УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Психолошки чиниоци разлика између подтипова поремећаја исхране Кандидат: Душанка Ђуровић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној године именовало је Комисију за оцену подобности теме, кандидата и ментора за израду докторске дисертације Душанке Ђуровић под називом Психолошки чиниоци разлика између подтипова поремећаја исхране. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Снежана Смедеревац, ванредни професор за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, , ментор др Зденка Нововић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду др Георгијус Константидинис, ванредни професор за ужу научну област Педијатрија, Медицински факултет у Новом Саду др Драган Митровић, редовни професор за ужу научну област Психијатрија, Медицински факултет у Новом Саду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Душанка (Лазар) Ђуровић 2. Датум и место рођења, општина, држава: , Сремска Митровица, Република Србија 3. Назив факултета, назив студијског програма дипломских академских студија мастер и стечени стручни назив Завршене студије психологије на Филозофском факултету у Београду дипломирани психолог.

2 Завршена специјализација из Медицинске психологије на Медицинском факултету у Новом Саду специјалиста медицинске психологије. 4. Година уписа на докторске студије и назив студијског програма докторских студија 2006., Докторске студије психологије 5. Назив факултета, назив магистарске тезе, научна област и датум одбране: 6. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: 7. Приказ научних и стручних радова са оценом: M23 Đurović, D. (2003): Psihološki i sociokulturni činioci nastanka i tretmana anorexiae nervosae. Psihologija, 36, M23 Đurović, D., Katanić, D., Vlaški, J. (2009). Značaj podrške porodice i vršnjaka za metaboličku kontrolu dijabetesa tip 1 kod adolescenata. Psihologija, 42, ( ). M51 Prćić, S., Ðurovć, D., Ðuran, V., Vuković, D., Gajinov, Z.(2006). Neke psihološke karakteristike adolescenata sa vitiligom. Medicinsku Pregled, 59, M51 Pokrajac-Bullian, A., Đurović, D., Mohorić, T. (2007). Odstupajuće navike hranjenja, nezadovoljstvo telom i učestalost sprovođenja dijete kod hrvatskih srednjoškolaca. Psihologijske teme, 16, M51 Dickov A., Vučković N.Lajić O., Jovišević O., Đurović D. (2004) Attitudes and knowledge parents about drug abuse. Addictions, 4, (25-37). M52 Lajić O., Jovišević O., Dickov A., Đurović D. (2002). Prevencija narkomanije u Novom Sadu. Bezbednost 5, ( ) M53 Dickov A., Lajić O., Jovišević O., Đurović D., Zagorac-Malinović V. (2003) Procena stavova i informisanost roditelja o narkomaniji. Aktuelnosti iz neurologije, psihijatrije i graničnih područjа, (16-25) M34 Tamburilini, G., Uxa, F., Visconti, P., Konstantinidis, G., Đurović, D., Jokić, R. (2009). Implementing children's rights in hospital: an international cooperation project. Book of Abstracts. International forum on Quality and Safety in Health Care, Berlin. M34 Biro, M., Đurović, D., Katanić, D. (2009). Factor contributing good control of diabetes in children. Psyhology and Health, Vol. 24, Supplement 1. Abstract Book of 23 rd Annual Conference EHPS, Pisa. M64 Đurović, D., Dickov, A. (2002). Šta roditelji (ne) znaju o narkomaniji. Zbornik radova III kongresa psihijatara Jugoslavije/Srbije i Crne Gore (str. 621), sa internacionalnim učešćem, Herceg Novi. M64 Prćić, S., Đurović, D., Đuran, V., Vuković, D. (2005). Neki psihološki efekti vitiliga u obolelih adolescenata - naši rezultati. Zbornik rezimea I (str. 42). XVII Kongres udruženja dermatovenerologa Srbije i Crne gore, sa internacionalnim učešćem, Beograd. M64 Đurović, D., Pokrajac-Bullian, A. (2007). Nezadovoljstvo telesnim izgledom

