Издавач: Учитељски факултет, Београд Уређивачки одбор:

Transcription

1 Издавач: Учитељски факултет, Београд Уређивачки одбор: др Вера Ж. Радовић, главни и одговорни уредник Учитељски факултет у Београду, Србија др Оливера Ђокић, извршни уредник Учитељски факултет у Београду, Србија др Сорен Ехлерс Департман за образовање у Архусу, Данска др Нобухиро Шиба Универзитет у Токију, Јапан др Биљана Белоти Мустецић Факултет образовних наука у Гранади, Шпанија др Франческо Арчидијаконо Универзитет за образовање наставника у Бјену, Швајцарска др Здислава Зацлона Виша педагошка школа у Новом Сончу, Пољска др Ви Тионг Сеа Педагошки факултет, Универзитет у Мелбурну, Викториа, Аустралија др Недељко Трнавац Филозофски факултет у Београду, Србија др Радмила Николић Учитељски факултет у Ужицу, Србија др Јасмина Ковачевић Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду, Србија др Биљана Требјешанин Учитељски факултет у Београду, Србија др Марко Мархл Педагошки факултет у Марибору, Словенија др Данијела Костадиновић Учитељски факултет у Београду, Србија др Ивица Радовановић Учитељски факултет у Београду, Србија др Радован Антонијевић Филозофски факултет у Београду, Србија др Мирослава Ристић Учитељски факултет у Београду, Србија др Деан Илиев Педагошки факултет у Битољу, Македонија др Ана Вујовић Учитељски факултет у Београду, Србија др Зорана Опачић Учитељски факултет у Београду, Србија др Зорица Цветановић Учитељски факултет у Београду, Србија др Анте Колак Филозофски факултет у Загребу, Хрватска др Вучина Зорић Филозофски факултет у Никшићу, Црна Гора др Биљана Сладоје Бошњак Филозофски факултет у Источном Сарајеву, Босна и Херцеговина др Сања Благданић Учитељски факултет у Београду, Србија др Маријана Зељић Учитељски факултет у Београду, Србија др Невена Буђевац Учитељски факултет у Београду, Србија др Дејан Вук Станковић Учитељски факултет у Београду, Србија Секретар редакције: Милица Манојловић Лектура и коректура: Владимир Вукомановић Растeгорац Владислава Станишић Александра Бошњаковић Преводиоци: Марина Цветковић, др Ана Вујовић, мр Маријана Папрић Технички уредник: Зоран Тошић Стручни сарадник: Љубица Гвоздић Дизајн насловне стране: Ненад Малешевић Илустрација на корицама: интерпретација орнамента из манастира Градац (1270. година) Штампа: PLANETA PRINT, Београд Адреса редакције: Учитељски факултет, Краљице Наталије 43, Београд Телефон: 011/ лок. 128; Факс: 011/ Претплате слати на текући рачун бр , позив на број , са назнаком за часопис Иновације у настави. Излази четири пута годишње. Министарство за информације Републике Србије својим решењем број 85136/83 регистровало је часопис под редним бројем 638 од 11. III 1983.

2 Publisher: Teacher Education Faculty, Editorial board: Vera Ž. Radović, PhD, editor-in-chief Olivera Djokić, PhD, managing editor Søren Ehlers, PhD University of Aarhus, Denmark Nobuhiro Shiba, PhD University of Tokyo, Japan Biljana Belloti Mustecic, PhD University of Granada, Spain Francesco Arcidiacono, PhD University of Teacher Education in Bienne, Switzerland Zdzislawa Zaclona, PhD State Higher Vocational School in Nowy Sacz, Poland Wee Tiong Seah, PhD Melbourne Graduate School of Education, The University of Melbourne, Victoria, Australia Nedeljko Trnavac, PhD Radmila Nikolić, PhD University of Kragujevac, Republic of Serbia Jasmina Kovačević, PhD Biljana Trebješanin, PhD Marko Marhl, PhD University of Maribor, Republic of Slovenia Danijela Kostadinović, PhD Ivica Radovanović, PhD Radovan Antonijević, PhD Miroslava Ristić, PhD Dean Iliev, PhD University of Bitola, FYR of Macedonia Ana Vujović, PhD Zorana Opačić, PhD Zorica Cvetanović, PhD Ante Kolak, PhD University of Zagreb, Republic of Croatia Vučina Zorić, PhD University of Montenegro, Montenegro Biljana Sladoje Bošnjak, PhD University of Eastern Sarajevo, Bosnia and Herzegovina Sanja Blagdanić, PhD Marijana Zeljić, PhD Nevena Budjevac, PhD Dejan Vuk Stanković, PhD Secretary: Milica Manojlović Proof readers: Vladimir Vukomanović Rastegorac Vladislava Stanišić Aleksandra Bošnjaković Translators: Marina Cvetković, MA, Ana Vujović, PhD, Marijana Paprić, MA Technical editor: Zoran Tošić Consultant: Ljubica Gvozdić Cover design: Nenad Malešević Cover illustration: interpretation of the ornament from the Gradac Monastery (1270) Print: PLANETA PRINT, Belgrade Address of the editorial board: University of Belgrade, Teacher Education Faculty, Kraljice Natalije 43, Belgrade, Serbia Telephone: , ext. 128; Fax: Bank account number: , call at , The payment list should include the following: for the periodical Teaching Innovations. The periodical is issued four times a year. Ministry of Information of the Republic of Serbia, by its rescript number 85136/83 registered the periodical under the ordinal number 638 from 11/03/83.

