УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА I ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака рубрика мора бити попуњена.) ПОЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: године Састав комисије: 1. Филиповић Ђурђевић Душица ванредни професор Психологија Филозофски факултет у Новом Саду председник комисије 2. Трогрлић Александра доцент Психологија Филозофски факултет у Новом Саду члан 3. Марковић Слободан ванредни професор Психологија Филозофски факултет у Београду 4. Халупка Решетар Сабина ванредни професор члан Англистика Филозофски факултет у Новом Саду члан 5. 6.

2 2 II ПОЦИ О КАНДИТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Ивана, Душан, Јаковљев 2. Датум рођења: Место и држава рођења: Зрењанин, Република Србија II.1 основне студије година уписа: 2005 година завршетка: 2010 просечна оцена током студија: 9.03 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Психологија звање: Психолог II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2010 година завршетка: 2011 просечна оцена током студија: 9.63 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Психологија звање: Дипломирани психолог - мастер научна област: Психологија наслов завршног рада: Повезаност стила писања и особина личности II.3 докторске студије година уписа: 2011 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Психологија број ЕСПБ до сада остварених: 135 просечна оцена током студија: 9.92

3 3 II.4 приказ научних и стручних радова Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Jakovljev, I., & Milin, P. (in press). The relationship between thematic, М23 1. lexical, and syntactic features of written texts and personality traits. Psihologija. (18 страна) кратак опис садржине: У овом раду аутори су направили спој између квантитативних дескриптора језика и традиционалних дескриптора личности, са циљем да открију да ли је неке од особина личности могуће предвидети помоћу одређених одлика језичког садржаја који су они произвели. Пригодна група испитаника је писала текстове на произвољну тему и испунила упитник тест личности. Резултати су показали да се одређене црте личности могу довести у везу са тематским одликама језика: особе које су имале низак скор на савесности и висок скор на неуротицизму и негативној валенци показале су тенденцију да пишу о репетитивним активностима, док су особе са високим скором на скали агресивности показале тенденцију да пишу о темам које су у вези са послом. Истовремено, ове особе су имале мање вредности показатеља лексичког богатства. рад припада проблематици докторске дисертације: НЕ III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Докторске студије психологије се изводе током три академске године (6 семeстара). Укупан број ЕСПБ бодова које кандидат треба да сакупи је 180 да би завршио овај степен студија. Кандидат је дужан да пред Колегијумом Докторских студија психологије усмено презентује нацрт истраживања докторске дисертације. Осим похађања наставе и полагања испита из обавезних и изборних предмета, докторанди имају обавезу да приступају и другим активностима као што су учешће у настави и истраживачким пројектима, учешће на научним скуповима, публиковање научних радова, за шта добијају предвиђени број ЕСПБ бодова. III.2 Да ли кандидат испуњава услове? Образложење: Кандидаткиња је положила све испите које је потребно положити у фази студија у којој се налази и сакупила предвиђени број бодова, односно број бодова које је могуће сакупити у овој фази (преостали бодови у вези су са израдом тезе). Поред тога, кандидаткиња је пред Колегијумом докторских студија Одсека за психологију и Филозофског факултета усмено одбранила нацрт истраживања које је планирано у оквиру израде докторске дисертације. Учествовала је у настави и истраживачким пројектима, од којих су два из програма HORIZON2020. Кандидаткиња је објавила самостално чланак, имала 8 саопштења на међународним скуповима и 9 саопштења на националним конференцијама. Теме објављених радова су доминантно из области у коју се може сместити докторска дисертација, али нису директно повезане са темом тезе, што указује на марљивост и вредан рад кандидата у области својих истраживања, а не само у оквиру рада на тези.

