МОДЕЛИ ПРАЋЕЊА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ СИТУАЦИЈЕ У ФУНКЦИЈИ ОБЕЗБЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ ОДРЕЂЕНЕ ЛИЧНОСТИ

Transcription

1 РЕПУБЛИКА СРБИЈА КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД МОДЕЛИ ПРАЋЕЊА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ СИТУАЦИЈЕ У ФУНКЦИЈИ ОБЕЗБЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ ОДРЕЂЕНЕ ЛИЧНОСТИ Ментор: Проф. др Обрад Стевановић Кандидат: Новица Павловић Београд, године

2 КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД МОДЕЛИ ПРАЋЕЊА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ СИТУАЦИЈЕ У ФУНКЦИЈИ ОБЕЗБЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ ОДРЕЂЕНЕ ЛИЧНОСТИ ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: Проф. др Саша Милојевић, председник Проф. др Радомир Милашиновић, члан Проф. др Обрад Стевановић, ментор Датум одбране: Новица Павловић Страна 2

3 ПРЕДГОВОР Упркос организованим службама безбедности које ангажују бројне снаге и средстава и предузимају разноврсне мере обезбеђења, током 20. века убијено је више од стотину највиших државника и оштећено или уништено више стотина различитих штићених објеката. У данашње време у свету готово да нема ни једне земље која није организовала службу за обезбеђење одређених личности. У неким земљама ова служба је потпуно самостална, док је у другим земљама у саставу других служби безбедности, као њен посебан део. Органи и службе које се баве пословима обезбеђења одређених личности стално прате изворе и облике активности који су усмерени на угрожавање њихове безбедности и предузимају мере ради спречавања таквих активности. Да би мере снага безбедности биле адекватне и сразмерне претњи, израђује се безбедносна процена угрожености одређених личности. С обзиром на то да се различити војни, полицијски и државни безбедносни органи и установе баве обезбеђењем одређених личности, сваки од њих својим већим или мањим делом, у свом делокругу рада, ангажован је и на пословима и задацима израде безбедносне процене угрожености одређених личности. Због недостатака научне и стручне литературе, тешко доступног домаћег и иностраног штива које делимично обрађује ову проблематику, неуједначене праксе у поступању, пропуста у праћењу и процењивању и њихових негативних последица, у намери да се одговори на захтеве које ова област намеће при истраживању, на полемична безбедносна питања, на оригиналан начин, презентовани су модели прећења и процењивања безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређених личности. Велику захвалност исказујем ментору проф. др Обраду Стевановићу за његову подршку у реализацији овог рада и пук. Стевану Ђуровићу проф. безбедности Школе националне одбране ВРС за важне сугестије у реализацији овог рада. Посебну захвалност дугујем својој породици за несебичну подршку и разумевање током школовања. Новица Павловић Страна 3

4 АПСТРАКТ Као резултат чињенице да се угрoжавање одређених личности константно догађа, што је у више наврата био случај и са државним функционерима Републике Србије, овој проблематици се посвећује све већа пажња. У стручним расправама учествују теоретичари, публицисти и лица која се пословима безбедносне процене баве професионално. У овом раду су презентовани резултати спроведеног истраживања на тему: Модели праћења и процењивање безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности. Истраживање је било усмерено на трагање за одговором на питање: Који се модели праћења и процењивања безбедносне ситуације могу применити у функцији ефективног и ефикасног обезбеђења и заштите одређене личности. Истраживањем су потврђене посебне, а тиме и основна хипотеза истраживања, која гласи: Избор и примена одговарајућег модела праћења и процењивања безбедносне ситуације као посебне менаџерске активности у безбедносним организацијама значајно утиче на ефективност и ефикасност обезбеђења и заштите одређених личности. Кључне речи: Модели, праћење, заштита, безбедност, безбедносна ситација, безбедносна процена, штићена личност, Новица Павловић Страна 4

5 ABSTRACT As a result of the fact that the threat to certain individuals is constantly happening, which has repeatedly been the case with government officials of the Republic of Serbia, this issue is given more and more attention. Theorists, publicists and people who deal professionally with security assessments participate in professional debates. Presented in this paper are the results of the research conducted on the topic: "Models of monitoring and assessment of security situation in the function of security and protection of a certain individual." The research was focused on the search for an answer to the question: Which models of monitoring and assessment of safety situation can be applied in the function of an effective and efficient security and protection of a certain individual. Research results support specific, and thus the basic hypothesis, which states: Selection and application of appropriate models for monitoring and assessing the security situation as well as specific management actions in the security organizations significantly affects the effectiveness and efficiency of security and protection of certain persons. Keywords: Models, monitoring, protection, safety, safety situation, safety assessment, protected individual. Новица Павловић Страна 5

6 БИОГРАФИЈА Рођен сам 11. децембра године у Сињу где је отац био војно лицев у ЈНА на служби у гарнизону. Предшколски разред за основну школу завршио сам на острву Ластово године. Након почетка рата у Хрватској, са мајком и млађим братом одлазим у Лесковац, где су рођени моји родитељи, и завршавам прва три разреда школе. У четвртом разреду преселили смо се у Крагујевац где сам завршио основну школу. Средњу школу на смеру ветерине завршио сам у Свилајнцу у Пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика. Након тога уписао сам Вишу школу унутрашњих послова у Земуну 200.3/04. године. Вишу школу завршио сам у року у трајању од шест семестара, као редован студент на смеру Сузбијање криминалитета. Дипломирао сам 30. јануара године с темом Злоупотребе платних картица и социјални инжењеринг, добивши оцену десет. Ради израде дипломског рада обављао сам праксу у УКП-у МУП-а Републике Србије, под руководстом начелника Одељења за високотехнолошки криминал, одакле сам у сврху даљег усавршавања упућен на стажирање у неколико пословних банака у Београду: Комерцијалну банку, Bancа-у Intesa, Diners club internationalе. Полициjску aкадемију уписујем 2007/08. по старом плану и програму у трајању од четири семестра, што такође завршавам у року, тј. дипломирао сам 8. септембра године. Даље школовање наставио сам на Специјалистичким студијама Криминалистичко полицијске академије године на смеру Безбедносна заштита лица и имовине. Све предвиђене испите положио сам са просечном оценом 7,87. Од 11. јула запослен сам у МУП-у Републике Србије, на радном месту оперативно-увиђајни послови у Полицијској управи за град Београд Управа саобраћајне полиције - Саобраћајна полицијска испостава за увиђаје саобраћајних незгода. Новица Павловић Страна 6