3 Реч уредника Поштоване колегинице, поштоване колеге, Част нам је и задовољство да Вас позовемо да будете наши сарадници аутори и рецензенти научних и стручних радова у часопису Иновације у настави, који издаје Учитељски факултет Универзитета у Београду. Чињеница да је од оснивања часописа протекло више од тридесет година, његов садашњи рејтинг (на листи је научних публикација Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС у категорији М52) и настојање уређивачког одбора да квалитетом радова тај рејтинг подигне указују на то да часопис Иновације у настави има дугу традицију, да су континуитет и актуелност његови квалитети, а свакако показује како он поседује потенцијал да и у будућности напредује. У Иновацијама објављујемо прегледне и оригиналне истраживачке радове из наука и научних дисциплина које третирају наставни процес на свим нивоима васпитања и образовања (од предшколског васпитања до целоживотног образовања) у циљу његовог унапређења и модернизације. Опште информације о часопису са Упутством за ауторе и стандардима за припрему рада налазе се на сајту Учитељског факултета у Београду ( Обавештавамо Вас да је од броја 1/2014 часопис доступан и у електронској форми (на сајту Учитељског факултета у Београду). Са вером у успешну сарадњу, Срдачан поздрав, др Вера Ж. Радовић главни и одговорни уредник

4 Word of editor-in-chief Dear colleagues, It is our great pleasure and honour to invite you to be our associates authors and reviewers of scientific and research papers in the Teaching Innovations periodical, issued by the University of Belgrade, Teacher Education Faculty. The fact that our periodical has been published more than thirty years, its current rating (categorised as M52 in the list of scientific publications of the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia) and the intention of the editorial board to further improve its rating through the quality of papers show that the periodical Teaching Innovations has a long tradition based on the qualities of continuity and actuality, and a potential to continue developing. The Teaching Innovations periodical publishes systematic and original research papers related to sciences and scientific disciplines dealing with the teaching process at all levels of pedagogical and educational work (from pre-school pedagogical work to life-long learning) with the aim of its improvement and modernisation. General information about the Periodical with the Instructions for the authors and standards for paper preparation are placed on official website of Teacher Education Faculty, University of Belgrade ( Please note that the Periodical is available in the electronic form (at the site of the Teacher Education Faculty in Belgrade) starting from issue No. 1/2014. Looking forward to successful cooperation, Sincerely Yours, Vera Ž. Radović, PhD, Editor-in-chief

5 НАУКА РЕЛИГИЈА ОБРАЗОВАЊЕ Уредници Темата: др Мирко Дејић Учитељски факултет, Универзитет у Београду, Србија др Миодраг Вуковић Учитељски факултет, Универзитет у Београду, Србија SCIENCE RELIGION EDUCATION Issue Editors: Mirko Dejić, PhD University of Belgrade, Teacher Education Faculty, Belgrade, Serbia Miodrag Vuković, PhD University of Belgrade, Teacher Education Faculty, Belgrade, Serbia

6 СAДРЖАЈ 2/15 др Станоје Ивановић Образовање између религије и секуларизације др Зоран Видојевић Хуманизам, образовно-васпитни процес и социјална пустош др Љубивоје Стојановић, др Вера Ж. Радовић Корелација вере и знања у васпитању и образовању др Весна С. Трифуновић Дехристијанизација модерних друштава и хришћанско васпитање др Вучина Зорић Морал и религија у прагматизму Џона Дјуија др Драгољуб Цуцић Принципи у физици и вера у њихову веродостојност др Мирко Дејић, др Саво Ћебић Најстарији руски (словенски) математички рукопис, дело монаха Кирика др Бошко Миловановић, др Хаџи Милош В. Видаковић Неопходност верског образовања за развој целосне личности Стевица П. Матко Утицај хришћанских вредности породичног васпитања на васпитање и образовање у друштву др Александар Тадић Реторика наставе о новом дидактичком утемељењу монолошке методе /приказ књиге/ Радмила Гава Један модел обраде народне приповетке Ђаво и његов шегрт у првом разреду средње стручне школe 109 др Мирослава Ристић Корисне веб-локације

7 CONTENTS 2/15 Stanoje Ivanović, PhD Education between Religion and Secularisation Zoran Vidojević, PhD Humanism, Educational-Pedagogical Process and Social Havoc Ljubivoje Stojanović, PhD Vera Ž. Radović, PhD Correlation of Faith and Knowledge in Pedagogical and Educational Work Vesna S. Trifunović, PhD Dechrisitianity of Modern Society and Christian Pedagogical Work Vučina Zorić, PhD Moral and Religion in Pragmatism of John Dewy Dragoljub Cucić, PhD Principles in Physics and Faith in their Authenticity Mirko Dejić, PhD Savo Ćebić, PhD Boško Milovanović, PhD Hadži Miloš V. Vidaković, PhD Stevica P. Matko The Oldest Russian (Slav) Mathematical Manuscript, Work of Monk Kirk Necessity of Religious Education for Development of the Whole Personality Influence of Christian Values of Family Upbringing on Pedagogical Work and Education in our Society Aleksandar Tadić, PhD Rhetoric of Education - On a New Didactic Foundation of Mono-logic Method /book review/ Radmila Gava A model of Tale Analysis Devil and his Novice in the First Grade of a Vocational School Miroslava Ristić, PhD Useful web sites

8 Уводна реч гостујућих уредника Многа истраживања указују на то да између религије и науке нема конфронтације, већ су оне компатибилне. Што је наука више напредовала, мудрост Створитеља и сићушност човека све више су расли. Доказани научни ставови не противурече Објављеним. Наука открива Творевину и само потврђује потребу за Творцем. То је давно открио псалмопевац, када је рекао: Небеса казују славу Божју, и дјела руку његовијех гласи свод небески. Образовање је морало да следи те трендове, да дели судбину човечанства, успоне и падове. Зато је изузетно важно како ће следеће време и следеће генерације одлучивати у овим интерферирајућим круговима (образовање, наука, религија), који се преклапају, или ће се преклапати у већој или мањој мери. Од тога ће зависити токови наше будућности и генерација које ће долазити после нас. Верска настава и, као алтернатива, грађанско васпитање постају реалност нашег школског система године, када се уводе као факултативни предмети у први разред основне и први разред средње школе. Од школске 2002/03. године добијају статус изборних предмета у основној и средњој школи. Како је верска настава укључена у школски систем, она мора бити у корелацији и сталној вези са другим предметима. Имајући у виду образовну и васпитну улогу школе у целини, различитости морају да се уважавају, али не смеју да се конфронтирају, јер то збуњује децу. Верска настава треба да прожима друге предмете и да им да духовну димензију. Вероучитељ мора да буде свестран. Да би објаснио Библију, он мора да познаје историју, географију, филозофију, биологију, математику, физику итд. Мора да буде способан да проналази додире са другим предметима и оправда поједина тврђења у области религије. Ако неко науком побија религијска тврђења, вероучитељ мора истом том науком да их оправда. Наука и религија морају да се прожимају кроз све наставне предмете и заједнички остварују васпитнообразовне циљеве. Излажемо укратко теме којима су се бавили аутори радова објављених у овом тематском броју: Станоје Ивановић у свом тексту,,образовање између религије и секуларизације говори о веома комплексном односу система образовања и религиозних погледа кроз целу историју цивилизације. Процес секуларизације, који је започео пре неких триста година, изгледа да је својим нарушавањем традиционалних религиозних и моралних норми довео цивилизацију у велику опасност. Деструкција и патологија социјалних механизама угушиле су многе духовне вредности. Аутор промишља о месту и улози религије у образовању, о утицају секуларизације на младе и долази до веома аутентичних одговора на ова горућа питања данашњице. 9

