УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Универзитет у Новом Саду Наставно-научно веће Филозофског факултета, Датум именовања комисије: 26. април Састав комисије: 1. Кнежевић-Флорић др Оливера ванредни професор Филозофски факултет Педагогија презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а 2. Радовановић др Ивица редовни професор председник Педагогија функција у комисији презиме и име звање ужа научна област Учитељски факултет, Београд установа у којој је запослен-а 3. Костовић др Светлана редовни професор Филозофски факултет члан Педагогија функција у комисији презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а ментор функција у комисији 4. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији 5. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији 6. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији

2 2 II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име јдног родитеља, презиме: Тања, Богдан, Шијаковић 2. Датум рођења: Место и држава рођења: Вировитица, Р. Хрватска II.1 основне студије година уписа: 1995 година завршетка: 2000 просечна оцена током студија: 9.05 универзитет:београд факултет:филозофски факултет студијски програм:педагогија звање: дипл. педагог II.2 мастер или магистарске студије година уписа: година завршетка: просечна оцена током студија: универзитет: факултет: студијски програм: звање: научна област: наслов завршног рада: II.3 докторске студије година уписа: 2010 универзитет:нови Сад факултет: Филозофски факултет студијски програм: Педагогија број ЕСПБ до сада остварених: 120 просечна оцена током студија: 10.00

3 3 II.4 приказ научних и стручних радова Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Шијаковић, Т. (2011): Одељењски старешина- активности под лупом, М Задужбина Андерејевић, Београд, 87 стр. кратак опис садржине: Полазећи од претпоставке да бројни, разноврсни, променљиви, конкретни али и подразумевајући захтеви који се са разних адреса упућују наставницима, у случају одељењских старешина добијају бар још једу окатву више на лествици тежине и значајности, ауторка је своју пажњу у раду усмерила на могуће начине превазилажења ових проблема. У том смислу покреће многа питања као и нека од могућих решења у вези са иницијалним образовањем наставника, приправничким периодом рада као и стручним усавршавањем које наставници могу предузимати у контексту јачања сопствених капацитета за улогу одељенског страешине. Посебна пажња посвећена је и другачијој подели послова у раду одељењског старешине. У том је смислу уместо убичајене поделе послова на административне, организационе и послове педагошког вођења, предложена подела на : планирање, органозовање вођење и вредновање. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 2. Костовић, С., Шијаковић Т., Ољача, М. (2011): Професионално усавршавање наставника дискурс управљања, у: Квалитет образовог система србије у европској перспективи, Зборник радова/књига 1, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, М 14 кратак опис садржине: У оквиру концепције целоживотног образовања и динамичког и променљивог окружења у коме институције оставрују своје делатности, школа мора повећану пажњу посветити усавршавању својих запослених. Иако се последњих година више пажње посвећује професионалном усавршавању наставника (његовој суштини, облицима, важности за иостанак и опстанак у оквирима наставничке професије) ипак је оно и дање прилично несистематизовано и исхода ограниченијих од очекиваних. Један од могућих узрока овакве слике су и недовољно јасни обриси делатности и граница управљањапрофесионалним усавршавањем на различитим нивоима. У раду се анализирају димензије управљања на три нивоа општем (националном), посебном (институционалном) и појединачном (личном). Ауторке се у раду залажу за доношење стратегије професионалног усавршавања наставника и системски риступ са нагласком на квалитет успостављених релација између различитих нивоа управљања како верикално тако и хоризонтално, наглашавајући да од квалитета успостављених релација у управљању зависи и квалитет професионалног усавршавања наставника. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 3. Група аутора, (2009): Ментор и приправник- Водич за наставнике, васпитаче и стручне сараднике, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд М 44

4 4 кратак опис садржине: Водич је намењен приправицима и менторима који су запослени у образовно-васпитним установама у Републици Србији. Настао је као резултат сагледавања постојеће праксе и потребе да се у њу уведу неопходне новине. Намера аутора Водича била је да он послужи као: подршка професионалном развоју ментора и риправника, основа за планирање заједничког рада, помоћ у решавању конкретних активности и подсицај за разрешавање професионалних дилема и недоумица. Посебна пажња посвећена је и концепцијским питањима менторства и партнерски заснованом односу између приправника и менотра. Осим тога, ауторке су се у Водичу заложиле за: изграђивање система јасних механизама и процедура избора ментора; успостављање обуке за менторе; пружање подрше менторима и приправницима која би била разноврсна у приступима и континуирана у трајању; системско праћење ментора и приправника и стално унапређивање система менторства. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Група аутора, (2007): Водич кроз стручно усавршавање и напредовање М наставника, васпитача и стручних сарданика, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд, 127 стр кратак опис садржине: Полазећи од претпоставке да је професионални развој сваког појединца условљен постојањем и функционисањем система професионалног развоја али да је истовремено и део личне одговоности и става према послу који појединац обавља, аутори су кроз осам кључних поглавља представили делове система и услове његовог успешног функционисања. У том смислу у приручнику су сажето приказани неки од кључних појмова који се доводе у везу са професионалним усавршавањем и развокем каријере; понуђене су основне информације о томе који делови система су задужено да се баве професионалним развојем запослених у образовању и како је превним актима регулисана ова област; приказано је на који начин је прописано остваривање стручног усавршавања и напредовања; предложено је стављање наставничких звања у функцију, представљени су начини финансирања стручног усавршавања и понуђени нек предлози за његово проширивање; понуђени су одговори на нека од најчешће постављаних питања у вези са стручним усавршавањем и предложени формулари потребни у различитим фазама у поступку стицања звања. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Шијаковић, Т., (2006): Управљање професионалним усавршавањем: М искуства из Србије, у: Стручно усавршавање искуства едукатора за едукаторе, ЕДП, кратак опис садржине: У раду је дат преглед стања које се односи на руковођење професионалним усавршавањем запослених у образовању у Републици Србији. Уз наглашавање значаја стручног усавршавања, радом се настоји показати да је за ефикасно професионално усавршавање, неопходна интеграција његовог управљања на различитим нивоима и од самог почетка развоја наставничке каријере. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

