ОДРЕЂИВАЊЕ СТЕПЕНА МЕЂУЗАВИСНОСТИ РУДНИКА И ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА

Transcription

1 ПОДЗЕМНИ РАДОВИ 16 (2008) UDK 62 РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД YU ISSN Стручни рад ОДРЕЂИВАЊЕ СТЕПЕНА МЕЂУЗАВИСНОСТИ РУДНИКА И ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА ИЗВОД Златановић Драган 1, Пезо Лато 1 Милисављевић Владимир 2 Лежишта, односно рудници, и региони у којима се они налазе, рангирани преко композитног индекса базираног на одабраним индикаторима перформанси, представљају почетну оцену па и компаративне предности међу рангираним регионима. Када се ови индикатори заједно са осталим индикаторима перформанси укључе у општи модел утврђивања регионалног значаја и потенцијала лежишта односно рудника, могуће је њихово приказивање у светлу рационалних стратешких одлука како од стране државе и локалних заједница, тако и од потенцијалних инвеститора који су спремни да инвестирају у минерални потенцијал и руднике у Србији. Кључне речи: Значај рудника, SWOT, Fuzzy, индикатори перформанси, одрживи развој рударства УВОД Минерални потенцијал, лежиште минералних сировина или рудник, треба сматрати као врло важним, ако он има неке аспекте који могу привући нечији интерес са тржишта, било као потенцијалног инвеститора било као купца сировине. Самим тим и аспекти који разматрају могућност остваривања рударских активности, а узимају у обзир основна постројења и објекте као што су прилази, насељена места, електро-енергетска, путна и телекомуникациона инфраструктура и др., чиме се умањују захтеви за новом инфраструктуром, али и расположивост обученог кадра у непосредној близини, чиме се узима у обзир чињеница да савремена рударска механизација и опрема захтева обуку радника, представљају почетне снаге и шансе успешног рударског пројекта. Као предмет анализе изабрано је 18 рударских региона, у којима се већином налазе рудници са подземном експлоатацијом који су у процесу власничке трансформације и могуће консолидације, 1 Министарство рударства и енергетике Републике Србије, Београд 2 Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, Београд

2 84 Златановић Д.; Лато П.; Милисављевић В.; или лежишта која ће моћи да се експлоатишу методама подземне експлоатације. ПОЛАЗНА РАЗМАТРАЊА У нормалним условима рударске производње могуће је да се пре изградње одговарајућих рударских производних објеката детаљно и реално анализирају сви аспекти који су од битног утицаја на будући рад и пословање рударских предузећа. У екстрактивној индустрији, пре свега у рударству и експлоатацији минералних сировина, постоје битне разлике које ову привредну грану на специфичан начин разликују од осталих индустрија односно привредних грана. Највећи утицај у овом смислу произилази из чињенице да је у рударству знатно наглашен фактор променљивих природних услова [1]. Они потичу од чињенице да свако појединачно лежиште поседује јединствене карактеристике и специфичности, тако да не постоје општа решења, већ се свако лежиште треба посебно третирати и анализирати, водећи рачуна првенствено о рударско-геолошким условима и просторном географском положају где се оно налази. Зато се често, активности које се односе на истраживање, пројектовање, отварање и експлоатацију лежишта, прилагођавају постојећим природним условима, иако усвојена решења нису увек технички и економски најрационалнија. У том смислу је локација лежишта од посебног значаја, јер евентуална експлоатација условљава градњу железничке, путне и енергетске инфраструктуре или ће се корисник приближити лежишту и прерађивачке капацитете градити у близини рудника. Самим тим долази до изражаја степен развоја локалних заједница - општина и већ изграђених инфраструктурних објекта који могу у многоме поједноставити и олакшати одлуку будућег инвеститора [ 2 ]. У зависности од природних услова, за проналажење, истраживање и активирање неког лежишта минералних сировина, потребно је утрошити значајна средства, рад и време, поготово када се има у виду да је богатијих и квалитетнијих лежишта све мање, а да су потребе за минералним сировинама све веће. Поред геолошких, експлоатационих (техничко-технолошких) и економско-финансијских ризика постоје друге врсте ризика који произилазе из посебних политичких, социјалних, стратешких, демографских и сличних разлога. Они се не могу предвидети, па према томе ни планирати њихови ефекти.

