НАУЧНОМ ВЕЋУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Transcription

1 НАУЧНОМ ВЕЋУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Научно веће Медицинског факултета у Београду на седници одржаној године одредило је Комисију за утврђивање испуњености услова за избор у научно звање, у следећем саставу: 1. Доц. др Нађа Марић Бојовић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Клиника за психијатрију клинички центар Србије, председник; 2. Проф. др Наташа Петронијевић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Институт за медицинску и клиничку биохемију; 3. Проф. др Горан Кнежевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду, одсек психологија Комисија је разматрала пријаву кандидата Андрић Сање за избор у звање истраживач сарадник за област неуронауке и подноси следећи БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ И З В Е Ш Т А Ј Андрић (Владимир) Сања, рођена је 03. априла у Београду, Република Србија. Дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 15. јула године са просечном оценом Од 01. априла године запослена је на пословима истраживача приправника на реализацији Пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја под називом: Дефинисање кластера молекулских биомаркера за побољшану дијагностику и терапију поремећаја расположења (број пројекта III41029, руководилац Мирослав Аџић dr sci, Институт за нуклеарне науке Винча). Од јуна у својству истраживача сарадника ангажована је на текућем интернационалном пројекту подржаном од стране Седмог оквирног програма Европске Комисије под називом European network of national schizophrenia networks studying gene-environment interaction EUGEI (FP7). Школске 2011/2012. године уписала је прву годину докторских студија модул Неуронауке, на Медицинском факултету Универзитета у Београду, где тренутно похађа трећу годину докторских студија. Актуелно је у току израда докторске тезе под менторством Доц. др Нађе Марић Бојовић. У звању истраживач приправник налази се од године. БИБЛИОГРАФИЈА Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М20) Рад у врхунском међународном часопису (М21): 1. Simic I, Maric NP, Mitic M, Soldatovic I, Pavlovic Z, Mihaljevic M, Andric S, Radojcic MB, Adzic M. Phosphorylation of leukocyte glucocorticoid receptor in patients with current episode of major depressive disorder. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry 2013; 40: Рад у међународном часопису (М23): 2. Britvic D, Maric NP, Doknic M, Pekic S, Andric S, Jasovic-Gasic M, Popovic V. Metabolic issues in psychotic disorders with the focus on first-episode patients: a review. Psychiatria Danubina 2013; 25: Зборници међународних научних скупова (М30) Саопштење са међународног скупа штампана у изводу (М34) 1