5 III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА 5 III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Укупно трајање докторских студија на студијском програму Педагогија је 3 године (6 семестара), за које време студент треба да сакупи 180 ЕСПБ бодова. Докторске студије Педагогије конципиране су путем програмске флексибилности, базиране на широкој понуди изборних предмета. Из листе понуђених предмета (14 предмета), докторанд, уз вођење од стране ментора, бира предмете који су у функцији израде докторске дисертације. Докторска дисертација је самостални рад докторанда и представља завршни део студијског програма докторских студија Педагогије (90 ЕСПБ). У току прве две године студенти полажу 7 једносеместралних изборних предмета, од којих 6 носе по 10 ЕСПБ бодова, један 15 ЕСПБ бодова; израђују и објављују два научна рада у часопису са SSCI листе који носе по 10 ЕСПБ бодова и учествују на научном скупу са рефератом (10 ЕСПБ бодова); избор теме и преглед литературе, израда пројекта истраживања и истраживање на теми, као обавезни делови програма студија заједно носе 30 ЕСПБ. Трећа година докторских студија је посвећена изради и писању докторске дисертације ( ЕСПБ бодова), писању и објављивању другог научног рада (10 ЕСПБ) а остатак бодова се добија самом одбраном докторске дисертације (10 ЕСПБ). III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Кандидаткиња Тања Шијаковић је положила 12 испита предвиђених програмом докторских студија. Укупно је сакупила 120 ЕСПБ. Кандидаткиња је током докторских студија објавила једну монографију као једини аутор, два приручника као један од аутора, један рад у коауторству у Зборнику радова, кнј. 1 Филозофског факултета у Новом Саду. Учествовала је на међународним конференцијама са учешћем, и то у Крајови, Румунији, у организацији регионалног центра за професионални развој наставника са радом: Mentoring A chance for profesional development of Mentor and Mentee, у јуну године и у Београду на конференцији Сарадња, иницијатива, стваралаштво, у организацији Института за педагошка истраживања са радом: Могућности сарадње у школи визура наставника, у новембру године. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Др Светлана Костовић бирана је за ужу научну област Педагогија (предмет Школска педагогија). На основним студијама Одсека за педагогију реализује предметне садржаје Школске педагогије 1 и 2 и Педеутологије, а у оквиру мастер студија на истом одсеку курсеве Теорије школе и Менаџмент и унапређење рада школе. Координаторка је докторских студија Педагогије на Филозофском факултету у Новом Саду а тренутно обавља функцију шефа Одсека за педагогију. У свом научном раду бави се проучавањем проблема школе, школске педагогије, проучавањем наставника и васпитног стила наставника, као и менаџмента и унапређења рада школе, посебно менаџмента микропедагошких процеса. Др С. Костовић је ауторка три монографије и коауторка више од десет монографских публикација, као и ауторка преко педесет научних и стручних публикација. Објавила је

6 6 пет радова на SCI листи и испуњава дефинасане услове за менторство на докторским студијама. Учествовала је на већем броју научно-стручних скупова међународног и националног значаја. Написала је већи број радова из области школске педагогије, менаџмента и унапређења рада школе, теорије школе, презентованих у земљи и иностранству, што указује на компетентност за ментора предложена тема дисертације. Ангажована је као истраживач на више научно-истраживачких пројеката: пројекат билатералне сарадње са Хрватском Интеркултурални односи и образовање на мањинским језицима: Хрватска-Србија ( ), пројекат Дигиталне медијске технологије и образовно-друштвене променe 47020, финансиран од стране Министарства просвете и науке РС ( ); пројекат Квалитет образовног система Србије у европској перспективи (КОССЕП), бр , финансирано од стране Министарства просвете и науке РС ( ), пројекат»инклузивно образовање: од педагошке теорије до праксе«(бр /2011) финансиран од стране Секретаријата на науку и технолошки развој АПВ. Члан је Педагошког друштва Србије и Савеза педагошких друштава Војводине. До сада је под њеним менторством одбрањено више од 100 дипломских радова, 6 специјалистичких радова, више мастерских радова, 5 магистарских радова, 2 докторске дисертације. Била је чланица у великом броју комисија за одбрану радова на сва три нивоа академских студија. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Oljača, M., Kostović, S., Đermanov, J. (2008): Bolonjski procesi i kvalitet М univerzitetske nastave, Zbornik Filozofskog Fakulteta Banja Luka, Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa Nauka i savremeni društveni procesi, str , ISBN COBISS.BH-ID Oljača, M., Kostović, S., Kosanović, M. (2009): Učenje učenja i doživotno М obrazovanje, Zbornik radova Nauka, kultura i ideologija, Banja Luka 316(082), 32(082), 159.9(082), 3701(082), 316 (082) ISBN , COBISS.BH.ID , str Kostović, S., Đermanov, J. (2008): Svojstva nastavnika kao determinanta М vođenja vaspitno-obrazovnog procesa, U: Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji, od društva znanja ka društvu obrazovanja : Evropski okviri kompatibilnosti obrazovnih standarda, Vol. 4, str , Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju UDC : (497.11)(082), :006.83(4)(082), ISBN Oljača, M., Kosanović, M., Kostović, S. (2009): Menadžment М profesionalnog razvoja zasnovan na kompetencijama, Međunarodni zbornik radova, Inovacije u osnovnom obrazovanju vrednovanje, Učiteljski fakultet, Beograd, ISBN , UDK , str Kostović, S., Šijaković, T., Oljača, M. (2011) Profesionalno usavršavanje nastavnika-diskurs upravljanja, U: Kvalitet obrazovnog sistema Srbije u evropskoj perspektivi : zbornik radova. Knj. 1, Ka uspostavljanju vrednosnih okvira i standarda kvaliteta : odabrani teorijsko-metodoloski koncepti = The quality of education system in Serbia from European perspective: proceedings of papers. Vol. 1, Towards establishing a framework of values and standards of quality : selected.theoretical methodological concepts / [urednik Olivera Gajić]. - Novi Sad: Filozofski М 44