9 Зоран Видојевић у тексту,,хуманизам, образовно-васпитни процес и социјална пустош покушава да очисти појам хуманизма од свега онога што га у овом тренутку изопачава и оставља беживотним. Аутор се залаже за остварење реалистичког, делатног и критичког хуманизма од,,онтологије сивог ка,,приоритету смањивања зла. Он се залаже за обновљени хуманизам, који би био боља историјска алтернатива будућности. Аутор посебно анализира садашње потресно време транзиције и свега оног што је она донела друштвима у пропадању. А као најтеже погођени сегменти посрнулих друштвених структура јесу млади и институције образовања. Коаутори Љубивоје Стојановић и Вера Радовић у тексту,,корелације вере и знања у образовању истичу да су ова два појма неопходна у сваком васпитно-образовном процесу. Васпитање и образовање су право и обавеза сваког појединца, као и свих друштвених заједница. Зато је ова корелација императив, јер без ње образовање не може да буде успешно. Култура дијалога и култура надметања су услови стваралачких процеса. Треба избегавати негативне сценарије, сукобе вере (религије) и знања (науке). Погубан тренд оваквих сукоба показао се у минулом 20. веку. Весна С. Трифуновић у тексту,,дехристијанизација модерних друштава и хришћанско васпитање говори о опадању хришћанске традиције у оквиру јединственог европског образовног простора. Уместо хришћанског васпитања, његове традиције и вредности стварају се економске вредности, где тржишно оправдавање остаје доминантна, а негде и врховна вредност. У оваквим друштвима почиње заборав и губитак сећања на Бога. Вучина Зорић у тексту под називом,,морал и религија у прагматизму Џона Дјуија наглашава да данашњица, у време опште кризе система вредности, а посебно у области васпитања и образовања, изискује увид у познате ставове овог великог филозофа. Иако је по многим својим ставовима Дјуи изазивао и спорове и отпоре, аутор Зорић је бриљантним приказом расветлио многе значајне и мало познате аспекте Дјуиевог филозофског стваралаштва. Драгољуб Цуцић у тексту са насловом,,принципи у физици и вера у њихову веродостојност расправља о самом односу,,суштине и садржаја, то јест о почетку разумевања реалности која нас окружује. Принципи науке и духовних дисциплина се разликују јер први се могу оповргавати. У овом веома интересантном погледу на феномен принципа долази се до питања да ли заиста постоје принципи или се сви могу да сведу на један једини универзални принцип. Коаутори Мирко Дејић и Саво Ћебић представили су свој текст под називом,,најстарији руски (словенски) математички рукопис, дело монаха Кирика. Ово је изузетно занимљиво штиво из историје математике. Посебно је значајно што обрађује и осветљава прве (засад, колико знамо) православне почетке математичких достигнућа. Кирик је живео у 12. веку у Русији, и показао је велики ниво познавања астрономских и математичких наука не само своје ближе околине и саме земље у којој је живео него и шире. Такође је евидентно и познавање ранијих традиција које су доспеле до словенске цивилизације. Интересантан је однос православних цркава (Руске и Српске) према овој нумерологији и историји математике. Аутори су богато илустровали свој рад. Бошко Миловановић и Хаџи Милош В. Видаковић у тексту,,неопходност верског образовања за развој целосне личности истичу да је верско васпитање неопходна мера да би се могло доћи до циља. А циљ је стварање слободне и целосне личности. У закључку аутори недвосмислено се залажу за свој став да образовање не може да буде потпуно ако не садржи у себи елементе вере и естетике. 10

10 Стевица П. Матко у раду под називом,,утицај хришћанске вредности породичног васпитања на васпитање и образовање у нашем друштву истиче горуће проблеме нашег породичног васпитања. Аутор у овом раду говори о промишљеном ставу Светих отаца о давању важности вере у самом чину образовања. Ту се полаже темељ духовном животу кроз испуњење хришћанских вредности. Аутор се ослања на поставке учења Светог Јована Златоустог и Светог Николаја Велимировића. Аутор наглашава да је изузетно важно да се у раном детињству осети доживљај Божје љубави. Тек на тај начин јеванђелска истина духовно се веже за душу детета. Гава Радмила на веома инструктиван начин даје пример обраде народне приповетке,,ђаво и његов шегрт (у првом разреду једне средње стручне школе). Ауторка овог текста је поступно, корак по корак, и у складу са принципима и достигнућима савремене теорије књижевности, анализирала овај текст како би приближила поруку младим генерацијама. Кроз тумачење симбола и архетипова долази се до конкретне поруке која, без обзира на временски и цивилизацијски моменат, подразумева склад, сарадњу и договор међу генерацијама. Све ове теме су од велике користи наставницима и вероучитељима који васпитавају децу у заједничком школском систему, где су и општи наставни циљеви заједнички. Заједништво између науке и религије, за којим су аутори радова трагали, допринеће да се разумеју различити погледи на свет, који су, иако различити, истовремено и чврсто испреплетани. Користимо ову прилику да искрено захвалимо главном и одговорном уреднику часописа Иновације у настави др Вери Радовић, као и извршном уреднику др Оливери Ђокић на подршци и вољи да омогуће објављивање тематског броја часописа у којем су радови са садржајима у оквиру теме Наука, религија и образовање. Захвалност за велику техничку помоћ око прикупљања и сређивања радова дугујемо асистенткињи Милана Дабић. Коначно, уобличавање форме за штампање радова у овом тематском броју урадили су Милица Манојловић, секретар редакције часописа и Зоран Тошић, технички уредник, на чему им искрено захваљујемо. Гости уредници проф. др Мирко Дејић проф. др Миодраг Вуковић 11

