ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ мр Весна Шилић Ментално здравље деце на хранитељству: Значај квалитета старања о детету од стране хранитеља I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Комисију је именовало Наставно научно веће Филозофског факултета у Новом Саду, на седници одржаној године 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Комисија је именована у следећем саставу: Доц.др Ивана Михић, доцент за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет, Универзитета у Новом Саду, датум избора у звање године Проф.др Иван Јерковић, ред.проф. за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет, Универзитета у Новом Саду, датум избора у звање године Доц. др Јасминка Марковић, доцент за ужу научну област Психијатрија, Медицински факултет, Универзитета у Новом Саду, датум избора у звање године II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Весна, Алекса, Шилић 2. Датум и место рођења, општина, република: , Нови Сад, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: Назив тезе: Улога породичне отпорности на стрес у адаптацији хранитељских породица Датум одбране: године Место одбране: Филозофски факултет, Универзитета у Новом Саду 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Психологија 5. Приказ научних стручних радова са оценом: НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом. Шилић В., Михић И (2011). Чиниоци адаптације хранитељских породица. У: М.Зотовић, И.Михић, И. Јерковић (ур). Породице у Војводини: карактеристике породица у посебним условима. Филозофски факултет, Нови Сад (61-79)

2 2 У раду су приказани резултати истраживања спроведеног са циљем испитивања потенцијалних ефеката три домена чинилаца адаптације хранитељских породица: стресна искуства везана за хранитељство, породични ресурси и мрежа формалне и неформалне социјалне подршке и стратегије превладавања породице. Резултати указују на правилност да је адаптација хранитељских породица доминантно значајно повезана са стресом у улози хранитеља који може значајно да наруши квалитет испуњавање улоге хранитеља, квалитетом комуникације међу члановима породице и квалитетом формалне подршке и сарадње са стручњацима из центара за социјални рад. Дамјановић Д., Михић И., Шилић В. (2011). Стрес у улози хранитеља: стресна старатељска искуства, учесталост и стресогеност. У: М.Зотовић, И.Михић, И. Јерковић (ур). Породице у Војводини: карактеристике породица у посебним условима. Филозофски факултет, Нови Сад (61-79) У раду су приказани резултати квалитативног и квантитативног истраживања са циљем описа специфичних исксутава из улоге хранитеља који се процењују као стресни и доприносе генералном стресу везаном за старање о детету у систему социјалне заштите. Резултати указују на више домена извора стреса, а најчешћа и најстресогенија искуства обухватају емоционалне, здравствене и проблеме у учењу деце на храњеништву, ниско прилагођавање и проблеме у понашању деце, као и проблеме који се односе на релације са биолошком породицом детета. Damjanović D., Mihić I., Šilić V. (2012). Sources of stress in foster care: the stressful situation in foster care scale. Izlaganje na skupu 6th International Foster Care Network Conference. International Foster Care Network, Zagreb, University of Zagreb, Faculty of Education and Rehabilitiation Science, Paper Summaries, 5-6. У раду је стављен нагласак на приказ скале конструисане са циљем процене стреса који може да потиче из различитих ситуација и промена које хранитељство као вид старања може да носи овај вид старања над дететом у систему социјалне заштите. Приказана скала се ослања на водеће теоријске моделе стреса у породичним улогама и породичне резилијентности и показује добре психометријске карактеристике и практичне могућности примене у истраживањима и практичном раду. Шилић В., Михић И. (2013). Могућност процене поремећаја афективне везаности код деце на хранитељском смештају. Валидација српског превода ACC. Саопштење на III Конгресу са међународним учешћем Ментално здравље деце и младих: сусрет теорије и праксе. Друштво за дечију и адолесцентну психијатрију и сродне струке, Златибор, , Књига абстраката, 63 У раду је приказан иснтрумент Assessment checklist for Childrena (ACC, Tarren-Sweeney, 2005) као и могућности процене специфичних проблема у менталном здрављу деце нс хранитељском смештају. Нагласак је стављен на приказ првих резултата примене српског превода овог инструмента и диксусију неопходних корекција и смерница за даљи рад на адаптацији инструмента. Сви радови које је кандидаткиња приложила су у потпуности у области предложене теме докторске дисертације.

