Испитивање ефикасности ултразвука у чишћењу површине нових ендодонтских инструмената

Transcription

1 Srp Arh Celok Lek Jul-Aug;137(7-8): DOI: /SARH P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: : Испитивање ефикасности ултразвука у чишћењу површине нових ендодонтских инструмената Jelena Popović, Jovanka Gašić, Goran Radičević Odeqewe za bolesti zuba i endodonciju, Klinika za stomatologiju, Medicinski fakultet, Niš, Srbija KRATAK SADRŽAJ Uvod Ak tiv ni de lo vi i vr ho vi raz li či tih no vih en do dont skih in stru me na ta od ner đa ju ćeg če li ka i nikl-ti ta niju ma mo gu bi ti pre kri ve ni de li ći ma ili osta ci ma me ta la za ko je se ve ru je da se mo gu odvo ji ti to kom en do dont skog tret ma na. Ovi me tal ni opiq ci mo gu uzro ko va ti op struk ci ju ka na la ko re na ili se čak uti snu ti u pe ri a pi kal no tkivo za vre me bi o me ha nič ke pre pa ra ci je, te bi ih tre ba lo uklo ni ti pre kli nič ke upo tre be. Ciq ra da Ciq is tra ži va wa je bio da se pro ve ri za stu pqe nost me tal nih osta ta ka na no vim en do dont skim in strumen ti ma od ner đa ju ćeg če li ka i nikl-ti ta ni ju ma i pro ce ni efi ka snost wi ho vog či šće wa ul tra zvu kom uz ko ri šćewe de sti lo va ne vo de i ras tvo ra dez in fi ci jen sa. Me to de ra da Če tr de set osam in stru me na ta od ner đa ju ćeg če li ka i nikl-ti ta ni ju ma pa žqi vo su izvađeni iz origi nal nih pa ko va wa sto ma to lo škom pin ce tom, da bi se iz be gao kon takt sa se čiv nim stra na ma i vr ho vi ma in stru mena ta. Pri me nom ske ning elek tron ske mi kro sko pi je (SEM) i ra di o graf ske ener get sko-dis per ziv ne spek tro me trije (EDS) pro ce wi va no je pri su stvo pro iz vod nog de bri sa. In stru men ti su za tim uklo we ni s po sto qa za elek tronsku mi kro a na li zu, ras po re đe ni u dve gru pe i po sta vqe ni u ul tra zvuč no ku pa ti lo s vo dom ili ras tvo rom dez in fici jen sa u vre men skom tra ja wu od 15 mi nu ta i fre kven ci jom od 28 khz. Po vr ši na tur pi ja je po tom po no vo ana li zi rana po mo ću SEM i EDS. Re zul ta ti Pre či šće wa ul tra zvu kom pri me će na je ve ća ko li či na me tal nog de bri sa na en do dont skim in stru men tima od nikl-ti ta ni ju ma u od no su na one iz ra đe ne od ner đa ju ćeg če li ka. Pri ro da me tal nih če sti ca je po tvr đe na EDS me to dom. Pri me na ul tra zvu ka je bi la efi ka sna u ot kla wa wu me tal nih osta ta ka s po vr ši ne oba ti pa en do dont skih in stru me na ta. Za kqu čak Či šće we ul tra zvu kom je efi ka sna me to da za ukla wa we de li ća me ta la s po vr ši na no vih en do dont skih in stru me na ta od ner đa ju ćeg če li ka i nikl-ti ta ni ju ma, te bi ovu me to du tre ba lo pri me wi va ti pre sva ke kli nič ke upo tre be. Kquč ne re či: Ni-Ti en do dont ski in stru men ti; en do dont ski in stru men ti od ner đa ju ćeg če li ka; či šće we ul tra zvukom; SEM; EDS UVOD Ve ći na no vih en do dont skih in stru me na ta ko je is po ru ču ju pro iz vo đa či ni je ste ril na i na wiho voj po vr ši ni se mo gu na ći raz li či ti me tal ni osta ci, ne či sto će i epi tel ne će li je [1]. U skladu s raz li či tim pro ce si ma pro iz vod we po je dinih ka nal nih in stru me na ta, sva ka teh no lo gi ja iz ra de do vo di do stva ra wa sit nih opi qa ka meta la ko ji se u ma woj ili ve ćoj me ri za dr ža va ju na po vr ši na ma rad nih de lo va tur pi ja i pro ši riva ča [1]. Zme ner (Zme ner) i Špil berg (Spi el berg) [2] su ana li zi ra li po vr