7 САДРЖАЈ: Увод...9 Проблем истраживања и предмет истраживања...9 Циљеви истраживања...13 Хипотетички оквир истраживања...14 Методе истраживања...15 Научна и друштвена оправданост истраживања Обезбеђење и заштита одређених личности Основни појмови о обезбеђењу и безбедносној заштити лица Лица која уживају безбедносну заштиту Носиоци и послови безбедносне заштите одређених личности Правни оквир Праћење и процењивање безбедносне ситуације Планирање као руководећа функција Предвиђање као фаза планирања појам и значај Приступи предвиђању и методе предвиђања Квантитативне методе предвиђања Квалитативне методе предвиђања Праћење као техника и процењивање као посебна врста предвиђања безбедносне ситуације појам и процес Безбедносне процене Методологија израде безбедносне процене...42 Новица Павловић Страна 7

8 2.4. Праћење безбедносне ситуације Модели процењивања безбедносне ситуације Примена модела ОФС анализе у праћењу и процењивању безбедносне ситуације Примена модела ПСПВ анализе у праћењу и процењивању безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности Примена модела SWOT анализе у праћењу и процењивању безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности Примена модела Анализе ризика у праћењу и процењивању безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности Примена модела PESTLE у праћењу и процењивању безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности...67 Закључна разматрања...69 Литература...72 Новица Павловић Страна 8

9 УВОД Проблем истраживања и предмет истраживања Светску историју у последњих неколико векова обележио је веома велики број различитих облика напада на владаре, државнике, политичке и војне личности, као и објекте од посебног значаја (политичког, привредног, економског, војног, безбедносног и др.). Из свега тога појавиће се јасна потреба за праћењем безбедносне ситуације као основног показатеља безбедности одређене личности. Утицајни државници и државни чиновници, затим богати појединци, криминалци, црквени поглавари, били су одувек предмет интересовања и мета напада носилаца угрожавања који су најчешће атентатима, отмицама, претњама, уценама, саботажама и сличним угрожавајућим делатностима остваривали свој политички, идеолошки, лични или неки други циљ. Може се слободно рећи да угрожавање безбедности најважнијих лица у држави одувек представља средство борбе за власт или макар средство притиска на власт оно које се користи углавном у завршним фазама сукоба ниског интензитета или унутрашњих побуна. У новије време долази до крупних промена у међународним односима. Државници и њихово вођење политике даје им све већи значај у њиховим државама и међународним односима. Због тога се јавља потреба да се поједине личности од изузетног значаја за државу посебно обезбеђују како би им се обезбедили несметан живот и рад. Све су чешћи сусрети државника када на малом простору долази до груписања више личности од којих у извесној мери зависи функционисање држава, региона, па и целог света. Готово по правилу, овакви скупови су увек пропраћени демонстрацијама, протестима и негодовањем појединаца или организованих група људи који се не слажу са политиком најутицајнијих државника. Зато учестала путовања шефова држава, председника влада, делегација и других веома важних државних личности стављају пред службе безбедности бројне и сложене задатке ради њиховог обезбеђивања и чувања. Ради њихове заштите у веома различитим условима ангажује се велики број припадника службе безбедности, материјалних, техничких и финансијских средстава. Све то указује на потребу развијања, ефикасних модела праћења и процењивање безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности у различитим условима окружења. Новица Павловић Страна 9

10 И поред организованих и опремљених служби безбедности, ангажовање бројних снага и средстава, као и предузимања разноврсних мера обезбеђења, у 20. веку убијено је више од стотину највиших државника (председника, краљева, премијера, врло важних личности) и оштећено или уништено више стотина различитих штићених објеката. Данас у свету готово да нема ни једне земље која није организовала службу за обезбеђење одређених личности. У појединим земљама ова служба је потпуно самостална, док је у другим земљама у саставу других служби безбедности, као њен посебан део. Органи и службе које се баве пословима обезбеђења одређених личности стално прате изворе и облике активности који су усмерени на угрожавање њихове безбедности и предузимају мере ради спречавања таквих активности. Да би мере снага безбедности биле адекватне и сразмерне претњи, израђује се безбедносна процена угрожености одређених личности. С обзиром на то да се различити војни, полицијски и државни безбедносни органи и установе баве обезбеђењем одређених личности, сваки од њих својим већим или мањим делом, у свом делокругу рада, ангажован је и на пословима и задацима израде безбедносне процене угрожености одређених личности. Процена безбедносне ситуације представља спону између прикупљања и обраде података и доношења одлука у циљу спречавања нарушавања безбедности одређених личности. 1 Таква безбедносна процена је основ за доношење одлука и израду плана обезбеђења, тј. документа који конкретно дефинише мере које треба предузети ради заштите одређених личности. Наиме, ваљаност обезбеђења зависи између осталог од ваљаности одлуке. Најзад, она зависи од квалитета процене, што је уједно својеврстан индикатор потребе за унапређење начина безбедносног процењивања и садржаја безбедносних процена. Обезбеђење одређених личности заснива се на безбедносној процени угрожености, јер је она основа одређивања циљева, задатака и носилаца заштите. Бројни аутори сматрају да се у процесу састављања безбедносне процене ипак морају користити јасно дефинисани и одређени модели праћења безбедносне ситуације, једнообразни за конкретне, типске услове обезбеђења личности. 1 Упоредити: Крстић, С., Безбедносна процена угрожености одређених личности, Миленијум груп, Београд, 2012, стр. 65. Новица Павловић Страна 10