3 3 III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Кандидаткиња мр Весна Шилић је стекла звање магистра наука одбраном тезе у области психологије породице, а на тему чинилаца функционалности и адаптабилности хранитељских породица. На основу увида у магистарску тезу и истраживање које је њоме приказано, као и приложене радове и биографију, комисија стиче увид у континуитет који кандидаткиња има у стручном и научном бављењу темом функционалности хранитељских породица и бриге о деци на храњеништву. Приложени радови указују на спретност канидаткиње да на научно релевантан и концизан начин прикаже резултате добро осмишљених, методолошки адекватно спроведених, теоријски заснованих и дискутованих истраживања. О континуитету њеног бављења облашћу у којој предлаже докторску дисертацију, говори и њен вишегодишњи стручни рад у области хранитељства и заштите деце без родитељског старања у оквиру ког је похађала већи број едукација, али и реализовала неколико едукација и учествовала у превентивним и интервентним стручним пројектима. Све ово упућује на то да је кандидаткиња мр Весна Шилић подобна да спроведе предложено истраживање на тему Ментално здравље деце на хранитељству: Значај квалитета старања о детету од стране хранитеља и прикаже га у оквиру предложене докторске дисертације. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. За ментора докторске дисертације предложена је доц. др Ивана Михић. Др Михић је доцент за ужу научну област Психологија, а предаје предмете из области психологије раних односа, родитељства и породице. Објавила је велики број радова у области функционалности породичних односа, квалитета родитељства и ефеката сензитивности и квалитета бриге о деци на ментално здравље деце. Учествовала је на више националних и међународних пројеката на тему психологије породице и квалитета родитељске бриге, а магистарску и докторску дисертацију је такође бранила у овој области. На пројекту Ефекти егзистенцијалне несигурности на појединца и породицу у Србији који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је активан истраживач у тиму који се бави ризицима за развој у социјално маргинализованим и породицама у систему социјалне заштите. У области предложене докторске дисертације има више радова објављених и излаганих у земљи и иностранству. др Ивана Михић је учествовала у више одбрана докторских дисертација као члан комисије, а до сада је менторисала више од 20 мастер радова, предложени је ментор 2 дисертације и коментор двема студенткињама на докторским студијама. Због свега наведеног, комисија закључује да је предложени ментор, доц. др Ивана Михић подобна за ментора предложене докторске дисертације. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: Предложени наслов докторске дисертације Ментално здравље деце на хранитељству: Значај квалитета старања о детету од стране хранитеља на јасан и прецизан начин упућује на основни предмет и проблем предложеног истраживања- а то су ефекти квалитета бриге о детету на хранитељском смештају као потенцијалног протективног

4 4 чинилаца за ментално здравље деце из ове популације. Кандидаткиња у аргументацији предложеног истраживања даје исцпран преглед релевантне истраживачке грађе која указује на то да су деца у систему социјалне заштите, па тако и она смештена у хранитељске породице, у великом ризику за развој различитих специфичних проблема у менталном здрављу, те да се међу различитим потенцијалним чиниоцима, однос са старатељем (у овом случају хранитељем) и његова сензитивност, издваја као онај који може имати најизраженије позитивне ефекте. Истовремено, преглед истраживања у нашој земљи октрива правилност веома слабе заступљености емпиријске грађе везане за ментално здравље деце из ових породица и функционисање хранитељских породица генерално. Кандидаткиња препознаје и проблем неадекватне процене (и у истраживањима и у пракси) проблема у менталном здрављу деце чиме је пропуштено да се обухвате сви клинички значајни проблеми као што су потешкоће афективне везаности, дисоцијативни и анксиозни одговори на трауму, самоповређивање и узрасно неадекватно сексуално понашање, па, последично, изостају и одговарајући подаци и одговарајући превентивни и интервентни програми. Ослањајући се претходно изложено, кандидаткиња предлаже следећи проблем истраживања: испитивање релација квалитета старања о детету од стране хранитеља, дефинисаног преко индикатора сензитивности: емоционалне укључености и мотивисаности за успостављање трајног и стабилног односа, са функционалншћу детета у хранитељској породици. Још прецизније, кандидаткиња се пита који аспекти квалитета старања су кључни и какав