11 UDC : Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр Рад примљен: Рад прихваћен: др Станоје Ивановић 1 Универзитет у Београду, Учитељски факултет Прегледни рад Образовање између религије и секуларизације Резиме: У раду се разматрају неки аспекти комплексног односа између религије и образовања. Током историјског развоја образовање је у већој или мањој мери повезано са религијом. Са процесима модернизације и глобализације долази до потискивања религије, што се одражава на морално стање у друштву и на развој личности. Под утицајем нових идеологија долази до нарушавања традиционалних вредности, ширења деструктивних и патолошких појава и гушења духовности. Уместо религије настају нови облици друштвене свести, под чијим је утицајем судбина човека све неизвеснија. Кључне речи: религија, верска настава, секуларизација. Summary In the paper, we are discussing some aspects of complex relation between religion and education. During historical development, education has been in greater or smaller extent connected to religion. In the process of modernisation and globalisation, religion has started to be neglected, and this has reflected on moral state in society and development of personality. Traditional values started to be destroyed, destructed and pathological changes started to appear and spirituality started to be extinguished due to the influence of new ideologies. Instead of religion, there are new forms of social consciousness, under which influence destiny of people becomes even more insecure. Key words: religion, religious education, secularisation. 1 st.ivanovic14@gmail.com 13

12 UDC : Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр Рад примљен: Рад прихваћен: Прегледни рад др Зоран Видојевић 1 Институт за друштвених наука, Београд Хуманизам, образовно-васпитни процес и социјална пустош 18 Резиме: Стање хуманизма као идеје и праксе главни је показатељ природе конкретног друштва, али и сваке цивилизације. Хуманизам је неспојив са злочинством, поготово масовних размера, људским понижењем и тортуром, с експлоатацијом и сваким обликом ропства. Свега тога има и у данашњем свету, и то у великим размерама. Зато се може рећи да је тај свет, по ономе што у њему преовладава, дубоко нехуман. Сама идеја хуманизма злоупотребљава се као средство за остваривање изразито нехуманих сврха, те тиме постаје изопачена. Али се она често претвара и у лошу апстракцију, као и у празни морализам, па тако бива беживотна. Цивилизација насиља, профита као апсолутне сврхе, освајања света свим средствима, које се приказује као његово ослобађање, не води само поништењу сваког облика хуманизма него и могућој светској катаклизми. Неопходна је реконструкција, као и обнова идеје и праксе хуманизма. Хитна је потреба заснивања реалистичког, критичког и делатног хуманизма, који не полази од обоготворења човека и метафизике добра, него од онога што се може назвати онтологијом сивог од несавршенства човека и заокрета ка приоритету смањивања зла, пре свега оног радикалног, као и сваког облика тешке патње и несреће. Реконструисани и социјално-духовном револуцијом без крвопролића обновљени хуманизам био би кључни састојак боље историјске алтернативе и вредносна основа ововременог процеса образовања и васпитавања. Систем бруталног капитализма, потирања социјалне правде и људског достојанства, а тиме и стварне слободе, у данашњој Србији, али и у многим другим земљама, озбиљно прети да поништи саму бит хуманизма. Етика позива и професије интелектуалаца налаже свеколико супротстављање таквом стању. Стручност без хуманости је погубна, хуманост без њој одговарајуће стручности немоћна. Кључне речи: критички хуманизам, образовање, васпитавање, брутални капитализам, смањивање зла. 1 1 zvidoje@gmail.com

13 Хуманизам, образовно-васпитни процес и социјална пустош Summary State of humanism as an idea and praxis is the main indicator of nature of the certain society and every civilisation. Humanism is by no means connected to crime, particularly massive crime, humiliation of people and torture, with exploitation and each form of slavery. All of this can be found in modern world, and in great extent. This is why we can say that the world is deeply inhumane due to the occurrences in it. The very idea of humanism is misused as means of realisation inhumane purposes and in this way, it becomes deformed. However, it is often transformed into bad abstraction, as well as bad abstraction and shallow morals, becoming in this way lifeless. Civilisation of violence, profit as absolute means, conquering the world by all means, which is shown as its freedom, does not lead to extinguishing all forms of humanism, but also about world cataclysm Reconstruction is needed, as well as revival of the idea and praxis of humanism. There is an urgent need of founding realistic, critical and dealing humanism is necessary, which does not start from Godly in man and metaphysic of the good, but something which can be called ontology of grey, imperfect man and turn to priority of evil reducing, first of all the radical one, as well as each form of severe suffering and misfortune. Reconstructed by social-spiritual revolution without blood, revival humanism would be the key ingredient of better historical alternative and value basis of the modern process of education and pedagogical work. System of brutal capitalism, neglected social justice and human dignity, and in this way real freedom in modern Serbia, and in many other countries, severely threatens to annihilate the very essence of humanism. Ethics of vocation and profession of intellectuals poses opposition to this state. Expertise without humanity is deadly; humanity without suitable aid is powerless. Key words: critical humanism, education, pedagogical work, brutal capitalism, reducing evil. 33

