УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: год. Б е о г р а д

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: год. Б е о г р а д УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Већу научних области Београд, Студентски трг 1 ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА (члан 65. Закона о високом образовању) I ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ ПРЕДЛОЖЕНОМ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА 1. Име, средње име и презиме кандидата Др Марија (Предраг) Мартиновић 2. Предложено звање доцент 3. Ужа научна, oдносно уметничка област за коју се наставник бира Друштвена географија 4. Радни однос са пуним или непуним радним временом са пуним радним временом 5. До овог избора кандидат је био у звању асистента у које је први пут изабран год. за ужу научну област /наставни предмет Географија (Друштвена географија) II - ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТОКУ ПОСТУПКА ИЗБОРА У ЗВАЊЕ 1. Датум истека изборног периода за који је кандидат изабран у звање год. 2. Датум и место објављивања конкурса Огласне новине Националне службе за запошљавање Послови од год. 3. Звање за које је расписан конкурс ДОЦЕНТ III ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ ЗА ПРИПРЕМУ РЕФЕРАТА И О РЕФЕРАТУ 1. Назив органа и датум именовања Комисије Изборно веће, 26. јануар год. 2. Састав Комисије за припрему реферата: Име и презиме Звање Ужа научна односно Организација у којој је запослен 1) Др Мирко Грчић ред. проф. Друштвена географија Географски факултет у Београду 2) Др Драгутин Тошић ред. проф. Друштвена географија Географски факултет у Београду 3) Др Милан Бачевић ред. проф. Друштвена географија Одсек за географију ПМФ Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици 3. Број пријављених кандидата на конкурс један

2 4. Да ли је било издвојених мишљења чланова комисије није 5. Датум стављања реферата на увид јавности Начин (место) објављивања реферата Сајт факултета 7. Приговори није било IV ДАТУМ УТВРЂИВАЊА ПРЕДЛОГА ОД СТРАНЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА Потврђујем да је поступак утврђивања предлога за избор кандидата Др Марије Мартиновић у звање ДОЦЕНТА вођен у свему у складу са одредбама Закона, Статута Универзитета, Статута факултета и Правилника о начини и поступку стицања звања и заснивање радног односа наставника Универзитета у Београду. Прилози: 1. Одлука изборног већа факултета о утврђивању предлога за избор у звање; 2. Реферат Комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 3. Сажетак реферата Комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање; 4. Доказ о непостојању правоснажне пресуде о околностима из чл. 62. ст. 4. закона; ВД ДЕКАН ГЕОГРАФСКОГ ФАКУЛТЕТА Проф. др Мирољуб Милинчић

3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ Број год. Б е о г р а д На основу члана 65. Закона о високом образовању ( Сл. гласник РС, бр 76/05, 11/07 - аутентично тумачење, 97/08 и 44/2010), члана 41. ста в 1 Статута Географског факултета у Београду, члана 13. и члана 16. Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивање радног односа наставника Универзитета у Београду ( Гласник универзитета у Београду, бр. 142/08. год.), Изборно веће Факултета је, на седници одржаној дана године, донело О Д Л У К У Утврђује се предлог за избор да се др Марија Мартиновић, асистент запослена на Географском факултету у Београду, изабере за наставника у звање доцента за ужу научну област Друштвена географија на одређено време за изборни период од 5 година. Предлог за избор наставника из тачке 1. ове одлуке, доставља се Универзитету у Београду, ради доношења одлуке о избору. ВД ДЕКАН ГЕОГРАФСКОГ ФАКУЛТЕТА Проф. др Мирољуб Милинчић

