МЛАДИ И РАЗЛИЧИТЕ МУЗИЧКЕ ПОТКУЛТУРЕ

Такмичење из социологије Тема рада: МЛАДИ И РАЗЛИЧИТЕ МУЗИЧКЕ ПОТКУЛТУРЕ Професор: Љиљана Гајић Рад радио: Урош Савић Каин Гимназија Крушевац

Млади и различите музичке поткултуре (металци) I Омладина и поткултуре (уместо увода) Млади као засебна социјална група не постоје одувек у оном смислу у коме их данашње, модерно доба познаје: друштвено, културно и политички другачије од зреле и старије популације. Наиме, у не тако давној прошлости, омладина се од осталих разликовала искључиво по психолошким и биолошким одликама, које су биле продукт њихових година, док су сви видови испољавања сопствених, личних разлика, потискивани чином иницијације који би их тиме сместио у свет одраслих. Данашња генерација будућности је постала друштвена загонетка, често окарактерисана као проблем од стране старијих, што због своје незаинтересованости за друштвене појаве око себе, што због рушења очекивања која се тичу конзервативних, давно устаљених норми говора, облачења и понашања. (Ђорђевић, 1996:228) Услед све веће жеље за идентификацијом, осећајем припадности и креирањем сопственог стила, настају поткултуре. Вођени отпором према утврђеним капиталистичким шаблоном живота, идеологији главног тока (мејнстрим) рада и успеха, стварају буку (Хебдиџ, 1980:91) која се супротставља до тада нормалном редоследу догађаја у животу просечног младог човека. Управо тај нормалан редослед догађаја, који превидeвши немогућност успостављања истог начина живота за све припаднике једног друштва (Коковић, 2005:71), доводи до стварања нових вредности у свакој новонасталој поткултури, усвајања и стварања нових кодекса по којим ће, изабравши једну од поткултура која одговара њиховим ставовима, идеалима и навикама, млади, у мањој или већој мери, водити свој живот. Поткултуре у значајној мери одликује и друштвена подела рада, која подразумева функцију и положај који појединац заузима у друштву, што значи да одређена поткултура окупља припаднике одређених група, који се ретко разликују по социоекономским и образовним особинама. 1

Иако поткултуре инсистирају на сопственим обележјима, оне су већином изузетно отворене групе, које не пропагирају изолованост од главног тока културе, већ разноликост, оне понекад представљају само благо измењену варијанту културе која није у великој мери револуционарног карактера. Адолесценти често поткултуре доживљавају као решење, алтернативу друштвене реалности, понекад чак и бег од исте. Она им пружа осећај заједништва и повезаности са особама њихових година широм света, било да су у питању навијачке, модне или музичке поткултуре. Музичке поткултуре се базирају на истом укусу по питању музике и спадају у једну од најраспрострањенијих врста, због свог енормног обима које су достигле. Из сваког жанра изводи се безброј нових, од којих сваки ствара нову поткултуру са својим специфичним обележјима. Није ретко ни наићи на мешавине ових поткултура, зарад што веће оригиналности и потребе за ужим одређењима унутар група долази до комадања и узимања оног дела поткултуре који младима пружају највећи осећај слободе и изражености. И док се музичке поткултуре, као и остале, супротстављају својом особеношћу водећој, тј. главној култури, њихов отпор ретко иде даље од моде и језичких израза којима се служе, а који добијају потпору у самој музици: преко музичких форми, мелодија, ритмова и текстова. (Божиловић, 2009:165) Међутим, и поред ових минорних облика отпора, оне често наилазе на велико противљење у друштву, поготову уколико се одређена поткултура веже за неки инцидент који је починио неко од њених припадника; тада долази до генерализације целокупне поткултуре и приписивања одређеног става и особине свим припадницима те поткултуре, што, иронично, често доводи до њеног ненамерног популарисања у медијима (Ђорђевић, 2002:309) и евентуално повећању њених чланова. Неке поткулуре прихватају ставове који могу довести до агресије и нетолеранције, неке чак и пропагирају насиље и отворено говоре о томе, али се мора узети у обзир да поткултуре јесу израз њених припадника, младих, и да оне саме по себи не представљају девијантно понашање, већ да од групе до групе варира могућност за таквим неприхваћеним облицима понашања. Због таквих нахођења одређених поткултура и долази до отпора према свим новим у друштву, чак иако су њихови ставови безопасни и не утичу на друштвени ток коме припадају, јер се у њима види потенцијална претња. Извесно је да се живот поткултура одиграва у условима конкретних друштвених околности, тако да судбина сваког друштва на известан начин одређује и судбину поткултуре. (Божиловић, 2009:17) При свим изменама које поткултуре доносе са собом, матична култура остаје неизмењена, док се тинејџери остварују преко њих у потрази за својим местом у свету, прихватајући и одбацујући ставове и веровања родитељске културе, имајући могућност да размишљају и бирају према својим интересовањима и вршећи селекцију учествују активно у животу друштва изабравши једну од данас многобројних варијанти културе. 2

