ИЗБОРНОМ ВЕЋУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

Transcription

1 ИЗБОРНОМ ВЕЋУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Изборно веће Факултета политичких наука Универзитета у Београду, на основу члана 63. став 1, и члана 64. став 5. и 7., Закона о високом образовању ( Службени гласник РС, број 76/05, 100/07- аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14 и 45/15- аутентично тумачење и 68/15), члана 4. и 11. Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду ( Гласник Универзитета у Београду, бр. 142 од године, бр од године и бр oд године), а у складу са Критеријумима за стицање звања наставника на Универзитету у Београду ( Гласник Универзитета у Београду, бр. 183 пречишћен текст од године) и члана 108. став 1. Статута Универзитета у Београду - Факултета политичких наука са изменама и допунама, формирало је на седници одржаној 8. јула године, Комисију за писање извештаја о пријављеним кандидатима за избор доцента односно ванредног професора за ужу научну област Међународне студије у саставу: проф. др Драган Р. Симић, Универзитет у Београду - Факултет политичких наука, проф. др Мирослав Хаџић (у пензији), Универзитет у Београду - Факултет политичких наука, проф. др Синиша Таталовић, Свеучилиште у Загребу - Факултет политичких знаности и проф. др Радмила Накарада, Универзитет у Београду - Факултет политичких наука. Комисија је прегледала конкурсни материјал и у складу са Законом о Универзитету и Статутом Факултета политичких наука подноси следећи: И З В Е Ш Т А Ј Факултет политичких наука Универзитета у Београду расписао је конкурс за избор у звање и заснивање радног односа, са пуним радним временом, једног доцента, односно ванредног професора за ужу научну област Међународне студије. Оглас је објављен у публикацији Националне службе за запошљавање Послови бр. 691 од 14. септембра, На оглас се пријавило двоје кандидата: др Немања Џуверовић и др Ајла Шкрбић. Комисија је након увида у поднету документацију констатовала да један кандидата испуњава услове утврђене Законом о високом образовању и Статутом Факултета политичких наука Универзитета у Београду, односно конкурсом, а други не. 1

2 др Немања Џуверовић Кандидат је приложио пријаву, биографију, оверен препис дипломе основних академских студија (дипломирани политиколог за међународне послове), оверен препис дипломе магистра политичких наука, оверен препис дипломе доктора политичких наука, очитану копију личне карте, списак научних и стручних радова у периоду од октобра до септембра године (након избора у последње звање), списак научних и стручних радова у периоду од до септембра године (пре избора у последње звање), објављене радове у електронском облику (на CD) заједно са монографијом у штампаном облику, статистички извештај о вредновању педагошког рада наставника Универзитета у Београду за предмете Студије мира (академска 2011/12 и 2013/14) и Теорија и пракса решавања сукоба (академска 2012/13 и 2013/14). У складу са поднетом документацијом Комисија је констатовала да др Немања Џуверовић испуњава све услове наведене у конкурсу. др Ајла Шкрбић Кандидаткиња је приложила пријаву за позицију доцента, биографију са списком научних и стручних радова, оверену копију уверења о стицању научног степена доктора правних наука, оверену копију личне карте, копију три објављена рада. Имајући у виду да је кандидаткиња завршила основне студије на Правном факултету Универзитета у Сарајеву, мастер на Правном факултету Универзитета у Зеници а докторске студије на Правном факултету Универзитета Џемал Биједић у Мостару, дакле на факултетима чије дипломе не важе у Републици Србији, она је била у обавези да их нострификију, што није учинила. Поред тога, др Шкрбић је доцент на предметима из уже научне области Међународно право и јавно право и одбранила је докторат ( Имунитет држава од суђења и извршења ) који по свом садржају такође не припада ужој области Међународних студија. Кандидаткиња је доставила само три рада са приложеног списка и није доставила евалуацију свог педагошког рада. Такође, она није доставила ни документацију којом се потврђује избор у звање доцента, а навела је да је докторирала и да је као доцент почела да ради две недеље касније ( ). На основу наведеног, Комисија је констатовала да др Ајла Шкрбић не испуњава услове наведене у конкурсу и није даље разматрала њену пријаву. 2