је њихов значај као чинилаца функционалности у домену емоционалних и бихејвиоралних проблема детета, у односу на оне чиниоце који претходе смештају, попут дужине изложености неповољном искуству у биолошкој породици и другим факторима ризика (превремено рођење, пренатална изложеност психоактивним супстанцама, ментална болест родитеља, злостављање, занемаривање). Овако представљен, проблем је дефинисан прецизно и заснован је на адекватно одабраним теоријским полазиштима и прегледу релевантне и актуелне истраживачке грађе. Представљени преглед литературе сведочи о исцрпној анализи обухватне литературе која и указује на то да кандидаткиња има увид у велики број значајних тероријских модела, актуелних истраживања, прати рад водећих аутора у области и има увид у савремене и актуелне приступе истраживањима. Такође, кандидаткиња показује спретност у томе да анализира доприносе и теорија и истраживања, критички се осврћући на евентуална ограничења и нудећи могућност интеграције ради прецизнијег дефинисања проблема и циљева истраживања. Као литературу кандидаткиња наводи следеће референце: Achenbach, T.M., & Rescorla, L.A. (2001). Manual for the ASEBA School-Age Forms & Profiles. Burlington, VT: University of Vermont, Research Center for Children, Youth, & Families. Achenbach, T.M., & Rescorla, L.A. (2007). Multicultural supplement to the Manual for the ASEBA School-Age Forms & Profiles. Burlington, VT: University of Vermont, Research Center for Children, Youth, & Families. Ackerman, J.P. & Dozier, M. (2005). The influence of foster parent investment on childrens representations of self and attachment figures. Applied Developmental Psychology, 26, Armsden, G., Pecora, P.J., Payne, V.H. & Szatkiewicz, J.P. (2000). Children placed in long-term foster care: An intake profile using the child behavior checklist/4-18. Journal of Emotional and Behavioral Disorders, 8 (1), Bakermans-Kranenburg, M. J., Van IJzendoorn, M. H., & Juffer, F. (2003). Less is more: Metaanalysesof sensitivity and attachment interventions in early childhood. Psychological Bulletin, 129, Barber, J.G., Delfabbro, P.H., & Cooper, L.L. (2001). The predictors of unsuccessfull transitions to foster care. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 42, pp Bates, B., & Dozier, M. (2005). The importance of maternal state of mind regarding attachment and infant age at placement to foster mothers` representations of their foster infants. Infant Mental Health

5 Journal, 23, Bates, B., & Dozier, M. (2005). This is my baby interview and coding manual. Unpublished manuscript. University of Delaware, Newark, Delaware USA. Belsky, J., & Fearon, R.M.P. (2002). Early attachment security, subsequent maternal sensitivity, and later child development: Does continuity in development depend continuity of caregiving? Attachment and Human Development, 4, Bernard, K., & Dozier, M. (2011). This is my bаby: Foster parent`s feelings of commitment and displays of delight. Infant Mental Health Journal, 32 (2), Buehler, C., Rhodes, K., Orme, J., & Cuddeback, G. (2006). The potential for successful foster family care: Conceptualizing competency domains for foster parents. Child Walfare, 85 (3), Carlson, E.A. (1998). A prospective longitudinal study of disorganized/disoriented attachment, Child Development, 69, Cicchetti, D. & Valentino, K. (2006). An ecological-transactional perspective on child maltreatment: Failure of the average expectable environment and its influence on child development. In D.Cicchetti & D. Cohen (Eds). Developmental psychopathology: Risk, disorder, and adaptation ( ). New Jersey: John Wiley & Sons, Inc. Clausen, J.M., Landswerk., J., Ganger, W., Chadwick, D. & Litrownik, A. (1998). Mental health problems of children in foster care. Journal of Child and Family Studies, 7, Crittenden, P.M. (1985). Maltreated infants: Vulnerability and resilience. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 26, Damjanović, D., Mihić, I. i Šilić, V. (2012). Sources of stress in foster care: The stressful situations in foster care scale. Izlaganje na skupu 6th International Foster Care Network Conference. International Foster Care Network, , Zagreb, University of Zagreb, Faculty of Edukation and Rehabilitation Science, Paper summaries, 5-6. Дамјановић Д., Михић И., Шилић В. (2011). Стрес у улози хранитеља: стресна старатељска искуства, учесталост и стресогеност. у : Зотовић М., Михић И., Јерковић И. (2011). Породице у Војводини: карактеристике породица у посебним условима. Филозофски факултет, Нови Сад, стр Dozier, M., Higley, E., Albus, K.E. & Nutter, A. (2002). Intervening with foster infants