II Метал поткултура - Историја жанра - О метал поткултури и металцима се не може говорити без разумевања и познавања корена и претеча самог метала као музичког жанра јер је он основни елемент према чијим су се карактеристикама и темама креирала и остала обележја метала. Први кораци ка стварању метала као жанра почињу 1968. и 1970. године, под утицајем блуза и психоделичног рока. Дестилацијом ставова ових жанрова и додавањем агресивнијих, маскулиних и пролетерских, почиње да тиња музичка артикулација снаге (Walser, 1993:2). Оно што је било кључно у развоју метала лежи у настанку педала за ефекте и изузетно снажних појачала, посебно компаније Marshall, чије су могућности до тада биле незамисливе (Бортвик и Мој, 2010:175). Важност ових иновација на пољу музичке технике допринела је изразу тих агресивних ставова, посебно почев од 1969. године, када британски блуз бенд Earth мења назив у Black Sabbath и, још увек под утицајем блуза, ствара сопствени звук, чија ће основа касније бити главна подлога свих метал бендова. Учестало коришћене тзв. ђавоље ноте од стране гитаристе Тонија Ајомија, која је у средњем веку била забрањена због веровања да могу призвати нечисте силе, мрачни текстови и гротескни омоти албума, инспирисани књижевним делима Едгара Алана Поа, одмах су повезани са сатанизмом и додељен им је епитет дионизијског и хаотичног (Weinstein, 2000:35). Иако је овај бенд изазвао највише медијске пажње, треба поменути бендове Led Zeppelin и Deep Purple, који су се развијали у исто време када и он и сматрани класичним металом. Black Sabbath 3

Led Zeppelin сматран је бендом који је свирао метал пре него што је званично добио ту етикету, али се бенд са тиме није сложио, што највише показује изјава њиховог певача Роберта Планта на питање да ли сматрају да је први албум припадао тврдом звуку: То није био хеви метал... То је било етерично, што је по многим музичким теоретичарима и тачно, узевши у обзир да су песме са њиховог првог албума прожете многим жанровима попут северноафричког фолка, прогресивног рока и блуза, са којим ће већина бендова до краја осамдесетих прекинути све везе. За разлику од Led Zeppelin-а, Deep Purple креће у правцу агресивнијег звука, много карактеристичнијег за метал, који прати традицију блуз солирања и везивања тонова, али истовремено уводе виртуозитет под утицајем класике, што се може запазити у сложеним деоницама њиховог гитаристе Ричија Блекмура и клавијатуристе Џона Лорда, а што ће оставити трајан утицај на метал у периоду који следи (Бортвик и Мој, 2010:177). Ова ера класичног метала траје до 1976. године и до тада још увек траје процес дефинисања шта јесте, а шта није метал, па стога многи бендови, попут Aerosmith-а и Kiss-а, никада нису добили звање класичних метал бендова. Уследио је нови, громовити талас британског метала, који је до изражаја највише дошао у периоду од 1976. до 1980., са представницима: Iron Maiden, Judas Priest и Motorhead, који су до данас одржали изузетну популарност међу металцима. Сваки од поменутих бендова имао је сопствени, специфичан звук, али их све карактерише много већа брзина и агресивност у свирању, која ће касније у великој мери инспирисати speed и trash метал, који се упоредо са glam металом јављају почетком осамдесетих. У почетку је glam метал имао знатно већу публику од trash-а, због свог специфичног стила облачења који је од стране мушког дела публике и музичара подразумевао шминкање и облачење у одећу до тада само склону женама, на тај начин доприневши друштвеној еманципацији, али је своју највећу славу уживао само до средине осамдесетих, када се нагло гаси. Треба напоменути да је сваки старији поджанр метала, па и glam, преживео до данас, наравно, у нешто измењеном облику и стапањем са осталим поджанровима, док су неки, попут trash-a опстали до данас, са константним растом аудијенције и минорним изменама по питању музичких одредби. 4