14 UDC 371.3:: Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр : Рад примљен: Рад прихваћен: др Љубивоје Стојановић 1 Универзитет у Источном Сарајеву, Богословски факултет, Фочa Висока школа струковних студија Миахило Палов, Вршац Прегледни рад др Вера Ж. Радовић 2 Универзитет у Београду, Учитељски факултет Корелација вере и знања у васпитању и образовању Резиме: Корелација вере и знања је могућа и потребна, подразумева прогресивну креативност свих стваралачких субјеката у васпитању и образовању. Свака једностраност је угрожавајућа чињеница којом појединци себе искључују из стваралачког процеса. Због тога је неопходно стално неговање културе дијалога и културе надметања у најпозитивнијем контексту, што доприноси стваралачкој успешности поред свих различитости које показујемо и са којима се сусрећемо. Васпитање и образовање истовремено су и право и обавеза сваке личности и свих друштвених заједница. Тамо где је успостављена добра корелација вере и знања стваралачка успешност појединца и заједнице је остварива, док тамо, где постоји несклад и сукоб између вере и знања, неминовно долази до две опасне једностраности, верског фанатизма и борбеног научног атеизма. Како је наше поднебље искусило трагизам једног и другог, уз не малу опасност неке нове једностраности данас, сматрамо да овај наш рад треба да подстакне све добронамерне ствараоце да промишљају и решавају корелацију вере и знања. Независно од нечијег опредељења, које нико никоме не може да наметне насилно, желимо да у први план ставимо одговорност сваког ствараоца (посебно у процесу васпитања и образовања деце и младих), која подстиче добронамерност. На тај начин све различитости добијају своју смислену меру, постају креативне чињенице у стваралачкој коегзистенцији одговорних и добронамерних стваралаца. Кључне речи: корелација, вера, знање, одговорност, добронамерност, васпитање, образовање agapije2013@gmail.com 2 vera.radovic@uf.bg.ac.rs 35

15 Корелација вере и знања у васпитању и образовању Summary Correlation of faith and knowledge is possible and needed and it means progressive creativity of all creative subjects in pedagogical work and education. Each single way is a destructive fact, which excludes individuals from the process of creating. This is why it is necessary to nourish culture of dialogue and culture of competition all the time in the most positive context, and this contributes to creative success apart from all the differences which we show and which we meet. Pedagogical work and education are at the same time the right and obligation of each personality and all social communities. In the places where there is a good correlation between faith and knowledge, creative success of and individual and community is likely to be realised, whereas in the places where there is disharmony and a conflict between knowledge and knowledge, there are unavoidably two dangerous kinds of one-sidednesses called religious fantaism and scientific atheism. Since, our area has experienced the tragedy of each of them, with danger of a new one-sidedness nowadays, our opinion is that this piece should provoke all good intentioned creators to ponder upon and solve the correlation between faith and knowledge. Without depending on someone s orientation, which cannot be posed violently, we want to stress responsibility of each creator (particularly in the process of pedagogical and educational work of children and the young), which provokes good intentions. In this way, all differences get appropriate measure, become creative facts in creative coexistence of responsible and good intentioned creators. Key words: correlation, faith, knowledge, responsibility, good intentions, pedagogical work, education. 45

16 UDC : :2-472 Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр Рад примљен: Рад прихваћен: Прегледни рад др Весна С. Трифуновић 1 Универзитет у Крагујевцу, Факултет педагошких наука, Јагодинa Дехристијанизација модерних друштава и хришћанско васпитање 2 Резиме: Далеко одмакли процес дехристијанизације модерних друштава, посебно друштава западног културног круга, која су, иначе, настала и развила се на хришћанској традицији, остварује снажан утицај на концепте и перспективе образовања. У новој парадигми образовања која уобличава такозвани јединствени европски образовни простор, хришћанске вредности су потиснуте, а централно место имају економске. Знање има цену, његово преношење и усвајање је саображено неолибералној стратегији развоја. Принципи ефикасности и тржишне оправданости образовања постају кључни; васпитање и, нарочито, хришћанско васпитање су потиснути у позадину: материјално је надвладало духовно. Улазак религије у образовне системе многих источноевропских друштава крајем деведесетих година, која су и тиме показивала намеру остваривања хармонизације са унијом развијених западних друштава није допринео исцељењу духовног начела у појединцу или његовој припреми за живот вечни. Веронаука је уведена у школе, међутим, није се променило суштинско деловање институционализованог образовања на појединце оно и даље настоји да човеков духовни живот доведе у ред деловањем на такозвану психичку периферију или карактер. Није препозната важност васпитања целовите личности чије срце је надахнуто и отворено за сећање на Бога. С друге стране, најшири социокултурни контекст у којем се одвија институционализовано образовање не ствара најповољније услове за надахнуће душе: образовање не припрема душу за спасење, већ за живот у земаљској равни у којој уређивање духовног живота уступа пред уређивањем тварног живота. Кључне речи: модерна друштва, глобализам, вредности, васпитање, хришћанско васпитање dimitrije95@ptt.rs 2 Припремљено у оквиру пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије (179013), који се изводи на Универзитету у Нишу Машински факултет, а финансира га Министарство за науку и технолошки развој РС. 46

17 Дехристијанизација модерних друштава и хришћанско васпитање Summary The process of dechristioanitianisation of modern societies has gone far away, particularly of societies of Western cultural circle, which have appeared and developed on Christian tradition and have strong influence on the concepts and perspectives of education. In the new paradigm of education which frames so-called a unique European area, Christian values are repressed, and the central place belongs to the economic ones. Knowledge has value, its transmission and adoption is collected in the neo liberal strategy of development. Principles of efficiency and market justification become the key points; upbringing, a particularly Christian upbringing have been suppressed: material values have overpowered the spiritual ones. Entrance of religion into the educational systems of many East European societies in the end of nineties, which have showed the intention of realisation of harmonisation with the union of developed Western societies did not contribute to healing of the spiritual postulates in the individual or his preparation for eternal life. Religion as a subject has been introduced at schools, but in its essence institutional education has remained the same it still exists in order to bring spiritual life in order dealing with psycho distance or character. Significance of upbringing whole personalities has not been recognised whose heart is inspired and open to remembering God. On the other hand, the widest socio cultural context in which institutional education is taking place does not create the most appropriate conditions for inspiring the soul: education does not prepare the soul for salvation, but for life in the earth s plain in which nourishing spiritual life is neglected by nourishing the real life. Key words: modern societies, globalism, values, upbringing, Christian upbringing 53