3 АНАЛИЗА И ОЦЕНА ПРИЈАВЕ 1. Биографски подаци кандидата Кандидат др Немања Џуверовић рођен је 26. јуна године у Београду. Основну и Прву београдску гимназију завршио је у Београду са највишом просечном оценом. Факултет политичких наука у Београду, смер Међународне студије, уписао је године. Дипломирао је године са просечном оценом Након завршених основних, кандидат је године уписао магистарске студије (смер Међународне студије), такође на Факултету политичких наука које је завршио године са просечном оценом 9.73 (наслов тезе Политика Европске уније према Централној Америци: неоколонијализам или сарадња равноправних актера ). Истраживачки рад за писање магистарске тезе кандидат је делом обавио на Латиноамеричком институту у Бечу. Немања Џуверовић је докторску дисертацију под називом Смањење економских неједнакости као претпоставка мира: Случај Латинске Америке одбранио 26. јуна године на Универзитету у Београду - Факултету политичких наука. Током академске 2010/11 боравио је на Нафилд колеџу (Nuffield College) Универзитета у Оксфорду ради обављања истраживања потребна за израду докторске дисертације. Др Немања Џуверовић је од до године био ангажован као демонстратор, а након тога као сарадник у настави (академска 2008/09) и асистент ( ) на Факултету политичких наука у оквиру научне области Међународне студије на наставнoм предмету Студије мира (основне академске студије). У периоду од до године кандидат је био ангажован као доцент на предметима Студије мира (основне академске студије), Теорије и типологије сукоба (мастер академске студије), Регионалне перспективе мира и сукоба (мастер академске студије), Пракса решавања сукоба (мастер академске студије), Регионална безбедност (мастер академске студије), Решавање сукоба у пост-хладноратовској ери: нови методи и приступи (докторске академске студије) и Истраживачки семинар (докторске академске студије) на Универзитету у Београду - Факултет политичких наука. Током последње четири године Немања Џуверовић је био ангажован на научноистраживачком пројекту чији је носилац Универзитет у Београду - Факултет политичких наука под називом Политички идентитет Србије у регионалном и глобалном контексту (евиденциони бр ), као и на институционалним 3

4 пројектима Југоисточноевропски мастер студија мира подржаним од стране Швајцарске националне фондације за науку и пројекту Универзитета у Београду под називом TRAIN" подржаним од стране Фондације краља Бодуена. Уз наведене активности Немања Џуверовић је био члан Савета Факултета политичких наука у периоду од до године. Истовремено, он је представник Факултета политичких наука при Извршном одбору Европског конзорцијума за политичка истраживања и координатор за сарадњу са Универзитетом из Варшаве - Институтом за међународне односе, као и предавач на Универзитету (курс 'Сукоби на Балкану и пост-конфликтна транзиција у Србији') у организацији Нортвестерн универзитета и Универзитета у Београду. Такође, кандидат је био члан Акредитационе комисије Факултета политичких наука која је радила на акредитацији свих студијских програма на основним, дипломским и докторским студијама у оба циклуса акредитације која су до сада спроведена у Републици Србији. Поред тога је изабран за рецензента при ENIC-NARIC центру Министарства просвете науке и технолошког развоја Републике Србије. Немања Џуверовић је у периоду од до године у својству истраживача боравио на Универзитету у Брадфорду (Одељење за студије мира), Универзитету у Упсали (Одељење за истраживање мира и сукоба) и Универзитету у Гранади (Институт за мир и сукобе). Члан је више међународних професионалних удружења попут: Међународног удружења за политичке науке, Британског удружења за међународне студије, Међународног удружења за међународне студије, Европског конзорцијума за политичка истраживања и Удружења за политичке науке Србије. Кандидат је у периоду од до године био извршни уредник Годишњака Факултета политичких наука док је тренутно Главни ко-уредник Часописа за регионалну безбедност. Од оснивања Центра за студије мира Факултета политичких наука активан је у његовом раду и развоју. 2. РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ НАКОН ПОСЛЕДЊЕГ ИЗБОРА У ЗВАЊЕ 2.1. Класификација, категоризација и приказ радова кандидата од значаја за избор у ванредног професора Комисија је утврдила да је кандидат у пријави навеo и приложиo у целини или изводу (фотокопија) девет радова (1 монографију, 5 чланака у часописима, 3 прилога у 4