ši ne ak tiv nih de lo va i vr ho va če ti ri ti pa ne ko ri šće nih če lič nih endo dont skih tur pi ja po mo ću ske ning elek tron ske mi kro sko pi je (SEM). Na svim tur pi ja ma su uočili broj ne ne pra vil no sti, kao i me tal ne opiq ke ve li či ne od µm do µm [2]. U po re đe wu s in stru men ti ma od ner đa ju ćeg čeli ka, in stru men ti od nikl-ti ta ni ju ma (tzv. Ni-Ti in stru men ti) ima ju mno ge pred no sti, kao što su ve ća flek si bil nost, ot por nost na pla stič nu defor ma ci ju i tor zi o nu frak tu ru. Me đu tim, tehno lo ški po stu pak iz ra de ovih in stru me na ta dovo di do stva ra wa broj nih opi qa ka ko ji se za drža va ju na po vr ši na ma rad nih de lo va pro ši riva ča i tur pi ja [3]. Pri li kom upo tre be ova kvih in stru me na ta po sto ji opa snost od op struk cije ka na la ko re na ili uti ski va wa pro iz vod nih ne či sto ća u pe ri a pi kal no tki vo to kom bi o meha nič ke pre pa ra ci je. Za ukla wa we neo r gan skog de bri sa ni je do voq no sa mo ste ri li sa ti in strumen te pre pr ve upo tre be, već je neo p hod no podvrg nu ti ih raz li či tim po stup ci ma pri pre me za ste ri li za ci ju. CIQ RADA Ciq is tra ži va wa je bio da se pro ve ri za stu pqenost me tal nih osta ta ka na no vim en do dont skim in stru men ti ma od ner đa ju ćeg če li ka i nikl-tita ni ju ma i utvr di efi ka snost či šće wa ul tra zvukom uz ko ri šće we de sti lo va ne vo de i ras tvo ra dez in fi ci jen sa. METODE RADA Kao ma te ri jal u ovom is tra ži va wu ko ri šće no je 48 ruč nih in stru me na ta za ob ra du ka na la kore na. Od ner đa ju ćeg če li ka ko ri šće ni su: šest pro ši ri va ča (NTI-Ka hla GmbH, Ger many), 12 turpi ja (Dentsply, Ma il le fer, Bal la i gu es, Swit zer land) i šest Hedström tur pi ja (Dentsply, Ma il le fer, Bal la i- gu es, Swit zer land); od nikl-ti ta ni ju ma ko ri šće ni su 12 tur pi ja (Dentsply, Ma il le fer, Bal la i gu es, Switzer land) i 12 Hedström tur pi ja (Me din, Czech Re pu-

2 358 СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО blic). En do dont ski in stru men ti su pa žqi vo izvađeni iz ori gi nal nih pa ko va wa sto ma to lo škom pin ce tom, da bi se iz be gao kon takt sa se čiv nim stra na ma i vrho vi ma in stru me na ta. Pri pre ma uzo ra ka za SEM anali zu je pod ra zu me va la wi ho vo pri čvr šći va we za cilin drič ne no sa če sred stvom za fik si ra we (Do ti te paint xc 12 Car bon JEOL, To kio, Ja pan) i na no še we tan kog slo ja zla ta po po vr ši ni in stru me na ta u ure đa ju za jonsko ras pr ši va we (JFC 1100E Ion Sput ter JEOL). Pri sustvo me tal nog de bri sa je po sma tra no i pro ce wi va no pri me nom SEM (JEOL-JSM-5300). Za do ka zi va we neo rgan skog sa sta va de bri sa ko ri šće na je me to da ener getske dis per ziv ne spek tro me tri je EDS (QX 2000 Link Analyti cal, Ox ford, En gland). Ko li či nu opi qa ka na po vr ši na ma in stru me nata oce wi va la su tri is tra ži va ča ne za vi sno je dan od dru gog. Ko ri ste ći pa ra me tre za pro ce nu či sto će ko je su upo tre bi li Zme ner i Špil berg [2], od no sno Filho (Fil ho) i sa rad ni ci [4], pri su stvo me tal nog de brisa na en do dont skim in stru men ti ma je bo do va no ocena ma od 0 do 3, gde 0 ozna ča va či stu po vr ši nu, 1 po jedi nač ne, ret ke, raz ba ca ne de li će neo r gan skih če stica po po vr ši ni in stru me na ta, 2 gru pe neo r gan skih če sti ca sa či stim po qi ma iz me đu wih, a 3 obim ne koli či ne me tal nog de bri sa ko ji kon