11 Издвајајући основне чиниоце безбедносног процењивања угрожености одређених личности, дошло се до закључка да проблем у суштини, поред осталог, чини: 1. Непостојање јединствене методологије за израду безбедносне процене угрожености одређених личности, 2. непостојање јединственог става о садржају безбедносне процене угрожености одређених личности, 3. Непостојање сагласности око тога који су модели безбедносне процене оптимални у одређеним безбедносиним условима. 2 Према претходним сазнањима, садржај безбедносних процена је, у зависности од носилаца који их израђују, разноврстан и несистематизован што доводи до тога да се безбедносне процене садржајно разликују и није потпуна. Поједине безбедносне процене анализирају само носиоце угрожавања, друге начине угрожавања, треће просторне и временске услове, а неке комбинацију наведених. Ова научна знања су до сада била позната, али није проверено како утичу на безбедносну процену угрожености. Из досадашње праксе познато је да се подаци потребни за анализу и израду безбедносне процене могу прикупити на различите начине. У зависности од начина прикупљања зависи квалитет, квантитет и брзина информација. Било је непознато на који начин је могуће унапредити безбедносну процену угрожености одређених личности. Упркос томе а полазећи од недостатка научне и стручне литературе, тешко доступног домаћег и иностраног штива које делимично обрађује ову проблематику, неуједначене праксе у поступању, пропуста у праћењу и процењивању и њихових негативних последица, ово истраживање је било усмерено на тражење одговора на питање: Који се модели праћења и процењивања безбедносне ситуације могу применити у функцији ефективног и ефикасног обезбеђења и заштите одређене личности? Полазећи од претходно одређеног проблема истраживања, прелиминарно одређење предмета могло би се дефинисати као: Оптимални модели праћења и процењивања безбедносне ситуације као менаџерске активности у функцији обезбеђења и заштите одређене личности. 2 Исто., стр. 69. Новица Павловић Страна 11

12 У теоријском смислу, предмет истраживања је одређен дефиницијама следећих појмова: безбедност, угрожавање безбедности, претња безбедности. Безбедност је дефинисала Организација уједињених нација године, а предметна дефиниција гласи: Безбедност је стање у коме државе сматрају да нема опасности од војног напада, политичког притиска или економске присиле, тако да могу слободно да се развијају и напредују. 3 Током развоја науке о безбедности дошло се до закључка да безбедност није само стање, већ и процес. Угрожавање безбедности је сваки непредвиђени догађај, односно случај, понашање, насилно деловање човека, природе или техничких система у дужем или краћем временском периоду значајног облика, који чини конкретну опасност, односно угрожава живот и/или имовину, а може резултирати губицима живота и/или средстава и објеката. Претња безбедности је било који облик угрожавања (напад, упад, крађа, отмица, атентат, убиство и сл.) који може проузроковати нарушавање безбедности. Анализа претње представља процену сваке стварне и реалне или потенцијалне претње. Анализа последица је скуп мера и поступака који обухватају однос и узајамну везу између потенцијалних претњи, вредности које морају бити заштићене, вероватноће могућих остварења тих претњи и последица насталих због губитака. Под појмом одређена личност подразумева се оно лице које је од стране надлежних државних органа одређено да се над њим спроводе мере безбедносне заштите. Под његовом заштитом подразумева се скуп планских оперативно-техничких мера, радњи, поступака и снага које предузимају надлежне службе безбедности ради неутралисања или смањења разних ризика и опасности које прете његовој безбедности. Угроженост одређених личности чини сваки непредвиђени догађај, случај, понашање, насилно деловање човека, природе или техничких система, који доводе у опасност живот лица које се обезбеђује. Безбедносна процена угрожености одређених личности представља скуп сазнања о постојећој и потенцијалној претњи одређених личности, која се стичу учешћем одређених субјеката који су одговорни за безбедност појединих личности и која се оцењују у 3 Драгишић, З., Безбедносни менаџмент, Службени гласник, Београд, 2007, стр. 87. Новица Павловић Страна 12

13 одговарајућем поступку. Она представља процену сваке реалне или потенцијалне претње по лице које се обезбеђује. Овом проценом се сагледава постојећи проблем и предвиђа кретање у области безбедности. Одсуство предвиђања прати и нужно одсуство правовремених заштитних мера снага безбедности. Као резултат чињенице да се угрожавање одређених личности константно догађа, што је у више наврата био случај и са државним функционерима Републике Србије, овој проблематици се посвећује све већа пажња. У стручним расправама учествују теоретичари, публицисти и лица која се пословима безбедносне процене баве професионално. Под одређеном личношћу подразумева се она личност која је од стране надлежних државних органа одређена да се над њом спроводе мере безбедносне заштите. Под заштитом одређене личности подразумева се скуп планско оперативно-техничких мера, радњи и поступака које предузимају надлежне службе безбедности ради неутралисања или смањења разних ризика и опасности које прете њеној безбедности. Заштита представља процес коме је циљ смањење или неутралисање ризика изазваних потенцијалним дејством идентификованих претњи. Безбедносна процена представља аналитичко-синтетски, оперативно-стручни и најчешће, стратегијски документ. Аналитичко процењивање стања безбедности односи се на дефинисање и међусобно упоређивање свих негативних безбедносних појава (потенцијални носиоци угрожавања, њихове активности, намере, вероватноћа деловања), као и сопствене могућности решавања безбедносних проблема. Предмет рада се у временском одређењу односи на савремене услове, док је у просторном смислу, истраживање универзално. У дисциплинарном одређењу предмета, реч је о интердисциплинарном истраживању тежишно позиционираном у област наука безбедности и организациона наука и наука о менаџменту. Циљеви истраживања Научни циљеви овог истраживања су опис и класификација модела праћења и процењивања безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности. Новица Павловић Страна 13

