoškolskog uzrasta u Nišavskom okrugu [The prevalence of 11