2 3. Мaric NP, Simic I, Pavlovic Z, Mitic M, Soldatovic I, Andric S, Mihaljevic M, Radojcic M, Adzic M. Phosphorylation of peripheral glucocorticoid receptor in the continuum from current depressive episode to vulnerability to depression. Congress proceedings: 21 st European Congress of Psychiatry; Nice, France Marić NP, Pavlović Z, Pejović Nikolić S, Јоvicic M, Andric S, Mihaljević M, Lalovic N. Attenuated psychosis syndrome great challenge for psychiatry today. Congress proceedings: 3rd International congress of medical assessors; Maribor, Slovenia Marić N, Britvić D, Pavlović Z, Pejović Nikolić S, Mihaljević M, Andrić S, Jovičić M. Attenuated psychosis syndrome in DSM V. Psychiatr Danub 2012; 24(Suppl. 2): Maric N, Pavlovic Z, Pejovic Nikolic S, Mihaljevic M, Andric S, Jasovic-Gasic M. Sindrom atenuisane psihoze u buducen klasifikacionom sistemu. Knjiga sazetaka: 1. Nacionalni kongres Udruzenja psihijatara Crne Gore sa medjunarodnim ucescem; Budva-Becici, Montenegro Andrić S, Mihaljević M, Pavlović Z, Simić I, Adžić M, Marić NP. Socioekonomske prilike i rizik od ličnog doživljaja stresa, anksioznosti i depresivnosti. Psihijatrija Danas 2012; 44(Suppl.): Mihaljević M, Andrić S, Đini M, Pavlović Z, Pejović Nikolić S, Marić NP. Adolescencija kao rizik za psihozu - analiza psihotičnih iskustava u populaciji studenata beogradskog univerziteta. Psihijatrija Danas 2012; 44(Suppl.): Totić Poznanović S, Šaula Marojević B, Zebić M, Vuković O, Britvić D, Marjanović M, Andrić S, Marić NP. Odnos perfekcionizma i različitih oblika insomnije kod studentske populacije. Psihijatrija Danas 2012; 44(Suppl.): Andrić S. Povezanost dimenzija perfekcionizma sa poremećajima spavanja. Knjiga sažetaka: 51. Kongres studenata biomedicinskih nauka Srbije sa internacionalnim učešćem; Ohridsko jezero Andrić S. Kvalitet života pacijenata obolelih od shizofrenije i depresije. Knjiga sažetaka: 50. Kongres studenata biomedicinskih nauka sa internacionalnim učešćem; Lepenski Vir Часописи националног значаја (М50) Рад у часопису националног значаја (М52) 12. Andric S, Maric NP. Kompjuterizovani testovi u neuropsihijatriji- osvrt na primenu kod osoba sa shizofrenijom. Engrami 2012; 34: Зборници скупова националног знчаја (М60) Саопштење са скупа националног значаја штампана у изводу (М64) 13. Marić Bojović N, Pavlović Z, Pejović S, Mihaljević M, Andrić S, Jovičić M. Koliko smo psihotični zbog gena, a koliko zbog okruženja? Zbornik radova: 41. simpozijum Klinike za psihijatriju Jubilej 90 godina; Beograd, Srbija Adžić M, Lukić I, Mitić M, Djordjević J, Mihaljević M, Jovičić M, Andrić S, Pavlović Z, Soldatović I, Savić D, Marić N, Krstić-Demonacos M, Radojčić M. Exploring the clinical potental of phoshorylated glucocorticoid receptor as biomarker of depression. Book of abstracts: 6th Serbian Neuroscience Society Congress; Belgrade, Serbia АНАЛИЗА РАДОВА Сања Андрић је приложила списак од 14 радова, од чега су 2 рада штампана у целини у међународним часописима и 1 рад штампан у часопису националног значаја. Досадашњи научно-истраживачки рад Сање Андрић одвијао се у области неуронаука, и то пре свега психијатријских поремећаја (афективних и психотичних поремећаја). У раду под редним бројем 1 из категорије М21 испитивана је фосфорилација глукокортикоидног рецептора (GR) на серину 211 (pgr-s211) и серину 226 (pgrs-226) у 2