14 Проширивање постојећег фонда теоријских знања о моделима праћења и процењивања безбедносне ситуације и о ситуационој примени тих модела приликом процењивања угрожености одређених личности, свакако је један од практичних циљева овог рада. Поред тога, практични циљ овог истраживања огледа се и у томе што његови резултати могу имати позитиван утицај на квалитет плана обезбеђења и унапређење мера обезбеђења одређених личности, чиме се њихова заштита подиже на виши ново. Хипотетички оквир истраживања Хипотетичким оквиром истраживања обухваћена је једна општа и седам посебних хипотеза. Општа хипотеза Избор и примена одговарајућег модела праћења и процењивања безбедносне ситуације као посебне менаџерске активности у безбедносним организацијама значајно утиче на ефективност и ефикасност обезбеђења и заштите одређених личности. Посебне хипотезе 1. Обезбеђење и заштита одређених личности део је делокруга одређених безбедносних организација. 2. Праћење и процењивање безбедносне ситуације представља посебно значајну менаџерску активност у обезбеђењу и заштити одређених личности. 3. Модел ОФС анализе (Окружење, организациона Функција и организациона Структура) оптималан је за континуирано (текуће, свакодневно) праћење и процењивање безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности. 4. Модел ПСПВ анализе (Противник, сопствене Снаге, Простор и Време) оптималан је за праћење и процењивање безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности, поводом безбедносног задатка и у ad hok ситуацијама. Новица Павловић Страна 14

15 5. Модел SWOT анализе (предности, слабости, претње и прилике), оптималан је за праћење и процењивање безбедносне ситуације у функцији израде општих стратегијских планова за обезбеђење и заштиту одређене личности. 6. Модел АР (Анализе ризика) оптималан је за процењивање безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности од конкретних идентификованих облика (ризика) њиховог угрожавања. 7. Модел PESTLE анализе (Политичко, Економско, Социјално, Технолошко, Правно и Еколошко окружење), оптималан је помоћни модел анализе општег окружења у оквиру примене претходних модела у процесу праћења и процењивања безбедносне ситуације у функцији обезбеђења и заштите одређене личности. Методе истраживања Узимајући у обзир специфичности и обим проучаваног предмета истраживања у овом раду, коришћене су различите методе како би се задовољили основни методолошки захтеви објективност, поузданост, општост и систематичност. У циљу доказивања или оспоравања постављених хипотеза коришћене су: методе анализе и синтезе, индукције и дедукције, анализе садржаја, статистичка и метода дескрипције и компарације. Извори података о безбедносној процени и појавама које на њу утичу, пронађени су, углавном, у пракси стварних или симулираних безбедносних појава и у сазнању о тим појавама (теорији). Подаци добијени применом метода испитивања, посматрања и анализе садржаја комбиновани су са општим и посебним научним методама и чине основни извор података у поступку закључивања и верификацији научних претпоставки. Научна и друштвена оправданост истраживања Научна оправданост овог истраживања се огледа у проширивању и продубљивању знања о питањима повезаним са предметом истраживања на нивоу научне дескрипције и у омогућавању даљих истраживања у области безбедносне процене угрожености одређених личности. Новица Павловић Страна 15

16 Другачије речено, научни допринос овог рада огледа се у објашњењу истраживаних појава, повећању теоријског фонда знања, провери постојећих знања о утицају аналитичке подршке на руковођење у полицији, решавању сродних и идентификацији нових научних проблема и унапређењу методологије њиховог истраживања, док се стручни допринос истраживања односи на: 1. Поједностављење и убрзавање процеса у одлучивању, 2. Благовремено уочавање неповољних чинилаца, 3. Уједначавање праксе и уважавање ситуације. Његова друштвена оправданост огледа се у могућности унапређења квалитета безбедносних процена, у могућности едукације лица и безбедносних служби, које се баве безбедносном проценом угрожености одређених личности, и могућности ситуационог приступа изради безбедносне процене. Такође, рад може послужити за измене и допуне правила и упутстава која третирају предметну област, јер ће се адекватном безбедносном проценом угрожености одређених личности, повећати степен заштите и њихова безбедност. Могућност унапређења квалитета безбедносне процене угрожености одређених личности може се дефинисати као остварљивост напретка у квалитету будућих у односу на квалитет постојећих безбедносних процена Условљена је начином израде и садржаја безбедносне процене угрожености одређених личности. 1. ОБЕЗБЕЂЕЊЕ И ЗАШТИТА ОДРЕЂЕНИХ ЛИЧНОСТИ Да би се супротставила активностима које угрожавају постојеће државно и друштвено уређење, не само од унутрашњих политичких противника који делују против уставних позиција (сепаратизам и тероризам), него и од одређених субверзивних активности спољних противника, држава оснива специјализоване установе и организације у оквиру свог апарата ради вршења заштитне функције. Тако су, осим контраобавештајних, обавештајних и других служби задужених за супротстављање деловању унутрашњег и спољашњег противника, временом настале и службе обезбеђења које се баве заштитом одређених личности и објеката у којима они бораве. Новица Павловић Страна 16