3 Одређивање степена међузависности рудника УЧЕШЋЕ СЕКТОРА РУДАРСТВА У ПРИВРЕДИ СРБИЈЕ Широм света, у просеку, производња чврстих минералних сировина представља 4-8% бруто друштвеног производа, док са производњом енергије представља додатних 8-12% бруто друштвеног производа. Процењује се да око 1,5% бруто друштвеног производа Србије припада рударском сектору, као и да је у рударству запослено око људи или око 1,7% укупног запосленог становништва у Србији. Више од 50% запослених у рударству је заступљено у сектору производње лигнита. На основу ових показатеља Србија се може поредити са земљама које су сиромашне сировинама, и да је на националном нивоу допринос рударства скоро занемарљив. Из тога се види да геолошки потенцијал и рударство јесу значајни за економски и друштвени развој многих земаља и да су минералне сировине битне за савремени начин живота. Чињеница да се рудници налазе на локацијама генезе лежишта минералних сировина, као и да је њихов просторни положај на територији Србије прилично географски диверсификован, одређује да потенцијална лежишта и постојеће руднике свакако треба значајније посматрати са регионалног односно локалног аспекта. Оваква ситуација за последицу има озбиљне социјалне импликације у рударској индустрији, о чему треба благовремено повести рачуна. Како привредна ситуација у нашој земљи није иста у погледу угрожености појединих привредних грана, и њихових делова, у тржишним условима долази до алокације капитала ка оним привредним гранама које су профитабилније. Јасно је да рударство, као ниско акумулативна привреда, у тржишним условима тешко погођено, тако да је данас, можда, у најтежем положају. Сви горе наведени индикатори указују да у поступку власничке трансформације рудника надлежне државне институције морају имати значајну регулациону улогу. Другим речима, државне институције морају поседовати одговарајуће информације са којима се дефинише пословни и социјални статус сваког рудника и њихов значај за локалну заједницу. ОСНОВА МЕТОДОЛОГИЈЕ ЗА ОЦЕНУ ЗНАЧАЈА РУДАРСТВА НА ЛОКАЛНУ ЗАЈЕДНИЦУ Рударство има значајан економски, социјални и еколошки утицај, и то на локалном, регионалном и националном нивоу, а што се посебно може констатовати за рударство великог обима 3 (површинска експлоатација угља). Тренутно се рударске компаније и друштвене заједнице суочавају са изазовом да се корист која настаје од 3 Oil, Gas, Mining & Chemicals [2008], MINING & COMMUNITY, WB.

4 86 Златановић Д.; Лато П.; Милисављевић В.; рударства, максимизира на одржив начин, а да се негативан утицај рударских активности током рада и по затварању рудника умањи до нивоа да друштвене заједнице имају више користи од присуства инвестиција у рударство. На локалном нивоу лежиште, односно рудник, има потенцијал да значајно допринесе користима за локално становништво кроз креирање директног и индиректног запошљавања, преноса знања, побољшање капацитета здравства и образовања, побољшање инфраструктуре и креирање пословних прилика за мала и средња предузећа. Гледано са аспекта локалног развоја, рудници, а посебно рудници са подземном експлоатацијом у Србији се у већини случајева налазе у регионима са ниским степеном економске развијености локалних заједница. Самим тим и значај ових рудника треба више гледати кроз допринос и утицај на локалном односно регионалном, а мање на националном нивоу. Применом техника уравнотежености аспеката одрживог развоја рударства са једне стране [3],[4], и развоја локалних заједница са друге стране, могуће је у одговарајућој мери оценити утицај рударских активности на развој локалних заједница и њихове перспективности. За развој локалних заједница неопходно је обухватање свих расположивих потенцијала, а у складу са постојећим плановима њиховог даљег развоја. Остваривање овог циља подразумева идентификацију постојећих, али и скривених потенцијала. Овако утврђена топографија потенцијала омогућава да се изради профил одређене општине. У ту сврху као најважније методолошко средство служи SWOT анализа [5]. На бази детаљне идентификације општинских потенцијала формулише се стратегија локалног развоја уз помоћ методологије листе усклађених циљева (Balanced Scorecard 4 ). Реч је о методологији на којој се базирају дугорочне стратешке одлуке. Полазећи од начина дефинисања стратегије локалног развоја, а узимајући у обзир намеру да се рударству да додатни значај у оквиру одређивања методологије за оцену значаја рударства, обухваћена су 5 аспекта посматрања, при чему се успех мери њиховом равнотежом. Као најважнији аспекти развоја узимају се: 1. Стање и перспективе за рударске активности; 2. Локални економски развој, 3. Локални друштвени (социјални) развој, 4. Заштита животне средине и 5. Ниво образованости. Индикатори перформанси [6] дају информације о квалитету потенцијала општине и могућности њихове експанзије. Индикатори су битни пошто указују на степен остварења циљева (успех или не- 4