4 IV 4 ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 карактера): Сунчица Здравковић рођена је године у Београду. Докторирала је на Универзитету Радгерс (Rutgers University, Newark NJ, USA) године, а до године била ангажована као постдокторанд на Тршћанском универзитету (Università degli Studi di Trieste, Italy). Од године запослена је на Универзитету у Новом Саду, где је исте године изабрана у звање доцента, године у звање ванредног професора, а године у звање редовног професора. Њена истраживања посвећена су првенствено разумевању опажања светлине, али и осталих перцептивних феномена, као и интеракције између перцепције и когниције. Објављивала је у бројним међународним часописима. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Toscani, M., Zdravković, S., & Gegenfurtner, K. R. (2016). Lightness M21 1. perception for surfaces moving through different illumination levels. Journal of Vision, 16(15), Vejnović, D., & Zdravković, S. (2015). Side flankers produce less crowding, M21 2. but only for letters. Cognition, 143, doi: /j.cognition Blanuša, J., & Zdravković, S. (2015). Horizontal-vertical illusion in mental M21 3. imagery: quantitative evidence. Frontiers Human Neuroscience. 9:33. doi: /fnhum Zdravković, S., Economou, E., Gilchrist, A., (2012). Grouping illumination M21 4. frameworks. Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance. Vol. 38(3): DOI: /a Hermens, F., & Zdravković, S. (2015). Information extraction from shadowed regions in images: an eye movement study. Vision Research, 113, doi: /j.visres M22 IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисертација: За област друштвених наука неопходно је да ментор има публикована три рада на ИСИ листи. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? Образложење: Научна продукција предложеног ментора далеко превазилази прописани минимум од три рада на ИСИ листи: Сунчица Здравковић је објавила преко 20 радова у часописима са ИСИ листе (од којих многа у врхунским међународним часописима), као и неколико књига, а имала је и бројна саопштења на конференцијама међународног и националног значаја итд. Гостовала је као позвани предавач и као истраживач у многим утицајним међународним институцијама, а учесник је и на неколико научних пројеката, од који су два из циклуса HORIZON2020.

5 5 V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Карактеристике и механизам утицаја језика у процесу дискриминације боја Наслов тезе је подобан? V.2 предмета (проблема) истраживања Категоричка перцепција боја (КПБ) подразумева бржу и тачнију дискриминацију нијанси које припадају различитим језичким категоријама (имају различити назив) у односу на нијансе које припадају истој категорији, чак и када је физичка удаљеност између нијанси једнака (Bornstein & Korda, 1984; Witzel & Gegenfurtner, 2011). У овом истраживању, испитаћемо два важна аспекта улоге језика у процесу дискриминације боја која претходна истраживања нису успела да објасне. Прво ћемо испитати како карактеристике сегментације спектра специфичне за језик утичу на процес дискриминације боја, тако што ћемо у испитивање КПБ ефекта укључити не-основне категорија боја. Друго, испитаћемо механизам који лежи у основи језичког утицаја у процесу дискриминације боја, тако што ћемо тестирати претпоставке двају супротстављених теорија о улози вербалног и визуелног кодирања у КПБ ефекту. Добијени налази представљаће важан допринос разумевању улоге језика у процесу дискриминације боја. Предмет истраживања је подобан? V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе КПБ ефекат је у литератури oбележила дебата између представника универзализма и релативизма. Према универзалистичком схватању, КПБ ефекат је урођен, перцептивног карактера и независтан од језика (Bornstein, 1987). Ово становиште ослања се на студију назива боја Берлина и Кеја која је сугерисала постојање (максималних) једанаест основних категорија боја, чије се фокалне тачке налазе на истим позицијама на спектру боја у свим језицима и које су повезане са карактеристикама чулно-нервног апарата (Berlin & Kay, 1969). Из тога следи да је КПБ ефекат могуће демонстрирати само на једанаест основних категорија боја (Bornstein, 1987). Универзалистичко схватање доведено је у питање студијама које су показале да језици могу имати више од једанаест основних категорија боја. На пример, показано је да две категорије за плаво у руском језику (синиј-тамно плаво и голубој-светло плаво) задовољавају критеријуме основних категорија боја које су предложили Берлин и Кеј (Davies & Corbett, 1994). Слично, студије су указале на постојање додатне основне категорије за плаве нијансе у украјинском и белоруском језику (Hippisley, 2001), грчком језику (Androulaki et al., 2006) и турском језику (Özgen & Davies, 1998). У студији изведеној године, Винавер и сарадници су демонстрирали КПБ ефекат између две категорије плаве боје у руском језику, док такав ефекат није забележен код говорника енглеског језика који за плави спектар користе само један назив (Winaver et al., 2007). КПБ ефекат унутар плавог дела спектра демонстрирале су и студије изведене у турском (Özgen & Davies, 1998) и јапанском језику (Athanasopoulos, Damjanovic, Krajciova, & Sasaki, 2011). Резултати ових студија се супротстављају универзалистичком схватању КПБ и указују на специфичну улогу језика у процесу дискриминације боја. Овакво, релативистичко становиште КПБ, упориште има у