5 зборницима) и девет излагања на конференцијама (три су објављена у зборницима, остали су објављени на сајтовима организатора конференција) од избора у звање доцента на Универзитету у Београду - Факултету политичких наука године. Комисија је класификовала, приказала и оценила све радове од значаја за избор у звање ванредног професора редоследом који проистиче на основу Критеријума за избор у звање Најмање два рада објављена после избора у звање доцента у научним часописима са SCI листе, односно у часописима са SSCI, AHCI, ERIH или листе престижних светских часописа за поједине научне области коју утврђује Универзитет на предлог факултета, или најмање три рада објављена у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком. Кандидат је такође испунио овај услов ако је објавио један рад у часопису са SCI листе, односно у часопису са SSCI, AHCI, ERIH или листе престижних светских часописа за поједине научне области коју утврђује Универзитет на предлог факултета и два рада објављена у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком. Džuverović, N., The importance of micro-structural approach and peace formations in dealing with socio-economic inequalities. Sociological Review/Социолошки преглед. 50 (2), Рад се бави питањем неједнакости које убрзано постаје један од најзначајнијих феномена данашњице. Протести (Шпанија, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе), насиље (Бразил, Израел), као и оружани сукоби (Индија, Тунис) директна су последица поларизације која је значајно увећана са глобалним преовладавањем неолибералног модела који је започет '80-их година. Аутор указује да су се досадашње политике показале неефикасним у савладавању не само високе доходовне неједнакости, већ и њених других димензија попут социјалне искључености (једнак приступ образовању, здравственим/социјалним услугама и сл.) што значајно ограничава људски капитал и ствара конфликтни потенцијал међу онима који су маргинализовани. Управо због тога микро-структурни приступ, по ауторовом мишљењу, нагласак ставља на важност мировних формација које, зависно од локалног контекста, могу бити драматично другачије, а истовремено довести до сличних учинака 5

6 када су у питању дубоко укорење неједнакости које су најчешће друштвено условљене. У складу с тим, аутор закључује да једино инсистирајући на локалном приступу се савремена неједнакост може у потпуности препознати, а самим тим и "провенција" (Бартон) остварити. Džuverović, N., The inequality-conflict research beyond neoliberal discourse. Peace Review 26 (4), Рад полази од чињенице да година представља педесет година од оснивања Часописа за истраживање мира што истовремено означава својеврсни почетак институционализације савременог истраживања мира у Европи. Аутор оснивање наведеног часописа, од стране Јохана Галтунга, види као европски одговор на формирање (северноамеричке) научне области решавања сукоба која је у својој анализи занемарила аспекте тзв. позитивног мира тј. структурне и културолошке факторе избијања насиља који у европском тумачењу задобијају централно место. Управо наведена годишњица, по ауторовом мишљењу, представља погодан тренутак за анализу домета студија мира у протеклих пет деценија. Такође, аутор критички анализира изазове који се постављају пред студије мира чији одговор ће битно утицати на њену даљу судбину као друштвено релеватне дисциплине унутар корпуса међународних студија. У трагању за одговорима на изазове, аутор посебну важност види у враћању традиционалним вредностима дисциплине кроз уважавање структурних аргумената, људских потреба, разумевање контекста у коме се сукоб формира, као и формулисање решења другачијих од тренутно доминантних неолибералних политика која су показала своје ограничено деловање у савременом контексту. Džuverović, N. and Milošević, A., In search for more: The importance of income inequality in conflict formation and its policy implications, Croatian Political Science Review, 50 (5), Текст се бави растом унутрашње неједнакости (тј. неједнакости унутар држава), посматране на глобалном нивоу и могућности да он доведе до насилних сукоба. Користе се различити теоријски оквири који се баве односом неједнакости и сукоба дајући примат социолошким факторима, при чему је истражена и хипотеза о мобилизацији ресурса која наглашава значај организационих чинилаца у формирању 6