3 i držanje dijete kao uzroci poremećaja ishrane u adolescenciji. Zbornik apstrakta (str. 38), I Kongres društva za dečju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke Srbije, sa međunarodnim učešćem, Zlatibor. M64 Dickov, A., Đurović, D., Jovišević, O. (2007). O narkomaniji (ne) misle isto roditelji i mladi. Zbornik apstrakta (str. 44), I Kongres društva za dečju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke Srbije, sa međunarodnim učešćem, Zlatibor. Садржај радова у којима је кандидаткиња аутор или коаутор указује на дугогодишњу посвећеност истраживањима у области клиничке психологије. У списку доминирају истраживања чији проблеми представљају неке од основних проблема у области зравствене психологије, као што су болести зависности, поремећаји исхране, остваривање дечијих права у установама здравствене заштите итд. Неки од радова су у директној вези с темом докторске дисертације, у којој се разматра проблеме поремећаја исхране, на првом месту анорексије нервозе. Другим речима, досадашња истраживачка оријентација кандидаткиње представља адекватну основу за концептуални и методолошки оквир докторске дисертације. III ОБРАЗЛОЖЕНИ УСЛОВИ УТВРЂЕНИ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМОМ ДОКТОРСКИХ СТУДИЈА, КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА/НЕГАТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Душанка Ђуровић је до сада објавила два рада у категорији М23, три рада у категорији М51, један рад у категорији М52 и М53, два рада у категорији М34 и четири рада у категорији М64. Индекс компетенције кандидаткиње је 23. Сви ови подаци, као и садржај научних радова чији је кандидаткиња аутор или коаутор, указују на компетентност за препознавање истраживачких проблема у области примењене психологије. Душанка Ђуровић је испунила све обавезе предвиђене планом и програмом Докторксих студија психологије. На основу досадашњег истраживачког искуства и завршених обавеза на Докторксим студијама психологије, комисија процењује да је кандидаткиња Душанка Ђуровић подобна за израду докторске дисертације у области психологије. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА За ментора је предложена проф. др Снежана Смедеревац, ванредни професор за ужу научну област Психологија на Филозофском факултету у Новом Саду. Њено основно научно интересовање усмерено је на област Психологије личности. У тој области има објављене две монографије и низ научних радова, публикованих у међународним и домаћим часописима. Индекс компетенције ментора за израду ове докторске дисертације износи 128,6. Комисија сматра да је др Снежана Смедеревац подобна да буде ментор за предложену докторску дисертацију. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова)

4 Наслов предложене докторске дисертације је Психолошки чиниоци разлика између подтипова поремећаја исхране. Наслов у потпуности одражава проблем истраживања. Наслов докторске дисертације је у складу са претпостављеним садржајем рада. 2. предмета (проблема) истраживања Досадашња истраживања су акценат стављала углавном на улогу особина личности у етиологији поремећаја исхране. Међутим, мултифакторски условљени поремећаји, као што је овај, углавном зависе од низа чинилаца који се само индиректно могу довести у везу с особинама личности. Неки од њих, на које ће бити усмерена пажња у овом истраживању су слика о себи, као важан аспект функционисања индивидуе у свим животним фазама, али посебно на адолесцентном узрасту, процеси емоционалне регулације, за које се може претпоставити да имају значајну улогу у посредовању између базичних димензија личности и слике о себи, али и социјалних порука о значају мршавости, као аспекту социјалног притиска на који особе у адолесцентом периоду нису имуне. Претпоставка је да су процеси емоционалне регулације и слика о себи фактори који се могу сматрати контролабилнијим од особина личности, за које се уобичајено сматра да имају јаку наследну и биолошку основу и које су мање подложне директној промени. Утврђивање разлика у особинама личности, уз сагледавање доприноса факора као што су слика о себи, димензија емоционалне регулације и социјалних порука о значају мршавости код три групе пацијенткиња двема групама са различитим подтиповима Анорексије и групом булимичних пацијенткиња представља основни проблем истраживања. Регистровање евентуалних разлика у важним психолошким аспектима функционисања два типа Анорексије (Анорексија - рестриктивни тип и Анорексија - булимични тип) и налажење евентуалних разлика и сличности са другим типом, Булимијом, даје шансу да се препознају психолошке специфичности сваког од ових поремећаја и тако омогући избор адекватне терапијске стратегије и специфични нацрт третмана. Формулисана истраживачка питања су у складу са савременим дешавањима у области психологије личности и представљају адекватан основ за емпиријску проверу у оквиру предложене докторске дисертације. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе 1. APA (2000). Practice Guideline for the treatment of Patients with Eating Disorders. Washington: American Psychiatric Association. 2. Bachner-Melman, R., Zohar, A. H., Kremer, I., & Ebstein, R., P. (2007). Psychological Profiles of Women with a Past or Present Diagnosis of Anorexia Nervosa. The Internet Journal of Mental Health, 4(2). Preuzeto sa www. ispub.com. 3. Beck, A., Steer, R. A., Epstein, N., & Brown, G. (1990). Beck Self - Concept Test, Psychological Asses. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 2(2), Casper, R. C., Hedeker, D., & McClough, J. F. (1992). Personality dimensions in eating disorders and their relevance for subty prng. Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 31, Caspi, A.(2000). The Child Is father of the Man: Personality Continuities from Childhood to Adulthood. Journal of Personality and social Psychology, 71(1), 158-

5 Cassin, S., E., & Ranson, K. M. (2004): Personality and eating disorders. A decade in review. Department of Psychology, University of Calgary. 7. Cloninger, C. R. (1987). The Tridimensional Personality Questionnaire, Version IV. St. Louis: Washington University School of Medicine. 8. Cloninger, C. R., Svrakic, D. M., & Pryzbeck, T. R. (1993). A psychobiological model of temperament and character. Archives of Gen. Psychiatry, 44, Garfinkel, P. E. (1995). Classification and diagnosis of Eating Disorders. In C. Fairburn (Ed.), Eating disorders and obesity. New York: The Guilford Press (str ). 10. Gross, J. J., & John, O. P. (1998). Mapping the domain of emotional expressivity: Multi-method evidence for a hierarchical model. Journal of Personality and Social Psychology, 74, Gross, J. J., & John, O. P. (2003). Individual differences in two emotion regulation processes: Implications for affect, relationships, and well-being. Journal of Personality and Social Psychology, 85, Gull, W. W. (1984/1997). Anorexia nervosa. Trans. Clinical Soc., 7, WHO (1992). ICD-10. Classification of Mental and Behavioral Disorders. Geneva: World Health Organization. 14. Kirkley, B. G., Kolotkin, R. L., Hernandez, J. T., & Gallagher, P. N. (1992). A comparison of binge-purgers, obese binge eaters, and obese nonbinge eaters on the MMPI. International Journal of Eating Disorders, 12, Kleifield, E., Sunday, S. R., & Hurt, S. (1993). Psychometric validation of the Tridimenzional Personality Questionnaire: Application to subgroups of Eating Disorders. Comprehensive Psychiatry, 34, Kleifield, E., Sunday, S. R., & Hurt, S. (1994). Psychometric validation of the Tridimenzional Personality Questionnaire: An exploration of personality traits in Eating Disorders. Journal Psychiatry Research, 28, Leon, G. R., Fulkerson, J. A, Perry, C. L., & Cudeck, R. (1993). Personality and behavioral vulnerabilities associated with risk status for eating disorders in adolescent girls. Journal of Abnormal Psychology, 102, Leon, G. R., Fulkerson, J. A., Perry, C. L., Keel, P. K., & Klump, K. L. (1999). Three to four year prospective evaluation of personality and behavioral risk factors for later disordered eating in adolescent girls and boys. Journal of Youth and Adolescence, 28, Pryor, T., & Wiederman, M. W. (1996). Measurement of nonclinical personality characteristics of women with anorexia nervosa and bulimia nervosa. Journal of Personality Assessment, 67, Lasegue, C. (1873). On hysterical anorexia. Medical Times and Gazette, 2, Russell, G. F. M. (1970). Anorexia nervosa: Its identity as an illness and its treatment. In J. H. Price (Ed.), Modern trends in psychological medicine. London: Butterworths (str ). 22. Smederevac, S. i Mitrović, D. (2006). Ličnost metodi i modeli, Centar za primenjenu psihologiju. Beograd. 23. Stallings, M. C., Hewitt, J. K., Cloninger, C. R., Health, A. C., & Eaves, D. (1996). Genetic and Enviromental Structure of the Trodimensional Personality