ti nu i ra no pre kriva po vr ši nu in stru men ta. Ka ko ce la du ži na in strumen ta ni je bi la vi dqi va pod mi kro sko pom na uve ćawu od 50 pu ta, se čiv ni deo in stru men ta je po de qen na dva de la, pri če mu je sva ka po lo vi na po je di nač no anali zi ra na i oce we na na za stu pqe nost de bri sa [5]. Ukoli ko su isti uzor ci do bi li raz li či te oce ne na polo vi na ma, ko nač nom oce nom se sma tra la ona sa ve ćom nu me rič kom vred no šću, pri če mu je bi lo po treb no da je ozna če naj ma we dva is tra ži va ča. Re pre zen ta tiv ni uzor ci su sni mqe ni na uve ća wu od 100 pu ta zbog jasni jeg uoča va wa me tal nih opi qa ka. Po sle pa žqi vog ukla wa wa sa po sto qa za SEM anali zu, in stru men ti su me to dom slu čaj nog iz bo ra raspo re đe ni u dve gru pe i po sta vqe ni u ul tra zvuč no kupa ti lo (JUS-S01, JEOL) sa vo dom ili ras tvo rom dezin fi ci jen sa u tra ja wu od 15 mi nu ta i fre kven ci jom od 28 khz. U is tra ži va wu je ko ri šćen Oro cid Mul tisept plus (OCC, Swit zer land), dez in fi ci jens i sred stvo za či šće we ko je sa dr ži in hi bi to re ko ro zi je, a ne sadr ži fe no le. Po vr ši ne tur pi ja su po tom po no vo anali zi ra ne po mo ću SEM. Za sta ti stič ku ana li zu do bi je nih re zul ta ta ko rišćen je c 2 -test za pro ce nu ko li či ne pri sut nog metal nog de bri sa na en do dont skim in stru men ti ma pre ul tra zvuč nog či šće wa u za vi sno sti od ma te ri ja la od ko jeg su iz ra đe ni, kao i po sle ul tra zvuč nog či šće wa kod obe gru pe in stru me na ta. Sta ti stič ka ob ra da je ura đe na pri me nom ra ču nar skih pro gram skih pa ke ta Mic ro soft Ex cel i SPSS REZULTATI SEM ana li zom no vih in stru me na ta od ner đa ju ćeg čeli ka i nikl-ti ta ni ju ma pre pri me we nog ul tra zvuč nog či šće wa uoče no je da je svih 48 in stru me na ta na svojoj po vr ši ni ima lo zna čaj nu ko li či nu pro iz vod nog de bri sa. Pri ro da tih če sti ca je do ka za na EDS ana lizom, pri če mu je usta no vqe no da se one kod in stru mena ta od ner đa ju ćeg če li ka sa sto je uglav nom od gvo žđa i hro ma (Sli ka 1), od no sno od ni kla i ti ta na kod instru me na ta od nikl-ti ta ni ju ma (Sli ka 2). Ana li zom oce na či sto će obe vr ste in stru me na ta pre ul tra zvuč nog či šće wa za pa že na je zna čaj na raz li ka. Od 24 in stru men ta od ner đa ju ćeg če li ka, 16 je oce weno sa 1, a osam sa 2; uzo ra ka s oce nom 3 ni je bi lo. Od Сли ка 1. EDS опи ља ка на по вр ши ни ин стру мен та од нер ђа ју ћег че ли ка ука зу је на при су ство ве ли ке ко ли чи не гво жђа и хро ма Figure 1. EDS of the particles found on the surface of the stainless steel instrument shows the presence of large amount of iron and chromium Сли ка 2. EDS опи ља ка на по вр ши ни ин стру мен та од ле гу ре никлти та ни ју ма ука зу је на при су ство ти та на и ни кла Figure 2. EDS of the particles found on the surface of the nickel-titanium instrument shows the presence of titanium and nickel Та бе ла 1. Оце на чи сто ће ин стру ме на та од нер ђа ју ћег че ли ка и никл-ти та ни ју ма пре ул тра звуч ног трет ма на Table 1. Cleanliness assessment of the stainless steel and nickel-titanium instruments before ultrasonic treatment Оцена чистоће Cleanliness assessment Нерђајући челик Stainless steel Никл-титанијум Nickel-titanium 1 16 (33.33%) 7 (14.58%) 23 (47.92%) 2 8 (16.67%) 15 (31.25%) 23 (47.92%) 3 0 (0.00%) 2 (4.17%) 2 (4.17%) 24 (50.00%) 24 (50.00%) 48 (100.00%) Статистичка значајност Statistical significance χ 2 =7.65 p<0.05