7 конфликта. Текст такође анализира и бројне инструменте и политике које могу утицати на смањење неједнакости: порески и систем трансферних плаћања (и његов утицај на дистрибуцију дохотка), различите политике и институционалне форме које утичу на тржишта радне снаге (водећи рачуна о могућем трејд-офу између повећања минималне наднице и смањења запослености) али и образовне политике. Посебно се наглашава пример условних новчаних трансфера, као нестандардног програма за смањење сиромаштва али и неједнакости дохотка. Džuverović, N., Does more (or less) leads to violence? Application of relative deprivation hypothesis on economic inequality induced conflicts, Croatian International Relations Review, XIX (68), Аутор у раду покушава да примени теоријски концепт релативне депривације Теда Гура како би објаснио формирање сукоба у чијој основи се налази увећање економске неједнакости. Користећи теорију о повезаности фрустрације и агресије аутор покушава да покаже како повећање доходовне неједнакости, узроковано променама у економској структури током претходне четири деценије, може довести до насиља које је праћено људским страдањима и материјалним уништавањем. Поред наведеног теоријског концепта рад своје становиште заснива и на бројним емпиријским истраживањима које полазе од значаја индивидуалне ускраћености за настанак агресије. У складу са налазима, аутор закључује да се насилни сукоби могу појавити како у земљама у развоју где су поделе дубоко укорењене тако и у веома развијеним земљама где долази до убрзаног социјалног раслојавања. Управо због тога, аутор сматра да је неопходна промена у постојећем, капиталистичком, моделу развоја који се види као главни генератор неједнакости при чему би другачије друштвене и економске политике служиле за ублажавање постојеће поларизације, али и као превентива могућих будућих сукоба Научна монографија/књига односно уџбеник из научне области за коју се кандидат бира. Џуверовић, Н., Економски фактори оружаних сукоба: Повећање економске неједнакости као узрок сукоба унутар држава. Београд: Службени гласник и Југоисток 21. 7

8 Монографија Економски фактори оружаних сукоба представља прерађену докторску дисертацију. Књига се бави истраживањем економских неједнакости као једним од потенцијално све значајнијих узрока насилних сукоба унутар држава на почетку 21. века. При томе, доминанте економске политике узимају се као кључни разлог високе стопе економске неједнакости. У књизи се кроз анализу кретања међународне и унутрашње неједнакости у другој половини 20. века показује како су либерализација и укидање не-тржишних баријера један од главних узрока пораста неједнакости које су достигле историјски највиши забележени ниво. У таквим условима, аутор закључује да се неједнакост не може третирати искључиво као економска категорија јер он добија све шире, друштвено, значење. Приликом истраживања начина путем којих се неједнакости трансформишу у сукоб књига полази од три теоријска становишта. Прво се заснива на теорији мобилизације ресурса која сматра да само постојање неједнакости није довољно за формирање насилних сукоба већ је неопходно и присуство других елемената. Стављајући важност на категорије интереса, организације, мобилизације и колективне акције наведена теорија у први план истиче важност друштвених тј. социјалних фактора у започињању сукоба. Поред тога, истражује се теорија хоризонталних неједнакости која неједнаки економски положај појединца повезује са његовом припадношћу различитим групама које су мање или више депривилеговане. На крају, анализира се и теорија релативне депривације која важност придаје психолошким факторима тј. фрустрацији која настаје код појединаца услед раскорака између пожељног и постојећег стања. Када су у питању конкретне стратегије којима би се економске неједнакости ублажиле (или искорениле) аутор се окреће латиноамеричком континенту и политици влада лево од центра које су у једном тренутку биле доминантне у овом делу света. При томе, аутор указује на две струје унутар нове латиноамеричке левице, при чему, једна (умерена) тежи изменама унутар постојећег капиталистичког (неолибералног) система, док друга (радикална) улаже напоре да поновно афирмише идеју социјализма. Ауторови налази указују на чињеницу да су обе струје имале успеха у постизању зацртаног циља (смањење неједнакости) и да су испољене разлике представљале предност, а не недостатак јер су показале да пут до промене не мора бити једнозначан. Аутор закључује да су економске неједнакости достигле ниво који се може окарактерисати као критичан и да свет улази у област непознатог када је у питању 8

9 њихов утицај на формирање насилних сукоба. Управо због тога, потреба стварања другачијих модела развоја, који у својој основи имају залагање за већим степеном друштвене правде, данас је по његовом мишљењу посебно изражена Најмање један рад објављен након избора у звање доцента у водећем часопису националног значаја у одређеној научној области, или најмање два поглавља у научној књизи/монографији односно критичкој монографској публикацији из научне области за коју се кандидат бира, или два рада у тематском зборнику са рецензијом, или превод изворног текста у облику студије, поглавља или чланка, односно превод или стручна редакција превода научне монографије/књиге из научне области за коју се кандидат бира или методичка публикација у области образовања и наставе. Џуверовић, Н., (Не)развијеност и (не)једнакост: Поглед са периферије, у Ј. Видојевић, А. Милошевић и Н. Перишић, урс, Изазови глобализације: Сиромаштво и неједнакост. Београд: Универзитет у Београду - Факултет политичких наука, Рад полази од претпоставке да се питања развоја и једнакости не могу промишљати једнообразно. Зависно од историјских околности, локалних специфичности и утицаја спољних актера ова питања имају драматично другачију интерпретацију, посебно на линији Север-Југ која се често посматра као (историјски условљена) граница између развијеног и неразвијеног света. У складу с тим, рад анализира теоријска размишљања (структурализам, неомарксизам, теорија светског система и структурна теорија имепријализма) о развоју из угла Периферије која проблеме неразвијености и неједнакости проматра као последицу (нео)колонијализма и политичко-економске експлоатације, а не различите економске развијености која се може поништити деловањем унутар постојећег (капиталистичког) система. Џуверовић, Н., Стојадиновић, М. и Тепшић, Г., Студије мира, у М. Липовац и Д. Живојиновић, урс, Међународна безбедност: Теоријски приступи. Београд: Универзитет у Београду - Факултет безбедности,