- Стил - Кодекс облачења металаца мењао се упоредо са музиком, прихватајући њен темперамент и бруталност, што је довело до разноврсности стилова облачења; сваки нови поджанр добио је нови стил, њему својствен. Чланови метал поткултуре гаје изузетно поштовање према музичарима који свирају у њиховим омиљеним бендовима и често их идеализују као хероје метала који немају никакву жељу за комерцијализацијом, већ се у потпуности посвећују музици и концертима, па стога није необична чињеница да управо ти хероји диктирају начин облачења тиме што фанови прате њихов узор носећи исте фризуре и одећу попут њих. Из ране фазе метала остало је најупечатљивије обележје, које ће опстати до данас, али нешто мање популарније: дуга коса. Први који даје пример дуге косе јесте бенд Black Sabbath, чијим ће стопама осим фанова поћи и каснији веома популарни бендови попут: Iron Maiden, Metallica, Slayer и многих других. За време glam метала овај тренд опстаје, али добија иновације попут фарбане и тапиране косе које, као ни жанр који их је промовисао, неће бити дугог века. Једини материјали сматрани достојним за изражавање овако агресивног става и слободног начина живота од стране металаца су кожа и тексас, који су до тада били углавном обележја бајкера и рокера, као и припадника тзв. поткултуре коже, која је на тај начин изражавала своју геј сексуалну оријентацију. У складу са овим поткултурама, које су живеле изван главног тока и прихвататиле номадски начин живота, првенствено бајкерима, метал симболично позајмљује нека њихова обележја, на тај начин изражавајући став који је пропагирала музика. Највеће заслуге за популарисање ове иновације у начину облачења унутар метал поткултуре припадају бенду Judas Priest, чији се певач Роберт Халфорд први појављуje у кожним костимима, почев од 1976., инспирисан поткултуром коже, желећи на тај начин да изрази своје фрустрације које су биле последица скривања своје сексуалне оријентације, али су и остали бендови новог таласа британског метала већином носили кожу у том периоду развоја ове поткултуре. 5

Iron Maiden Judas Priest Након тог периода постаје устаљено ношење кожних јакни са нитнама, кожних наруквица и каишева који су често били пуни сребрних бодљи. Осим ових аксесоара, постало је учестало ношење мајици са именима и логоима бендова, што је, поред дуге косе, постала најпрепознатљивија ствар у металу. На овај начин су бендови били промовисани и истовремено се успостављала све већа веза између металаца, који су иначе важили за поткултуру у којој је присутна алијенација, како у односу према осталим поткултурама, тако и у међусобном односу унутар групе. Популарне су и тексас јакне, често са поцепаним рукавима и закрпама на којима се налазе имена бендова и често цитати омиљених музичара, тесне црне или плаве фармерице или војничке панталоне, комбиноване са All Stars патикама или кожним чизмама DrMartens, познатијим међу металцима као старке и мартинке. За време ере glam метала, осим новитета по питању фризура, прихваћена је и шминка заједно са тесним женским хеланкама и каубојкама, док је целокупна одећа, за разлику од претходних епоха где су црна и плава биле доминантне, сада била роза и љубичаста, често са тзв. леопард принтом. Многи металци су одбацили овај поджанр који по њима није био уопште у складу са ставовима које је метал заступао: одједном се у поткултури у којој су доминантни били мачо мушкарци појавио тренд облачења у женску одећу и лакирања ноктију. Упркос отпору многих, glam стил је доживео велику популарност, а ускоро су и почела објашњења музирача о томе шта их је навело на ову радикалну промену у кодексу облачења. Главни мотиви су били изазивање што више реакција и добијања медијске пажње без икаквог дубљег симболичког значења, али је било и оних који су као своје разлоге навели да најслободнија и отворенија ствар којом можете показати свој жесток став јесте облачењем у одећу своје мајке, сестре или девојке, чиме рушите све постојеће норме и важеће вредности по питању полова у друштву. 6