6 Questionnare: Three of Four Temperament Dimensions. Journal of Personality and Social Psychology, 70. (1), Tellegen, A. (1982). Brief manual for the Multidimensional Personality Questionnaire. University of Minnesota, Unpublished manuscript. 25. Tellegen, A. (1985): Structures of mood and personality and their relevance to assessing anxiety, with an emphasis on self-report. In A.H. Tuma and J.D. Maser (Eds.), Anxiety and the anxiety disorders (pp ). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates. 26. Tellegen, A., Patrick, C. J., & Curtin, J. J. (2002). Development and Validation of a Brief From of the multidimensional Personality Questinnaire. Psychological Assessment, 14 (2), Wiederman, M. W., & Pryor, T. L. (1997). MCMI-II personality scale scores among women with Anorexia Nervosa or Bulimia Nervosa. Journal of Personality Assessment, 69, Кандидаткиња је изнела свеобхватан приказ актуелних теоријских концепата који чине референтни оквир предложене докторске дисертације. Поред приказа резултата досадашњих истраживања која су усмерена на испитивање критеирјума за концептуалну и дијагностичку дистинкцију између појединих категорија поремећаја исхране, кандидаткиња је велику пажњу посветила и теоријским концептима релевантним за предложену докторску дисертацију. На првом месту, то је Телегенов модел личности, али и теорије слике о себи и емоционалне регулације. Након увида у теоријски оквир рада и предложену литературу у овој фази истраживања, комисија закључује да је овај аспект нацрта у складу с очекивањима и критеријумима за израду докторске дисертације. 4. циљева истраживања Први циљ истраживања односи се на испитивање структуре разлика у особинама личности, селф концепту и емоционалној регулацији између група испитаница са дијагностикованим поремећајима исхране и контролне групе испитаница без дијагностикованог поремећаја исхране. Други циљ истраживања односи се на испитивање утицаја особина личности на селф концепт особа с поремећајем исхране, уз сагледавање модераторског доприноса димензија социјалних порука о значају мршавости и димензија емоционалне регулације. Ови циљеви се могу сматрати релевантним за проблем истраживања пријављене докторске дисертације. 5. очекиваних резултата (хипотезе) У односу на први циљ истраживања претпоставка је да постоје значајне разлике у особинама личности и стратегијама емоционалне регулације код особа са дијагностикованом Анорексијом рестриктивног типа, Анорексијом булимичног типа и особа са Булимијом. У односу на други циљ истраживања претпоставка је да ће социјалне поруке о значају мршавости и димензије емоционалне регулације имати значајан модераторсkи ефекат у односу на релације особина личности и слике о себи код особа са

7 поремећајем исхране. Овај аспект предложене докторске дисертације је релевантан за проблем истраживања. 6. плана рада План рада и саржаја докторске дисертације спада у ред конвенционалних приступа истраживачким проблемима у психологији као науци и, у складу с тим, представља адекватан оквир за докторску дисертацију у овој области. 7. метода и узорка истраживања Истраживање које чини основу докторске дисертације биће спроведено у складу с комбинацијом корелационог и диференцијалног нацрта. Наиме, испитивање релација великог броја варијабли чини основу за корелациони дизајн, док истраживачки циљ усмерен на разлике између група испитаника предстваља основу за диференцијални дизајн. Узорак ће обухватити 150 испитаника женског пола. На основу дијагностичких критеријума који се користе у DSМ-4 класификацији, клинички узорак ће бити подељен у три групе: Анорексија нервоса - рестриктивни тип (АН-Р), Анореkсија нервоса-булимични тип (АН-Б), Булимиа нервоса (БН). На основу стандардне психодијагностичке батерије, коју психолози примењују у установама у којима ће се прикуплљати узорак, биће елиминисани сви случајеви који, поред три циљна поремећаја исхране, имају још неки коморбидни ментални поремећај. У свакој од група биће испитано по 30 испитаница. Четврта група ће бити испитана након прикупљања клиничког узорка и обухватиће 60 испитаника женског пола. Ова група испитаника биће уједначена са клиничким групама у односу на старост и образовни ниво. У истраживању ће бити примењени следећи инструменти: 1. Упитник општих података. Упитником општих