caregivers: Targeting three critical needs. Infant Mental Health Journal, 23 (5), Dozier, M., & Lindheim, O. (2006). This is my child: Differences among foster parents in commitment to their young children. Child Maltreatment, 11 (4), Dozier, M., & Rutter, M. (2008). Challenges to the development of attachment relationships faced by young children in foster and adoptive care. In J. Cassidy & P. Shaver (Eds.) Handbook of attachment: Theory, research, and clinical applications (pp ), 2nd Edition, New York: The Guilford Press. Dozier, M., Stovall, K.C., Albus, K.E., & Bates, B. (2001). Attachment for infants in foster care: The role of caregiver state of mind. Child Development, 72 (5), Erickson, M.F., Sroufe, L.A., & Egeland, B. (1985). The relationship between quality of attachment and behavior problems in preschool in high-risk sample. Monographs of the Society for Research in Child Development, 50, Зотовић М., Телечки Т., и Михић И. (2008). Релације карактеристика породице и превладавања стреса код адолесцената. Примењена психологија, 1 (3-4), Зотовић М., Михић И., и Јерковић И. (2011). Породице у Војводини: карактеристике породица у посебним условима. Филозофски факултет, Нови Сад Franck, E.J. (1996). Prenatally drug-exposed children in out-of-home care: Are we looking at the whole picture. Child Welfare, 75 (1), Harden, B.J., Meisch, A.D., Vick, J.E., & Pandohie-Johnson, L. (2008). Measuring parenting among

6 6 foster families: The development of the Foster Parent Attitudes Quesionnaire (FPAQ). Children and Youth Services Review, 30, Haugaard, J., & Hazan, C. (2002). Foster parenting. In M.H. Bornstein (Ed.). Handbook of Parenting: Children and Parenting (pp ), 2nd Edition, Mahwah, New Yersey: Lawrence Erlbaum Associates, Inc. Publishers. Heflinger, C.A., Simpkins, C.G., & Combs-Orme, T. (2000). Using the CBCL to determine the clinical status of children entering foster care. Children and Youth Services Review, 22 (1), Hellinckx, W., &, Grietens, H. (1994). Prevalence of problem behaviour in foster children in Flanders. Community Alternatives: International Journal of Family Care, 6 (2), Holtan, A., Ronning, J.A., & Sourander, A. (2005). A comparasion of mental health problems in kinship and nonkinship foster care. European Child and Adolescent Psychiatry, 14, Hornick, J., Phillips, D., & Kerr, N. (1989). Gender differences in behavioral problems of foster children: Implications for special foster care. Community Alternatives: International Journal of Family Care, 1 (1), Isabella, R. A. (1993). Origins of attachment: Maternal interactive behavior across the first year. Child Development, 64(2), Исаковић О., и Михић И. (2013). Ефекти изложености злостављању и занемаривању у примарној породици: значај отпорности на стрес. У: И. Јерковић, Ж. Каменов (ур). Вредности, ставови и улоге: трансгенерацијска перспектива. Филозофски факултет, Нови Сад, стр Kerker, B.D. & Dore, M.M. (2006). Mental health needs and treatment of foster youth: Barrieres and Opportunities. American Journal of Orthopsychiatry, 76 (1), Khaleque, A., & Rohner, R. P. (2002). Perceived parental acceptance-rejection and psychological adjustment: A meta-analysis of cross-cultural and intracultural studies. Journal of Marriage and Family, 64 (1), Lawrence, C.R., Carlson, E.A. & Egeland B. (2006). The impact of foster care on development. Development and Psychopathology, 18, Lindheim,O. & Dozier, M. (2007). Caregiver commitment to foster children: The role of child behavior. Child Abuse & Neglect, 31 (4), Lyons-Ruth, K. (1996). Attachment relationship among children with aggresive behavior problems: The role of disorganized early attachment patterns, Journal of Consulting and Clinical Psychology, 64, Marcus, R.F. (1991). The attachment of children in foster care. Genetic, Social and General Psychology Monographs, 117 (4), McIntyre, A., & Keesler, T.Y. (1984). Psychological disorders among foster children. Journal of Clinical Child Psychology, 15 (4), Михић И. (2007). Родитељство у породицама са адолесцентом: чиниоци квалитета. Београд, Задужбина Андрејевић Михић И. (2007). Значај афективне везаности родитеља за функционалност родитељског савеза. у: Ханак Наташа, Димитријевић Александар (ур.) Афективно везивање. Теорија, истраживања, психотерапија. Београд, Центар за издавачку делатност Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, Михић И., Зотовић М., Петровић Ј. (2007). Стресна искуства у одрастању и афективна везаност адолесцената.психологија, 4, Михић, И., Зотовић, М., Петровић, Ј., и Авић, Б. (2009). Васпитни процеси у породици: повезаност квалитета дијадних и тријадних односа. Зборник института за педагошка истраживања, 41 (1), Михић, И. (2009). Социоемоционална посевћеност родитеља детету. У: М. Зотовић, Ј. Петровић, И. Михић (ур. ), Психолошка процена породице: могућности и ограничења. Нови Сад: Филозофски