18 UDC :2-12 Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр Рад примљен: Рад прихваћен: Прегледни рад др Вучина Зорић 1 Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет, Никшић Морал и религија у прагматизму Џона Дјуија Резиме: Циљ овог теоријског истраживања је представљање и анализа морала и религије унутар прагматизма Џона Дјуија. Потребу за одабиром наведеног предмета истраживања намеће њихова важност, недовољна истраженост и нужност преиспитивања у данашње доба опште кризе система вредности, посебно у области васпитања и образовања. С једне стране, неопходно је било пружити увид у суштину и однос морала и религије у мисли Дјуија, а, с друге стране, разумети њихову повезаност и значај за поимање његовог виђења филозофије, науке и васпитања. Показало се да је поприлично доследно градио свој општи, а посебно филозофски и педагошки концепт, у којем се могу препознати најбитнији елементи и не увек прихватљиве аналогије између моралних правила и моралних принципа, религије и религиозности, те образовних институција и васпитања. Наведене дистинкције и њихово тумачење су од фундаменталног значаја за разумевање Дјуијеве укупне мисли и пружају дубок увид у његов специфичан и слојевит однос према моралу, науци, филозофији и образовању, а посебно према религији. Кључне речи: религија, морал, филозофија, васпитање, Џон Дјуи. 1 vucinazoric@gmail.com 54

19 Вучина Зорић Summary The aim of this theoretical research is representing, analysis of moral, and religion within pragmatism of John Dewy. The need for choosing the stated subject of research is imposed by its importance, insufficient research and necessity of re-examining in modern epoch of crisis of the value system, particularly in the area of pedagogical work and education. On one side, it was necessary to see the essence and relation between moral and religion in thought of Dewy; on the other side, it was necessary to understand their connection and significance for comprehending philosophy, science and upbringing. It was shown that he consistently built his general, and particularly pedagogical and philosophical concept, in which we can recognise the most important elements, a not always acceptable analogy between moral rights and moral principles, religion and being religious and educational institutions and pedagogical work. Stated distinctions and their interpretation are fundamental for understanding Dewey s complete thought and they show deep introspection into his specific and versatile relation towards moral, science, philosophy and education, and particularly towards religion. Key words: religion, moral, philosophy, upbringing, John Dewy 66

20 Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр UDC 140.8:530.1 Рад примљен: Рад прихваћен: др Драгољуб Цуцић 1 Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Прегледни рад Принципи у физици и вера у њихову веродостојност Резиме: Принципи су и суштина, садржај и почетак. Принципе стварамо, откривамо, прихватамо, кршимо. Постоје религијски принципи, етички принципи, политички принципи, научни принципи и тако даље, а за све заједнички чинилац је вера у њихову тачност или вредност. Вера у принципе може бити различитог карактера. Принципи често не могу бити доказани они су полазна, нулта тачка у креацији личности, духа времена, сазнања. Научни принципи (принципи у физици) разликују се од осталих принципа зато што могу бити оповргнути. Биће наведене карактеристике принципа у физици и њихова условна повезаност са законима. Кључне речи: принципи, вера, физика, наука. Summary Principles are the essence, the contents and the beginning. We create principles, reveal them and break them. There are religious principles, ethic principles, political principles, scientific principles, etc., and they all have something in common faith in their rightfulness and authenticity. Faith in principles can be different in character. Principles cannot be proved sometimes they are the starting point, zero point in creation a personality, spirit of time, recognition. Scientific principles (principles in physics) differ from other principles because they can be refuted. We are going to state characteristics of the principles in Physics and how laws mutually condition them. Key words: principles, faith, physics, science. 1 dragoljub.cucic@gmail.com 67

21 UDC 51: Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр :091=161.1 Рад примљен: Рад прихваћен: др Мирко Дејић 1 Универзитет у Београду, Учитељски факултет Прегледни рад др Саво Ћебић 2 Висока техничка школа струковних студија, Зрењанин Најстарији руски (словенски) математички рукопис, дело монаха Кирика Резиме: Најстарије сачувано математичко дело у Русији написао је монах Антонијевог манастира у Новгороду Кирик. Рукопис има четири целине са двадесет седам параграфа. У њему су разна хронолошка израчунавања, као и календарска и астрономска питања. Кирик показује висок степен нумеричких и астрономских способности и указује на висок степен развоја математичких и астрономских наука у Русији у 12. веку. Циљ нашег рада јесте да осветлимо најстарији сачувани математички рукопис код Руса, али и словенских народа. Несумњиво је да је Кирик користио математичка и астрономска достигнућа која су била позната у 12. веку и шире од Русије, али као оригинално достигнуће Словена можемо видети записивање великих бројева. Начин тог записивања сазнајемо баш из Кириковог дела. Кључне речи: математика, прва књига, хронологија, Русија, нумерација. Summary The oldest preserved mathematical work in Russian was written by the monk of Antonije Monastery in Novograd Kirk. There are four units in the manuscript and twenty-seven paragraphs. There are different chronological calculations, as well as calendar and astronomic questions. Kirk shows a great degree of numeric and astronomic abilities and shows a high degree of development of mathematical and astronomical sciences in Russia in the 12th century. The aim of our paper is to enlighten the oldest preserved mathematical manuscript of the Russians and Slavonic people. There is no doubt that Kirk used mathematical and astronomic achievements, which were known in the 12th century and wider from Russia, but as the original achievement of the Slavs, we can see noting of big figures. Kirk s work reveals the ways they were noted. Key words: mathematics, the first book, chronology, Russia, numeration. 1 mirko.dejic@uf.bg.ac.rs 2 cebics@gmail.com 79