Twisted Sister Још један битан поджанр који ће утицати на развој савременог стила у металу јесте power метал, што би у преводу дословно значило моћни метал. Као и остали, он ће развити сопствени тренд облачења у ренесансну и средњовековну одећу, укључујући широке кошуље без дугмади, кожне панталоне и разне врсте плаштева, што је све у складу са његовом тематиком чије тежиште чине епски догађаји, често прожети низом фантастичних мотива попут змајева, чудовишта и старих митова и легенди. Треба напоменути и да су свим овим поджанровима заједничка обележја тетоваже и пирсинзи, која нису толико неопходна, али су присутна од самог почетка развоја метала. Тетоваже углавном покривају велике површине (целе руке познате као фул слив, груди и леђа) и обично приказују теме којима се музика бави, као и имена самих бендова. - Друштвени и политички аспект - Heavy метал је у последњих четрдесет година постао светски феномен који се није налазио у оквиру једног места и друштва, већ је од самог почетка био доступан свакоме ко је желео да буде део овог феномена, без обзира на порекло, друштвену улогу и положај, али иако није имао тенденција, као ни било која друга поткултура, да окупи једну специфичну циљну групу, то се ипак догодило. Њени припадници су од њеног самог настанка у Великој Британији и САД били претежно белци, радничке класе, без универзитетског образовања, између петнаест и двадесет и пет година (Стјуарт и Мој, 7

2010:179). Они су у потпуности имали компатибилност са мачо ставовима метала, одговарали пролетерском менталитету, а истовремено имали склоности ка дивљем и слободном начину живота. Посебну пажњу је у раним годинама развоја метал добијао највише из малих индустијских градова, где је био једина светла тачка и кратак бег од напорног радног дана. Може се рећи да метал и поред све своје отворености и слободе има и своју не тако отворену, чак крајње херметичну страну, која се најбоље огледа у високом степену нетолеранције ка осталим музичким жанровима и положају жене у самој поткултури. Сукоби са осталим поткултурама нису ретки, а најчешћи узроци су вређање музике и бендова, као и самог стила који металци доживљавају као заштиту. Многи дечаци који пролазе кроз тешке периоде у одрастању, бивају малтретирани од стране вршњака или се суочавају са породичним проблемима, осећају да им одећа која је својствена металцима пружа осећај сигурности и подршку. Осим тога што гаје нетрпељивост према другим стиловима и музици, сами музичари тврде да припадници heavy метал заједнице нису најотворенији када се ради о новинама унутар музике и да иновације прихватају тешко, бар у последњих десет година, када је развој метала као музике пошао у поетичнијем правцу, што потврђује постојање све више прогресивних метал бендова. Још једно од спорних питања јесте које место жене заузимају у савременој метал заједници и какав је њихов положај био од самог почетка. У агресивним музичким поткултурама попут метала, где су мушкарци знатно доминантнији, женама припада прилично маргинална позиција. На самом почетку су постојале само као групи, девојке које путују са групама и у потпуности се посвећују члановима бенда, што никада није био претерано поштован положај, с обзиром да су бендови, водећи начин живота својствен рок звездама, врло брзо мењали групи девојке, не придајући им велики значај. Како је самосвест жена у металу расла, средином седамдесетих се јављају и први бендови, али је чињеница да ниједан женски метал бенд није постигао успех светских размера, док су већ тада жене биле прихватљивије као обожаватељке од стране осталих фанова. Битно место су заузимале у тематици ране ере метала, чија се лирика у великој мери бавила женама, које су се, након отпора који им је пружен у музичком смислу, окренуле другим жанровима попут панка, где су њихови напори били знатно запаженији. С обзиром да метал настаје на самом завршетку деценије љубави, као потпуна супротност хипи поткултуре, приписане су му бројне политичке конотације којих у стварности није било, чему сведочи изјава Алиса Купера, озлоглашеног метал извођача, који је, после Black Sabbath-а, изазвао највише отпора од стране родитеља младих металаца, као и цркви, да су бендове више занимали стрипови и испијање пива од било каквог духовног и политичког покрета. 8