10 У раду се анализира настанак, развој, специфичности и домети студија мира као самосталне научне дисциплине. Такође се истражују становишта и поставке најважнијих теоретичара и истраживача мира као и њихов могући допринос даљем развоју студија мира. Аутори истовремено приказују теорију људских потреба као кључни теоријски оквир унутар студија мира, који је осмишљен унутар других наука и дисциплина, али такође има повратни утицај и на њихов развој. Нормативни приступ студија мира заснован на ненасиљу и задовољењу људских потреба уочава се (на један или други начин) код свих најважнијих теоретичара и истраживача мира. На темељу таквих налаза врши се поређење студија мира и студија безбедности где су уочене одређене сличности и разлике, на основу којих се аутори одређују и према могућности да се ове две дисциплине поистовете или да се студије мира подведу под студије безбедности као један од њених алтернативних приступа. Džuverović, N., A selected bibliography for conflict and economic inequality. Review of International Affairs, LXIII (1147), Рад представља приказ писаних и електронских извора (библиографија) који су релевантни за изучавање односа сукоба и економске неједнакости. Кандидат је такође навео један рад (Džuverović, N. and Kapidžić, D., Bridging the 'International-Local Gap' In Peacebuiling Through Academic Cooperation: The Balkan Master's Program in Peace Studies, In J. Milican, ed., The Role of Universities in conflict, post-conflict or contested environment. Routledge Studies in Peace and Conflict Resolution) који још увек није објављен због чега Комисија није узела у разматрање наведени прилог Најмање један рад са међународног научног скупа објављен у целини Džuverović, N., Socio-economic roots of extremism in the region, In F. Ejdus and P. Jureković, eds, Violent Extremism in the Western Balkans. Vienna: Republic of Austria: Federal Ministry of Defence and Sport, Аутор се у раду бави анализом пораста насилног екстремизма на подручју тзв. Западног Балкана при чему се нагласак ставља не на манифестне појаве насилног 10

11 понашања депривилегованих појединаца, већ на неуспех држава региона да својим грађанима пружи подједнаке могућности, као и да испуни њихове основне животне потребе. При томе, истиче се да неповољни економски показатељи попут високе стопе сиромаштва, растуће неједнакости, готово непостојећег привредног раста као и значајно смањених социјалних издвајања услед неолибералне изградње државе у региону током последње две деценије додатно погоршавају неповољну ситуацију. У складу с тим, аутор излаже предлоге политика чија примена би могла, по његовом тумачењу, довести до смањења радикалног екстремизма на Балкану. Међу наведеним политикама, аутор посебно истиче већа издвајања за образовање уз повећање људског капитала, усмерене социјалне програме, тзв. локално усмерени развој као и смањење незапослености применом модела који су се до сада показали успешним у другим деловима света. Thinking beyond the crisis. Social mobilization in the Western Balkans and political representation of underprivileged. Italian Political Science Association Annual Conference, Косенца, Италија, септембар (заједно са Александром Милошевићем). Доступно на: У раду се истражују нове форме друштвеног активизма на Западном Балкану које се јављају као директна последица неспособности политичких елита да се изборе са продуженом економском кризом и њеним друштвеним последицама. Истиче се да је финансијска криза из године имала озбиљне глобалне економске последице које су највидљивије у увећаним стопама незапослености и сиромаштва, као и у примени стогих мера штедње (кроз смањена давања државе). Применом оваквих политика традиционални политички актери (партије) ускратиле су себи могућност да представљају депривилеговане појединце и групе који су највише погођени кризом. Наведено се односи и на регион Западног Балкана где је ситуација додатно отежана насилним сукобима као и политичком и економском транзицијом. У складу с наведеним, рад анализира појаву друштвених покрета који се супротстављају постојећим институционалним оквирима и нуде другачије моделе одлучивања засноване на већој социјалној једнакости као и директном учествовању грађана у доношењу одлука. Због тога се анализирају три покрета: Пленум (Босна и 11