4 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ГЕОГРАФСКОГ ФАКУЛТЕТА Студентски трг 3/III Београд На седници Изборног већа Географског факултета Универзитета у Београду, одржаној 26. јануара године, именована је Комисија за припрему Извештаја о утврђивању предлога за избор једног наставника у звање доцента за ужу научну област Друштвена географија на Географском факултету Универзитета у Београду. У састав Kомисије за избор именовани су: др Мирко Грчић, редовни професор Географског факултета Универзитета у Београду, др Драгутин Тошић, редовни професор Географског факултета Универзитета у Београду и др Милан Бачевић, редовни професор Одсека за географију ПМФ у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. На расписани конкурс, објављен у листу Националне службе за запошљавање Послови, 29. фебруара године, пријавио се један кандидат, др Марија Мартиновић, дипломирани географ, асистент Географског факултета Универзитета у Београду. На основу увида у документацију коју је поднела кандидат др Марија Мартиновић, а према општим и посебним нормативним актима и Статуту Универзитета у Београду и Географског факултета, именовани чланови Комисије подносе Изборном већу Географског факултета Универзитета у Београду следећи: И З В Е Ш Т А Ј У складу са условима за избор на радно место наставника у звању доцента за ужу научну област Друштвена географија, прописаним у Закону о високом образовању ( Сл. Гласник РС, бр.76/05 од године) и Статутом Универзитета у Београду Географског факултета, др Марија Мартиновић је благовремено приложила пријаву на конкурс и сву потребну документацију. 1. Биографски подаци Др Марија Мартиновић рођена је 11. фебруара године у Нишу, где је завршила основну школу и гимназију. Студије географије уписала је на Географском факултету Универзитета у Београду (смер Географија) школске 1992/93. и дипломирала године са просечном оценом током студија 9,27 (девет/двадесетседам). Дипломски рад на тему Туристичко-географски приказ Нишке Бање одбранила је са оценом 10 (десет). По завршетку основних студија, школске 1997/98. године, уписала је на Географском факултету последипломске студије из области Географија насеља. Све испите предвиђене наставним планом и програмом поменутих магистарских студија положила је са просечном оценом 10 (десет) у редовном року од две године. Магистарски рад под називом Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре и савремене геопросторне промене (ментор проф. др Србољуб Стаменковић) одбранила је 14. октобра године. 1

5 Докторску дисертацију под називом Антропогеографска и савремена географска истраживања насеља Заплања (ментор проф. др Србољуб Стаменковић) одбранила је на Географском факултету Универзитета у Београду 19. марта године. До сада је објавила 25 научних и стручних радова у домаћим и страним публикацијама. У Географској енциклопедији насеља Србије објавила је, самостално и у коауторству, текстове за 33 општине одредница, а у Енциклопедији српског народа аутор је 76 одредница. Била је ангажована на три национална пројекта Проблеми и тенденције развоја геопросторних система Републике Србије ( ), Геосистемске основе просторно-функционалне организације Републике Србије ( ) и Географски потенцијали развоја Србије ( ), као и на пет међународних пројеката (видети у списку пројеката под тачком 3.1.) Structural changes and regional development in Serbia between transition phenomenon and effects of globalization (2009/2010), Tourism and Regional Development in Montenegro (2009 ), Problems of Regional Development in South-East Europe (2008), Applied Regional Geography in SEE Selected Aspects of Regional Development in Bosnia and Herzegovina (2007) и Foundation of Companies an indicator of regional economic stability? Economic Geographical Studies on Selected Regions in South East Europe (2006). 2. Наставни рад Кандидат је запослен на Географском факултету од 3. августа 1998, најпре у звању истраживача приправника, са ангажовањем преко Републичког завода за тржиште рада, на пословима реализације научног пројекта Географска енциклопедија насеља Србије. Од септембра године обавља послове у звању асистента приправника, а потом, од јануара 2004, у звању асистента (реизабрана у новембру 2008) за предмете Географија насеља на студијској групи Географија (V и VI семестар) и Урбана и рурална географија (V семестар) на сту дијској групи Просторно планирање. Поред ових наставних предмета била је ангажована у извођењу наставе из предмета Географија насеља на студијској групи Демографија (V и VI семестар). О д ангажована је и у извођењу наставе на предметима Основе антропогеографије на студијској групи Географија (II I семестар) и Антропогеографија на студијској групи Демографија (I семестар). Осим ангажовања у одржавању часова на наведеним предметима, др Марија Мартиновић је активно учествовала у организацији и извођењу теренске наставе за студенте III године Географије, Географског факултета Универзитета у Београду, од до године, на простору Источне и Југоисточне Србије. У периоду од до године, учествовала је у организацији и руковођењу теренске наставе и студијских истраживања за студенте универзитета у Београду, Бамбергу, Тирани, Мостару, Тузли и Котору, на простору Србије, Немачке, Албаније, Босне и Херцеговине и Црне Горе. У контексту анализе рада у настави др Марије Мартиновић, наглашавамо следеће карактеристике, које представљају оцену њене успешности: - висок ниво стручности и савесности, - коректан и предусретљив однос према студентима, уз уважавање њихове индивидуалности, 2