Укупна слика метала ипак није одређена овим јер се морају узети у обзир теме које су бендови обрађивали, а које су укључивале разне проблеме, како друштвене, тако и индивидуалне. Не нудећи никакво конкретно решење, са понекад врло песимистичним тоном, нису указивали на политичке проблеме, већ су акценат ставили на стање појединца, на његова осећања, међу којима су и бес и незадовољство. Још увек без јасно дефинисаног става по питању режима државе и власти, успели су да окупе све оне који нису били у потрази за тиме, највише младе. Излети на ливадама, цвеће, љубав и мир у свету нису интересовали металце, који су имали харизму нечег сивог, оловног и суморног, што је будило асоцијације на тешки метал. (Божиловић, 2009: 95) - Метал данас - У последњих двадесет година у металу је дошло до неколико великих промена по питању музике, стила и ставова, што је у великој мери заслужно за његов опстанак као популарног поткултурног стила, али је истовремено задржано и много изворних обележја по којима је остао препознатљив. Као и свака друга поткултура, имао је своје успоне и падове по питању популарности услед изненадне појаве нових стилова, посебно након 1990. када се налази у сенци гранџа, кога многи сматрају поджанром метала због својих енергичних гитарских деоница пуних јаке дисторзије, иако представници овог жанра поричу везе са heavy металом, наводећи да он жели да им се пришије јер покушава да преживи упркос паду у популарности. Метал се заиста налазио у стању кризе након своје велике славе у осамдесетим и када се мислило да је његово време прошло и да је стагнација почела код trash метала, појавили су се нови екстремни поджанрови који су поткултуру подигли на сасвим нови ниво. Под овим поджанровима подразумевају се black, death и nu-metal. Black и death почињу да се развивају још у осамдесетим, али до изражаја долазе тек средином деведесетих и почетком двехиљадитих, а преведени на српски значе црн метал и метал смрти. Одликују их вокали који највише подсећају на режање и вриштање, док је музика изузетно мрачна, са понекад врло брзим ритмовима, карактеристичним за speed метал. Они привлаче велику пажњу, како од стране фанова, тако и од стране медија, што је највећим делом последица њиховог отвореног причања о сатанизму као својој идеологији и признавању злочина попут убистава и паљења цркава, као и других симбола хришћанске вере. Њихов стил постаје препознатљив по црно-белој шминци и пентаграмима, док кожну одећу и дугу косу наслеђују од својих претходника. 9

Gorgoroth Limp Bizkit Nu-метал је засигурно најзаслужнији поджанр за одржавање метала током двехиљадитих до данас као популарног стила. За разлику од већине поткултура које убрзо након свог настанка почињу мешање са осталим поткултурама, метал одолева том стапању све до средине деведесетих, када се појављује nu-метал, који комбинује trash метал, гранџ, реп и фанк. Ова фузија жанрова је привукла не само металце, већ и припаднаднике хип-хоп поткултуре, захваљујући кодексу облачења који је подразумевао многа обележја хип-хоп поткултуре као што су бејзбол капе, широке панталоне и спортске патике, једном речју кежуал одећу. Мајице су задржале имена бендова, а још увек су биле присутне тетоваже и накит карактеристичан за метал. Музику у nu-металу не одликује посебан виртуозитет, већ се акценат ставља на ритмове и једноставне, агресивне гитарске деонице, док вокали у већини случајева подразумевају реповање. Осим поновног успона метала као жанра, променили су се и многи ставови који су метал у очима других приказивали као типично шовинистички. Жене су данас у металу равноправне са мушким делом и фанова и музичара, тако да су у последње две деценије поједини бендови са певачицама или женама музичарима достигли велики успех. Неке од њих су прихватиле мачо став и поистоветиле себе са жестоким момцима, док су друге задржале своју женственост и прихватиле моду метала, облачећи се у црно и носећи мајице бендова, али комбиноване са одећом која у основи није карактеристична за метал попут сукњи и хаљина. Сам стил металаца подлегао је великим изменама, па је препознавање металаца све теже због чињенице да многи прихватају само одређене делове стила или прихватају само одређене шаблоне понашања (посећивање концерата, куповање албума, блогови о металу на интернету), али је кодекс облачења код оних који у потпуности прихватају метал као своју поткултурно одређење и даље строго поштован, као и сама музика и музичари, што је показатељ да је метал један од најистрајних жанрова 10