7 7 fakultet, 2011 (Budisava Krimel) str. : ilustr. ; 28 cm, str CIP 37(497.11)(082) ISBN COBISS.SR-ID IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Предложени ментор за израду докторске дисертације Светлана Костовић, ред. проф. Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, ауторка је три монографије и више десетина радова објављених у часописима и зборницима радова. Две монографије припадају области докторске дисертације за коју се предлаже као ментор. До сада је била ментор 2 докторске дисертације, 5 магистарских радова. Била је чланица у великом броју комисија за одбрану радова на сва три нивоа академских студија. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Менторство у функции подстицања рефлексивне праксе наставника Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.2 предмета (проблема) истраживања Питање менторства, сложено је и вишеслојно питање коме је могуће приступити на различите начине, приписати му разноврсна значења и анализирати га из различитих углова. За потребе овог истраживања неопходно је да се широк дијапазон проблема и питања која покреће концепт менторства у образовању сведе на меру коју је у датим условима могуће истражити, а чије истраживање и резултати до којих ће се доћи могу бити релевантни за осмишљавање будуће праксе. Најшире речено, предмет и кључни проблем нашег истраживања односиће се на актуелну концепцију менторства у Србији, и начине њеног разумевања и превођења у праксу од стране практичара. У том смислу предмет теоријске анализе биће: Закон о основама система образовања и васпитања, Правилник о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника и приручник Ментор и приправник водич за наставнике, васпитаче и стручне сараднике. Предмет емпиријског истраживања биће рефлексије наставника ментора и наставника приправника о концепцији ментроства у Србији, и пракси коју у оквиру менторско/приправничке праксе реализују. Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе

8 8 1. Achinstein, B., Athanases, S., (2005): Focusing new teachers on diversity and equity: Toward a knowledge base for mentors, Тeaching and Teacher education 21, Achinstein, B., Barrett, A., (2004): (Re)Framing Classroom Contexts: How New Teachers and Mentors View Diverse Learners and Challenges of Practice. Teachers College Record. Vol 106, No 4, Ackley, B & Gall MD (1992): Skills, strategies, and outcomes of successful mentor teachers. Paper presented at the annual meeting of the American Educational Research Association, San Francisco, Allen, T., D., Tammy, D., Eby L., T., Kimberly, E., (2008): The state of mentoring research: A qualitative review of current research methods and future research implications. Journal of Vocational behavior, 73, pp Доступно и на: 5. Allen, T., D. (2007): Mentoring Relationships From the Perspective of the Mentor. Mentoring Research, Dostupno i na: 6. Barrera, A., Braley, R., T., Slate, J., R. (2010): Beginning teacher success: an investigation into the feedback from mentors of formal mentoring programs, Mentoring & Tutoring: Partnership in LearningVol. 18, No. 1, Bierema, L., Merriam, S., B., (2002): E-mentoring: Using Computer Mediated Communication to Enhance the Mentoring Process. Innovative Higher Education, Vol. 26, No Brady, L (1993): Peer assistance in the professional development of principals. Curriculum and Teaching, 8(1), Brener, M., (2006): Interviewing in Educational Researh. In: Green, J., camilli, G., Elmore, P, : Handbook of Complementary Methods in education research Brockbank, A., Mc Gill A., (2006): Facilitating Reflective Learning Through Mentoring and Coaching. Kogan Page Publishers. 11. Brown, JG & Wambach, C (1987): Using mentors to increase new teacher retention: the mentor teacher induction project. Paper presented at the annual meeting of the American Association of Colleges for Teacher Education, Arlington, VA, February Burke, RJ and McKeen, CA (1989) Developing formal mentoring programs in organisations. Business Quarterly, 53(3): Bush, T & Coleman, M (1995): Professional development of heads: the role of mentoring. Journal of Educational Administration, 33(5): Byrne, E (1991): Investing in women: technical and scientific training for economic development. Training Policies Branch, ILO, Geneva, Discussion Paper Cahill, H., A., (1996): A qualitative analysis of student nurses experiences of mentorship. Journal of Advanced Nursing, 24, Cain, T., (2009): Mentoring trainee teachers: how can mentors use research? Mentoring & Tutoring: Partnership in Learning, Vol. 17, No. 1, Cameron, M., Baker, R., (2005): Research on Initial Teacher Education in New Zealand: Literature Review and Annotated Bibliography. Dostupno na: data/assets/pdf_file/0004/7690/ite-lit-review.pdf 18. Carr, R. (1999): Achieving the Future: The Role of Mentoring in the New Millennium. A Paper Prepared for The Program for the Support of Women s Leadership and Representation (PROLEAD), dostupno i na Cheng, M., Brown, R., S., (1992): A Two-year Evaluation of the Peer Support pilot Project: Dostupno na: Clinard, L.,M., Ariav, T., (1998): What mentoring does for mentors: a cross-cultural perspective. European Journal for Teacher education, 21 (1), Colley, H., (2000): Exploring Myths of Mentor: A Rough Guide to the History of Mentoring from a Marxist feminist perspective. Dostupno na: Collins, N (1983): Professional women and their mentors. Prentice Hall, New Jersey. 23. D Abate C., Eddy, E., (2008): Mentoring as a learning tool: enhancing the effectiveness of undergraduate business mentoring program. Vol 16, No4, Daresh, J., Playko, M., A., (1992): A Method for Matching leadership mentors and protégés. Paper presented at the Annual meeting of the Association for Supervision and curriculum development. Dostupno i na:

9 9 25. Donaldson, G., (2008): Mentoring in teacher education. Dostupno na: Douglas, CA (1997): Formal mentoring programs in organizations: an annotated bibliography. Centre for Creative Leadership: Greensboro. 27. Eby, L.,T., at al, (2008): Does Mentoring Matter? A Multidisciplinary meta-analysis comparing Mentored and Non-Mentored Individuals. Journal of Vocational Behaviour 72 (2), Ehrich, L., and Hansford, B., (1999): Mentoring: Pros and cons for HRM. Asia Pacific Journal of Human Resources, 37(3): Dostupno na eprints. qut.edu.au/1754/1/1754.pdf 29. Ehrich, L., Tennent, L., and Hansford, B., (2002): А review of mentoring in education: some lessons for nursing. Contemporary Nurse, 12 (3) , Dostupno na: Ehrich, L., Tennent, L., and Hansford, B., (2003): Educational Mentoring. Is it worth of effort? Education, Research and Perspectives, 30(1) Edwards, J (1995): When race counts. London: Routledge. 32. Feiman- Nemser, S., Parker, M., B., (1993): Mentoring in context: A comparison of two U.S. programs for beginning teachers. International Journal of Educational Research, 19 (8), Feiman- Nemser, S., (1996): Teacher Mentoring. A criticle review. ERIC Digest. ED Feiman Nemser, S., (2003): What new teachers need to learn. Educational Leadership. 60 (8), Fischer, D., van Andel, L., (2002): Mentoring in Teacher Education -towards innovative school development. Paper presented at the 27th annual conference of ATEE September 2002 in Warsaw/ Poland. 36. Freiberg, M., Zbikowski J., Ganser T., (1997): Promoting Mid-Career Growth Through Mentoring. Journal of Staff Development, 18(2), Fuller, F., (1969): Concerns of Teachers. A developmental Conceptualization, American Educational Research, 6, Ganser, T (1992): The benefits of mentoring as viewed by beginning teachers and mentors in a statemandated mentoring program. Paper presented at the annual meeting of the Association of Teacher Educators, Orlando, FL, February Gibb, S (1999): The usefulness of theory: a case study in evaluating formal mentoring schemes. Human Relations, 52(8): Gillham, B. (2005): Research Interwieving: The Range of Techniques. Holstein. Open University press. 41. Goodyear, M., (2006) : Mentoring: A Learning Collaboration. A review of current thinking on mentoring reveals benefits to both parties and a shift in responsibility to mentees to determine their developmental needs. Educause Quarterly Dostupno i na: vishal/mentoring%20a%20learning.pdf 42. Gold, M., J., Pepin, B., (1987): Passing the Torch: Retired Teachers as mentors for New Teachers. City University of New York. New York. 43. Gordon, S., Brobeck, S., (2010): Coaching the Mentor: Facilitating Reflection and Change. Mentoring and Tutoring, Partnership in Learning, Vol. 18, No4, Grassinger, R., Porath, M., Ziegler, A., (2010): A., Mentoring the gifted: a conceptual analysis. High Ability Studies. Vol. 21, No. 1, Gray, W., Gray, M., (1985): Synthesis of Research on Mentoring Beginning Teachers. Educational Leadership Dostupno na: 571a %40sessionmgr Grupa autora (2009): Mentor i pripravnik Vodič za nastavnike, vaspitače i stručne saradnike, ZUOV, Beograd 47. Grupa autora, (1991): Učitelj u praksi, Zbornik radova za mentore i pripravnike, Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Beograd 48. Hanson, B., (1996): Participants personal perceptions of mentoring. Mentoring and Tutoring, 4 (1): Hansford, B., C.,Ehrich, L C., Tennent, l., (2004): Formal MentoringPrograms in Education and other Professions: A Review of the Literature. Educational Administration Quarterly 40(4), Hargreaves, A., Fullan M., (2009): Mentoring in the New Millennium. Theory into practice, 39 (1), 50-56,