3 SERBIAN ARCHIVES OF MEDICINE in stru men ta od nikl-ti ta ni ju ma, se dam je oce weno sa 1, 15 sa 2, dok su dva in stru men ta oce we na najvi šom oce nom 3 (Ta be la 1). Sta ti stič kom ana li zom je utvr đe na zna čaj na raz li ka u po čet noj za pr qa no sti in stru me na ta u od no su na ma te ri jal od ko jeg su iz rađe ni (c 2 =7,65; p<0,05). In stru men ti od le gu re niklti ta ni ju ma su ima li zna čaj no ve ću ko li či nu pro izvod nog de bri sa na svo joj po vr ši ni od in stru me na ta od ner đa ju ćeg če li ka. Po sle ul tra zvuč nog či šće wa u obe gru pe in strume na ta su uoče ne raz li ke u iz gle du po vr ši ne. Raz lika je bi la sta ti stič ki zna čaj na na kon či šće wa metal nog de bri sa (za in stru men te od ner đa ju ćeg če li ka χ 2 =26,67 i p<0,001; za in stru men te od nikl-ti ta ni juma χ 2 =34,00 i p<0,001). Od 24 oči šće na in stru men ta od ner đa ju ćeg če lika, 16 je oce we no sa 0, a osam sa 1; od 24 in stru men ta od nikl-ti ta ni ju ma, 17 je oce we no sa 0, a se dam sa 1 (Ta be la 2). Po sle ul tra zvuč nog tret ma na ni je usta novqe na sta ti stič ki zna čaj na raz li ka iz me đu is pi tanih vr sta in stru me na ta (c 2 =0,10; p>0,05), ta ko da su, bez ob zi ra na po čet nu za pr qa nost, ul tra zvuč nim čišće wem po stig nu ti slič ni re zul ta ti kod obe vr ste in stru me na ta. Od 48 oči šće nih in stru me na ta, 24 su tre ti ra na u ul tra zvuč nom ku pa ti lu, gde je kao teč ni me di jum kori šće na de sti lo va na vo da, dok su osta la 24 tre ti rana u ul tra zvuč nom ku pa ti lu sa dez in fi ci jen som. Čišće we u vo di je za re zul tat ima lo de vet in stru me nata s oce nom 1 i 15 in stru me na ta s oce nom 0. Či šćewe u dez in fi ci jen su je da lo šest in stru men ta s ocenom 1 i 18 in stru me na ta s oce nom 0 (Ta be la 3). Is piti va wem či sto će po sle ul tra zvuč nog tret ma na u desti lo va noj vo di i dez in fi ci jen su ni je usta no vqena sta ti stič ki zna čaj na raz li ka u či sto ći po vr šine in stru me na ta u od no su na upo tre bqe ni me di jum (χ 2 =0,87; p>0,05). Re pre zen ta tiv ni uzor ci su sni mqe ni na uve ća wu od 100 pu ta zbog ja sni jeg uoča va wa me tal nih opi qa ka (Sli ke 3a, 3b, 4a i 4b). Та бе ла 2. Оце на чи сто ће ин стру ме на та од нер ђа ју ћег че ли ка и никл-ти та ни ју ма по сле ул тра звуч ног трет ма на Table 2. Cleanliness assessment of the stainless steel and nickel-titanium instruments after ultrasonic treatment Оцена чистоће Cleanliness assessment Нерђајући челик Stainless steel Никл-титанијум Nickel-titanium 0 16 (33.33%) 17 (35.42%) 33 (68.75%) 1 8 (16.67%) 7 (14.58%) 15 (31.25%) 24 (50.00%) 24 (50.00%) 48 (100.00%) Статистичка значајност Statistical significance χ 2 =0.10 p>0.05 Та бе ла 3. Оце на чи сто ће свих ин стру ме на та по сле ул тра звуч ног трет ма на у де сти ло ва ној во ди и дез ин фи ци јен су Table 3. Cleanliness assessment of all instruments after ultrasonic treatment in distilled water and disinfectant Медијум Medium Дестилована вода Distilled water Дезинфицијенс Disinfectant Оцена чистоће Cleanliness assessment (31.25%) 9 (18.75%) 24 (50.00%) 18 (37.50%) 6 (12.50%) 24 (50.00%) 33 (68.75%) 15 (31.25%) 48 (100.00%) Статистичка значајност Statistical significance χ 2 =0.87 p>0.05 Сли ка 3a. SEM при каз че сти ца нео р ган ског де бри са и не пра вилне ме тал не по вр ши не на ин стру мен ту од нер ђа ју ћег че ли ка вели чи не 40 (оце на 2) Figure 3a. SEM of the particles of the inorganic debris and the irregularities of the metal surface of the stainless steel instrument size 40 (mark 2) Сли ка 3б. SEM при каз истог ин стру мен та по сле ул тра звуч ног чишће ња, са укло ње ним де бри сом и ја сни је из ра же ним по вр шинским не пра вил но сти ма (оце на 1) Figure 3b. SEM of the same instrument after ultrasonic cleaning, with removed debris and evident surface irregularities (mark 1)