који су настали под утицајем рока, што се може објаснити његовим сада већ традиционалним нормама којих су се многи чврсто држали. Промена која је најважнија по питању односа металаца и друштва као целине, јесте тематска промена музике, која је аутоматски имплицирала промену у ставовима и повећано интересовање за друштвени свет око себе. Наиме, све већи број бендова узима теме које нису обрађене или им није посвећено довољно пажње, претежно због личних уверења, али и зарад медијске пажње. Временом је музика добила и политички контекст, бавећи се стањем у свету, отворено критикујући многе личности и покрете, као и позивањем на радикалне промене у друштву. Сви наведени новитети су међусобно повезани и настајали су упоредо, а класичан пример су бендови попут SOAD, RATM и Otep, који осим тога што се бави политичким темама и спада у nu-метал у свом саставу има главни женски вокал. Теме које су најзаступљеније данас су у већини случајева дате кроз стање у коме се појединац налази, што је у духу ране ере метала, која је осећања и проблеме са којим се свакодневне особе суочавају стављала у први план, па су тако друштвени проблеми попут сиромаштва, незапослености, ратова и криза дати из перспективе појединца. III Металци у очима других Као што је већ поменуто, од самог почетка развоја металаца као засебне поткултуре унутар друштва, медији, религије и многи политички покрети изразили су огроман отпор и незадовољство према младима који себе сматрају члановима метал заједнице, а посебно према музичарима који су свирали метал, наводећи да он лоше утиче на омладину и ремети морална начела цивилизованих људи. Организација која је међу првима осудила метал је PMRC (Parents Music Resource Center), настала 1985. године у Америци. Заговарала је цензурисање одређених музичких садржаја, првенствено одређене рок и метал песме, што је наишло на велико противљење музичара, како оних који су били извођачи на њиховој листи прљавих песама, тако и осталих који су се залагали за слободу изражавања. Намера PMRC-а је била стављање налепница на омоте албума како би се оне етикетирале по њиховом садржају: О за окултне теме, С за сексуално експлицитне садржаје и Д за садржаје који помињу или упућују на коришћење дроге. Лако је уочљиво да је ова органзација у потпуности подржавала став који се о металу у јавности створио петнаест година пре њеног оформљења. Бендови на почетку седамдесетих су често били присиљени на отказивање свирки и концерата због протеста грађана или цркве града у коме су гостовали. Многи аутори попут Боба Ларсона пишу књиге у којима отворено говоре о томе да су са физиолошког, психолошког и теолошког аспекта дошли 11