10 10 dostupno i na: /edulibrary/public/staffdev/teacher/induction/mentoring_in_the_new_millennium.pdf 51. Harris, P., Deley, J., (2006): Mentoring in the Workplace. Creating Collaborative Learning Cultures. Paper Ppresented at the Adult Learning Australia 46th Annual National Conferences. Retrieved Mart 05, from df 52. Harris, J., Freeman, T., Aerni P., (2009): On becoming educational researchers: the importance of cogenerative mentoring. Mentoring&Tutoring: Partnership in Learning. Vol 17. No Havelka, N., (2004): Mentorski rad o nekim metodičkim i konceptualnim pitanjima, Prosvjetni rad, 1-2, Podgorica 54. Henderson, DW (1985): Enlightened mentoring: a characteristic of public management Professionalism. Academy of Management Review, 8(3): Hewitt, P., Wilhelm, M., (2010): A Case Study of Fort Smith public schools new teachers induction program, International Journal of Educational Administration and Policy Studies, Vol.2(8), Higgins, M., Kram, K., (2001): Recoceptualizing mentoring at work: a developmental network perspective, The academy of Management Review, Vol26, No2, Howey, K., (1988): Mentor-teachers as inquiring professionals. Theory into Parctice, 27(3), Hudson, P., (2010): Mentors Report on Their Own Mentoring Practices, Australian Journal of Teacher Education, Vol 35, 30-42, dostupno i na: Iancau-Haddad, D., Oplatka, I., (2009): Mentoring Novice Teachers: Motives, Process and Outcomes from the Mentor s point of View, The new Educator, No5, Ingersoll M., Smith, T., (2004): Do Teacher Induction and Mentoring Matter, NASSP Bulletin, Vol 88, No. 638, Ingersoll M., Kralik, M., J., (2004): The Impact of Mentoring on Teacher Retention: What the research Says. ESC Researh Review: Teachin Quality. Pg Dostupno na: ym.com/resource/collection/e43e7ad9-0a18-48c0-afff-e25d467a7422/workshop_3_-_optional_-_houston_- _the_impact_of_mentoring_on_teacher_retention.pdf 62. Ingersoll, R.,M., Strong, M., (2011): The Impact of Induction and Mentoring Programs for Beginning Teachers: A Critical Rewiev of the Researcch, dostupno na: Jacobi, M (1991): Mentoring and undergraduate academic success: A literature Review. Review of Educational Research, 61(4): Kammeyer-Muller, J., Judge, T., (2008): A quantitative review of mentoring research: test of a model. Journal of Vocational Behavior Kay F., Hagan J., Parker P., (2009): Principals in Practice: The Importance of Mentorship in the Early Stages of Career Development. Law and Policy. Vol 31, No 1, Klaterbak, D. (2009): Svakome je potreban mentor, Beograd 67. Koki, S., (1997): The role of teacher Mentoring in educational Reform, Pacific Resources for Education and Learnig, Honolulu 68. Konrad, A.M. & Linnehan, F. (1995): Formalised HRM structures; coordinating equal employment opportunities or concealing organizational practices? Academy of Management Journal, Kostović, S., Đermanov, J., (2006): Specifičnosti interakcije i komunikacije u vaspitno-obrazovnom procesu, u: Razvijanje komunikacionihih kompetencija, Zbornik radova, Jagodina 70. Kostović, S., (2005): Vaspitni stil nastavnika, Savez pedagoških društava Vojvodine 71. Kozleski, E., B., Sands, D., J., French, N., (1993): Preparing special education teachers for urban settings. Teacher Education and Special Education, 16(1): Kram, K., Е., (1985): Improving the mentor process. Training and Development Journal 73. Kram, К., Е., (1983): Phases of the mentor relationship. Academy of Management Journal. Pg Kram, K., E., & Bragar, M., C., (1991): Development through mentoring: a strategic approach. Theory and practice., Krupp, J. (1985): Mentoring. A Means of Sparking School Personnel. Journal of Counseling and

11 11 Development, 64. Pg Lankau, M., Scandura, T., (2002): An Investigation of Personal Learning in Mentoring Relationships: Content, Antecedents and Consequences, Academy of Management Journal, Vol 45, No. 4, Lindgren, U., Professional support to novice teachers by mentoring, Association of teacher Education in Europe, materijal sa 31. godišnje konferencije, dostupno i na: Long, J (1997): The dark side of mentoring, Australian Educational Research, 24(2): MacCullum, J., & Baltiman, S (1999): Mentoring: an old idea that works or does not? Second Regional Conference on Tutoring and Mentoring, Perth, September McDonald, S., at all (2007): Informal Mentoring and Young Adult Employment, Social Science Research, 36, Madison, J Watson, K & Knight, BA (1994): Mentors and preceptors in the nursing profession, Contemporary Nurse, 3: Maynard T., Furlong, J., (1995): Learning to teach and models of mentoring. У: Kerry T., Shelton M. A. : Issues in mentoring. Routledge. London. 83. Мoore, L., Swan, B., (2008): Developing Best Prarctice s of Teacher Education, Journal of Agricultural Education, Volume 49, No4, Morton-Cooper, A & Palmer, A (1993): Mentoring and preceptorship: a guide to support roles in clinical practice. Blackwell Science, Boston. 85. Mullen, C., A., (2009): Re-Imagining the Human Dimension of Mentoring: A Framework for the research Administration and Academy, The Journal of Research Administration, Vol XL, No 1, Murray, C., Staniland, K., (2009): Mentorship: Past, Present and Future, The Nurse Mentor and Reviewer Update Book, dostupno i na: Musset, P., (2010): Initial Teacher education and Continuing Training Polices in a comparative Perspective: Current Pratices in OECD Countries and a Literature Review on Potential Effects, OECD Education Working papers, No.48, OECD 88. Nevins-Stanulis R., Fallona, C., Pearson C. A.,(2002): Am I Doing What I am Suppised to be Doing? : mentoring novice teachers through the uncertainties and challanges of their first year of teaching. Mentoring&Tutoring. Carfax Publishing. Vol 10, No 1, Norman, P., J. Feiman- Nemser, S. (2005): Mind activity in Teaching and mentoring, 21, Odell, S., J., Ferraro, D., P., (1992): Teacher Mentoring and Teacher Retention. Journal of Teacher Education. 43(3), Paz-Dennen, V., (2004): Cognitive apprenticeship in educational practice: research on scaffolding, modeling, mentoring, and coaching as instructional strategies. Cognitive Apprenticeship in Educational Practice. Pg Dostupno i na: Petrović, D., (2009): Tradicionalni i savremeni pogled na mentorstvo u sferi obrazovanja budućih nastavnika u: Unapređenje obrazovanja učitelja i nastavnika - od selekcije do prakse. Jagodina 93. Polovina, N., (2009): Mentorstvo kao oblik profesionalnog razvoja nastavnika, Nastava i vaspitanje, 4, Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, Službeni glasnik RS, br. 22/2005 i 51/ Radulović, L., (2011): Obrazovanje nastavnika za refleksivnu praksu, Filozofski fakultet u Beogradu 96. Rajović, V., Radulović, L., (2009): Mentorstvo u svetlu refleksivne prakse: vizura insajdera. Zbornik radova sa međunarodne konferencije: Unapređenje obrazovanja učitelja i nastavnika, Od selekcije do prakse. Učiteljski fakultet. Jagodina. 97. Ristanović, D., Banđur, V., (2009): Mentorstvo u sistemu profesionalne prakse inicijalnog obrazovanja učitelja u: Unapređenje obrazovanja učitelja i nastavnika - od selekcije do prakse. Jagodina 98. Russell M., Russell J., (2011): Mentoring Relationships: Cooperating Teacher's Perspectives on Mentoring Student Interns. The Professional Educator, Vol 35, No2, Salinitri, G., Howitt, C., Donohoo, J., (2008): The New Teacher Induction Program: A Case Study on New Teachers and their Mentors, dostupno na:

12 Schatz-Oppenheimer, O., Zilbestrom, S., (2006): Mentoring Teacher Interns Basic Guidelines for the mentor work. Jerusalem. Israeli Ministry of Education 101. Schon, D (1983): Educating the reflective practitioner: Toward a new design for teaching and learning in the professions. Jossey Bass, San Francisco Scott NH (1997): Beginning teacher induction program in New Brunswick. Report. New Brunswick Department of Education, Fredericton, Canada Shapiro, EC, Haseltine, FP & Rowe, MP (1978): Moving up: Role models, mentors and the patron system. Sloan Management Review, 19(3): Sirpa, P., Raija, E., (2012): Dialogical Mentoring in the Supervising of Student Teachers Practice. International Journal for Cross-Disciplinary Subjects in Education, Vol 3, No 1, Spuhler, L., Zetler, A., (1995): Montana Beginning Teacher Support Program. Final Report. Helena, MT: Montana state Board of Education Stevens, N., (1995): R and R for Mentors: Renewal and Reaffirmation for Mentors as Benefits from the Mentoring Experience. Educational Horizons, 73(3), Stansbury, K., Zimmerman, J. (2000): Lifelines to the Classroom : Designing Support for Beginning Teachers.WestEd Sundli, L., (2007): Mentoring a new Mantra for education? Teaching and Teacher education. Vol 23, No 2, Tillema H., H., Smith, K., Leshem, S., (2011): Dual Roles- conflicting purposes: a comparative study on perceptions on assessment in mentoring relations during practicum. European Journal of teacher education. Routledge. Vol 34, No2, Tin, LG (1995): Mentoring in Singapore: What and how do proteges learn? International Studies in Educational Administration, 32(2): Tkalac-Verčić, A., Sinčić-Ćorić, D., Pološki-Vokić, N., (2010): Priručnik za metodologiju istraživačkog rada. Kako osmisliti, provesti i opisati znanstveno i stručno istraživanje. M.E.P.d.o.o. Zagreb 112. Tovey, M (1998): Mentoring in the workplace: A guide for mentors and managers. Prentice Hall, Erskineville, NSW Vance, CN & Olson, RK (1991): Mentorship. Annual review of nursing research, 9: Vierstaete, S., (2005): Мentorship: Toward success in teacher Induction and retention, A journal of Inquiry and Practice, Vol 8, Vigotski, L., S., (1977): Mišljenje i govor, Nolit, Beograd 116. St. George, B. A., Robinson, S.,B., (2011): Making Mentoring Matter: Perspectives from Veteran Mentor Teachers. Delta Kappa Gamma Bulletin. Pg Wang, J., (2001): Context of mentoring and opportunities for learning to teach: a comparative study of mentoring practice, Teaching and Teacher Education 17, Wechsler, M. E., Caspary, K., Humphrey, D. C., Matsko, K. K. (2010): Examining the effects of new teacher induction. Menlo Park, CA: SRI International 119. Yancy, Mc Guire S., (2007) : Using the Scientific Method to Improve Mentoring, TLAR, Volume 12, Number 2. Dostupno i na : e 0=EJ818221&ERICExtSearch_SearchType_0=no&accno=EJ Yendol-Hoppey, D., Fichtman D., N., Delane, D., C., (2004): Inquiry-Oriented Mentoring in the Professional Development School: Two Illustrations. School University Partnerships Vol. 3, No. 1, 6-13 Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.4 циљева истраживања Планирано истраживање односи се на два комплексна и међусобно повезана поља у вези са менторством. У том смислу, намера је, да са једне стране испита мишљење и