5 Одређивање степена међузависности рудника успех). Економско-социјални индикатори и динамика њиховог кретања општина рангирани су према вредностима репрезентативних индикатора на нивоу Републике Србије, који представља статистички регион за мерење нивоа развијености општина. У ситуацијама када је потребно да експерти дају своје субјективне процене, исказане, по правилу, лингвистичким варијаблама, дефинисање индикатора перформанси се своди на вишекритеријумски задатак са неколико квалитативних критеријума. У примени модела се разматра скала за превођење лингвистичких израза у нумерички облик, применом FUZZY теорије и групног одлучивања у ситуацијама неизвесности. Циљ је био створити листу индикатора која би обухватила све карактеристике општина за оцењивање целокупне ситуације, а посебно стања у рударству, ради поређења с другим рударским општинама и регионима. На основу наведеног, основу за утврђивање методологије оцене значаја рудника на локалну заједницу, представља синергија [7] метода, техника и методологија као што су SWOT анализа, методологија усклађених циљева, теорија FUZZY скупова и утврђивање полазних параметара за поређење "Benchmarking" [8]. ЈЕДИНИЦЕ ПОСМАТРАЊА И КРИТЕРИЈУМИ ЗА ЊИХОВО ПОРЕЂЕЊЕ Као релевантна скала посматрања - идентификације, коришћена је подела, прво на вишем, а затим и на нижем нивоу агрегације, тако да су употребљени различити расположиви скупови података. Да би се оценили ризици за развој рударства на одређеној локацији, односно општини, у обзир се мора узети резултат развоја у претходном периоду, као вероватноћа будућег напретка, а уз употребу два главна критеријума: I. Наслеђени услови и тренутна ситуација (комбинација статичних показатеља), II. Потенцијал за позитивне промене (динамички услови). За потребе утврђивања композитних индекса утицаја рударских општина у Србији, а на основу расположивих података и руководећи се критеријумом да коришћени индикатор садржи нове информације, у анализи међузависности рудника и општина задржано је 36 индикатора. Имајући у виду позитиван или негативан утицај појединачних индикатора, сачињен је укупан композитни индекс, на основу којег је израчунат ранг за 18 општина у Србији у којима се налазе рудници са подземном експлоатацијом или лежишта која ће моћи да се експлоатишу подземним начином.