7 факултет, Михић И. (2010). Процена квалитета сигурне базе у односу са мајком на јасленом узрасту: пример скале, Примењена психологија, 3 (4), Михић И. (2012).Теоријски темељи програма базираних на теорији афективне везаности. У: Могућности примене теорије афективне везаности у саветодавном раду са породицама. Тематски зборник радова са Саветовања за стручне сараднике. Нови Сад, Филозофски факултет, , стр Orme, J.G. & Buehler, C. (2001). Foster family characteristics and behavioral and emotional problems of foster children: A narrative review. Family Relations, 50 (1), Orme, J.G., Buehler, C., McSurdy, M., Rhodes, K., & Cox, M. (2003). The foster parent potential scale. Research on Social Work Practice, 13 (2), Oswald, S.H., Heil, K. & Goldbeck, L. (2009). History of maltreatment and mental health problems in foster children: A review of the literature. Journal of Pediatric Psychology, Pilowsky, D. (1995). Psychopathology among children placed in family foster care. Psychiatric Services, 46 (9), Ponciano, L. (2010). Attachment in foster care: The role of maternal sensitivity, adoption, and foster mother experience. Child and Adolescent Social Work Journal, 27, Renken, B., Egeland, B., Marvinney, D., Mangelsdorf, S., & Sroufe, L.A. (1989). Early childhood antecedents of aggression and passive-withdrawal in early elementary school. Journal of Personality, 57, Rutter, M., & Quinton, D. (1984). Parental psychiatric disorder: Effects on children. Psychological Medicine, 14 (4), Schofield, G., & Beek, M. (2005). Providing a secure base: Parenting children in long-term foster family care. Attachment & Human Development, 7 (1), Sinclair, I., & Wilson, K. (2003). Matches and mismatches: The contrabution of carers and children to the success of foster placements. British Journal of Social Work, 33, Smith, M.C. (1994). Child-rearing practices associated with better developmental outcomes in preschoolage foster children. Child Study Journal, 24 (4), Sruofe, L.A., Carlson, E.A., Levy, A.K., & Egeland, B. (1999). Implications of attachment theory for developmental psychopathology. Development and Psychopathology, 11, Steele, M., Hodges, J., Kaniuk, J., Hillman, S., & Henderson, K. (2003). Attachment representations and adoption: Associations between maternal states of mind and emotion narratives in previously maltreated children. Journal of Child Psychotherapy, 29, Stone, N., & Stone, S. (1983). The prediction of successful foster placement. Social Casework, 64 (1), Stovall, K.C., & Dozier, M. (1998). Infants in foster care: An attachment theory perspective. Adoption Quarterly, 2 (1), Stovall, K.C., & Dozier, M. (2000). The development of attachment in new relationships: Single subject analyses for 10 foster infants. Development and Psychopathology, 12, Stovall-McClough, K.C., & Dozier, M. (2004). Forming attachments in foster care: Infant attachment behaviors during the first 2 months of placement. Development and Psychopathology, 16, Стефановић-Станојевић Т., Михић И., Ханак Н. (2012). Афективна везаност и породични односи: развој и значај. Београд, Друштво психолога Србије. Tarren-Sweeney, M. (2006). Patterns of aberrant eating pre-adolescent children in foster care. Journal of Abnormal Child Psychology, 34, Tarren-Sweeney, M. (2007). The Assessment Checklist for Children-ACC: A behavioral rating scale for

8 8 children in foster, residential and kinship care. Children and Youth Services Review, 29, Tarren-Sweeney, M. (2008). Retrospective and concurrent predictors of mental health of children in care. Children and Youth Services Review, 30 (1), Tarren-Sweeney, M. (2008a). Predictors of problematic sexual behavior among children with complex maltreatment histories. Child Maltreatment, 13 (2), Tarren-Sweeney, M. (2010). An exploratory investigation of abnormal pain response among preadolescent children in foster care. Clinical Child Psychology and Psychiatry, 15 (1), Tarren-Sweeney, M., & Hazzel, P. (2006). Mental health of children in foster and kinship care in New South Wales, Australia. Journal of Pediatrics and Child Health, 42, Tarren-Sweeney, M., & Hazzel, P., & Carr, V. (2004). Are foster parents reliable informants of childrens behaviour problems? Child: Care, Health and Development, 30 (2), Webster, D., Barth, R.P., & Needell, B. (2000). Placement stability for children in out-of-home care: A longitudinal analysis. Child Welfare, 79 (5), Zeanah, C., Boris, N.W., & Larrieu, J.A. (1997). Infant development and developmental risk: A review of the past 10 years. Journal of the American Academy of Child and Adolecent Psyciatry, 36 (2), Шилић, В. (2010). Улога породичне отпорности на стрес у адаптацији хранитељских породица (непубликован магистарски рад). Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад. Шилић, В., Михић, И. (2011). Чиниоци адаптације хранитељских породица. У: М Зотовић, И. Михић, И. Јерковић (ур.), Породице у Војводини: карактеристике породица у посебним условима, стр Шилић, В., Михић, И. (2013). Могућност процене поремећаја афективне везаности код деце на хранитељском смештају: валидација српског превода ACC, саопштење на III конгресу са међународним учешћем Ментално здравље деце и младих, сусрет теорије и праксе, Друштво за дечију и адолесцентну психијатрију и сродне струке, Златибор мај 2013., (уредници Вероника Ишпановић, Војислав Ћурчић). Књига апстраката, 63. Циљеви истраживања (разрађени у задатке) груписани су тако да дају прецизан увид у логично конципиране кораке у анализи података који ће водити обухватном одговору на истраживачко питање. Циљеви су дефинисани на следећи начин: Циљ 1. Утврдити и описати ниво квалитета старања о детету од стране хранитеља који подразумева: прихватање детета на смештају као свог, спремност да му се физички и емоционално посвети у циљу подстицања раста и развоја и свесност да успостављен однос са дететом утиче на његов емоционални и социјални развој, актуелно и у будућности. Циљ 2. Утврдити и описати функционалност детета на хранитељству у домену изражености емоционалних проблема и проблема у понашању, с обзиром на карактеристике детета и хранитељског смештаја Циљ 3. Утврдити и описати ефекте варијабли које претходе акуелном хранитељском смештају на израженост емоционалних проблема и проблема у понашању детета Циљевима и задацима обухваћен је на адекватан начин сет релевантних модераторских варијабли одабраних на основу прецизне анализе истраживачких података, а који обухвата искустава актуелног смештаја, карактеристике детета и хранитеља и искустава које претходне хранитељском смештају. У анализи функционалности детета на храњеништву, кандидаткиња адекватно предлаже увођење контролне групе, чиме ће се стећи увид у релевантност и израженост проблема које деца имају. Коначна, четврта група циљева претпоставља проверу модела у који су као предиктори предложене варијабле квалитета старања о детету од стране хранитеља (дефинисаног преко прихватања, посвећености хранитеља детету и свесности о утицају на његов развој), а као критеријум дететови емоционални проблеми и проблеми у понашању, уз анализу

9 9 модераторских ефеката следећих варијабли: - варијабле које претходе смештају (дужина изложености неповољном искуству у биолошкој породици, фактори ризика пре смештаја и нестабилност смештаја) - карактеристике детета и хранитељског смештаја као што су: узраст детета, узраст детета при смештају у породицу, дужина боравка детета у породици, број деце на смештају у овом тренутку, очуваност контакта са члановима биолошке породице. Уз сваки предложени циљ кандидаткиња анализира и очекиване резултате. Хипотезе су прецизно и јасно изложене, утемељене на адекватним налазима и повезују како истраживачке податке тако и евентуалне очекиване смернице за праксу. Предложено истраживање би обухватило следеће фазе: - рад на теоријском делу, кроз приказ и анализу релевантних и актуелних теоријских претпоставки и преглед најзначајнијих светских и домаћих истраживања у вези са темом - одабир и проверу инструмената за мерење варијабли истраживања - пројектовање и избор узорка (у оквиру ове фазе биће планиран и узорак деце из опште популације на коме ће бити примењени инструменти за процену емоционалних проблема и проблема у понашању. Подаци са овог, контролног узорка, послужиће као мера поређења и прецизнијег описа потешкоћа менталног здравља деце на хранитељском смештају) - реализацију истраживања (теренско прикупљање података у сарадњи са стручним радницима више Центара за породични смештај и усвојење на територији Републике Србије и више Центара за социјални рад на подручју Војводине) - припрему података за обраду и статистичка обрада података - интеграцију добијених резултата и њихову интерпретацију у складу са изабраним теоријским оквиром и кроз компарацију са резултатима који су добијени у другим релевантним истраживањима. Оквирни садржај тезе био би следећи: 1. Уводна разматрања са циљем образложења потреба истраживања из ове области и мотивације аутора за рад на наведеној теми 