6 6 Ворфовој хипотези језичког релативизма (Whorf, 1940/1956, према Özgen & Davies, 2002) која претпоставља да се језици разликују у начину на који кодирају стварност и да се такве разлике манифестују у когницији говорника језика. Важан допринос релативистичком схватању КПБ представљају и студије у којима овај ефекат испитиван код билингвалних говорника, а које су показале да је билингвална когниција боја под утицајем оба језика (Athanasopoulos, 2009; Athanasopoulos et al., 2011). Резултати описаних студија отворили су питање механизма који лежи у основи КПБ ефекта. Теорија директног језика (Roberson & Davidoff, 2000) претпоставља да у основи КПБ стоји вербално кодирање нијанси. Према овој теорији, нијансе које припадају истој категорији се разликују искључиво у свом изгледу (визуелном коду). Са друге стране, нијансе које припадају различитим категоријама имају и различито име (вербални код), што олакшава њихову дискриминацију (Roberson & Davidoff, 2000). Насупрот томе, према хипотези категоријског кода (Wigget & Davies, 2008) и вербални код (у виду именовања нијанси), али и визуелни код (у виду побуђивања визуелних представа нијанси) могу да побуде категоријски код који олакшава дискриминацију нијанси из различитих категорија. Другим речима, вербално кодирање је само један од механизама КПБ ефекта (Wigget & Davies, 2008). Према овој хипотези, улоге две врсте кодирања у КПБ ефекту би могле бити у функцији меморијског оптерећења задатка, међутим, досадашња истраживања нису систематски тестирала ову претпоставку. Androulaki, A., Gômez-Pestaña, N., Mitsakis, C., Jover, J. L., Coventry, K., & Davies, I. (2006). Basic colour terms in modern Greek: Twelve terms including two blues. Journal of Greek Linguistics, 7(1), Athanasopoulos, P. (2009). Cognitive representation of colour in bilinguals: The case of Greek blues. Bilingualism: Language and Cognition, 12(01), Athanasopoulos, P., Damjanovic, L., Krajciova, A., & Sasaki, M. (2011). Representation of colour concepts in bilingual cognition: The case of Japanese blues. Bilingualism: Language and Cognition, 14(01), Berlin, B., & Kay, P. (1969). Basic color terms: Their universality and evolution. University of California Press. Bornstein, M. H. (1987). Percptual categories in vision and audition. In S. Harnad (Ed.), Categorical perception: The groundwork of cognition (pp ). Cambrige: Cambrige Univeristy Press. Bornstein, M. H., & Korda, N. O. (1984). Discrimination and matching within and between hues measured by reaction times: Some implications for categorical perception and levels of information processing. Psychological research, 46(3), Davies, I., & Corbett, G. (1994). The basic color terms of Russian. Linguistics, 32(1), Hippisley, A. (2001). Basic BLUE in East Slavonic. Linguistics, 39(1), Özgen, E., & Davies, I. R. (2002). Acquisition of categorical color perception: a perceptual learning approach to the linguistic relativity hypothesis. Journal of Experimental Psychology: General, 131(4), 477. Roberson, D., & Davidoff, J. (2000). The categorical perception of colors and facial expressions: The effect of verbal interference. Memory & Cognition, 28(6), Sutrop, U. (2001). The List task and a Cognitive Salience Index. Field Methods, 13(3), Wiggett, A. J., & Davies, I. R. (2008). The effect of Stroop interference on the categorical perception of color. Memory & cognition, 36(2), Winawer, J., Witthoft, N., Frank, M. C., Wu, L., Wade, A. R., & Boroditsky, L. (2007). Russian blues reveal effects of language on color discrimination.proceedings of the National Academy of Sciences, 104(19), Witzel, C., & Gegenfurtner, K. R. (2011). Is there a lateralized category effect for color?. Journal of vision, 11(12), 16. Избор литературе је одговарајући?