17 У оквиру свог делокруга, специјализоване службе примењују специфична средства, мере и радње ради безбедносне заштите одређених личности и објеката које они користе. Tу спадају обавештајни и контраобавештајни послови, послови непосредне заштите обезбеђења одређених личности које они користе, превентивно техничке мере и радње (противдиверзионе, противпожарне, превентивне биохемијске мере заштите), као и здравствене мере заштите. Ти послови се обављају плански и систематски, и то пре свега прикупљањем информација о евентуалној угрожености. Стручност и ефикасност у вршењу тих послова представљају најзначајније факторе остварења безбедносне заштите. 4 Безбедносна заштита одређених личности представља, с једне стране, саму делатност којом се штите одређене личности, а с друге стране, механизам којим се та делатност реализује, тј. субјекте који обављају послове безбедносне заштите. Може се закључити да безбедносна заштита одређених личности представља правним прописима предвиђен и уређен делокруг надлежности, права и дужности субјеката безбедности, у склопу безбедносно-обавештајних система државе који систематски прикупљају, обрађују и презентују обавештајна сазнања и спроводе друге мере и радње, сa циљем да се обезбеди највиши степен заштите одређених личности, тј. представља целокупну делатност којом се спречава и сузбија појава угрожавања претње одређеним личностима које штите. Основни задатак специјализованих служби за обезбеђење одређених личности је заштита интегритета особа које се штите. Да би се успело у томе, мора да постоји адекватан систем безбедносне заштите. Обавештајне, безбедносне и друге специјализоване установе представљају основу превентивне заштите и већина њих делује у складу са јасно дефинисаним стратегијама националне безбедности. Стручност и ефикасност у вршењу тих послова представљају најзначајније факторе остварења безбедносне заштите. Новије поље делатности специјализованих служби за обезбеђење јесте сарадња са појединим службама безбедности других земаља, у циљу борбе против свих облика угрожавања, а у интересу опште безбедности. Основни предуслов постизања вишег нивоа 4 Белић, М., Васић, М., Историјско-правни аспект послова обезбеђења одређених личности и објеката, Безбедност, бр. 1 2/2009, Београд, стр Новица Павловић Страна 17

18 безбедносне заштите је, пре свега, усклађеност у планирању и реализацији заштите, кроз координацију свих елемената у систему обезбеђења. Из наведеног може да се закључи да безбедносна заштита одређених личности представља веома сложен задатак за сваку специјализовану службу обезбеђења. Историја је показала да функционална и квалитетна безбедносна заштита одређених личности и објеката мора да се састоји од вишеструко међусобно повезаних елемената: нормативно-правне регулативе у области безбедносне заштите одређених личности и објекта (уредбе и упутства), усклађености у планирању и реализацији заштите, кроз координацију свих елемената у систему безбедносне заштите, организацијског устројства специјализованих служби за обезбеђење и сталног побољшања кадровских и техничких услова рада специјализованих служби Основни појмови о обезбеђењу и безбедносној заштити лица Обезбеђење представља организовану и планску примену мера, радњи и средстава у циљу заштите од угрожавања одређених личности. Заштита представља процес коме је циљ смањење или неутралисање ризика изазваних потенцијалним дејством идентификованих претњи. Заштита одређених личности које се безбедносно штите предузима се у склопу јединственог система заштите, сходно позитивним прописима и обухвата усклађену делатност свих органа и служби безбедности, као и других субјеката који учествују у заштити а која предузимају, свака у оквиру своје надлежности, одговарајуће радње и мере у циљу потпуније заштите одређених личности. Непосредна заштита лица која се безбедносно штите, као део система безбедносне заштите, представља скуп мера и радњи које планирају и предузимају делови специјализоване службе за обезбеђење оперативни тимови, ради спречавања сваког покушаја угрожавања њихове личне безбедности, тј. елиминисање или смањење разних облика угрожавања и других опасности који прете личности која се штити. Она представља процес коме је циљ смањење или неутралисање ризика изазваних потенцијалним дејством идентификованих претњи, што се постиже благовременим откривањем и елиминисањем постојећих или предстојећих појава и процеса који су Новица Павловић Страна 18

19 усмерени на угрожавање лица која се безбедносно штите, кроз стално физичко присуство, тј. као стална пратња приликом кретања пешке, аутомобилом или неким другим превозним средством у земљи и иностранству, и у ситуацијама када бораве у одређеним објектима, на јавним манифестацијама, скуповима и др. Лични пратилац је одговоран за непосредно обезбеђење лица која се безбедносно штите у свим приликама: кретање пешице, аутомобилом или другим превозним средствима, током боравка у одређеним објектима, путовања у земљи и иностранству, као и приликом присуствовања одређеној свечаности, јавним скуповима. Задатак личног пратиоца је да визуелно посматра понашање лица у непосредној околини ради благовремене интервенције. Посебну пажњу обраћа на руке пролазника и присутних лица. У вези са активностима безбедносне заштите сачињавају се планови обезбеђења. Свако обезбеђење има своје особености на које би требало посебно обратити пажњу, осим заједничких обележја у примени одговарајућих мера дефинисаних планом обезбеђења. План мера обезбеђења представља кључни документ у процесу припреме и реализације свих активности које су у вези са обезбеђењем. Планови обезбеђења сачињавају се за сва места која се редовно користе и непрестано анализирају и допуњују. Све договорене мере прецизиране планом спроводе се савесно, одговорно и дисциплиновано, било да се ради о појединачним радњама или заједничким активностима (које подразумевају одређену координацију и синхронизацију). Безбедносни ескорт представља одређен број посебно опремљених моторних возила са припадницима специјализоване јединице за заштиту који задатак обављају у покрету аутомобилима, мотоциклима или другим превозним средством, ради спречавања непосредног напада на личност која се штити, односно на возило у којем се она налази Лица која уживају безбедносну заштиту Одређеним личностима која уживају безбедносну заштиту сматрају се она лица која су од стране надлежних државних органа одређена да буду штићена. Новица Павловић Страна 19

20 лица: 5 1. Председник Републике; СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД Уредбом о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и објеката одређују се послови безбедносне заштите одређених лица и у члану 2 се наводи да су та 2. Председник Народне скупштине; 3. Председник Владе; 4. Министар спољних послова; 5. Министар одбране; 6. Министар унутрашњих послова; 7. Начелник Генералштаба Војске Србије; 8. Директор Безбедносно-информативне агенције; 9. Директор Војнобезбедносне агенције; 10. Директор Војнообавештајне агенције; 11. Директор полиције; 12. Страни државници носиоци највиших државних функција током службених посета Републици Србији; 13. Носиоци највиших правосудних функција и други државни функционери у зависности од процене угрожености, а по препоруци Бироа за координацију рада служби безбедности. По одредбама ове уредбе, право на безбедносну заштиту у трајању од шест месеци, по престанку функције, имају: 6 1. Председник Народне скупштине; 2. Председник Владе; 3. Министар спољних послова; 4. Министар одбране; 5. Министар унутрашњих послова; 6. Директор Безбедносно-информативне агенције; 5 Уредба о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и објеката, Службени гласник РС, број 72/ Исто. Новица Павловић Страна 20

