Упутство за израду мастер рада

Transcription

1 МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ Упутство за израду мастер рада Београд, јун год

2 ПОСТУПАК ПРИЈАВЕ, ИЗРАДЕ И ОДБРАНЕ МАСТЕР РАДА Мастер рад је опширнији писани стручни рад у којем се обрађује одабрана тема. Пише се на завршетку мастер студија и брани се након испуњених свих наставних обавеза, положених испита, написаних и оцењених семинарских радова, и обављене стручне праксе. Израда мастер рада пружа студенту прилику да развије своје академске способности и да применом одговарајућих метода унапреди знање у одабраној тематској области. Рад укључује формулацију, анализу једног или више истраживачких питања, примену метода за извођење истраживања, интерпретацију, дискусију и доношење закључака и препорука које из њих проистичу. Независно истраживање је врхунац академског искуства стечених током наставе и самосталног рада у оквиру студијског програма мастер академских студија. Известан аспект истраживања мора да буде оригиналан, без обзира да ли се ради о сопственом раду или интерпретацији налаза других. По форми и квалитету рад треба да је написан тако да задовољава критеријуме публиковања у часописима са рецензијом који се цитирају у SSCI базама или часописима који су на листи Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије из друштвених наука. Врста мастер рада зависно од извора информација и података који се у њему користе може бити 1 : рад који се заснива на подацима из литературе ( qualitative thesis ) и рад који се заснива на подацима специјално прикупљеним за потребе рада или прикупљени за потребе истраживачког пројекта ( quantitative thesis ). У првом случају рад ће се базирати на анализи одређеног питања из области и на основу синтезе постојећих и нових података да анализира постојеће стање. Коришћењем литературе презентира и дискутује различита мишљења формирајући своје на основу доказа из литературе. Део оваквог рада можe бити и студија случаја. Код друге врсте рада основа су подаци и њихова анализа који се прикупљају за потребе мастер рада овог студијског програма коришћењем различитих научних метода (анкета, интервју, посматрање, и сл.). Тако добијени, анализирани и продискутовани подаци упоређују се са подацима добијеним из секундарних извора (које је прикупио, анализирао и објавио неко други). Студент самостално обрађује неки сложенији проблем из подручја одређене струке, укључујући и истраживање шире области на коју се тема односи. Обим мастер рада зависи од врсте и сложености проблема о којем се пише, а по правилу износи од 60 до 80 страна текста А4 формата (без сажетка, садржаја, пописа литературе, пописа слика, табела, прилога и биографије). 1 Универзитет у Београду Медицински факултет, Република Србија Министарство здравља, Универзитет у Београду Факултет организационих наука, Дипломске академске студије из Менаџмента у систему здравствене заштите мастер, ( )

3 Поступак пријаве мастер рада је формализован и састоји се од више корака, а поступак његове одбране је прецизно одређен. 1. Поступак пријаве теме мастер рада Тема мастер рада договара се с ментором рада. Ментор може бити сваки наставник који је учествовао у реализацији наставе на програму, у научно-наставном звању доцента или професора. Пријава теме испуњава се према Обрасцу за пријаву мастер рада (Прилог 1.). Образац се предаје надлежној служби Универзитета, а у складу са Упутством за попуњавање пријаве теме за израду мастер рада. У Упутству су дефинисани: 1. Садржај рада састоји се од назива поглавља и подпоглавља која чине рад. 2. Образложење теме треба да буде јасно и прецизно, највише на пола стране. У образложењу треба указати на актуелност теме, изводљивост планираних истраживања, као и применљивост очекиваних резултата истраживања. 3. Попис литературе чини домаћа и страна литература којом студент намерава да се служи у изради мастер рада, а којим доказује своју упућеност у тему коју је одабрао. 4. Изјава о академској честитости налази се у прилогу 3. Теме мастер радова усваја Веће за студије при Универзитету Универзитета у Београду. Обавештење о одобреним пријавама објављује се на сајту студија Универзитета у Београду. Рок за израду мастер рада је до истека трајања студентских права. Ментор и студент заједнички праве план израде мастер рада како би се могао пратити ток и време израде. О плану рада и резултатима ментор и студент обавештавају руководиоца студијског програма. Уколико дође до било каквих одступања о измени плана обавештава се руководилац пре истека прописаних рокова како би се могли решити проблеми.