22 UDC 27-75: Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр Рад примљен: Рад прихваћен: др Бошко Миловановић 1 Учитељски факултет у Призрену, Лепосавић, Универзитет у Приштини Кратки научни прилог др Хаџи Милош В. Видаковић Факултет спорта и физичког васпитања, Лепосавић, Универзитет у Приштини Неопходност верског образовања за развој целосне личности Резиме: Циљ образовања и васпитања као целовите категорије може да буде само један стварање слободне и целосне личности. У том смислу, незаобилазан је значај верског образовања. Наше школство има историјску улогу на путу остварења верског образовања. Умногоме је олакшан процес верског образовања, па и васпитања, јер је верска настава враћена у школу. То је неопходна мера за досезање циља развоја слободне, просвећене личности. Од ученика, малог човека, не треба стварати ни Ничеовог натчовека, ни атеизираног нечовека, него је потребно омогућити потпуну реализацију његове личности и непрестано напредовање ка бивању човеком. Кључне речи: верско образовање, верско васпитање, личност, духовност Summary The aim of education and pedagogical work as a complex category can be a unique one creating free and complete personality. In this sense, significance of Religious education is unavoidable. Our school system has a historical role in the path of realising religious education. The process of religious education and pedagogical work has been simplified, because Religious Education has become a school subject. This is where we need the measure for reaching the aim, towards development of free, enlightened personality. A student little man should not be either Nice s super-human or atheist non-human, but it is necessary to realise complete realisation of his personality and permanent advancement towards being a man. Key words: Religious education, religious pedagogical work, personality, spirituality. 1 bosko.lj.milovanovic@gmail.com 89

23 Иновације у настави, XXVIII, 2015/2, стр UDC :: Рад примљен: Рад прихваћен: Стевица П. Матко 1, студент мастер академских студија Православни богословски факултет, Београд Кратки научни прилог Утицај хришћанских вредности породичног васпитања на васпитање и образовање у друштву Резиме: У раду је сагледан утицај породичног васпитања, испуњеног хришћанским вредностима, на васпитање и образовање у нашем друштву. Затим, шта је право васпитање, какво је стање у савременом васпитању код нас, а све то кроз анализу основних поставки учења Светог Јована Златоустог и Светог Николаја Велимировића. Настојано је да се установи шта је то заједничко у њиховим ставовима, у чему се њихови ставови ипак разликују, и како узети заједно могу потпуније да расветле приступ образовања. Та анализа, базирана на проучавању њихових дела, показала је следеће: 1) Човек је Божије створење које је првенствено створено за учење Божије науке; 2) Извор и седиште васпитања целог човечанства је Богочовек Исус Христос; 3) Темељ духовног живота и васпитања је у породици као домаћој Цркви; 4) За правилно васпитање је неопходан духован и делатан рад који ће усмерити ученика ка слободном духовно-истраживачком раду, односно да ученик научи да самостално размишља и доноси исправне закључке, а не да само одражава мисли других људи учећи их напамет. Кључне речи: Бог, човек, васпитање, образовање, друштво. 1 s.p.matko@gmail.com 97

24 Стевица П. Матко Summary In the paper, we observed the influence of family upbringing, fulfilled with Christian values, on pedagogical and educational work in our country. Then, what real upbringing is, what is the state in contemporary upbringing in our country, and everything through the analysis of basic postulates of learning of St Jovan Zlatousti and St Nikolaj Velimirovic. It has been attempted to determine what is common in their attitudes, what the ways they differ are, and how they taken together can fully enlighten the approach to education. This analysis, based on studying their work showed the following: 1) A man is a heavenly creature created primarily for learning God s science; 2) Source and setting of upbringing the whole manhood is Godlyman Jesus Christ; 3) The foundation of spiritual life and upbringing is in the family as a domestic Church; 4) Right upbringing means necessary spiritual and purposeful work which will direct a student towards free spiritual-research work, i.e. that a student should individually think and bring correct conclusions, and not only to express the thoughts of other people learning by heart. Key words: God, man, upbringing, education, society. 104

25 Часопис Иновације у настави научни је часопис који издаје Учитељски факултет Универзитета у Београду. У њему објављујемо теоријске, прегледне и оригиналне истраживачке радове из наука и научних дисциплина које третирају наставни процес на свим нивоима васпитања и образовања у циљу његовог унапређења и модернизације. Циљ је да Иновације буду подршка истраживачима, а инспирација практичарима у проналажењу оптималних решења и ефикасних стратегија за увођење иновација у настави од предшколског васпитања преко основношколске, средњошколске и универзитетске наставе до целоживотног образовања. Часопис излази четири пута годишње. УПУТСТВО АУТОРИМА У часопису Иновације у настави објављујемо научне чланке који припадају следећим категоријама: 1. изворни научни чланак (у коме се износе претходно необјављени резултати сопствених истраживања научним методом према шеми IMRAD (Introduction, Methods, Results and Discussion)); 2. прегледни научни чланак (рад који садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема у коме је аутор остварио одређен допринос, видљив на основу аутоцитата); 3. кратки научни чланак (изворни научни чланак који сажима резултате изворног истраживачког дела или дела које је још у току); 4. стручни чланак (у коме се саопштавају позната сазнања и резултати изворних истраживања, са намером ширења информација и сазнања, као и њихове примене у пракси). Осим научних и стручних радова, у часопису Иновације у настави објављујемо преведене радове, информативне прилоге и приказе (књига, рачунарских програма, образовних софтвера, научних догађаја и др.), као и стручне информације. Рукописи се шаљу електронском поштом и не враћају се. Електронска адреса редакције је: Аутори могу послати радове на српском, енглеском, руском или француском језику. Сви радови који добију позитивне рецензије биће објављени у часопису на језику на ком су написани. Уколико аутори желе да рад буде објављен у часопису на страном језику (енглеском, руском или француском), неопходно је да га преведу на језик који су одабрали. Сви радови се анонимно рецензирају од стране два компетентна рецензента. Аутор је дужан да у писменој форми редакцију упозна са свим изменама које је начинио у тексту (број странице на којој се налази измена и означавање места на коме је промена извршена), у складу са примедбама и пре-