4 360 СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО Сли ка 4а. SEM при каз че сти ца нео р ган ског де бри са на ин струмен ту од никл-ти та ни ју ма ве ли чи не 40 (оце на 2) Figure 4a. SEM of the inorganic debris particles of the nickel-titanium instrument size 40 (mark 2) Сли ка 4б. SEM при каз истог ин стру мен та по сле ул тра звуч ног чишће ња (оце на 0) Figure 4b. SEM of the same instrument after ultrasonic cleaning (mark 0) DISKUSIJA Mor fo me trij ske va ri ja ci je no vih en do dont skih instru me na ta, kao što je za stu pqe nost pro iz vod nih ošteće wa i de bri sa me tal nog i ne me tal nog po re kla, do kaza ne su u mno gim stu di ja ma i mo gu ima ti raz li či te posle di ce. Po de qe na su mi šqe wa da li ova struk tur na ošte će wa ima ju uti ca ja na rok tra ja wa i efi ka snost in stru me na ta to kom kli nič kog ra da. Pre ma mi šqewu Eger ta (Eg gert) i sa rad ni ka [6], efek te ovih ne pravil no sti na uspeh či šće wa i ob li ko va wa ka na la je te ško oce ni ti i ve ro vat no ni su kli nič ki zna čaj ni. S dru ge stra ne, Tomp son (Thomp son) [3] sma tra da posto ja we po vr šnih ne pra vil no sti na se čiv nim ivi cama in stru me na ta mo že kom pro mi to va ti kva li tet seče wa i po ten ci jal no iza zva ti pro ble me s ko ro zi jom. Po da ci iz li te ra tu re ka žu da je na se či vi ma i duž žle bo va rad nih de lo va no vih en do dont skih in stru mena ta za stu pqen ad he rent ni ma te ri jal [4, 6, 7, 8]. Prema na la zi ma Mar tin sa (Mar tins) i sa rad ni ka [8], anali zi ra ni ad he rent ni ma te ri jal imao je vi so ku koncen tra ci ju ugqe ni ka i sum po ra, a ma lu ko li či nu kise o ni ka, što pru ža va žan do pri nos raz u me va wu wego vog po re kla. Ka ko je u svom is tra ži va wu ob ja snio Tomp son [3], teh no lo ški po stu pak iz ra de en do dontskih in stru me na ta od nikl-ti ta ni ju ma je dru ga či ji i slo že ni ji od po stup ka pro iz vod we in stru me na ta od ner đa ju ćeg če li ka. Da bi se po sti gla mak si mal na ela stič nost, što je osnov na od li ka en do dont skih instru me na ta od nikl-ti ta ni ju ma, rad ni deo se ne sme pod vrg nu ti uvr ta wu (kao kod tur pi ja i pro ši ri vača od ner đa ju ćeg če li ka), već se ona mo ra me ha nič ki ob ra di ti ure zi va wem oštrih se čiv nih ivi ca. Poku šaj uvr ta wa in stru me na ta na kon ven ci o na lan način bi ve ro vat no do veo do lomqewa. Sa ma nikl-tita ni jum ska le gu ra se pre ob ra de iz la že u po čet ku viso koj tem pe ra tu ri, a za tim br zom hla đe wu. Eks pan zi ja i kon trak ci ja ko je su uzro ko va ne pro ce si ma gre ja wa i hla đe wa za jed no sa po stup kom ure zi va wa rad ne po vrši ne do vo de do stva ra wa pu ko ti na, za se ka ili žle bova na po vr ši ni me ta la. Ta ko đe, vr lo je ve ro vat no da se usled ure zi va wa rad nog de la in stru men ta stva ra ju sit ni opiq ci me ta la ko ji osta ju na po vr ši ni ili su uti snu ti unu tar raz li či tih ne pra vil no sti [3]. Nasu prot to me, in stru men ti od ner đa ju ćeg če li ka, ko ji se