4 2. Структура мастер рада Мастер рад треба да има следеће делове: Корице Насловна страна Наслов Страница са захвалницом или посветом Сажетак и кључне речи (на српском и енглеском језику) Биографија студента Садржај Попис коришћених скраћеница Попис слика Попис табела Увод Поглавља Закључак Попис литературе Прилози Наслов. Наслов рада треба обухватити главну идеју рада, да буде јасан и једнозначан. Захвалница или посвета. Ова страница није обавезна, међутим, пружа прилику да се изрази захвалност појединцима (колегама, породици, и сл.) и институцијама који су на било који начин (саветима, литературом, документима, финансијски) помогли током израде рада, као и ментору и члановима комисије. Сажетак и кључне речи. Сажетак је језгровит приказ мастер рада на највише једној страни. Он садржи све битне информације о раду: циљеве истраживања, примењену методологију, добијене резултате и битне закључке. Пише се на српском и енглеском језику. На крају се наводе кључне речи (до 5) на српском и енглеском језику. Биографија студента. Биографија треба да садржи податке о датуму и месту рођења, школовању и усавршавању, познавању страних језика и осталим значајним стручним знањима и активностима. Обим биографије може бити дужине од пола до једне стране. Садржај. Садржај је попис поглавља и потпоглавља са редним бројем страна на којима она започињу. Треба да буде разрађен на највише три нивоа дубине. Називи поглавља пишу се великим, подебљаним словима и означавају се редним бројевима (римским или арапским), а потпоглавља малим словима и бројевима другог (трећег) нивоа. Пример: 1. УВОД 2. МОТИВАЦИЈА 2.1. Појам мотивације Различити теоријски приступи 2.2. Масловљева теорија

5 Прилози и литература се не нумеришу као наслови. Попис коришћених скраћеница, слика и табела. Све скраћенице коришћене у раду наводе се у попису, са својим пуним називима. Слике (графови) и табеле приказане у раду наводе се у посебном попису. Тај попис садржи број и назив илустрације који одговара ономе у тексту рада, као и број стране на којој се она налази. Увод. У уводу се на јасан и концизан начин описује тема рада, истраживачки циљеви и проблеми, односно истраживачка питања, методе прикупљања и анализе података, хипотезе, структура и садржај рада. Обим увода не би требало да пређе две стране. Средњи део рада. Средњи део рада састоји се од поглавља и потпоглавља одговарајућих наслова. У поглављима се износе теоријска сазнања о подручју (теми) рада, као и приказ резултата анализе или емпиријског истраживања, уз објашњења значења добијених резултата. Овај део рада заснива се на анализи довољног броја извора литературе (не мање од 15). Обим средњег дела рада требало би да је око 50 страна. Закључак. У закључку се износе најважнија решења постављеног проблема истраживања, односно одговори на постављена питања. У закључку се не износе нова сазнања, нови подаци или информације. Овде се по правилу не наводе нови извори и не упућује на литературу. Обим закључка требало би да буде од једне до две стране. Попис литературе. У попису се наводе сви извори који су коришћени у раду. Не наводе се радови који се у раду не цитирају, нити они на које се у раду не упућује. Прилози. Уколико се при изради мастер рада користе анкетни упитници, различити документи (нпр. Закон о спречавању злостаљања на раду, Конвенција о људским правима и основним слободама), обрасци и слично, онда их треба приложити на самом крају рада. Прилози се означавају редним бројевима.