7 V.4 циљева истраживања 7 Циљ 1: Испитати како карактеристике сегментације видљивог спектра специфичне за језик утичу на дискриминацију боја Циљ 1а: Испитати КПБ ефекат у паровима боја плаво-тегет и црвено-бордо код говорника чији је матерњи језик српски. Циљ 1б: Испитати КПБ ефекат у паровима боја плаво-тегет и црвено-бордо код раних билингвалних говорника мађарског и српског језика. Циљ 2: Испитати механизам који лежи у основи утицаја језика у процесу дискриминације боја Циљ 2а: Испитати улогу вербалног кодирања у КПБ ефекту применом вербалне интерференције у задатку симултане дискриминације боја. Циљ 2б: Испитати улогу визуелног кодирања у КПБ ефекту применом визуелне интерференције у задатку одложене и задатку симултане дискриминације боја. Допунски циљ: Утврдити карактеристике категорија боја у српском језику, које до сада нису испитиване у бихејвиоралним студијама. Циљеви истраживања су одговарајући? V.5 очекиваних резултата (хипотезе) Циљ 1: Испитати како карактеристике сегментације видљивог спектра специфичне за језик утичу на дискриминацију боја Циљ 1а: Испитати КПБ ефекат у паровима боја плаво-тегет и црвено-бордо код говорника чији је матерњи језик српски. На основу истраживања КПБ ефекта у језицима који категоришу плави део спектра, као и савремених схватања која сугеришу улогу вербалног кодирања у овом ефекту, очекујемо да ће постојање категорија тегет и бордо олакшати дискриминацију нијанси у плавом и црвеном делу спектра, без обзира што ове категорије боја не задовољавају универзалистичке критеријуме за статус основних. Oчекујемо да не-основне категорије тегет и бордо имају нижу фреквенцу употребе и да су мање когнитивно засићене од категорија плаво и црвено. Стога, очекујемо да ће у нашој студији време реакција бити дуже, а проценат грешака већи у односу на студије које су испитивале дискриминацију основних категорија боја. Циљ 1б: Испитати КПБ ефекат у паровима боја плаво-тегет и црвено-бордо код раних билингвалних говорника мађарског и српског језика. На основу претходних истраживања билингвалне когниције боја, очекујемо КПБ ефекат и у плавом делу спектра у ком додатна категорија постоји само у другом језику. С обзиром да оба језика сегментирају црвени део спектра на сличан начин, очекујемо бржу дискриминацију црвених у односу на плаве нијансе. У односу на монолингвалне говорнике, очекујемо спорије време реакције и већи број грешака у дискриминацији плавог дела спектра, с обзиром на утицај првог језика. Циљ 2: Испитати механизам који лежи у основи утицаја језика у процесу дискриминације боја Циљ 2а: Испитати улогу вербалног кодирања у КПБ ефекту применом вербалне интерференције у задатку симултане дискриминације боја. Уколико интерференција елиминише КПБ, то би ишло у прилог Теорији директног језика (Roberson & Davidoff, 2000). У супротном, резултати би ишли у прилог Хипотези категоријског кода (Wigget & Davies, 2008). Циљ 2б: Испитати улогу визуелног кодирања у КПБ ефекту применом визуелне интерференције у задатку одложене и задатку симултане дискриминације боја. Према Теорији директног језика (Roberson & Davidoff, 2000), визуелна интерференција би требало да успори поређења унутар исте категорије, док би КПБ ефекат требало да преживи интерференцију у обе врсте задатка. Према Хипотези категоријског кода (Wigget & Davies, 2008), визуелна интерференција би требало да елиминише КПБ ефекат у задатку без меморијског оптерећења. Допунски циљ: Утврдити карактеристике категорија боја у српском језику, које до сада нису испитиване у бихејвиоралним студијама. Примена Задатка излиставања боја омогући ће нам да утврдимо статус категорија боја (основне насупрот не-основних), њихову фреквенцу и когнитивну засићеност. С обзиром да српски језик поседује називе за боје означене једном речју за једанаест