pro iz vo de pro ce som uvi ja wa go to vih pro fi la konič nih ži ca, ima ju znat no ma wu ko li či nu me tal nih osta ta ka na svo joj po vr ši ni. Re zul ta ti na šeg is traži va wa su po ka za li da su no vi in stru men ti od niklti ta ni ju ma ima li sta ti stič ki zna čaj no ve ću ko li činu pro iz vod nog de bri sa u od no su na po čet nu za pr qanost in stru me na ta od ner đa ju ćeg če li ka i u skla du su s na la zi ma Fil ha i sa rad ni ka [4]. De li ći me ta la se to kom in stru men ta ci je ka na la ko re na mo gu pro gre siv no odva ja ti sa in stru me na ta i do ve sti do op struk ci je ka na la ili in tru zi je u pe ri api kal na tki va, slič no kao što se or gan ski i neo r ganski de lo vi for si ra ju kroz apeks to kom bi o me ha ničke ob ra de ka na la ko re na [9]. Pre ma po da ci ma iz lite ra tu re, po tvr đe no je pri su stvo me tal nih par ti kula u ka na lu ko re na eks tra ho va nih zu ba po sle bi o me hanič ke ob ra de no vim in stru men ti ma od nikl-ti ta niju ma. Pri me nom EDS me to de, na zi du den ti na je uočen ma te ri jal sa sta vqen od hro ma i ni kla. Po sma tra no s kli nič kog aspek ta, za stu pqe nost de lo va me ta la u peri a pi kal nim tki vi ma mo že iza zva ti iri ta ci ju tkiva, za pa qe we i re sorp ci ju den ti na i ko sti, te ugrozi ti pro ces za ra sta wa [8]. Zme ner i Špil berg [2] i Van El dik (Van El dik) i sa rad ni ci [10] su ta ko đe uoči li me tal ne ostat ke na rad nim de lo vi ma i vr ho vi ma no vih če lič nih i turpi ja od nikl-ti ta ni ju ma, uka zu ju ći na neo p hod nost či šće wa en do dont skih tur pi ja pre ste ri li za ci je i kli nič ke upo tre be. Pro u ča va ju ći bak te ri o lo šku isprav nost no vo pro i zve de nih en do dont skih in stru mena ta i do ka zu ju ći po zi tiv ne mi kro bi o lo ške kul tu re, Rot (Roth) i sa rad ni ci [11] su pre po ru či li oba ve znu ste ri li za ci ju in stru me na ta po uzi ma wu iz pa ko va wa pro iz vo đa ča. Da bi se iz be gao ne u speh le če wa, neo phod no je či šće we en do dont skih in stru me na ta pre wi

5 SERBIAN ARCHIVES OF MEDICINE 361 ho ve kli nič ke upo tre be. Mar gel (Mur gel) i sa rad ni ci [12] su da li pred nost ko ri šće wu ul tra zvuč nog ku pati la u od no su na ra ni ju upo tre bu ga ze na to pqe ne alko holom. Ga zom se ne mo gu me ha nič ki oči sti žle bo vi i ma wi use ci, a mo gu će je i za dr ža va we vla ka na pa muka na se čiv nim ivi ca ma in stru men ta. Ta ko đe, po stoji ri zik od po vre de i in fek ci je ope ra to ra, a po trebno je i pre vi še vre me na za či šće we. Si gal (Se gall) i sa rad ni ci [13] su uoči li vlak na pa mu ka na tur pi ja ma ko je su či šće ne ga zom, od no sno epi tel ne će li je, bakte ri je i struk tur na ošte će wa po vr ši na tur pi ja ko je su či šće ne va tom. Pre ma mišqewu Mar ge la i sa radni ka [12], či šće wem u ul tra zvuč nom ku pa ti lu se očeku je stva ra we ma lih me hu ri ća va zdu ha ko je iza zi va ju ul tra zvuč ni ta la si, ko ji pri ve li koj br zi ni i u odre đe nom pe ri o du (ul tra zvuč na fre kven ci ja) ski da ju me tal ne de li će s po vr ši ne tur pi je, či me se ostva ru je efe kat či šće wa. U že qi da se una pre de re zul ta ti čišće wa, kom bi no van je ul tra zvuk s ras tvo ri ma de terxe na ta. Ta kom bi na ci ja je za sno va na na ras tvor qi vosti de ter xe na ta u vo di i obez be đi va wu emul zi fi ka cije i dis per zi je ras tvor qi vih de lo va, či me se po ve ća va ka pa ci tet či šće wa en do dont skih