13 13 рефлексије ментора и приправника о менторској/приправничкој пракси коју су реализовали, а са друге стране, да се анализира како њихова пракса (на основу рефлексија које о њој дају) кореспондира са важећом концепцијом менторства, и као таква доприноси и подржава развој наставника, рефлексивних практичара. Могли бисмо рећи, да је општи циљ истраживања испитивање феномена менторства у контексту његовог разумевања од стране ментора и приправника и начина на који га они практикују. Циљ истраживања је: 1. Испитати како ментори и приправници опажају и разумеју праксу коју заједнички реализују 2. Испитати како ментори и приправници разумеју и тумаче кључне тачке нове концепције менторства 3. Анализирати да ли испољени начин разумевања концепције и њена примена у пракси подржавају развој рефлексивних практичара, како то концепција предвиђа. Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.5 очекиваних резултата (хипотезе) Иистраживање ће бити превасходно експлоративног карактера,о без стриктне усмерености на класичну проверу претходно постављених хипотеза. Ипак, коришћена литература омогућава кандидату формулисање неколико прелиминарних претпоставки које ће служити као оријентир за истраживање и анализу података: Испитаници имају различита искуства у вези са менторском/приправничком праксом Испитаници се разликују по свом разумевању основне функције и сврхе менторске праксе Начин на који испитаници разумеју менторство (шта је оно и шта му је основна сврха и функција) утиче на садржај и начине њиховог рада Начин разумевања менторства утиче на очекивања која један од другог имају Начин разумевања менторства (шта је менторство и шта му је основна сврха и функција) утиче на опажање сопствене/их улоге/а у овом процесу, али и улоге партнера (ментора или приправника) Подржавање развоја наставника рефлексивних практичара током фазе менторства зависи од начина разумевања синтагме рефлексивни практичар и њеног прихватања као онога чему треба тежити у раду Очекивани резултати истраживања односе се на стицање увида у: разноврсност искустава и начина тумачења личних искустава везаних за менторско приправничку праксу рефлексије ментора и приправника о сопственим раду рефлексије ментора и приправника о пракси коју су заједно реализовали начине разумевања актуелне концепције менторства од стране ментора и приправника

14 14 начин на кјои се разумевање концепције менторства одражава на конкретну праксу ментора и приправника концепцијске поставке које би по мишљењу испитаника требало мењати Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.6 план рада Април 2013: израда прве верзије водича за полуструктурисани интервју Мај 2013: реализација 4 прелиминарна интервјуа (2 ментора и 2 приправника) и прикупљање података о потенцијалним учесницима истраживања Јун 2013: - израда коначне верзије Водича за интервју - спровођење уводних интервјуа са испитаницима и дефинисање коначне листе учесника у истраживању Јун - Октобар 2013: реализација 16 главних интервјуа. Паралелно са реализацијом интервјуа истраживач би транскрибовала све аудио записе и радила анализу добијених података у којој би јединица анализе био појединачни интервју Новембар 2013 Јануар 2014: Фебруар- Март 2014: Детаљна анализа свих прикупљених података у којој би јединица анализе били транскрипти свих снимљених интервјуа Писање закључака и евентуалних препорука за даља истраживања овог феномена План рада је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.7 метод и узорак истраживања Руководећи се комплексношћу и истовремено неистраженошћу изабраног предмета истраживања, кандидат се определило за квалитативну истраживачку парадигму и технику полуструктурисаног интервјуа. За полуструктурисани интервју кандидат се определило због његових карактеристика истовремено задате почетне структуре, али и могућности њене надоградње уколико се током интервјуисања то покаже као истраживачки потребно и значајно (флексибилност и отвореност у прикупљању података једана је од кључних карактереистика ове технике).

15 15 С обзиром на то да техника дозвољава и постављање нових питања која настају као резултат садржаја онога што поједини испитаници говоре (Gillham, 2005; Golubović, 2006) отвара се могућност да се открију и истраже и они феномени којих сам истраживач приликом конструисања питања није свестан, што може значајно допринети стварању шире слике о феномену који планирамо истражити. С обзиром да је циљ испитивање како ментор и приправник опажају и разумеју концепцију менторства и праксу коју заједнички реализују, очекује се да је то могуће урадити само ако се испитаницима пружи прилика да изнесу аутентична мишљења и запажања; и рефлексије о концепцији и пракси које су предмет овог истраживања. На евентуални приговор, да се ово може истражити и питањима отвореног типа у анкети, износимо следеће аргументе: Питања отвореног типа која је могуће применити у анкетама захтевају опширно писање, описе и давање разлога за изнесено мишљење и као таква често остају без одговора. Насупрот томе, интервју испитанику даје могућност да отворено говори, да не води рачуна о језичким и граматичким правилима или о дужини и броју реченица које ће изговорити; испитаник може да исправи нешто што је рекао, да појасни изнету мисао, или чак промени почетне ставове, како интервју одмиче. Све су ово важни елемнти у истраживању којим се настоје добити аутентични и опшширни одговори учесника о проблему који планирамо истражити. У анкетним питањима отвореног типа једном написан одговор је коначан. Свака евентуална нејасноћа, непотпуност или дилема коју одговор изазива код истраживача приликом обраде података, немогуће је продискутовати са испитаником и открити шта је уистину хтео да каже. То је ситуација у којој је немогуће градити заједничка значења, па интерпретација података може резултирати удаљавањем од реалне, искуствене слике и разумевања испитиване појаве од стране испитаника. У циљу конструисања питања која ће испитаницима бити јасна, разумљива и везана за оне сегменте менторства о којима имају потребе да проговоре спровешће се прелиминарно интервјуисање два ментора и два приправника. Почетни оквир интервјуа обухватао би следеће теме: Опажање сврхе и функције менторског рада од стране ментора/приправника Временски оквири, начини и садржаји рада који су реализовани Разумевање значења рефлексивна пракса наставника Препознавање тешкоћа са којима су се суочавали током рада Препоруке за будуће менторе/приправнике Менторство у систему професионалног развоја (питања везана за додатне обуке да ли су потребне, колико дуго, у ком саставу, ко их води, итд. као и она усмерена на то како вредновати рад ментора ) Области и питања менторства којих се нисмо дотакли, а ментори/приправници имају потребу да нешто о њима кажу Након реализације 4 прелиминарна интервјуа и дефинисања коначне форме водича за