3 периферним мононуклеарним ћелијама крви пацијената оболелих од депресије и здраве контролне групе. Нарушена функција GR се сматра једним од важних чинилаца у патофизиологији депресије, а фосфорилација GR је од великог значаја за његово функционисање. Резултати су показали повећану фосфорилацију GR на серину 226, и у мањој мери на серину 211, код пацијената оболелих од депресије у поређењу са контролном групом. Такође, однос pgr-s211/pgr-s226 је био смањен, указујући на снижену транскрипциону активност GR код пацијената оболелих од депресије. Студија је показала да измењена фосфорилација GR може нарушити функцију GR и тиме имати удела у патофизиологији депресије. У раду под редним бројем 2 из категорије М23 анализирана је појава метаболичког синдрома код пацијената оболелих од психотичних поремећаја, са посебним освртом на прву психотичну епизоду. Гојазност је два пута учесталија код пацијената оболелих од схизофреније у односу на општу популацију, иако се телесна тежина ових особа пре почетка болести не разликује у односу на контролну вршњачку групу. Бројни потенцијални фактори имају удела у настанку гојазности и метаболичког синдрома код психотичних пацијената, међу којима нежељени ефекти примене антипсихотика (нарочито атипичних) у данашње време заузимају најзначајније место. Овај научни рад представља критички осврт на досадашња сазнања о метаболичким проблемима код пацијената оболелих од психотичних поремећаја, разматра генетичке, молекуларне и срединске факторе који имају улогу у њиховом настанку, и истиче неопходност скрининга раних знакова метаболичких поремећаја и мултидисциплинарног приступа пацијентима већ од прве психотичне епизоде. У раду под редним бројем 12 из категорије М52 представљен је значај примене компјутеризованих тестова у неуропсихологији, са посебним освртом на примену код особа оболелих од схизофреније. Истакнуте су вишеструке предности компјутеризованог неуропсихолошког тестирања које се све више примењује као клинички релевантан скрининг неурокогнитивних дефицита, доприноси унапређењу диференцијалне дијагностике у психијатрији, прецизнијем праћењу ефеката различитих терапијских модалитета и повећава способност клиничара да предвиђа ток и исход лечења. Детаљно је приказана батерија CANTAB, једна од првих и најпознатијих компјутеризованих батерија неуропсихолошких тестова, која омогућава ефикасну неинвазивну процену различитих когнитивних функција. Фокус ове публикације су показатељи дефицита у доменима просторне радне меморије, одржавања и померања сета пажње, као и брзине процесуирања информација код особа оболелих од схизофреније у различитим стадијумима болести. ЦИТИРАНОСТ НАУЧНИХ РАДОВА Цитираност првог објављеног рада је 5 пута, а другог и трећег рада је 0 пута према индексним базама SCOPUS и WOS, без аутоцитата. ЕЛЕМЕНТИ ЗА КВАЛИТАТИВНУ ОЦЕНУ НАУЧНОГ ДОПРИНОСА Од јуна кандидаткиња је у својству истраживача сарадника ангажована на текућем интернационалном пројекту подржаном од стране Седмог оквирног програма Европске Комисије под називом European network of national schizophrenia networks studying gene-environment interaction EUGEI (FP7). 3

4 ТАБЕЛА СА РЕЗУЛТАТИМА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА Ознака групе резултата Врсте резултата Број резултата Вредност резултата М20 М21 (8) 1 8 М23 (3) 1 3 М30 М34 (0,5) 9 4,5 М50 М52 (1,5) 1 1,5 М60 М64 (0,2) 2 0,4 Укупно 14 17,4 4

5 ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ На основу прегледа објављених резултата научног рада може се закључити да је кандидаткиња током досадашњег рада показала изузетно интересовање и способност за бављење научноистраживачким радом из области Неуронаука, тако да у потпуности задовољава услове за избор у звање Истраживач сарадник. Истраживачка делатност кандидаткиње указује да је она способна да самостално и критички приступи истраживању и решавању научних проблема, као и да је у потпуности овладала методологијом која се примењује у савременим истраживањима. Својим ангажманом на текућем националном пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја и текућем интернационалном пројекту подржаном од стране Седмог оквирног програма Европске Комисије доприноси проширивању базичних сазнања из области етиологије и патогенезе психијатријских поремећаја и њиховој клиничкој примени у нашој средини. На основу анализе поднетог материјала и увида у приложену документацију кандидаткиње Сање Андрић, дипломираног доктора медицине, Комисија је закључила да кандидаткиња испуњава услове за стицање звања Истраживач сарадник прописане законом и предлаже Научном већу Медицинског факултета Универзитета у Београду да кандидаткињу изабере у звање Истраживач сарадник за област Неуронауке. У Београду, Чланови комисије: ' Доц. др Нађа Марић Бојовић, председник комисије Медицински факултет Универзитета у Београду Проф. др Наташа Петронијевић Медицински факултет Универзитета у Београду Проф. др Горан Кнежевић Филозофски факултет Универзитета у Београду, одсек психологија 5