in stru me na ta [4]. U na šem is tra ži va wu je is pi ti va na efi ka snost ul tra zvuč nog či šće wa de sti lo va nom vo dom i dez infi ci jen som u ukla wa wu pro iz vod nog de bri sa. Ana liza do bi je nih re zul ta ta je po ka za la da ne po sto ji stati stič ki zna čaj na raz li ka iz me đu efe ka ta či šćewa u ul tra zvu ku sa vo dom i dez in fi ci jen som. Do bije ni re zul ta ti su u skla du s na la zi ma Fil ha i sa radni ka [4]. Ovi auto ri su ana li zi ra li re zul ta te uklawa wa de lo va me ta la sa po vr ši ne en do dont skih instru me na ta u ul tra zvuč nom ku pa ti lu ko ri ste ći vodu sa de ter xen tom i bez we ga, pri če mu ni su uoči li sta ti stič ki zna čaj nu raz li ku u efi ka sno sti či šćewa u od no su na upo tre bqe no sred stvo. Ovo do ka zu je da či šće we no vih en do dont skih in stru me na ta za visi od ul tra zvu ka, a ne od pri ro de sre di ne ko ja pre nosi ul tra zvuč ne vi bra ci je. Slič ne re zul ta te su do bili i Lin su va nont (Lin su wa nont), Pa ra šos (Pa ras hos) i Me ser (Mes ser) [14, 15]. U li te ra tu ri po sto je raz li či ti po da ci o to me koli ko vre me na en do dont ski in stru men ti tre ba da budu u ul tra zvuč nom ku pa ti lu [16, 17]. Ana li zi ra ju ći za stu pqe nost bi o lo škog de bri sa na ko ri šće nim i ste ri li sa nim en do dont skim tur pi ja ma od nikl-tita ni ju ma, Asim (Aasim) i sa rad ni ci [5] su usta no vili da či sto ća in stru me na ta ni je u di rekt noj ve zi sa vre me nom pro ve de nim u ul tra zvuč nom ku pa ti lu. Posto ja la je zna čaj na raz li ka to kom pr vih pet do de set mi nu ta, ali ne i po sle či šće wa od 30 ili 60 mi nu ta. Du že dr ža we u ul tra zvuč nom ku pa ti lu bi ve ro vat no iza zva lo po nov no na go mi la va we de bri sa na po vr šini in stru me na ta. U na šem is tra ži va wu in stru men ti su u ul tra zvuč nom ku pa ti lu či šće ni 15 mi nu ta. Nakon ovog tret ma na svi su do bi li oce nu 1 ili 0 za čisto ću. Uko li ko se uzme u ob zir to da je po čet na konta mi ni ra nost in stru me na ta od nikl-ti ta ni ju ma bila sta ti stič ki zna čaj no ve ća od one kod in stru me nata od ner đa ju ćeg če li ka, a re zul ta ti po sle ul tra zvučnog tret ma na uka zu ju da ne po sto ji sta ti stič ki zna čajna raz li ka iz me đu efe ka ta či šće wa ove dve vr ste instru me na ta, či sti je po vr ši ne na uzor ci ma od niklti ta ni ju ma mo gu se ob ja sni ti iz ra zi ti jim po kre ti ma in stru men ta pod uti ca jem ul tra zvuč nih ta la sa usled ve će flek si bil no sti le gu re. ZAKQUČAK No vi en do dont ski in stru men ti od ner đa ju ćeg če lika i nikl-ti ta ni ju ma ima ju znat nu ko li či nu me talnog de bri sa na svo joj po vr ši ni. Ve ća ko li či na metal nih če sti ca je pro na đe na na in stru men ti ma od nikl-ti ta ni ju ma. Či šće we no vih en do dont skih instru me na ta u ul tra zvuč nom ku pa ti lu jed na ko efi kasno ukla wa me tal ne ostat ke sa po vr ši na in stru me nata od nikl-ti ta ni ju ma i ner đa ju ćeg če li ka. Iden tična efi ka snost ul tra zvu ka u dva me di ju ma, vo di i dezin fi ci jen su, uka zu je na to da či šće we no vih in strume na ta za vi si od ul tra zvu ka, a ne od sre di ne ko ja preno si ul tra zvuč ne ta la se. Ul tra zvuč no či šće we no vih en do dont skih in stru me na ta se pre po ru ču je pre ste rili za ci je i pr ve upo tre be, ka ko bi se spre či lo uba civa we me tal nih osta ta ka u ka nal ko re na zu ba ili wiho vo uti ski va we u pe ri a pi kal nu re gi ju.