16 16 интервју, спровешћемо ткз. главне истраживачке интервјуе са претходно изабраним узорком. Сваки интервју одвијаће се одвојено, у времену које то буде захтевао појединачни разговор и у том смислу истраживач неће тежити уједначавању. Са друге стране, предлог тема и питања о којима ће истраживач разговарати са испитаницима биће уједначени за обе групе испитаника (менторе и приправнике), а мењаће се онолико колико то поједине рефлексије и одговори испитаника буду налагали. То значи да ће сваком саговорнику бити постављен исти оквир питања, али да ће се њихов број увећавати/мењати уколико то истраживачке околности (причљивост саговорника; спремност или неспремност да се говори без додатног мотивисања, итд) буду налагали. У том смислу укупан садржај и редослед тема и питања, дефинисаће се током сваког појединачног интервјуа, онако како то околности на терену буду захтевале. Осим овог, у ужем смислу речи истраживачког интервјуа, сваки испитаник прошао би и уводни интервју са истраживачем, који би служио успостављању међусобном упознавању истарживача и испитаника; кратком представљању самог истраживања, добијању сагласности за учествовање у истраживању и заказивању истраживачког интервјуа. Садржаји интервјуа ће се снимати, како би на основу аудио записа могли да се ураде транскрипти неопходни за анализу и тумачење добијених података. Узорак истраживања У најширем смислу посматрано узорак за ово истраживање чиниће наставници и стручни сарадници у школама у статусу ментора или приправника. У одређивању узорка ментора руководићемо се основним критеријумом да наставници и стручни сарадници у својој пракси имају менторско искуство. Водићемо рачуна и о томе да нам саговорници буду наставници и стручни сарадници чије менторско искуство није старије од три године. Иако су и већ помињани Закон као и Правилник и приручник којма се дефинишу основе менторског рада на снази дуже од периода који смо ми поставили за временску границу (последње три године), чинимо то из потребе да обезбедимо јаснија сећања и увиде у праксу која је реализована. Када је реч о узорку приправника, водићемо рачуна да су то наставници и стручни сарадници који још увек немају положен испит за лиценцу, или су га полагали у протекле три године. С обзиром на то да један истраживач спроводи целокупно истраживање (припрему; интервјуерско прикупљање података; анализу и обраду прикупљеног материјала) и да изводи по 2 интервјуа са сваким испитаником (прелиминарни и главни интервју) определили смо се за узорак који би чинило 8 ментора и 8 приправника. Са планирана 4 прелиминарна интервјуа, долазимо до збира од 36 интервјуа која треба реализовати током истраживања. Метод и узорак су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад

17 17 Основне и средње школе у Новом Саду и Београду Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Подаци ће бити анализирани и интерпретирани квалитативно Предложене методе су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

18 18 VI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО ментор је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО тема је подобна ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Образложење (до 500 карактера): Кандидаткиња Тања Шијаковић испунила је услове дефинисане студијским програмом и показала да поседује квалитете потребне за самостални истраживачки рад, што је услов за успешну израду докторске дисертације. За израду докторске дисертације кандидаткиња је прикупила релевантну литературу. Такође, током досадашњег професионалног развоја, кандидаткиња се бавила питањима образовања и усавршавања наставника. У том истраживачком подручју ситуиран је и проблем истраживања ове докторске дисертације. Фокус истраживања кандидаткиње је менторство. Иако менторство своје исходиште има у области образовања, и нова образовна теорија и пракса препознају га као важан аспект сазревања наставничке професије, код нас недостају обимнија истраживања овог феномена. Постојећа истраживања била су усмерена на поједине сегменте менторског рада (улоге ментора, ставови према менторском раду, добит од ментора), и најчешће су се реализовала папироловка истраживања са наглашеним квантитативним приступом проблему. Оваква истраживања нису омогућила валидне одговоре о стварним дометима менторства и начинима његовог рефлектовања на праксу. Концепција менторства има развојни карактер и треба да буде препозната као део професионалног развоја и ментора и приправника. С обзиром на то да су учињени први кораци на формално-теоријском нивоу, очекујемо да би реализација планираног истраживања, анализа и интерпретација резултата, обезбедила, не само експлоративни увид у многа питања и дилеме, већ и основу за даље развијање концепције менторства. Полазећи од научног, теоријског и практичног значаја ове теме, познавање проблема који је кандидаткиња показала избором литературе, циљева, метода истраживања и плана истраживања, као и компетенција предложеног ментора, чланови Комисије су се једногласно сагласили да су кандидат, ментор и тема подобни за израду докторске дисертације, те да предложи Сенату Универзитета у Новом Саду, да одобри Тањи Шијаковић израду докторске дисертације под насловом Менторство у функцији подстицања рефлексивне праксе наставника. датум: 20. мај председник комисије Кнежевић-Флорић др Оливера члан 1

19 19 Радовановић др Ивица Костовић др Светлана члан 2 члан 3 члан 4