6 88 Златановић Д.; Лато П.; Милисављевић В.; Коначни скуп изабраних индикатора, који креирају композитни индекс, укључен је у Матрицу одлучивања (табеле 1. и 2.). Он треба да садржи максимум независних варијација свих коришћених варијабли, што значи да треба да укључи довољно информација да би се конструисала сложена оцена међузависности рударства и локалних заједница. Табела 1. Матрица Одлучивања аспекти развоја GRUPА АСПЕКТИ ФАКТОРИ КОМПОЗИТНИ ИНДЕКСИ - ИНДИКАТОРИ ОЦЕНЕ СТАЊЕ РЕЗЕРВИ И ФАКТОР ЗАСТУПЉЕНОСТИ СТЕПЕН РЕГИОНАЛНЕ ЗАСТУПЉЕНОСТИ МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА КВАЛИТАТИВНА ПРОЦЕНА ТРЖИШНИ ФАКТОРИ ТРЖИШНИХ ФАКТОРА КВАЛИТАТИВНА ПРОЦЕНА РЕГИОНАЛНИ ФАКТОРИ РЕГИОНАЛНИХ ФАКТОРА УСЛОВИ ЗА РУДАРСКЕ КВАЛИТАТИВНА ПРОЦЕНА ГЕОЛОШКИ ФАКТОРИ АКТИВНОСТИ ГЕОЛОШКИХ УСЛОВА И (0,3) НИВОА ГЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ГЕНЕТСКИ ФАКТОРИ КВАЛИТАТИВНА ПРОЦЕНА РУДАРСКИХ УСЛОВА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ И ПРЕРАДЕ ТЕХНИЧКО-ЕКСПЛОАТАЦИОНИ ФАКТОРИ ТЕХНОЛОШКИ ФАКТОРИ СТЕПЕН РAЗВОЈA (0,6) РЕГИОНАЛНИ/ЛОКАЛН И ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ (0,3) АДЕКВАТНА ИНФРАСТРУКТУРА СТЕПЕН РАЗВИЈЕНОСТИ ОПШТИНЕ ИНДЕКС РАЗВИЈЕНОСТИ ЕЛЕКТРОДИСТРИБУТИВНЕ МРЕЖЕ ПО ОПШТИНАМА/РЕГИОНИМА ИНДЕКС РАЗВИЈЕНОСТИ САОБРАЋАЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЕКОНОМСКА РАЗВИЈЕНОСТ НАРОДНИ ДОХОДАК ПО ГЛАВИ СТАНОВНИКА СТОПА ЕКОНОМСКОГ РАСТА ИНДЕКС ПРИХОДА БУЏЕТА ПО ГЛАВИ СТАНОВНИКА УДЕО ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ СЕКТОРУ ОПШТИНЕ/РЕГИОНА, % РЕГИОНАЛНИ/ЛОКАЛН И ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ (0,2) ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (0,05) ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ НА 1000 ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ УДЕО МЛАДИХ (ИСПОД 18 ГОДИНА), % КВАЛИТЕТ ЖИВОТА КВАЛИТАТИВНА ПРОЦЕНА СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ, ОПШТА, % УДЕО ЗАПОСЛЕНИХ У РУДАРСТВУ У УКУПНОМ БРОЈУ ЗАПОСЛЕНИХ У ОПШТИНИ/РЕГИОНУ, % УТИЦАЈА РУДАРСТВА НА ГЕО-ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ НИВО СТРУЧНОГ ОБРАЗОВАЊА У РЕГИОНУ (0,15) КВАНТИТАТИВНА ПРОЦЕНА СТОПА БРОЈА ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА СТОПА НЕПИСМЕНОСТИ, % ИНДЕКС ПОПУЛАЦИЈЕ СА ВИСОКИМ ОБРАЗОВАЊЕМ У РАДНОМ КОНТИГЕНТУ, % Отуда је, приликом избора коначног скупа индикатора између свих расположивих података, коришћено неколико претходних поступака: Прво, обављена је анкету међу стручњацима о релативном значају сакупљених података и начину и величини њиховог утицаја