до закључка да је метал окултистичка музика, као и да музичари током концерата имају магијску моћ над публиком. Такође се у многобројној литератури може наићи на могућност призивања демона који могу деловати на свакога ко је имао прилике да се сусретне са овом врстом музике. Параноја, међутим, не потиче само од религијских мотива, већ и од реалних, што наводи Стив Гланц у својој изјави о групи Kiss, у којој се помиње њихова огромна контрола над публиком коју је група стекла масовним промовисањем правећи Kiss индустрију у којој се производило све на шта је могло бити стављено име бенда. Ипак, највећа одбојност према металу потицала је управо од страха према окултном и магијском, упркос многим другим предрасудама. Да би се проверило колико су поменуте предрасуде које се тичу чланова метал заједнице преживеле међу онима који њој не припадају, ивршено је анкетирање стотину испитаника, старости између шеснаест и двадесет и пет година, у циљу бољег увиђаја у однос младих према метал поткултури. На питање: Да ли сматрате да су чланови метал поткултуре уско повезани са сатанизмом?, чак 88% испитаника је одговорило негативно, у већини случајева наводећи да и сами у својој околини имају прилике да се сусретну са металцима, те да причају из личног искуства. Дванаест процената је одговорило потврдно, позивајући се углавном на дела аутора и општи утисак, стечен на основу визуелног дела метал поткултуре. Ово је изузетно охрабрyјућа чињеница која указује на све већу информисаност младих и превазиђености средњовековних веровања у негативан утицај поједине музике, као и предзнак да стварни проблеми алијенације, који су у поткултурама присутни, полако почињу да нестају у савременом друштву које је изложено свакодневним променама од којих су поједине, попут све веће могућности брзог добијања верификованих података, очигледно добре. IV Металци о себи Ђавољи рогови, шутке и вртење главом познато као headbanging у очима осталих изгледају бесмислено и опасно, док металци то из своје перспективе виде сасвим супротно. Главна аргументација оних који метал виде као сатанистички покрет јесу управо ови обичаји за које металци имају сасвим прихватљива објашњења. Наиме, симбол рогова је заправо италијански знак којим се отклања урок, познат као малоик. Певач Рони Џејмс Дио је провевши детињство на Сицилији често виђао како његова баба користи овај знак који му се веома допао, па је одлучио да га користи током својих наступа, на тај начин стварајући сопствени, оригиналан стил и препознатљиве покрете. Овај симбол је убрзо прихваћен од стране металаца широм света, док су, за разлику од осталих жанрова који имају свој плес, 12

металци креирали различите концертне обичаје попут сурфовања кроз публику, зида смрти и шутки, које подразумевају скупљање у круг и гурање људи око себе, што може деловати агресивно и непријатељски, али се онима који падну увек прво помаже да устану пре настављања, што сведочи да се ради о чистој адреналинској игри кроз коју металци испољавају све своје нелагодности који доживљавају,без намере да икога повреде, изражавајући на тај начин поштовање бенду на чијем се наступу одвија овај плес. Музичари признају да често укључују мотиве који могу подсећати на дионизијски култ, али да је то све у сврху постизања веће пажње, сматрајући да одабиром таквих табу тема привлаче велики број фанова. Класичан пример представља Том Араја из бенда Slayer који на својe логoe често ставља пентаграме, а који је на питање да ли нас заиста Бог мрзи, као што он говори у својој истоименој песми, одговара: Не, не мрзи нас... То је једноставно добар наслов песме који ће многе изнервирати и заинтригирати. Ово је само једно од многих изјава музичара који покушавају да одбране своје право на изражавање, као и да објасне да метал нема увек озбиљан тон и претњу, већ је понекад вид забаве без икаквих скривених конотација, попут осталих жанрова прожет метафорама, алегоријама и осталим начинима испољавања своје маште и повезивања исте са стварним догађајима у којима остали могу да се пронађу. Певач бенда Twisted Sister Ди Снајдер је приликом сведочења по питању ценсурисања испред PMRC-а изјавио: Осећам огромну одговорност према публици и као што сам навео-не снимам ништа иза чега не могу стати у потпуности. Не певам о дрогама, сексу, алкохолу. Не заговарам сексизам, употребу дрога, стога и не пишем о тим стварима. Пишем само о стварима у које верујем. Наравно, увек постоје екстремисти, који су у овом случају припадници black метала у Норвешкој који пропагирају уништење хришћанства, паљење цркава и сатанизам као светско уређење у коме само победници имају место. Бендови попут Mayhem, Burzum и Gorgoroth су класични примери, али оно што се мора узети у обзир јесте историја ове земље и преживљавање миленијумске мржње према хришћанској вери. Себе сматрају викинзима, великим ратницима попут својих предака, и имају мисију уништења и поновног успостављања надмоћи коју су њихови преци имали, тако да сама музика у њиховим веровањима игра веома малу улогу. Ради потврђивања тезе о учинку метала у веровањима металаца из Норвешке, урађења је слична анкета као са припадницима осталих поткултура: Да ли мислите да је сатанизам високо заступљен у металу и да ли Вас лично интересује окултно? Са истим бројем испитаника, али овога пута искључиво чланова метал поткултуре, резултати су били следећи: 98% испитаника је одговорио са не, док су само два испитаника одговорила потврдно. Само 5% је изјавило да их окултно интересује, што у 13