12 Херцеговина), Живи зид (Хрватска) и Министарство простора (Србија) који на најбољи начин представљају примену горе наведених принципа деловања. Важност три покрета у превладавању постојеће кризе се истиче анализом њихове структуре, организације, способности за мобилизацију, као и политичке (тј. идеолошке) опредељености учесника. На крају, аутори истичу да се управо анализом неинституционалних актера може разумети промена постојећег политичког контекста на подручју Западног Балкана. Revolution ante portas: Inequality, Occupy Wall Street and social polarization in the US. XVIII Italian Political Science Association Annual Conference, Перуђа, Италија, септембар (заједно са Александрем Милошевићем). Доступно на: pdf У раду се анализирају узроци драстичног повећања неједнакости у Сједињеним Америчким Државама, као и појава покрета Окупирај Волстрит који је директна последица таквог стања. Заснивајући своју анализу на теоријским оквирима који проблематизују однос неједнакости и мобилизације аутори успостављају корелацију између вертикалне неједнакости (између појединаца тј. домаћинстава) и могућности избијања политички мотивисаног насиља. Управо због тога, аутори покушавају да направе поређење тренутне неједнакости у Сједињеним Америчким Државама и њених политичких последица (материјална депривација, смањена међугенерацијска мобилности, умањена политичка и грађанска партиципација, нарушено поверење у федералне институције и сл.) са могућношћу избијања немира одређених друштвених група у контексту дугорочних последица рецесије. На основу тих налаза, рад се бави структуром и акцијама покрета Окупирај Волстрит као и узроцима његових скорашњих (не)успеха. Поред наведених радова кандидат је приложио и следеће радове са међународних конференција који су објављени на сајтовима организатора: Why do we talk so much about inequality: The case of social science international conferences. International Political Science Association 24 h World Congress of Political Science, Познањ, Пољска, јул

13 Time of Discontent: the Economic Crisis and New Forms of Political Representation in the Western Balkans? International Political Science Association 24 h World Congress of Political Science, Познањ, Пољска, јул (заједно са Александрем Милошевићем) Peacebuilding or 'peacedelaying': Poverty and social exclusion of refugees and internally displaced persons in post-war Serbia. International Studies Association 57 th Annual Conference, Атланта, САД, март (заједно са Јеленом Видојевић) In search for more: The importance of economic inequality in formation of violent conflicts and Its policy implications. XVII Italian Political Science Association Annual Conference, Фиренца, Италија, септембар Најмање један рад са научног скупа националног значаја објављен у целини Тепшић, Г. и Џуверовић, Н., Рат који је требало да оконча све ратове - мир у европској науци између и године, у В. Кнежевић-Предић, ур., Политички идентитет Србије у регионалном и глобалном контексту. Београд: Универзитет у Београду - Факултет политичких наука, Tекст представља преглед најважнијих иницијатива за оснивање науке о миру у периоду између два светска рата, као и њихових претеча почетком 20. и током 19. века. Аутори износе предлоге тадашњих истакнутих пацифиста, научника и политичара, који су у мањој или већој мери били подстакнути искуствима Првог светског рата. Прво анализирају међународне научне мировне иницијативе (мировно образовање и наука о међународним односима), а потом и националне, како међу победницама (Велика Британија, Француска, итд.), тако и међу земљама пораженим у Првом светском рату (Аустрија и Немачка). На крају, аутори покушавају да одговоре на питања о томе колико је Први светски рат утицао на развој науке о миру, колико су ти међуратни мировни подухвати били сврсисходни, с обзиром на то да су, наизглед, били потпуно поражени избијањем Другог светског рата, као и да ли су ове иницијативе могле да спрече тај рат (и зашто нису) Џуверовић, Н., Значај стратегија смањења неједнакости у превладавању економске кризе: случај Бразила, у В. Гречић и П. Веселиновић, урс, Актуелна кретања у европској и светској привреди. Београд и Крагујевац: Научно друштво 13