7 Одређивање степена међузависности рудника при стварању композитног индекса. Са великим степеном сагласности, сви назначени релевантни индикатори су одабрани као компоненте композитног индекса. Друго, израчуната је корелациона матрица за подскупове индикатора, посебно за случајеве избора између алтернатива. Неки индикатори, а посебно они најважнији, могу показати врло високу међусобну корелацију, па према томе и с осталим варијаблама. У таквим случајевима може се закључити да они у ствари мере исти феномен, те их не треба упоредно користити. Међутим, метод избора показатеља, или њиховог разликовања приликом груписања према типу информације коју носе, ни у ком случају није сасвим одређен нити јединствен. Зато је формирање композитних индекса креативна и практична активност, која се заснива на арбитражном избору индикатора, а чији исход зависи највише од искуства истраживача и квалитета података. Табела 2. Матрица Одлучивања аспекти уравнотежености ГРУПА АСПЕКТИ ФАКТОРИ КОМПОЗИТНИ ИНДЕКСИ - ИНДИКАТОРИ ОЦЕНЕ ЕФЕКТИВНА КОНВЕРЗИЈА РЕСУРСА (0,3) КВАНТИТАТИВНА ПРОЦЕНА СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА УКУПНА УПОТРЕБЉИВОСТ МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ СТЕПЕН ГЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У РЕГИОНАЛНОМ СМИСЛУ СТЕПЕН УРАВНОТЕЖЕНОСТИ (0,4) СТЕПЕН УРАВНОТЕЖЕНОСТИ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА (0,3) СТЕПЕН УРАВНОТЕЖЕНОСТИ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА (0,15) КВАНТИТАТИВНА ПРОЦЕНА КВАНТИТАТИВНА ПРОЦЕНА ОДНОС РУДНИЧКЕ ВРЕДНОСТИ ДОДАТ У БДП ОДНОС ЗАРАДЕ У РУДАРСТВУ / УКУПНО ИНДЕКС ИНВЕСТИЦИЈА У РУДАРСТВО / УКУПНО СТЕПЕН ЗАПОСЛЕНОСТИ У ОДНОСУ НА РЕПУБЛИЧКИ ПРОСЕК СТЕПЕН СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ И БЕЗБЕДНОСТИ СТЕПЕН КВАЛИТАТИВНА СТЕПЕН ИНВЕСТИРАЊА У ЖИВОТНУ СРЕДИНУ УРАВНОТЕЖЕНОСТИ ПРОЦЕНА ПРИМЕНЕ СТЕПЕН ТРЕТИРАЊА ОТПАДНЕ ВОДЕ, ОТПАДНОГ ВАЗДУХА И СА ЗАШТИТОМ СТАНДАРДА ЗА ЗАШТИТУ НЕИСКОРИШЋЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У (0,10) СЕКТОРУ СТЕПЕН ИЗВРШЕНЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ СТЕПЕН УРАВНОТЕЖЕНОСТИ СА ПОТРЕБОМ ЗА СТРУЧНИМ ОСПОСОБЉАВАЊЕМ (0,15) ИНДЕКС РАСХОДА БУЏЕТА У ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРУ / УКУПНО КВАНТИТАТИВНА ПРОЦЕНА УЛАГАЊА У ИНДЕКС ИНВЕСТИЦИЈА У НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И КАПАЦИТЕТЕ / УКУПНО НОВА ЗНАЊА И ТЕХНОЛОГИЈЕ КАДРОВСКА ОСПОСОБЉЕНОСТ У УПРАВЉАЊУ РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ РУДАРСКИХ ОПШТИНА За примену Fuzzy логике, коришћен је MS Excel програм и за њега развијен макро написан у Visual Basic-у. У Макро је уграђен потребан математички алат који у више корака прорачунава "benchmark" вредности, и то: - Утврђује парове матрице одлучивања за поређење;

8 90 Златановић Д.; Лато П.; Милисављевић В.; - Израчунава тежине кључних фактора; - Врши тест конзистенције (усклађености): (1) Нормализација по критеријуму користи-бенефита (више је боље), (2) Нормализација по критеријуму трошкова (ниже је боље), (3) Нормализација по критеријуму усредњавања (више усредњено је боље). - Израчунава унутрашње и спољашње тежинске резултате за појединачне општине који се пореде (нормализација индикатора са тежинским коефицијентима) и утврђује benchmark вредности; - Израчунава и врши поређење вредности координата унутрашњих и спољашњих процена и даје њихов графички приказ у пољу са 4 квадранта. У првом кораку се сабирају унутрашњи и спољни резултати општина које се пореде, а затим се од збира одузима benchmark вредност. Овај резултат представља координату општине у матрици SWOT анализе [9], при чему ће вредност координате бити између -1 и +1. Општина поседује предности и могућности ако су вредности координата веће од benchmark вредности, док је општина компаративно слабија и суочава се са слабостима када су координате мање од benchmark вредности. Израчунавањем benchmark вредности и вредности координата могу се добити две групе резултата: једна група је скуп вредности координата за поређење унутрашње процене општина степена развоја, а друга су координате за поређење спољне процене општина - степена уравнотежености. Ради приказа поређења у координатном систему ординати се додељује спољње окружење (могућности, претње), а апсциси унутрашње окружење (предности, слабости). На овај начин се свакој општина додељују координате (X, Y), тако да се њен положај, у односу на остале општине, може јасно приказати, како је приказано на слици 1. Овакав приступ представља веома ефикасан начин за процену степена одрживог развоја рударства, који се базира на композитном индексу међузависности рударства и локалних заједница на основу улазних индикатора перформанси. Тако дефинисан, може се прихватити и за формирање политике регионалног односно локалног развоја. Овакво дводимензионално груписање према индексима стања и перспектива, расподељених на унутрашње и спољашње окружење, омогућава графичку презентацију рударских општина у Декартовом координатном систему, са индексом степена развоја мереног на X оси и индексом уравнотежености развоја мереног на Y оси.