6 3. Основна техничка упутства за писање мастер рада Стил и форма писања. Радови се пишу српским књижевним језиком, ћирилицом или латиницим. Текст треба да буде правописно и граматички исправан, јасан и без штампарских грешака. Рад се пише на папиру формата А4 (210 мм x 297 мм) и штампа на белом папиру само са једне стране листа. Страна не сме имати више од 32 реда односно знакова. Врста слова Times New Roman или Arial, величина слова 12. Да би рад био прегледан и лако читљив поштовати следеће захтеве: 1) све маргине (горе, доле, лево и десно) треба да буду 2,5 цм; 2) користити проред од 1,5 за текст, а једноструки проред за наслове и поднаслове, наслове табела, фусноте, цитате и референце; 3) бројке и текст у графиконима, табелама и легендама могу да буду ситнији, али под условом да су јасно читљиви. Стране рада треба да буду нумерисане. Странице се обележавају почевши од Увода (страна 1, али се број не појављује). Читав текст рада обележити арапским бројевима (по реду), који се налазе у доњем десном углу странице. Свако поглавље рада треба да почне на новој страни. Текст сваке стране треба да буде логично рашчлањен на пасусе. Пасуси се одвајају празним редом. Почетак пасуса се не увлачи. Рад треба да буде тврдо укоричен. Слике, графикони, табеле. Слике, графикони, табеле се нумеришу арапским бројевима редоследом од почетка рада (Табела 1: Структура запослених по гдинама старости); Графикон 5: Заступљеност жена у одлучивању). Пишу се италиком. Наслови табела стављају се изнад, а графикона и слика испод. Уколико се слике преузимају, неопходно је навести извор из којих су преузети, по истом систему цитирања. Цитати. У раду се увек мора означити када се преузимају туђи текст, ставови, идеје и подаци. Цитати морају бити апсолутно тачни (користити исте речи и интерпункцију као у оригиналном раду) и морају бити обележени знацима навода. Цитирање може бити у тексту или у фус нотама. Ознака цитата не може бити у наслову или поднаслову рада. Литература која се цитира у раду треба да се односи на тему рада (у ширем и ужем смислу) и да подржава методски план (дизајн), статистичке тестове и технике коришћене у раду. Референце треба да су ажуриране и потпуно тачне. Све цитате треба преузети из оригиналних извора, како би се обезбедила тачност у сваком детаљу. Све цитиране библиографске јединице (цитати) наведене у тексту морају да буду укључене у списак литературе (референци) на крају рада и свака референца са тог списка мора да је цитирана у тексту.

7 Постоје разни системи цитирања (нпр. харвардски, ванкуверски, АPA American Psyhological Association, MLA Modern Language Association) са модалитетима. Најчешће се користи ванкуверски или харвардски стил цитирања литературе (референци) 2. У случају коришћења харвардског стила у тексту рада се пишу ауторово презиме и година публиковања цитиране референце. Ако постоје само два аутора, могу се писати презимена оба аутора. Уколико има више аутора, препоручује се да се наводи име првог, а иза се додаје: и др. (енгл: et al.). Пример у тексту: (Дракулић, 2001) Пример у Литератури: Књига: Један аутор Два аутора Више аутора Дракулић М. (2001), Основи Пословног права, Факултет организационих наука, Београд Дракулић М., Дракулић Р. (2010), Регулација Интернета, РАТЕЛ, Београд Дракулић М., Кривокапић Ђ., и др. (2010), Еколошко право, WUS Austria, Пољопривредни факултет, Факултет организационих наука, Београд Институција уместо аутора General Assembly of Unated Nations (2006), Convention on the Rights of Persons with Disabilities and the Optional Protocol Unated nations The Convention on the Rights of Persons with Disabilities and its Optional Protocol, New York Други тип (докторска дисертација, дипломски рад и сл.) Драгичевић Н. (2009), Поновно коришћење информација у јавном сектору, дипломски рад, Факултет организационих наука Чланак у часопису: Klug H. (2002), Straining the Law: Conflicting Legal Premises and the Governance of Aquatic Resources, Society & Natural Resources: An International Journal, Volume 15, Issue 8, Pages Милић, Н., Цитирање литературе у научном раду, 0naucnom%20radu.pdf, ( )