великој мери показује да конкретно у Србији нема великог броја металаца који показују икакве склоности које су им се у прошлости због разних стереотипа приписивале. V Закључак Овај свет захтева квалитете младости; не као животног период, већ стања свести, снагу воље, машту, превласт храбрости над стидљивошћу, жеље за авантуром, а не за лагодним животом. - Роберт Ф. Кенеди Младе не треба осуђивати због њиховог избора, посебно када је реч о сазревању младог човека као личности, макар тај избор понекад био и погрешан. Сваки облик изражавања подједнако учествује у оформљавању личности, стила и културе које ће се будући припадник активног дела друштва придржавати. У складу са овим нема ни суштински штетних поткултура; чак и девијанте поткултуре представљају пример онога што не спада у нормално понашање и у односу на њих млади могу да уоче оно што је заиста за њих штетно. Бунтовништво, необично облачење и неразумљиви обичаји су у већини случајева фаза ка сазревању и остварењу капацитета који сваки млади човек поседује и не треба их се плашити, већ им прићи са објективним ставом, иако због генерацијског јаза то често бива немогуће. Последица глобализације као културног процеса савременог доба огледа се и у томе што се ствара све већа повезаност између младих која доводи до њиховог међусобног разумевања и стварања једне јединствене заједнице унутар које се свако опредељује за идеологију у виду поткултуре. У прошлости су многе од њих биле омаловажаване, осуђиване и одбачене од стране старијих, али временом, развојем свих поткултура, па и метала конкретно, показало се да оне не утичу на целокупну друштвену свест појединаца, да ни музика, нити стил не могу утицати на оне који својевољно не прихватају њихова обележја, већ да избори које појединац направи и заједница којој одлучи да се придружи нису ништа друго него његова лична одлука. Та одлука често може укључивати различита веровања која нису у опсегу поткултуре, али ако особе које их заступају припадају одређеној групи, то се често групи и приписује, као нешто наметнуто, а не као свесни избор појединца. Примећује се ипак велики помак у свести младих и њихових односа према различитим поткултурама, што се јасно може приметити у анкети спроведеној по питању, сада већ јасно застареле, предрасуде о металцима као сатанистима и противницима вере. Ова предрасуда је само једна од многих, а није својствена ни само металу, већ и осталим музичким поткултурним жанровима попут хип-хопа, техна и других, коју су истовремено, као и метал, оптуживани и за промовисање алкохолизма, материјализма, дрога и расне дискриминације, али обрађивање и истраживање свих врста 14

предрасуда и стереотипа (заједно са пореклом и разлогом њиховог настанка), који постоје у друштву о поткултурама, захтевало би много више од једног ауторског табака. На овај начин и треба уклањати предрасуде, застарела мишљења која нису базирана на реалним чињеницама и подацима, што је био и примарни циљ и тема овог рада: објективно приказивање и објашњење како метала, тако и осталих поткултура, док на свакоме остаје да створи сопствено мишљење и да одлучи да ли ће оно бити базирано и тумачено према реалном стању ствари или ће о књизи бити суђено по корицама. Јован Дучић Кад би младост имала филозофију стараца, на свету не би било ниједног сунчаног дана. - 15

Литература Бортвик, С. [2010], Популарни музички жанрови, Клио, Београд. Валсер, Р. [1993], Running with the Devil: Power, Gender and Madness in Heavy Metal Music, Weslenyan University Press, Hanover. Вејнстајн, Д. [1993], Heavy Metal: The Music and Its Culture, Da Capo Press, Cambridge. Ђорђевић, Р. [2002], Лексикон поткултура, Зограф, Ниш. Коковић, Д. [2005], Пукотине културе, Прометеј, Нови Сад. Хебдиџ, Д. [1980], Поткултура: значење стила, Рад, Београд. Ђорђевић, Д. [1996], Социологија forever, Ученичка задруга Гимназије Светозар Марковић, Ниш. Божиловић, Н. [2009], Изван главног тока: Социологија музичких поткултура, Нишки Културни Центар, Ниш. 16