података испитивале би се следеће варијабле: узраст, подаци о телесној тежини и висини, брачни статус родитеља, школска спрема родитеља. На темељу тих података, израчунаваће се Индекс телесне масе (ИТМ) који представља објективну меру, а помаже у одређивању је ли нека особа по својој тежини просечна, односно више или мање испод/изнадпросечна и указује на постојање поремећаја. ИТМ се рачуна према формули: тежина у кг/висина у м 2. Смернице за одређивање ИТМ је Фeрбeрнова класификација: 1. испод 16: екстремно исподпросечан резултат : умерено исподпросечан резултат : благо исподпросечна тежина : просечна тежина : благо изнадпросечна тежина : изнадпросечна тежина : умерено изнадпросечна тежина 2. Упитник поремећаја исхране (УПИ; Ђуровић, 2008) је инструмент који је конструисан за потребе овог истраживања и омогућава разврставање пацијенткиња по одређеним дијагностичким подгрупама у оквиру ПИ а конструисан је према DSM-4 критеријума. Састоји се од 15 питања са четворостепеном скалом за одговоре. Овај упитник омогућује прављење разлике између различитих подтипова

8 поремећаја исхране. 3. Социјалне поруке о значају мршавости (СПЗМ; Ђуровић, 2008), је упитника конструисан за потребе овог истраживања. Састоји се од 23 питања која се односе на процену социјалних порука о значају мршавости. Питања обухватају неколико подручја: 1. забринутост родитеља за властиту тежину и изглед, 2. значење које родитељи придају мршавости своје кћерке, 3. значење које пријатељи испитаница придају мршавости, 4. задиркивање околине (родитељи и пријатељи) због изгледа. 4. Мултидимензионални упитник личности (The Multidimensional Personality Question-naire MPQ; Tellegen, 1982) се састоји од 276 ајтема који представљају описе понашања и доживљавања чији се садржај односи на скале упитника. Сви ајтеми су у бинарном формату, а испитаници имају могућност избора Т/Н (уколико се исказ односи на њега/не односи на њега) и А/Б (при избору између двије понуђене опције). МPQ мери 11 примарних димензија: Задовољство животом или Благостање, Социјална потенција, Постигнуће, Социјална блискост, Реакција на стрес, Отуђење или алијенација, Агресивност, Контрола, Избегавање опасности, Традиционализам и Апсорпција. Ових 11 димензиај личности групишу се у три димензије вишег реда: Позитивни афективитет, Негативни афективитет и Суздржавање. 5. Беков селф-концепт тест (The Beck s Self-Concept Test SCT; Beck et al., 1990) је конструисан тако да као стандард самопроцене испитаник користи друге људе које познаје (Beck еt аl, 1990). У тесту је представљено 25 особина по којима испитаници треба да процене како виде себе у односу на друге људе које познају. Понуђено је 5 дефинисаних ступњева за самопроцењивање, од екстремног прихватања особине до екстремног одрицања. Бек (Beck et al., 1990) говори о четири димензије селф концепта: 1. Интелектулна способност 2. Физички изглед 3. Радна ефикасност 4. Мане-врлине. Психометријске карактеристике теста су испитане на америчком узорку, састављеном од ванболничких, највећим делом (91%) депресивних и анксиозних пацијената.(бецк ет ал.,1990). Добијена је тестретест поузданост од 0.88 и 0.65 након ретестирања после 1 недеље и после 3 месеца. Алфа коефицијент је износио 0.82, што указује на добру интерну конзистенцију. 6. Emotion Regulation Questionnaire ERQ (Gross & John, 2003) је упитник састављен од десет ставки, које чине две супскале: експресивна супресија и когнитивна преформулација. Поред сваке ставке налази се седмостепена скала Ликертовог типа за одговоре испитаника. 7. Cognitive emotional regulation questionnaire CERQ - short (Garnefski, Kraaij & Spinhoven, 2002) састоји се од 18 ставки са петостепеном скалом за одговоре. Упитник се састоји од 9 супскала: Самоокривљавање,Окривљавање других, Руминације, Катастрофирање, Стављање у перспективу, Позитивно рефокусирање, Позитивна корекција, Прихватање и Преусмеравање. Овај инструмент ће за потребе истраживања бити подвргнут факторској анализи, с обзиром на то да претпостављени број димензија није сразмеран укупном броју ставки, те је реално очекивати мањи број интерпретабилних фактора. У том контексту, могуће је да ће број варијабли које се односе на аспекте емоционалне регулације бити редукован.