14 економиста Србије, Универзитет у Београду - Економски факултет, Универзитет у Крагујевцу - Економски факултет, Рад се бави проблемом савремене економске неједнакости и важности њеног ублажавања у циљу спречавања даљег продубљивања економске кризе. У складу с тим, аутор анализира случај Бразила и стратегију смањивања неједнакости (Болса фамилиjа) коју ова држава спроводи током претходних десет година. Стратегија је од свог увођења године довела до значајног ублажавања унутрашње економске неједнакости у Бразилу (и другим државама региона које имају сличне програме). Нова бразилска социјална политика нагласак ставља на дугорочно подизање људског капитала, а не на краткорочне социјално сигурносне мере што је случај у већини држава Европе данас. На крају, аутор извлачи шире импликације једне овакве политике и врши процену могућности њене (делимичне) примене у случају Србије. Поред радова које је Комисија у складу са ближим критеријумима за избор у звање ванредног професора класификовала и приказала, кандидат је објавио и друге радове од значаја за ужу научну област и то: Рад са међународног скупа објављен у изводу Regional Identity: Does regional cooperation generate a regional identity? EU Integration and Cohesion: The function of regional cooperation in the Danube Region, Andrassy University, Будимпешта, Мађарска, 5. новембар Micro structural approach in dealing with deep rooted socio-economic inequalities: The importance of local peace formations. British International Studies Association 40 th Anniversary Conference, Лондон, Уједињено Краљевство, јун The state of peace research today: Beyond neoliberal inequality-conflict discourse. Regional Perspectives on Peace, Development and Security Conference, Бриони, Хрватска, јун Уређивање тематског зборника Тепшић, Г., Накарада Р. и Џуверовић, Н., урс, Интерпретације југословенских сукоба и њихове последице: Између суштинског неслагања и дијалога. Београд: Универзитет у Београду-Факултет политичких наука и форумзфд. 14

15 Предавање на страном универзитету The state of conflicts today: Definitions and concepts. 7 th ICP International Summer Academy (Peace Mediation: From Conflict to Cooperation), Ko, Швајцарска, август Наставно-педагошки рад Кандидат је у досадашњем раду као доцент био ментор при изради једне докторске дисертације (кандидата Марка Савковића), као и члан комисије за јавну одбрану једне докторске дисертације и једног магистарског рада. У овом тренутку Немања Џуверовић спроводи менторски рад са двојицом доктораната. Истовремено, кандидат је у претходне четири године био ментор при изради 18 теза на мастер академским студијама (у документацији су приложени наслови радова и имена кандидата), члан комисије за јавну одбрану преко 20 мастер радова, као и члан три комисије за одбрану завршних радова на специјалистичким академским студијама. Поред тога, кандидат је био ментор приликом израде једног дипломског рада на основним академским студијама, као и члан 3 комисије за одбрану дипломских радова. Немања Џуверовић је у академској 2015/16 био члан Комисије за пријем студената на Регионалним мастер студијама мира на Универзитету у Београду - Факултету политичких наука, као и Комисије за пријем студената на мастер Међународне политике, модул Међународна безбедност. Такође је у академским 2013/14 и 2014/15 био члан Комисије за пријем студената на мастер Међународне политике, модул Студије мира на Универзитету у Београду - Факултету политичких наука, док је и године био председник Комисије за доделу стипендија за студирање на Универзитету у Кембриџу. Посвећеност раду са студентима, као и добру припремљеност за предавања и вежбе кандидата потврђују и резултати вредновања педагошког рада наставника Универзитета у Београду. У табелама 2а (академска 2012/12), и 2б (академска 2013/14) су дати резултат индивидуалног статистичког извештаја којим су студенти Универзитета у Београду - Факултета политичких наука вредновали рад Немање Џуверовића на предмету Теорија и пракса решавања сукоба, а у табелама 3а (академска 2011/12) и 3б (академска 2013/14) резултат вредновања на предмету Студије мира. 15

16 Табела 2a Р.Б. Тврдње Просечна оцена Да ли се настава редовно одржава а) вежбе 4,56 в) консултације 4,62 Разумљивост и начин излагања материје предвиђене предметом 4,63 Усаглашеност плана предавања и обима материје предвиђене предметом 4,44 Подстицање студената на активност, критичко размишљање и креативност 4,44 Предавања наставника помажу студенту да лакше савлада материју предвиђену предметом 4,56 6. Обим и квалитет препоручене литературе 4, Наставник даје корисне информације о досадашњем и за будући рад студената Наставник одговара на питања и води рачуна о студентским коментарима Професионалност и етичност срадника у комуникацији са студентима 4,69 4,75 4, Објективност и непристрасност у оцени знања студената 4, Општи утисак 4,73 Укупна просечна оцена 4,63 16