6 - професионалан и конструктиван однос према обавезама које произилазе из наставних планова и програма предмета студијских група у оквиру којих се реализује настава, - у наставни процес перманентно инкорпорира и студентима презентира актуелне научне резултате, пратећи релевантну домаћу и страну литературу, - ефикасно унапређује извођење практичне наставе, стручно инкорпорирајући методичко-дидактичке иновације, - склоност ка иновацијама у наставном раду, применом различитих наставних метода и средстава, - припремала је провере знања у настави кроз тестове и усмену одбрану вежби. Др Марија Мартиновић је учествовала, као члан комисије у изради и одбрани пет дипломских радова на катедри за Друштвену географију. О изразитој склоности др Марије Мартиновић за педагошким радом сведочи и квантитативна оцена студената, која је резултат анкете спроведене од стране Комисије за обезбеђивање, унапређење и развој квалитета наставног рада Географског факултета, где је кандидат оцењен од стране студената високом оценом 4,82 (на вредносној скали 1-5). 3. Научно-истраживачки рад Др Марија Мартиновић, од почетка свог универзитетског рада, узима активно учешће у научним истраживањима, превасходно у сфери друштвене географије (антропогеографије, урбане и руралне географије). Резултати њеног рада су презентовани кроз значајан број објављених радова у међународним и националним часописима, као и у радовима изложеним на домаћим и међународним стручним и научним скуповима Научно-истраживачки пројекти Кандидат др Марија Мартиновић је учествовала у реализацији више научноистраживачких пројеката, међу којима посебан значај имају три национална и пет међународних пројеката: Национални пројекти: : Проблеми и тенденције развоја геопросторних система Републике Србије (Министарство просвете и науке Републике Србије) : Геосистемске основе просторно-функционалне организације Републике Србије, финансирано средствима Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије : Географски потенцијали развоја Србије, финансирано средствима Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије. Међународни пројекти: /2010: Структурне промене и регионални развој у Србији између феномена транзиције и ефеката глобализације (Structural changes and regional development in Serbia between transition phenomenon and effects of globalization), Министарство просвете и науке Републике Србије и DAAD, Немачка 3

7 : Tourism and Regional Development in Montenegro, financed by DAAD (German Academic Exchange Service) : Problems of Regional Development in South-East Europe, financed by DAAD (German Academic Exchange Service) : Applied Regional Geography in SEE - Selected Aspects of Regional Development in Bosnia and Herzegovina, financed by DAAD (German Academic Exchange Service) : Foundation of Companies an indicator of regional economic stability? Economic Geographical Studies on Selected Regions in South East Europe, financed by DAAD (German Academic Exchange Service) Публиковани радови Др Марија Мартиновић је, поред магистарске тезе и докторске дисертације, као аутор или коаутор, објавила 25 научних и стручних радова у домаћим и страним публикацијама. Од последњег избора (реизбора) у звање асистента, објавила је девет радова, а од тога један рад у референтном научном часопису са SCI листе. У Географској енциклопедији насеља Србије објавила је текстове за 33 општине одредница, а у Енциклопедији српског народа аутор је 76 одредница. Њено основно усмерење је друштвена географија, али се бави и темама везаним за развој географске научне мисли. Прикази библиографских јединица (анализа објављених радова релевантних за избор) А. Тезе/дисертације А.1. Одбрањена докторска дисертација Мартиновић М. (2010): Антропогеографска и савремена географска истраживања насеља Заплања, докторска дисертација, 335 стр., Географски факултет Универзитета у Београду А.2. Одбрањена магистарска теза Мартиновић М. (2003): Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре и савремене геопросторне промене, 317 стр., Географски факултет Универзитета у Београду Б. Радови објављени у научним часописима међународног значаја Б.1. Рад у међународном часопису (М23) 1. Mirjana Roksandić, Slavoljub Dragićević, Nenad Živković, Stanimir Kostadinov, Midrag Zlatić, Marija Martinović (2011): Bank erosion as a factor of soil loss and land use changes in the Kolubara River Basin, Serbia, African Journal of Agricultural Research, Vol.6 No 32, pp DOI: /AJAR African Journal of Agricultural Research, ISSN X 2011Academic Journals У години часопис се налази у групи међународни часопис (М23) са импакт фактором 0,263. Journal s link: 4