26 порукама рецензената. Након тога, уређивачки одбор доноси одлуку о објављивању. О томе обавештава аутора у року од три месеца. Рад приложен за објављивање треба да буде припремљен према стандардима часописа Иновације у настави како би био укључен у процедуру рецензирања. Неодговарајуће припремљени рукописи биће враћени аутору (одн. ауторима) на дораду. СТАНДАРДИ ЗА ПРИПРЕМУ РАДА Фонт. Рад треба да буде написан у текст процесору Microsoft Word, фонтом Times New Roman, величине 12 тачака. Параграфи: фонт -- Normal, проред , први ред -- увучен аутоматски (Col 1). Обим. Прегледни и истраживачки радови могу бити дужине до једног ауторског табака (16 страна, око знакова), кратки научни чланци, критике, полемике и осврти, као и стручни и преведени радови до 8 страна (око знакова); извештаји и прикази до 2--3 стране (приближно знакова). Уредник задржава право да објави обимније радове када изражавање научног садржаја захтева већи простор. Општи подаци о ауторима. Име, средње слово и презиме аутора наводи се у првом реду, а у следећем се даје институција у којој ради. Испод тога треба навести адресу становања или институције у којој је аутор запослен и годину рођења (година рођења се не објављује, али се користи приликом класификације радова у Народној библиотеци Србије). Позиција: left. Поред свог имена аутор додаје фусноту, у чијем садржају на дну странице наводи своју електронску адресу. Ако је аутора више, треба дати само адресу једног, обично првог. Уколико рад потиче из докторске дисертације, у фусноти уз наслов треба да стоји и назив тезе, место и факултет на којем је одбрањена. За радове који потичу из истраживачких пројеката треба навести назив и број пројекта, финансијера и институцију у којој се реализује. Наслов рада. Три реда испод имена. Фонт: Times New Roman, 12, bold; позиција: center. Резиме. Може бити дужине речи, налази се на почетку рада, један ред испод наслова. Садржи циљ рада, примењене методе истраживања, најзначајније резултате и закључке. Редакција обезбеђује превођење резимеа на енглески језик или превођење проширених резимеа са других језика на српски језик. Редакција не обезбеђује превод радова у целини на стране језике. Кључне речи. Наводе се иза резимеа. Треба да их буде до пет, пишу се италик стандардним словима и одвојене су зарезом (иза последње стоји тачка). Основни текст. Радове треба писати језгровито, разумљивим стилом и логичким редом. Он, по правилу, укључује уводни део, који се завршава одређењем циља или проблема рада, опис методологије, приказ добијених резултата, дискусију резултата и закључак са препорукама за даља истраживања или за праксу. Референце у тексту. Све референце на српском језику у списку литературе и у заградама у тексту наводе се латиницом, без обзира на врсту коришћеног писма у тексту и писма на коме су штампани коришћени извори -- књиге и часописи. На литературу се упућује у загради у самом тексту, а не у фусноти. Имена страних аутора у тексту се наводе у српској транскрипцији (према одредбама у важећем Правопису), а затим се у загради наводe изворно, уз годину публиковања рада. Пример: Мејер (Meyer, 1987). Када постоје два аутора рада, наводе се презимена оба, док се у случају већег броја аутора наводи презиме првог и скраћеница i sar. уколико је реч о раду на српском, или еt al. уколико је реч о раду на страном језику. Цитати. Сваки цитат, без обзира на дужину, треба да прати референца са бројем стране. Пример: (Meyer, 1987: 38).

27 Табеле, графикони, схеме, слике. Треба да буду сачињени у Word-у или неком њему компатибилном програму. Табеле из статистичких пакета треба пребацити у Word. Свака табела, схема, слика и сваки графикон морају бити разумљиви и без читања текста, односно, морају имати редни број, наслов (прецизан, не дужи од једног реда) и легенду (објашњења ознака, шифара и скраћеница). Слике треба припремити у електронској форми са резолуцијом од 300dpi и у формату jpg. Табеле, схеме, слике и графикони треба да буду распоређени на одговарајућа места у тексту. Приказивање истих података табеларно и графички није прихватљиво. За илустрације преузете из других извора (књига, часописа) аутор је дужан да упути на извор. Осим тога, потребно је да прибави и достави редакцији писмено одобрење власника ауторских права. Резултати статистичке обраде. Треба да буду дати на следећи начин: F=25.35, df=1,9, p<.001 или F(1,9)=25,35, p<.001 (како је уобичајено у статистици педагошких и психолошких истраживања). Фусноте и скраћенице. Нису дозвољене, осим у изузетним случајевима. Списак литературе. На крају текста у складу са АПА (Америчка психолошка асоцијација) треба приложити списак литературе на коју се аутор позивао у раду. Референце се наводе абецедним редом по презименима аутора на следећи начин: КЊИГА Sahlberg, P. (2011). Finnish Lessons. What can the world learn from educational change in Finland? New York: Teacher College Press, Teachers College, Columbia University. Radovanović, I., Radović, V. Ž. i Tadić, A. (2009). Inovacije u nastavi -- bibliografija radova ( ). Beograd: Učiteljski fakultet. ПОГЛАВЉЕ У КЊИЗИ Havelka, N. (2001). Udžbenik i različite koncepcije obrazovanja i nastave. U: Trebješanin, B. i Lazarević. D. (ur.). Savremeni osnovnoškolski udžbenik (31--58). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ЧЛАНАК У ЧАСОПИСУ Gašić Pavišić, S. (2009). Znanja i uverenja budućih učitelja o vršnjačkom nasilju među učenicima. Inovacije u nastavi, 22 (4), ПРИЛОГ У ЗБОРНИКУ Ristić, M. (2009). Vrednovanje znanja učenika u sistemu e-učenja. Inovacije u osnovnoškolskom obrazovanju -- vrednovanje ( ). Beograd: Učiteljski fakultet. ВЕБ-ДОКУМЕНТИ Kallestad, J. and Olweus, D. (2003). Predicting Teachers and Schools Implementation of the Olweus Bullying Prevention Program: A Multilevel Study. Prevention and Treatment, Vol. 6, No. 2. Retrieved May 18, from www: У списку литературе наводе се само референце на које се аутор позива или које је анализирао у прегледном чланку. Када се исти аутор наводи више пута, поштује се редослед година у којима су радови публиковани. Уколико се наводи већи број радова истог аутора публикованих у истој години, радови треба да буду означени словима уз годину издања нпр. 1999а, 1999б... Навођење необјављених радова није пожељно.