9 0,150 0,100 0,050 0,000-0,240-0,200-0,160-0,120-0,080-0,040 0,000 0,040 0,080 0,120 0,160 0,200 0,240 0,280-0,050-0,100-0,150-0,200-0,250 Одређивање степена међузависности рудника Шансе Бор Степен уравнотежености Слабости Зајечар Рашка Топола Краљево Жагубица Бољевац Пожаревац Сјеница Чајетина Љубовија Медвеђа Врање Ужице Деспотовац Сокобања Горњи Милановац Снаге Босилеград Претње Степен развоја Слика 1. SWOT оцена међузависности рударства и локалних заједница Како се из приказане дводимензионалне класификација рударских општина јасно види, општине где се налазе рудници са подземном експлоатацијом приказани су, већином, у доњем левом делу графикона. Ово практично значи да, у случају ових региона, перспективе за позитивне промене свакако треба тражити и у наставку рударских активности и консолидацији ових рудника. ЗАКЉУЧАК У савременим, врло сложеним и ризичним условима инвестирања у рударство, и то како за инвеститоре, тако и за средине у које се инвестира, од изузетног је значаја да се у поступку одлучивања о избору и реализацији рударских инвестиционих пројеката располаже са потпуним и поузданим оценама подобности и значаја пројекта. Неизвесност је присутна и када се доноси одлука при свим познатим параметрима за доношење одлука, пошто поједини критеријуми за оцену алтернатива зависе од субјективне процене експерата, као и релативне тежине изабраних критеријума. Субјективност експерата се код решавања реалних проблема не може избећи, али се неодређености морају узети у обзир приликом процеса доношења одлука. Овакве се неодређености се моделирају теоријом Fuzzy скупова. Процес утврђивања значаја и подобности, а самим тим и инвестиционих ризика у рударство, је изузетно комплексан, због, по правилу Fuzzy природе индикатора, укључивање великог броја атрибута и сложености корелативних веза. Ово упућује на закључак да процес прогнозе није могуће потпуно математичко-моделски и рачунарски аутоматизовати и да се прагматично решење проблема може тражити у хибридном приступу, применом разних техника и модела уграђених у SWOT анализу, у

10 92 Златановић Д.; Лато П.; Милисављевић В.; комбинацији са експертским знањима и логистичком подршком коју пружају математичка и рачунарска техника. Применом техника уравнотежености аспеката могуће је у одговарајућој мери оценити међузависност рударских активности на развој локалних заједница и утврдити њихове компаративне предности за потенцијалне инвеститоре. Уједно се може поставити одговарајућа политика развоја рударства у тим регионима, али и Стратегија локалног економског развоја општина и региона базирана и на рударским потенцијалима. ЛИТЕРАТУРА [1] Проф.др В.Милутиновић [1971], Комплексна методологија економске оцене лежишта минералних сировина, Просвета, Београд, стр [2] EC, Directorate General Regional Policy [2008], Guide to COST- BENEFIT ANALYSIS of investment projects - Structural Funds, Cohesion Fund and Instrument for Pre-Accession, Final Report, стр. 57,58,186. [3] D.J.Shields, S.V.Solar [2005], The sustainable development and minerals: Measuring Mining s Contribution to Society, Geological Society of London. [4] Ning Yu, Ray-Chi Cheng, Chi-Ku Chen, The sustainable development indicators for the mining industry, [5] ENMR SWOT Analysis [2006]; Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats Summary And Draft Recommended Action, A compilation from The European Network of Mining Region, 1st and 2nd Thematic Working Group Meetings, Skellefteå, Sweden and Krakow, Poland. [6] Felix Remy, Mamadou Barry [1995], The use of sectoral and project performance indicators in bank-financed industry and mining operations, A First Edition Note, Industry and Energy Department, World Bank. [7] С.Јанковић, Р.Јеленковић, С.Вујић [2003], Минерални ресурси и прогноза потенцијалности металичних и неметаличних сировина Србије и Црне горе на крају XX века, Београд, стр [8] Tony Bendell, Louse Boulter, John Kelly, [1993], Benchmarking for competitive advantage, Pitman Publishing, London; Book; str [9] H.Chang, W.Huang [2006], Application of a quantification SWOT analytical method, Mathematical and Computer Modelling 43, стр