6 362 СРПСКИ АРХИВ ЗА ЦЕЛОКУПНО ЛЕКАРСТВО LITERATURA 1. Alapati SB, Brantley WA, Svec TA, Powers JM, Mitchel JC. Scanning electron microscope observation of new and used nickel-titanium rotary files. J Endod. 2003; 29: Zmener O, Spielberg C. Cleaning of endodontic instruments before use. Endod Dent Traumat. 1995; 11: Thompson SA. An overview of nickel-titanium alloys used in dentistry. Int Endod J. 2000; 33: Filho MT, Leonardo MR, Bonifacio KC, Dametto FR. Silva AB. The use of ultrasound for cleaning the surface of stainless steel and nickel-titanium endodontic instruments. Inter Endod J. 2001; 34: Aasim SA, Mellor AC, Qualtrough AJE. The effect of pre-soaking and time in the ultrasonic cleaner on the cleanliness of sterilized endodontic files. Inter Endod J. 2006; 39: Eggert C, Peters O, Barbakow F. Wear of nickel-titanium lightspeed instruments evaluated by scanning electron microscopy. J Endod. 1999; 25: Marending M, Lutz F, Barbakow F. Scanning electron microscope appearances of lightspeed instruments used clinically: a pilot study. Inter Endod J. 1998; 31: Martins RC, Bathia MGA, Buono VTL. Surface analysis of profile instruments by scanning electron microscopy and x-ray energydispersive spectroscopy: a preliminary study. Inter Endod J. 2002; 35: Myers GL, Montgomery S. A comparison of weights of debris extruded apically by conventional filling and canal master techniques. J Endod. 1991; 17: Van Eldik DA, Zilm PS, Rogers AH, Marin PD. A SEM evaluation of debris removal from endodontic files after cleaning and steam sterilization procedures. Aust Dent J. 2004; 49: Roth TP, Whitney SI, Walker SG, Friedman S. Microbial contamination of endodontic files received from the manufacturer. J Endod. 2006; 32: Murgel CAF, Walton RE, Rittmann B, Pecora JD. A comparison of techniques for cleaning instruments after usage: a quantitative scanning microscopic study. J Endod. 1990; 16: Segall RO, Del Rio CE, Brady JM, Ayer WA. Evaluation of endodontic instruments as received from the manufacturer: the demand for quality control. Oral Surg Oral Med Oral Pathol. 1977; 44: Linsuwanont P, Parashos P, Messer HH. Cleaning of rotary nickeltitanium endodontic instruments. Inter Endod J. 2004; 37: Parashos P, Linsuwanont P, Messer HH. A cleaning protocol for rotary nickel-titanium endodontic instruments. Aust Dent J. 2004; 49: Miller CH, Hardwick LM. Ultrasonic cleaning of dental instruments in cassettes. Gen Dent. 1988; 36: Miller CH. Cleaning, sterilization and disinfection: Basics of microbial killing for infection control. JADA. 1993; 124: The Investigation of Ultrasound Efficacy in Cleaning the Surface of New Endodontic Instruments Jelena Popović, Jovanka Gašić, Goran Radičević Department of Conservative Dentistry and Endodontics, Clinic of Dentistry, School of Medicine, Niš, Serbia SUMMARY Introduction Active parts and tips of various new stainless steel and nickel-titanium endodontic instruments can be coated with fragments or metal residues, which can become detached during endodontic treatment. These fragments may obstruct the root canals or even reach the periapical tissue during biomechanical preparation and should be removed before clinical use. Objective The aim of this study was to evaluate the presence of metal residues on both new stainless steel and nickel-titanium endodontic instruments, and to determine the cleaning efficacy of ultrasound using distilled water or disinfectant solution for removing these residues. Methods Forty-eight stainless steel and nickel-titanium instruments were carefully removed from their original packages with dental tweezers, in order to avoid any contact with the cutting flutes and tips. The instruments were evaluated in term of metal debris presence, using scanning electron microscopy (SEM) and x-ray energy-dispersive spectroscopy (EDS). The instruments were then removed from the electron microscopy analysis stubs and placed in an ultrasonic bath for 15 minutes at a frequency of 28 khz, using distilled water or disinfectant solution. The surfaces of the instruments were re-evaluated after cleaning. Results Before ultrasound cleaning, a larger amount of metal debris was observed on the nickel-titanium endodontic instruments when compared to those made of stainless steel. The presence of metal particles on the instruments was evaluated by using EDS analysis. The use of ultrasound was effective in removing the metal residues from both types of endodontic instrument surfaces. Conclusion The use of ultrasound proved to be an efficient method for the removal of metal particles from the surface of new stainless steel and nickel-titanium endodontic instruments. Keywords: Ni-Ti endodontic instruments; stainless steel endodontic instruments; ultrasonic cleaning; SEM; EDS Jelena POPOVIĆ Odeljenje za bolesti zuba i endodonciju, Klinika za stomatologiju, Medicinski fakultet, Bulevar dr Zorana Đinđića 52, Niš, Srbija jelenad@medfak.ni.ac.rs