8 Б.2. Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком (М24) 1. Мартиновић, М., Раткај, И., Сибиновић, М. (2010): Викенд насеља Сићевачке клисуре, Гласник СГД-а, св. XC/2, Београд, UDC 911.2: (23)(497.11), ISSN ,стр Шантић, Д., Мартиновић, М. (2007): Насеља Лужнице географско-историјска и просторно-демографска трансформација, Гласник СГД-а, св. LXXXVII/2, Београд, UDC, ISSN , стр Мартиновић, М., Шантић, Д. (2006) : Габровница прилог проучавању демографског одумирања насеља, Гласник СГД-а, св. LXXXVI/2, Београд, UDC 911:314(497.11), ISSN , стр Мартиновић, М., Матијевић, Д. (2006): Неке просторно-демографске развојне тенденције насеља Суве планине, Гласник СГД-а, св. LXXXVI/1, Београд, UDC 314(497.11), ISSN , стр Мартиновић, М., Раткај, И. (2005): Генеза и насеобински развој Гаџиног Хана, Гласник СГД-а, св. LXXXV/1, Београд, UDC (497.11), ISSN , стр Раткај, И., Мартиновић, М., Милановић, М. (2005): Савремени индикатори саобраћајне доступности, Гласник СГД-а, св. LXXXV/1, Београд, UDC 625, ISSN , стр Мартиновић, М. (2004): Коритњак расељено селоско насеље почетком године, Гласник СГД-а, св. LXXXIV/1, Београд, UDC 314.7: , ISSN , стр В. Радови објављени у научним часописима националног значаја 1. Сибиновић. М,. Мартиновић, М. (2010): Територијално-демографске промене општине Књажевац, Демографија, књ. VII, Међународни часопис за демографска и остала друштвена истраживања, Институт за демографију Географског факултета Универзитета у Београду, Београд, UDC /.117(497.11) 1961/202 ;911.37(497.11), ISSN , стр Мартиновић, М. (2008): Миграције и порекло становништва Сићевачке клисуре, Демографија, књ. V, Међународни часопис за демографска и остала друштвена истраживања, Институт за демографију Географског факултета Универзитета у Београду, Београд, UDC (497.11Сићевачка клисура), ISSN , стр Мартиновић, М. (2006): Главна просторно-демографска обележја старачких домаћинстава у насељима Заплања, Демографија, књ. III, Међународни часопис за демографска и остала друштвена истраживања, Институт за демографију Географског факултета Универзитета у Београду, Београд, UDC (497.11)''2002'', ISSN , стр Мартиновић, М. (2005): Утицај миграционе компоненте на трансформацију Брзог Брода, Демографија, књ. II, Међународни часопис за демографска и остала друштвена истраживања, Институт за демографију Географског факултета Универзитета у Београду, Београд, UDC ( Брзи Брод) (497.11)''19'', ISSN , стр Мартиновић, М. (2004): Просек миграције становништва и трансформација насеља, Демографија, књ. I, Међународни часопис за демографска и остала друштвена истраживања, Институт за демографију Географског факултета Универзитета у Београду, Београд, UDC 314.7(497.11)''196/2002'', UDC (497.11) ''196/2002'', ISSN , стр