2. Теоријски део у коме ће бити разматрани модели развојне психопатологије који налазе примену у објашњавању настанака емоционалних и бихејвиоралних проблема код деце у систему социјалне заштите; психопатолошке сметње специфичне за ову популацију у вези са неповољним породичним и родитељским искуством током раног развоја и њихова процена. Посебан фокус се бити усмерен на тему успостављања релације детета са новим заменским одгајатељем, чиниоце који објашњавају квалитет успостављене везе и улогу коју карактеристике хранитељског породичног окружења, а посебноквалитет старања имају на развој и ментално здравље детета. Даље, у теоријском делу ће бити разматране детерминантне квалитета старања о детету од стране хранитеља, на индивидуалном плану, на плану релације са дететом и на контекстуалном нивоу унутар кога се брига о детету одвија. Чиниоци квалитета старања биће представљени и разматрани из угла теорија које престављају доминантан референтни оквир у подручју хранитељства, као што је теорија афективне везаности. 3. Емпиријски део у коме ће детаљно бити приказан нацрт истраживања, одабир и операционализација варијабли, приказ и провера инструмената, као и сам ток испитивања. Овај део рада ће обухватити и приказ, анализу и дискусију података добијених истраживањем. 4. Закључна разматрања са анализом ограничења истраживања, практичним импликацијама и имликацијама за даљи истраживачки рад 5. Литература 6. Прилози

10 10 И приказани план рада и предложени садржај дисертације су адекватни. Кандидаткиња предлаже да се истраживање спроведе неексперименталном методом уз примену интервјуа и батерије упитника. Одабрани инструменти омогућују адекватну процену дефинисаних варијабли и обухватају следеће: - То је моје чедо интервју ( This Is My Baby interview, TIMB; Bates & Dozier, 2005) - за мерење и процењивање варијабле квалитета старања о детету. Систем кодирања садржи три скале: Прихватање (Acceptance), Посвећеност (Commitment) и Свесност утицаја (Awareness of Influence) које одражавају како хранитељица размишља о детету и односу са дететом. Кандидаткиња даје детаљан увид у начин и систем кодирања и процене на основу овог интервјуа. - Листа провере дечијег понашања за децу од 6-18 година (Child Behavior Checklist for Ages 6-18, CBCL/6-18, Achenbah & Reskorla, 2001) као стандардно коришћени начин процене моционалних и бихејвиоралних проблема деце школског узраста -Листа за процену деце у социјалној заштити узраста од 4 до 11 година (Assessment Checklist for Children for Ages 4-11, ACC, Tarren-Sweeney, 2007) коју ауторка предлаже као релевантнију актуелну меру аспеката проблема у менталном здрављу карактеристичних за децу у систему социјалне заштите. Кандидаткиња даје прецизан увид у димензије и начин примене и скоровања инструмента, као и искуства примене истраживача из иностранства, али и резултате примене на пилот узорку у Србији (са увидом у процедуру превода) које је реализовала пре пријаве тезе. Батерија података садржаће и податке о: -из домена ризико фактора који претходе актуелном смештају: - Дужина изложености неповољном искуству у биолошкој породици изражена кроз узраст детета при уласку у социјалну заштиту - Ризик пре смештаја у хранитељску породицу је операционализован као кумулативни ефекат следећих фактора ризика за ментално здравље: превремено рођење, пренатална изложеност психоактивним супстанцама, позитивна психијатријска породична историја, зависност родитеља, занемаривање, злостављање. - Нестабилност смештаја је операционализована преко броја породица/одгајатеља које је дете укупно променило - из домена карактеристика детета: - Узраст детета - Узраст детета при смештају у актуелну хранитељску породицу - из домена карактеристика акуелног смештаја - Дужина смештаја у актуелној хранитељској породици - Структура породице: број одраслих, број деце на смештају, број биолошке деце - Очуваност контакта са биолошком породицом операционализована преко података о броју важних сродника са којима дете остварује контакте и редовности тих контаката - из домена самог хранитеља: - Дужина бављења хранитељством - Укупан број деце на хранитељству до сада Подаци о детету: пол Подаци о хранитељима: године живота, брачни статус, образовање, запослење, место становања Податак о типу хранитељског смештаја (стандардно или сродничко хранитељство) Све податке о функционисању детета даће хранитељице, док ће податке везане за искуство пре смештаја и друге релевантне податке о самом смештају давати водитељи случаја. Планирано је да се истраживањем обухвати процена 200 деце на смештају у хранитељским породицама, узраста од 6 до 11 година и њихових хранитељица.