9 У првом делу истраживања, биће дефинисане следеће варијабле: Зависна варијабла: Зависна варијабла дефинисана је као припадност једној од група поремећаја исхране, насупрот контролној групи испитаница без поремећаја исхране. Категорисање ће бити извршено уз помоћ интервјуа и Упитника поремећаја исхране (УПИ; Ђуровић, 2008), који се заснивају на критеријумима DSM-IV. Предикторске варијабле: Димензије личности операционализоване су као сумациони скорови на упитнику МPQ (The Multidimensional Personality Questionnaire MPQ; 1982). Односе се на процену следећих димензија: Задовољство животом, Социјална потенција, Постигнуће, Социјална блискост, Реакција на стрес, Отуђење или алијенација, Агресивност, Контрола, Избегавање опасности, Традиционализам, Апсорпција. Димензије слике о себи операционализоване су као сумациони скорови на Бековом селф-концепт тесту. У питању су четири аспекта слике о себи: Интелектулна способност, Физички изглед, Радна ефикасност, Мане-врлине. Димензије емоционалне регулације операционализоване су као сумациони скорови на Emotion Regulation Questionnaire ERQ (Gross & John, 2003) и Cognitive emotional regulation quetionnaire CERQ - short (Garnefski et al., 2002). Зависне варијабле у другом делу истраживања су димензије слике о себи, предикторске варијабле су особине личности и припадност групи, док су модератоске варијабле димензије емоционалне регулације и димензије социјалних порука о значају мршавости. Све варијабле ће бити опeрационализоване на исти начин, осим што ће у овом сегменту истраживања бити уклјучене и варијабле социјалних порука о значају мршавости. Социјалне поруке о значају мршавости биће опрационализоване као сумациони скорови на факторима екстрахованим на одговорима испитаница на ставке упитника Социјалне поруке о значају мршавости (СПЗМ; Ђуровић, 2008). Методолошки аспекти предложене дисертације су у складу са генералним критеријумима који се користе у овој области. Нацрт је у складу с предложеним исраживачким проблемом. 8. места, лабораторије и опреме за експериментални рад Истраживање ће бити спроведено на територији Србије. Узорак ће бити прикупљен у неколико здравствених установа: Центру за дечију и адолесцентну психијатрију Инcтитута за психијатрију Клиничког центра Војводине, Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Институту за јавно здравље Војводине и Институту за мајку и дете у Земуну. Овај аспект предложене докторске дисертације је у складу с проблемом истраживања и специфичностима предвиђеног узорка испитаника. 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Припрема података за обраду - која подразумева идентификацију и одстрањивање међузависних ентитета, атипичних и екстремних вредности (аутлејера), као и замену недостајућих података биће спроведена у одговарајућим модулима статистичких програмских пакета SPSS и STATISTICA. Особине личности биће операционално дефинисане као сумациони скорови на скалама упитника У првој

10 фази статистичке обраде података биће израчунате метријске карактеристике инструмената у макро програму RTT9G, односно RTT9. У другој фази статистичке обраде података приступиће се испитивању структуре разлика између група испитаника са различитим дијагнозама поремећаја исхране. Статистичка одбрада података обухватиће, поред основних дескриптивних показатеља, дискриминациону анализу и мултиваријатну анализу варијансе и мултиваријатну анализу коваријанси. У трећој фази статистичке обраде података биће испитиван модераторски ефекат димензија емоционалне регулације и социјалних порука о мршавости у релацијама између особина личности и слике о себи. Биће примењено моделирање структуралним једначинама, за шта ће се применити SEPATH модул прoграма Statistica 7.0. Предложени статистички поступци су у складу с формулисаним проблемом предложене докторске дисертације. VI ЗАКЉУЧАК О ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА И ТЕМЕ СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ И ПРЕДЛОГ ЗА ИМЕНОВАЊЕ МЕНТОРА: На основу увида у све елементе предложене докторске дисертације, као и на основу увида у досадашње ангажовање кандидата у научно-истраживачком раду, чланови комисије сматрају да је тема под насловом Психолошки чиниоци разлика између подтипова поремећаја исхране подобна за тему докторске дисертације и да је Душанка Ђуровић подобан кандидат за израду докторске дисертације. За ментора је предложена проф. др Снежана Смедеревац. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Снежана Смедеревац, ванредни професор за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, ментор др Зденка Нововић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду др Георгијус Константидинис, ванредни професор за ужу научну област Педијатрија, Медицински факултет у Новом Саду др Драган Митровић, редовни професор за ужу научну област Психијатрија, Медицински факултет у Новом Саду