8 Чланак у часопису електронско издање: Дракулић М., Дракулић Р. (2010), Европска перспектива регулисања Интернет услуга: изазов традиционалном европском праву, Телекомуникације, br. 6, :_evropska_perspektiva_regulisanja_internet_usluga:_izazov_tradicionalnom_evropskom_pra vu.299.html Чланак на скупу: Krivokapic Dj., Drakulic M., Jovanovic S. (2010), Provision of Games of Chance over internet in Republic of Serbia: Current Legal Problems, SymOrg 2010, Zlatibor, Zbornik radova, str Наслови радова, књига, чланака, докумената могу бити под знацима навода и у италику. Уколико се користи ванкуверски стил, цитиране библиографске јединице (референце) обележавају се у самом тексту рада арапским бројевима према редоследу појављивања. Пример: Књига: Дракулић М., Основи Пословног права, Београд, Факултет организационих наука, Други тип (докторска дисертација, дипломски рад и сл.) Драгичевић Н., Поновно коришћење информација у јавном сектору, дипломски рад, Београд, Факултет организационих наука, Чланак у часопису: Klug H., Straining the Law: Conflicting Legal Premises and the Governance of Aquatic Resources, Society & Natural Resources: An International Journal, Volume 15, Issue 8, 2002, Pages Чланак у часопису електронско издање: Дракулић М., Дракулић Р., Европска перспектива регулисања Интернет услуга: изазов традиционалном европском праву, Телекомуникације, 6/2010., :_evropska_perspektiva_regulisanja_internet_usluga:_izazov_tradicionalnom_evropskom_pra vu.299.html Чланак на скупу: Krivokapic Dj., Drakulic M., Jovanovic S., Provision of Games of Chance over internet in Republic of Serbia: Current Legal Problems, SymOrg 2010, Zlatibor, Zbornik radova, 2010., str

9 Wikipedia не може бити релеванта референца. Уколико се користе извори преузети са интернета мора се тачно означити назив документа или позив на чланак, е књигу, са свим релевантним подацима 3. Електронска пошта ( ), билтени, службена писма, дискусије стручњака у групама, форумима сматрају се личном комуникацијом, јер нису приступачни свима. Лична комуникација се, ако је то неопходно, може цитирати само у оквиру текста (у малој загради) и не сме да буде на страници са референцама. Списак литературе, дат у одељку Литература, налази се на крају рада и почиње на посебној страници и садржи само референце које су цитиране у тексту рада. Код ванкуверског стила редослед референци је одређен редоследом њиховог појављивања у тексту рада и бележи се арапским бројевима, док је код харвардског стила дат азбучним/абецедним редом презимена аутора или наслова документа и бележи се арапским бројевима. О избору једног од два стила, као и о финесама цитирања треба се унапред договорити са ментором. Битно је бити доследан и у целом тексту користити исти начин цитирања. Прецизно упутство о начину цитирања и упућивања на извор може се наћи на веб страници Народне библиотеке. Плагијати. Плагијат је рад (студента) којим се врши копирање туђих идеја и њихово презентовање као сопствених, без одговарајућег признавања ауторства. Копирање туђих идеја може бити извршено из писаних радова (књиге, чланци), података, слика или других извора који могу бити представљени у табелама, дијаграмима, дизајну, плановима, фотографијама, филму, музици, формулама, вебсајтовима и компјутерским програмима. Плагијат укључује и предствљање, употребу и дистрибуирање рада предавача или других студената као сопствених Примери цитирања библиографских јединица применом различитих стилова, ( ) Кривокапић Ђ., ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРАВИЛНИКА О ДИСЦИПЛИНСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ СТУДЕНАТА, предлог Универзитету у Београду, јуни 2010.