11 11 Истраживањем ће бити обухваћен подједнак број дечака и девојчица која су на смештају у сродничким и стандардним хранитељским породицама, на територији целе земље. Како би се извршила процена степена изражености проблема менталног здравља код деце на хранитељству, подаци о емоционалним и бихејвиоралним сметњама ће бити прикупљани и на контролном узорку деце из опште популације, уједначеном по полу и узрасту, и о томе ће извештавати њихове мајке. Из узорка ће бити искључена деца са озбиљнијим развојним поремећајима попут аутизма, Дауновог синдрома, неуролошких обољења праћених озбиљнијим заостајањима у психомоторном развоју, као и деца умереног до тежег степена менталне недовољне развијености. Овакав предложени узорак је адекватан и адекватно су аргументоване његове карактеристике. Због начина на који ће се подаци прикупљати истраживање неће бити анонимно, али ће испитанице (хранитељице) бити упознате са сврхом интервјуисања и испуњавања упитника, односно са намером да се добијени подаци користе искључиво у истраживачке сврхе и да неће бити доступни стручним радницима задуженим за евалуацију њиховог рада и старања о детету. Поред основних података о истраживању које обезбеђује информисану сагласност испитаника, биће понуђена дебрифинг форма која представља чланове истраживачког тима и организације које пружају подршку и/или саветовање за оне испитанице код којих би учешће у овом истраживању испровоцирало одређена питања и потребе. Предложене мере су адектватне и омогућују увид и праћење стања и потребе за подршком учесника истраживања. Предложено је да се, због начина прикупљања података путем интервјуа које је потребно снимати и задавати у одсуству детета, истраживање спроведе у службеним просторијама центара за породични смештај и центара за социјални рад, у сарадњи са запосленима. Кандидаткиња предлаже низ адекватно одабраних техника статистичке обраде: базичне статистичке методе, корелациону анализу, т-тест значајности разлика, мултиваријантну анализу варијансе, висеструку регресиону анализу, факторску анализу, дискриминативна анализу, каноничку корелациону анализу, хијерархијску мултиплу регресиону анализу. Сви елементи предложене докторске дисертације су адекватно осмишљени, утемељени и приказани, и указују на то да је кандидаткиња предложила методолошки коректно, изводљиво, теоријски, емпиријски и практично значајно истраживање. При том је поштовала карактеристике узорка и понудила одабир савремених и за тему и популацију адекватних мера којима ће проценити предложене варијабле.

12 12 VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: НАПОМЕНА: Обавезно написати оцену да ли су тема и кандидат подобни или не. Предложена тема за израду докторске дисертације под називом Ментално здравље деце на хранитељству: Значај квалитета старања о детету од стране хранитеља представља теоријски и емпиријски значајан проблем из домена психологије родитељства и породице посебно актуелан и недовољно заступљен у нашем друштву. Дефинисању и аргументацији проблема је у пријави приступљено теоријски компетентно заснован начин, а предложени нацрт истраживања је методолошки коректан, савремен, са прецизно дефинисаним варијаблама и узорком и адекватно одабраним техникама за процену и предложеном истраживачком процедуром. Очекује се да предложено истраживање може да пружи значајан научни допринос у области психологије породице и родитељства, али и развоја деце из рањивих категорија и са развојним ризицима, као и значајне смернице за унапређење стручног, превентивног и интервентног, рада. Кандидаткиња мр Весна Шилић својим досадашњим научним радом и стручним и истраживачким усмерењем, показује да у потпуности испуњава услове за пријаву ове докторске дисертације. Стога Комисија, на основу свега изнесеног у реферату, предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да одобри предложену тему за израду докторске дисертације. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ доц. др Ивана Михић проф. др Иван Јерковић у Новом Саду, године доц. др Јасминка Марковић НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.