21 7. Директор Војнобезбедносне агенције; 8. Директор Војнообавештајне агенције; 9. Директор полиције; 10. Начелник Генералштаба Војске Србије. Председник републике, по престанку функције има право на безбедносну заштиту која се регулише посебним законом. Под пословима безбедносне заштите, у смислу ове уредбе подразумевају се: 1. Мере контраобавештајне заштите; 2. Превентивно-безбедносне мере; 3. Мере превентивно-техничке заштите; 4. Мере физичке заштите; 5. Мере превентивно-медицинске заштите Носиоци и послови безбедносне заштите одређених личности Безбедносна заштита штићених личности у Републици Србији подразумева јединствени систем и обухвата усклађеност рада МУП-а, Безбедносно-информативне агенције (БИА), Војнобезбедносне агенције (ВБА), Војне полиције и јединица Војске Србије. За безбедност штићених личности у Републици Србији задужено је, према неким проценама око припадника државних безбедносних служби. Према подацима МУПа Србије, Управа за обезбеђење овог министарства броји око припадника. Осим њих о безбедност штићених личности и објекта гарантују и припадници специјалних јединица полиције из Жандармерије, Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) и Противтерористичке јединице (ПТЈ). За безбедност штићених личности гарантује у оквиру својих надлежности и Управа криминалистичке полиције (УКП). У информатору МУП-а, који је објављен на интернет страници овог министарства, наведено је да САЈ, између осталог, обезбеђује зграду амбасаде САД-а, амбасадора САД-а и његову резиденцију, као меру посредног обезбеђења личности. Жандармерија је, према истим информацијама, ангажована и на обезбеђењу дипломатско-конзуларних представништава и објеката од посебне важности као што су Окружни затвор у Београду, Новица Павловић Страна 21

22 посебних притворских јединица београдског Специјалног суда, посебног одељења Казнено-поправног завода у Пожаревцу, резиденције амбасадора САД-а и амбасада САДа, Израела, Немачке, Хрватске, Канаде, Велике Британије, Турске, Италије, Русије, и Белог двора. У складу са посебним наређењима, Жандармерија се ангажује и на обезбеђењу домаћих и страних државних личности и делегација и особа, које учествују у кривичним поступцима. Противтерористичке јединице су, између осталог, ангажоване на обезбеђењу посебно штићених личности и објеката од значаја. Свакодневно се за потребе особа под заштитом ангажује велики брпј возила, међу којима су и специјална VIP и С возила са посебним системима заштите која подразумева непробојна стакла, гуме отпорне на метак и боцу са кисеоником. За потребе обезбеђења користе се и стандардна возила полицијских патрола. Број људи који ће бити ангажовани, као и број возила и друге опреме који ће се користити у сврху нечије безбедности зависи од процене, односно степена безбедности који се одређује за сваку особу посебно. Оперативни тимови, чији број зависи од безбедносне процене, штите личност од било ког угрожавања неке особе из непосредне близине до средњих дистанци, 360 степени око штићене особе. Осим тога, чланови тима имају задатак и да по потреби евакуишу штићену особу кажу у полицији. Уредба владе дефинише који су то послови безбедносне заштите, шта они обухватају и ко се њима бави. Ти послови обухватају контраобавештајну заштиту, превентивно-безбедносне мере, мере превентивно-техничке заштите, физичку заштиту и превентивно-медицинску заштиту. За контраобавештајну заштиту задужена је БИА, осим за особе и објекте у надлежности Министарства одбране, које контраобавештајно штити ВБА. Превентивно-техничка заштита подразумева, између осталог, откривање и уклањање минско-експлозивних, радиоактивних и других опасних материја. Њу обавља МУП Србије, осим објеката заштите Министарства одбране које врши Војна полиција. Осим за припаднике и објекте војске која брине о њима, о физичкој безбедности осталих штићених личности је одговоран МУП. Превентивна медицинска заштита подразумева налажење микробиолошких, хемијских и радиолошких материја штетних за здравље и живот људи и за овај посао су задужене специјализоване установе у сарадњи са Новица Павловић Страна 22

23 МУП-ом, осим у случају војске када је та сарадња усмерена на Министарство одбране. МУП обавља и физичко обезбеђење објеката и простора за потребе БИА-е. Недавно је један од примера сарадње безбедносних служби доспео у жижу јавности. Средином фебруара ове године МУП Србије је саопштио да је БИА преко Дирекције полиције обавестила премијера и министра унутрашњих послова, да је на авиону којим је требало да се тада врати из Ирске могућа диверзија. Безбедносно информативна агенција је известила да вође појединих криминалних кланова настоје да за интересе својих чланова, уз помоћ особа које имају приступ авиону владе, изазову квар на летелици премијера. 7 Ова информација је за јавност, осим тога што је била узнемиравајућа, била исто тако и изненађујућа, јер грађани Србије не памте да је нешто слично раније објављивано, а испоставило се да је то регуларна пракса и нешто што службе свакодневно раде Правни оквир Период након распада СФРЈ карактерише изузетно слаба законска регулатива у области обезбеђења одређених личности. У овом периоду нису донети одговарајући прописи који би целовито правно уређивали надлежност и овлашћења органа и служби безбедности у заштити одређених личности, већ је та област регулисана појединим прописима који, директно или индиректно, регулишу заштиту одређених личности. У савременом правном систему Републике Србије постоје следећи прописи који се односе на заштиту одређених личности: 1. Закон о посебним правима и дужностима председника републике, 8 којим се регулишу поједина права и дужности председника, као и поједини облици заштите за време трајања и након престанка председничке функције. 2. Упутство о начину обављања послова обезбеђења личности и објеката, 9 које је донео министар унутрашњих послова. Поменутим упутством се ближе одређују мере и радње које се предузимају ради заштите одређених личности и 7 Белић, М., Оперативни тим у непосредној заштити одређених личности, Часопис НБП, број 2, Београд, 2009, стр Службени гласник РС, бр. 49/99, 11/01 и 34/01 9 Службени гласник РС, брoj 12/09 Новица Павловић Страна 23