10 4. Поступак одбране мастер рада По завршетку писања мастер рада, студент, у договору са ментором, предаје по један примерак одштампаног рада ментору и члановима Комисије за одбрану рада. По добијању сагласности ментора и чланова комисије, рад се коричи у потребан број примерака и предаје надлежној служби. Уз рад је потребно приложити примерак рада у дигиталном облику, искључиво на компакт диску (CD), у PDF или MS Word формату. Најкасније 30 дана од дана предаје, организује се усмена одбрана рада. Датум одбране мастер рада објављује се на интернет сајту студија. Одбрана мастер рада је усмена и јавна. Одбрана се одвија по стандардном протоколу: 1. Ментор отвара поступак одбране информишући присутне о одлуци Већа мултидисциплинарних студија о прихватању теме и члановима Комисије за одбрану. 2. Ментор позива студента да изложи рад у трајању од 30 минута. 3. Након студентовог излагања, ментор позива чланове Комисије да дају мишљење о раду и поставе питања. 4. Студент одговара на постављена питања, након чега се чланови Комисије или студент повлаче, а Комисија доноси одлуку. 5. Чланови Комисије за одбрану једногласно или већином гласова доносе одлуку о успешности одбране мастер рада и потписују Записник о одбрани. 6. Ментор јавно саопштава одлуку Комисије за одбрану и закључује поступак одбране мастер рада. Потписани Записник ментор предаје надлежној служби. У року од 5 радних дана, студент добија Потврду о завршеним мастер студијама, а Диплома и Додатак дипломи му се уручују на јавној промоцији.

11 ПРИЛОГ 1. - Образац за пријаву теме мастер рада ВЕЋУ ЗА СТУДИЈЕ ПРИ УНИВЕРЗИТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ПРИЈАВА ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАСТЕР РАДА Обраћам се Већу за студије при Универзитету Универзитета у Београду са молбом да ми се, као студенту академских мастер студија: одобри израда мастер рада. Наслов тезе: Научни циљ предложене тезе: Циљ ове тезе је... Предмет рада:

12 Методе рада: Структура (по поглављима): Увод кратко резимирање задатка овог рада. Прво поглавље Друго поглавље - Треће поглавље Четврто поглавље Пето поглавље... Закључак.

13 Литература:... Радна биографија:... Ментор Кандидат

14 Прилог 2. - Корице мастер рада, пример Универзитет у Београду (12 пт, Болд) Назив мастер студија (12 пт, Болд) Мастер рад (12 пт, Болд) НАСЛОВ МАСТЕР РАДА (16 пт, Болд) Име и презиме студента, број индекса (14 пт, Болд) Ментор: Име и презиме ментора (14 пт, Болд) Београд, месец, година. (12 пт, Болд)

15 ПРИЛОГ 3. - Изјава о академској честитости Име и презиме студента, број индекса Својим потписом гарантујем да ћу се у току студија, а нарочито у току израде мастер рада, у потпуности уздржати од плагирања, односно копирања туђих идеја и њиховог презентовање као сопствених, без одговарајућег признавања ауторства. Разумем да копирање туђих идеја може бити извршено из књига и часописа и података који могу бити представљени у табелама, дијаграмима, дизајну, плановима, фотографијама, филму, музици, формулама, вебсајтовима, компјутерским програмима и на други начин. Јасно ми је да плагијат такође укључује и представљање, употребу и дистрибуирање рада предавача или других студената као сопствених. Свестан сам да намерним присвајањем идеја других и приказивањем као сопствених чиним повреде Закона о ауторском и сродним правима, као и других закона и одговарајућих аката Универзитета у Београду. У Београду, Потпис студента