8 8 основних категорија боја које су предложили Берлин и Кеј (Berlin & Kay, 1969), очекујемо да српски језик поседује (минимум) једанаест основних категорија боја. Услед недостатка претходних истраживања овог типа, специфичне хипотезе о карактеристикама категорија боја у српском језику није могуће понудити. Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? V.6 план рада Фаза 1: Испитивање КПБ ефекта у паровима које чине основне и не-основне категорије боја Пилот 1: Примена Задатка излиставања боја ради утврђивања структуре лексикона боја у српском језику, фреквенце и когнитивне засићености категорија боја Експеримент 1: Задатак одложене дискриминације и Задатак именовања нијанси око плаво-тегет границе са говорницима чији је матерњи језик српски, а који не говоре мађарски језик Експеримент 2: Задатак одложене дискриминације и Задатак именовања нијанси око црвено-бордо границе са говорницима чији је матерњи језик српски, а који не говоре мађарски језик Пилот 2: Конструкција и примена анкете у циљу селекције раних билингвалних говорника мађарског и српског језика који процењују знање оба језика, учесталост коришћења оба језика и изложеност обома језицима као (приближно) једнаке Експеримент 3: Задатак одложене дискриминације и Задатак именовања нијанси око плаво-тегет границе са билингвалним говорницима мађарског и српског језика. Експеримент 4: Задатак одложене дискриминације и Задатак именовања нијанси око црвено-бордо границе са билингвалним говорницима мађарског и српског језика. Експерименти 5 и 6 (контролни експерименти): Понављање процедуре Експеримената 3 и 4 у експерименталном окружењу мађарског језика, како би се проверио утицај непосредног језичког окружења на добијене резултате. Фаза 2: Испитивање вербалног и визуелног кодирања у КПБ ефекту Експеримент 7: Примена вербалне интерференције (Струпове парадигме) на мета стимулусу у Задатку симултане дискриминације нијанси око плаво-зелено границе Експеримент 8: Примена вербалне интерференције (Струпове парадигме) на тест/дистрактор стимулусу у Задатку симултане дискриминације нијанси око плаво-зелено границе Експеримент 9 (контролни експеримент): Понављање процедуре из Експеримента 7, са модификованом верзијом Струпове парадигме у ком називи за боје у неконгруентом услову не одговарају нијансама приказаним на екрану Експеримент 10: Примена визуелне интерференције (боја-облик интерференција) у Задатку симултане дискриминације нијанси око плаво-зелено границе. Експеримент 11: Примена визуелне интерференције (боја-облик интерференција) у Задатку одложене дискриминације нијанси око плаво-зелено границе. План рада је одговарајући?

9 V.7 метод и узорак истраживања 9 За Пилот 2 биће конструисана и примењена анкета у циљу прикупљања информација о периоду усвајања другог језика код билингвалних говорника мађарског и српског језика, као и прикупљања самопроцена испитаника о нивоу знања језика, учесталости коришћења језика и изложености језицима. У експерименталном делу студије биће коришћени бихејвиорални експерименти са задацима излиставања боја, задацима именовања боја, задацима симултане дискриминације боја и задацима одложене дискриминације боја. Узорак ће бити пригодан и чиниће га око 150 студената Филозофског факултета у Новом Саду. У Пилоту 1 и Експериментима 1, 2, 7, 8, 9, 10 и 11 учествоваће испитаници којима је матерњи језик српски, а који не говоре мађарски језик, док ће у Пилоту 2 и Експериментима 3, 4, 5 и 6 учествовати билингвални говорници мађарског и српског језика. Метод и узорак су одговарајући? V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад Лабораторија за Експерименталну Психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду Услови за експериментали рад су одговарајући? V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података За обраду података у Пилоту 1 биће коришћено рачунање фреквенци, просечне позиције на листи и Индекса когнитивне засићености (Sutrop, 2011) сваког излистаног назива за боје. За обраду података у свим експериментима биће коришћена дескриптивна статистика и вишесмерна анализа варијансе за поновљена мерења. Предложене методе су одговарајући?

10 10 VI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ментор је подобан тема је подобна Образложење (до 500 карактера): Кандидаткиња је испунила све предвиђене услове: положила је све испите и сакупила потребан број бодова (који је могао да буде сакупљен у овој фази студија); учествовала је у настави и научним пројектима; објавила потребан број радова и саопштавала их на међународним и националним конференцијама; одбранила је нацрт свог истраживања пред одговарајућим телом факултета. Предложена тема је адекватна: након детаљног упознавања са облашћу, кандидаткиња је препознала релевантан научни проблем и за циљ поставила да одговори на питања која имају и теоријски и практични значај; направила је адекватан план истраживања, одлучила се за адекватне објекте мерења и изабрала адекватне и напредне технике прикупљања и анализе података. Предложени ментор својим публикацијама далеко превазилази минималне услове који су за ту улогу прописани и признати је стручњак из области којој припада тема доктората. На основу свега наведеног, комисија доноси закључак да кандидат, тема и ментор испуњавају прописане услове, односно да су подобни. датум: године председник комисије члан 1 члан 2 члан 3