24 објеката. Kao носилац пословa координације, усклађивањa мера и радњи заштите, одређен је Ресор државне безбедности, VI Управа и Управа полиције. 3. Упутство о начину обављања послова обезбеђења личности и објеката број: 7350/2003 од ), које је донео министар унутрашњих послова године. Поменутим упутством се прецизирају радње и мере које се предузимају ради заштите одређених личности и објеката. Носилац послова координације и усклађивања мера и радњи је Управа за обезбеђење одређених личности и објеката. 4. Уредба о одређивању послова безбедносне заштите коју непосредно врше Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција, војнобезбедносна агенција и Војна полиција. којом се ближе одређују послови безбедносне заштите одређених личности и објеката које непосредно врше органи надлежни за безбедносну заштиту. Такође је таксативно наведено која све лица, и по престанку функције, имају право на безбедносну заштиту. 5. Уредба о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и објеката ПРАЋЕЊЕ И ПРОЦЕЊИВАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ СИТУАЦИЈЕ 2.1. Планирање као руководећа функција Најстарија видљива манифестација мeнаџмента је забележена у појави вође, више или мање спонтано насталих група људи у борби за опстанак. Све до данас вођство је иманентно свим облицима организовања људи. Динамички развој индустријске производње створио је специфични амбијент у коме је вођству намењено изазовно место. Све софистициранију технолошко-техничку основу и организациону структуру прожимају психо-социолошки аспекти, менталитет, традиције и култура људи, као доминантни носиoци активности. У таквим условима феномен вођства добија на сложености, а због растућих изазова и на значају. 10 Упутство о начину обављања послова обезбеђења личности и објеката 01 број: 7350/2003 од Службени гласник РС, брoj 72/2010 Новица Павловић Страна 24

25 Проучавање феномена вођства може се грубо поделити на: 1. Класични приступ, 2. Бихејвиорални приступ и 3. Контигенцијски приступ. У суштини, не ради се о потпуно подвојеним приступима, већ о продубљивању и обогаћивању поимања вођства у складу са новим сазнањима. Руковођење, у општем облику можемо дефинисати као процес усмеравања кадровских потенцијала организације, или, као способност једне или више особа руководилаца да кроз међусобну сарадњу, комуницирање и распоређивање, утиче на радно ангажовање и мотивацију других радника подређених, да ефикасније изражавају постављене задатке и доприносе остварењу организационих циљева. Функција вођења обухвата скуп различитих задатака координације и мотивације, усмерених на ефикасније коришћење кадровских ресурса организације. Руковођењем се координирају права, овлашћења и обавезе радника и руководилаца надређених и подређених. Многе дефиниције руковођења заснивају се на формалним релацијама надређени подређени, које постоје у оквиру организационе хијерархије. Руковођење, међутим укључује и неформалне односе. Проблем неформалних односа је посебно значајан за истраживање ефикасности прве линије руковођења линије надзора. Извршиоци руководеће функције су појединци или групе с посебним организационим статусом на појединим организационим нивоима. Руководиоци имају различите позиције и ауторитет у организационој хијерархији. Њихову ефикасност условљава скуп различитих и међузависних варијабли. Руковођењем се делује на: продуктивност рада, обим и квалитет производа и услуга, мотивацију радника, благовременост извршавања радних задатака, узроке незадовољства код радника, повећање осећаја припадности радника организацији и сл. Овом функцијом усмеравају се радници да ефикасније користе остале организационе ресурсе: материјал, опрему, енергију и новац. Радни капитал организације се боље оплођује кроз ефикасне акције руководилаца. Новица Павловић Страна 25

26 Истраживање и развој руководеће функције представља примарни задатак модерне организације. Само ефикасна руководећа функција и способни руководиоци могу да, у борби с конкуренцијом, обезбеде раст, развој и дугорочну стабилност организације. Ови елементи усмеравају се кроз пет основних функција руковођења: 1. Планирање (планирање развоја рада и кадрова), 2. организовање (организовање рада, делегирање и расподела послова и стимулисање радника), 3. утврђивање и спровођење кадровске политике (пријем, обука, заштита и напредовање), 4. вођење (комуницирање) с радницима и 5. контрола и вредновање радних резултата. Планирање је значајна руководећа функција у оквиру које се дефинише шта ће се радити, када, на који начин и с којом ефикасношћу. Функцијом планирања прво се дефинишу циљеви, а затим се сваки појединачни циљ рашчлањује на радне задатке. Утврђени радни задаци омогућавају да се дефинише обим посла, број и структура потребних радника, место, време и неопходни ресурси за реализацију послова. Као сталну менаџерску функцију, а у складу са нама потребним теоријским одређењем, планирање чине три међусобно повезане фазе, и то: Предвиђање, 2. одлучивање и 3. израда планова. Да би опстали или напредовали, искористили прилику или изазов, избегли штету или неуспех, људи су инстиктивно гледали у неизвесну будућност. Иако има исти циљ, планирање је више од људског инстинкта или рефлекса. Бројни трагови старих цивилизација сведоче о томе да планирање као свесна, више рационална него инстинктивна делатност људи, постоји хиљадама година Стевановић, О., Безбедносни менаџмент, КПА, Београд, 2012, стр Исто. Новица Павловић Страна 26