17 Табела 2б Р.Б. Тврдње Просечна оцена Да ли се настава редовно одржава а) вежбе 4,96 в) консултације 4,90 Разумљивост и начин излагања материје предвиђене предметом 4,80 Усаглашеност плана предавања и обима материје предвиђене предметом 4,58 Подстицање студената на активност, критичко размишљање и креативност 4,72 Предавања наставника помажу студенту да лакше савлада материју предвиђену предметом 4,84 6. Обим и квалитет препоручене литературе 4, Наставник даје корисне информације о досадашњем и за будући рад студената Наставник одговара на питања и води рачуна о студентским коментарима Професионалност и етичност срадника у комуникацији са студентима 4,83 4,92 4, Објективност и непристрасност у оцени знања студената 5, Општи утисак 4,84 Укупна просечна оцена 4,81 Табела 3a Р.Б. Тврдње Просечна оцена Да ли се настава редовно одржава а) вежбе 4,75 в) консултације 4,65 Разумљивост и начин излагања материје предвиђене предметом 4,45 Подстицање студената на активност, критичко размишљање и креативност 4,48 Предавања наставника помажу студенту да лакше савлада материју предвиђену предметом 4,45 Наставник даје корисне информације о досадашњем и за будући рад студената 4,49 Наставник одговара на питања и води рачуна о студентским коментарима 4,65 17

18 9. Професионалност и етичност срадника у комуникацији са студентима 4, Објективност и непристрасност у оцени знања студената 4, Општи утисак 4,49 Укупна просечна оцена 4,57 Табела 3б Р.Б. Тврдње Просечна оцена Да ли се настава редовно одржава а) вежбе 4,90 в) консултације 4,82 Разумљивост и начин излагања материје предвиђене предметом 4,76 Усаглашеност плана предавања и обима материје предвиђене предметом 4,56 Подстицање студената на активност, критичко размишљање и креативност 4,53 Предавања наставника помажу студенту да лакше савлада материју предвиђену предметом 4,68 6. Обим и квалитет препоручене литературе 4, Наставник даје корисне информације о досадашњем и за будући рад студената Наставник одговара на питања и води рачуна о студентским коментарима Професионалност и етичност срадника у комуникацији са студентима 4,63 4,80 4, Објективност и непристрасност у оцени знања студената 4, Општи утисак 4,74 Укупна просечна оцена 4,68 18

19 3. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ Након прегледа конкурсне документације и анализе радова и педагошког искуства кандидата, Комисија је дошла до закључка да др Немања Џуверовић поседује све услове за избор за радно место ванредног професора. Комисија је закључила да се ради о кандидату који задовољава све Законом о Универзитету и Статутом Факултета неопходне услове за радно место ванредног професора за ужу научну област Међународне студије. Број и квалитет објављених радова који надмашују услове које предвиђају Критеријуми за стицање звања наставника на Универзитету у Београду, уредничко и организационо искуство, као и учешће на научним конференцијама и семинарима, указују да се ради о кандидату који поседује способности за научни рад. Поред тога, др Немања Џуверовић већ неколико година изводи вежбе и предавања на основним, мастер, а од и на докторским академским студијама. Током свог једанаестогодишњег рада као демонстратор, сарадник у настави, асистент и доцент показао је педагошку преданост у раду са студентима и на тај начин допринео даљој афирмацији Студије мира на Универзитету у Београду - Факултету политичких наука. На основу свега изложеног у овом извештају, Комисија је једногласно закључила да се ради о квалитетном кандидату који је у досадашњем раду подједнако исказао своје научно-истраживачке и педагошке способности и стога предлаже Изборном већу Универзитета у Београду - Факултета политичких наука да др Немању Џуверовића изабере за ванредног професора са пуним радним временом за ужу научну област Међународне студије. У Београду, новембра године 19

20 Комисија проф. др Драган Р. Симић Универзитет у Београду Факултет политичких наука проф. др Мирослав Хаџић (у пензији) Универзитет у Београду Факултет политичких наука проф. др Синиша Таталовић Свеучилиште у Загребу Факултет политичких знаности проф. др Радмила Накарада Универзитет у Београду Факултет политичких наука 20