27 Настанак и развој планирања као посебне активности менаџера заснован је на њиховој потреби да континуираним и систематичним размишљањем о будућности сопствених организација и њиховог окружења пре непосредног (извршног) реаговања на одређене појаве, догађаје, прилике, изазове, ризике и претње. Планирањем се, такође, задовољавају потребе организација и појединаца у њима да функционишу у уређеном систему. Оно је најбољи начин да се одреде прави циљеви, начин и неопходна средства да се стигне до њих. 14 Планирање се најчешће дефинише као стална и свесна мисаоно-стваралачка активност менаџера, којом се утврђују (формулишу, бирају) организациони циљеви и проналазе (одређују) најбољи начини (правци акције) за њихово остварење у будућности. Једноставније речено, планирањем се одређује шта и како треба урадити сутра, на основу тога шта је познато данас. Оно помаже менаџерима и организацијама да се припреме за неизвесну будућност и да проактивним деловањем избегну стихијност, изненађења и реактивно поступање. Тиме се стварају услови да организације не следе догађаје, већ да иду испред њих или њима у сусрет. Суштински, планирањем се неизвесна будућност организација чини извеснијом и успешнијом, због чега се оно, с разлогом, одређује и као неизоставна, примарна и суштинска активност менаџера, која претходи извршењу сваког задатка. Реч је о сталном процесу у оквиру којег менаџери, у садашњости, припремају и усмеравају организације ка сигурнијем, ефективнијем и ефикаснијем деловању и остваривању организационих циљева у будућности. Међутим, да би се будућност развијала као што је планирано, само планирање није довољно. Њиме се, за дефинисану мисију и визију, одређују конкретни циљеви и главни правци деловања организације, тако што се дају одговори на питања: шта је потребно да се уради, ко, када, где и како то треба да уради. Тиме се, међутим, само иницирају конкретне акције које треба да доведу до реализације дефинисаних циљева, али се сама реализација тих циљева не постиже. Неопходност да се планови и остваре подразумева повезаност, испреплетеност и међусобну условљеност функције планирања са осталим менаџерским функцијама. Пре свега, планирање је прва и основна безбедносна функција, 14 Исто. Новица Павловић Страна 27

28 на основу које се дефинишу и реализују и остале безбедносне функције (организовање, вођење, контрола), без којих је немогуће остварити планиране циљеве. Док су остале менаџерске функције условљене планирањем, реализација планских одлука условљена је осталим менаџерским функцијама. Након што иницира конкретне акције, планирање се трансформише у следеће менаџерске функције, у којима елементи плана, односно, планиране вредности, добијају карактер и значај референтних вредности. Тако се добрим планирањем стварају услови за успешну контролу тока догађаја и правовремено одлучивање. Резултат предвиђања (прогнозирања, процењивања) будућности окружења и организације су планске претпоставке. Резултат одлучивања су планске одлуке, а резултат израде планова су конкретни планови. Реализацијом планских одлука (планова), безбедносне организације остварују своју мисију, односно разлоге сопственог постојања. Циљеви, укључујући посебно мисију, визију и вредност, основне су и најважније планске одлуке организација, које дају смисао њиховом постојању. Остале планске одлуке (планови), служе реализацији организационих циљева. Најважније од њих су: Политике, правила и процедуре, којима се планирају организационе делатности рутинског и репетитивног карактера; 2. Планови, програми, распореди и пројекти, којима се планирају активности нерутинског и нерепетитивног карактера и 3. Стратегије као специфичне и значајне планске одлуке којима се бирају дугорочни циљеви и основни правци организационог деловања Предвиђање као фаза планирања појам и значај Предвиђање догађаја у будућности одувек је изазивало велику пажњу људи. Њиме се установљава неко будуће стање, токови неке акције, стање и активности извођача те акције. Иако имају различита искуства са временом, људима је углавном познато шта је то временска прогноза. Они често имају потребу да знају, да ли ће следећег дана падати киша или снег и каква ће температура бити током дана. Када крећу на посао или на пут, људи обично погледају кроз прозор да би прогнозирали какво их време очекује. Ако је облачно, 15 Исто., стр. 76. Новица Павловић Страна 28

29 они ће претпоставити да ће падати киша, због чега ће одлучити да понесу кишобран. У супротном, кренуће без кишобрана. У оба случаја они имају претпоставке о томе шта их очекује у будућности, на основу чега одлучују шта треба да ураде. На сличан начин различити институти, заводи, агенције, бирои и друге владине и невладине организације професионално предвиђају догађаје у будућности. Временска прогноза коју сачињавају јавни заводи, па и посебни привредни субјекти, пример је корисног предвиђања догађаја од значаја за свакодневни рад појединих организација и за живот човека, док је предвиђање резултата парламентарних и других избора одавно постало садржај јавног информисања грађана. Примењујући исту логику менаџери у организацијама предвиђају (процењују) вероватни развој појава и догађаја у окружењу, увек када настоје да планирају деловања своје организације у будућности. Као први корак у процесу планирања и у целокупном процесу менаџмента, предвиђање има наглашен значај за успех менаџмента, посебно у безбедносним организацијама. 16 Значај те менаџерске активности произилази из њеног наглашеног утицаја на остале фазе планирања као и на остале менаџерске функције са којима је испреплетана на различите начине. Предвиђање претходи одлучивању и представља основ благовременог и квалитетног одлучивања, а тиме и основ квалитетног планирања, организовања, координације и контроле организационих активности. Полазећи од тога, предвиђање се дефинише као мисаоно-аналитичка активност менаџера којом се детаљно и систематично истражују сви аспекти будућности ради сагледавања њиховог утицаја на доношење планских одлука у садашњости. Суштински, то је менаџерска активност којом се утврђује (предвиђа, процењује, мери) вероватноћа настанка и развоја будућих стања, појава или догађаја и њихов утицај на промене у окружењу и на организационе активности (у садашњости и будућности), односно на доношење менаџерских одлука и планова (у садашњости) и на начин деловања организација (у будућности). Краће речено, предвиђањем се утврђује вероватноћа да ће се догађаји (стања, појаве) догодити, ради доношења (избора) најбољих планских одлука о начину будућег деловања организације. С друге стране, то је изузетно важна и сложена менаџерска 16 Драгишић, З., Безбедносни менаџмент, Службени гласник, Београд, 2007, стр. 85. Новица Павловић Страна 29