9 Г. Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен у целини 1. Мартиновић М., Раткај И. (2011): Географска анализа руралног простора Суве планине, Трећи конгрес српских географа, Зборник радова, Географско друштво Републике Српске, Српско географско друштво, ПМФ Универзитета у Бања Луци, Географски факултет Универзитета у Београду, Бања Лука, стр Мартиновић М., Раткај И., Сибиновић М. (2011): Периодизација стамбене градње у Калуђерици, Научно-стручни скуп са међународним учешћем ''Планска и норамтивна заштита простора и животне средине'', Aсоцијација просторних планера Србије, Универзитет у Београду Географски факултет, Београд, стр Раткај, И., Мартиновић М., (2010): Просторно-демографски преображај Калуђерице, Међународни научни скуп ''Територијални аспекти развоја Србије и суседних земаља'', Универзитет у Београду Географски факултет, Београд, стр Мартиновић, М. (2007): Главна просторно-демографска обележја урбаног система Ниша, Научни скуп ''Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима'', Географски факултет Универзитета у Београду, ПМФ Универзитета у Бања Луци, Београд Бања Лука, стр Мартиновић, М., Гатарић, Д. (2007): Неки аспекти просторне и социјалноекономске трансформације насеља у сливу Топоничке реке, Први конгрес српских географа, Зборник радова, књ. 3, Српско-географско друштво, Географски институт ''Јован Цвијић'' САНУ, Географски факултет Универзитета у Београду, Департман за географију, туризам и хотелијерство ПМФ Универзитета у Новом Саду, Београд, стр Д. Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен у целини 1. Mартиновић М. (2011): Сићевачка клисура погодност и препрека за миграције становништва у историјском контексту, Научни скуп, Проблеми и изазови савремене географске науке и наставе, Београд, у штампи. 2. Раткај, И., Мартиновић, М., Сибиновић, М. (2010): Генеза проблема неформалне стамбене градње у Београду, Научно-стручни скуп ''Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља'', Aсоцијација просторних планера Србије, Универзитет у Београду Географски факултет, Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2005): Развој Одсека за географију Пририродно-математичког факултета Универзитета у Приштини, Научни симпозијум Србија и савремени процеси у Европи и свету, Географски факултет Универзитета у Београду, Департман за географију, туризам и хотелијерство ПМФ Универзитета у Новом Саду, Одсек за географију ПМФ Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Одсек за географију ПМФ Универзитета у Нишу, Београд, стр Мартиновић, М. (2005): Насеља Првокутинске клисуре географско-историјска и социјално-економска трансформација, Научни симпозијум Србија и савремени процеси у Европи и свету, Географски факултет Универзитета у Београду, Департман за географију, туризам и хотелијерство ПМФ Универзитета у Новом Саду, Одсек за географију ПМФ Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Одсек за географију ПМФ Универзитета у Нишу, Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2004): Насеља и демографска ситуација као иницијална основа регионализације Србије у контексту савремене европске праксе и препорука, Научни скуп Регионални развој и демографски токови балканских земаља, Економски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, стр

10 6. Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2004): Савремени насеобински проблеми руралног развоја Србије, Научни скуп Одрживи просторни урбани и рурални развој Србије, Зборник радова, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, стр Ђ. Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен само у изводу(апстракт), а не и у целини 1. Martinović, M., Ratkaj, I. (2010): Shrinking regions in Serbia Zaplanje case study, Applied Geography in Theory and Practice, Zagreb. E. Рад у стручном часопису или другој периодичној публикацији стручног или општег карактера 1. Мартиновић, М. (1999): Гаџин Хан, Земља и људи, Популарно научни зборник, св. 49, Српско географско друштво, Београд, стр Ж. Лексикографска јединица у научној публикацији националног значаја 1. Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2001): Ада (5 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Мартиновић, М., Стаменковић, С. (2001): Алексинац (72 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2001): Алибунар (10 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Спасовски, М., Мартиновић, М. (2001): Ариље (22 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Мартиновић, М. (2001): Бабушница (53 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Рафаиловић Н., Мартиновић, М. (2001): Баточина (12 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Јовановић З., Мартиновић, М. (2001): Вождовац (4 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2001): Врачар (1 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Рафаиловић, Н., Стаменковић, С. Мартиновић, М. (2001): Ваљево (78 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Чворо, Ј., Мартиновић, М. (2001): Вучитрн (67 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Мартиновић, М. (2001): Гаџин Хан (34 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, 2001, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М., Димић, Б. (2001): Гњилане (57 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр

11 13. Мартиновић, М. (2001): Дољевац (16 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Кицошев, С., Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2001): Ђаковица (83 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. I (А Ђ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Рафаиловић, Н., Мартиновић, М. (2001): Житорађа (30 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Мартиновић, М., Стаменковић, С., Декић Ј. (2001): Зајечар (42 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М., Радовановић Ј. (2001): Зубин Поток (63 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М., Масловарић, М. (2001): Клина (64 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Спасенић, И., Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2001): Кнић (36 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Томић, Ж., Мартиновић, М. (2001): Косовска Каменица (74 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Радовановић, Ј., Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2001): Краљево (92 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М., Филиповић, И. (2001): Крушевац (101 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Мартиновић, М., Стаменковић, С. (2001): Куршумлија (90 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М. (2001): Лапово (2 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Стаменковић, С., Мартиновић, М., Димић, Б. (2001): Лесковац (144 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Грубачић, С., Илић, Ј., Мартиновић, М. (2001): Лозница (54 одреднице), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. II (Ж Љ), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Мартиновић, М. (2001): Мерошина (26 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. III (М Р), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Мартиновић, М. (2001): Ниш (71 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. III (М Р), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Мартиновић, М. (2001): Подујево (78 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. III (М - Р), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Чворо, Ј., Мартиновић, М. (2001): Приштина (46 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. III (М Р), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр

12 31. Стаменковић, С., Гатарић, Д., Мартиновић, М. (2002): Сокобања (25 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. IV (С Ш), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Масловарић, М., Мартиновић, М., Стаменковић, С., Гатарић, Д. (2002): Сува Река (50 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. IV (С Ш), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Бујаковић, И., Мартиновић, М., Гатарић Д. (2002): Црна Трава (25 одредница), Географска енциклопедија насеља Србије, књ. IV (С Ш), Географски факултет, "Агена" и "Стручна књига", Београд, стр Од последњег избора у звање асистента године, Марија Мартиновић је одбранила докторску дисертацију, објавила 1 рад у научном часопису са SCI листе и 8 научних и стручних радова у домаћим и страним публикацијама На основу категоризације објављених научних радова према критеријумима вредновања научноистраживачких резултата Универзитета у Београду, коефицијент компетентности кандидата је М=20, Анализа објављених научних и стручних радова У докторској дисертацији (А1 - Антропогеографска и савремена географска истраживања насеља Заплања) извршена је комплексна антропогеографска синтеза у изучавању насеобинског ситема Заплања, што је захтевало интеграцију традиционалних антропогеографских приступа и савремених праваца у изучавању насеља. Имплементација оваквог начина сагледавања насеобинског антропогеосистема наметнула је потребу за специфичном системском логиком која уважава развојност антропогеографског процеса (тј. процес генезе, еволуције и трансформације насеобинског система) у географском (просторном) изразу и историјском континуитету, а која је, у овој дисертацији, имлементирана на простору Заплања. У циљу сагледавања научне каузалности природних и друштвених компоненти антропогеосистема и њихових регионалних дејстава и импликација у геопростору, насеобински комплекс Заплања је разматран са аспекта територијалне и хоролошке варијабилности просторног распореда насеља, морфофизионимских и демографских детерминанти, као и унутрашњих и регионалних функционалних својстава, и њиховог утицаја на свеукупни развој сталних и привремених насеља и трансформацију географске средине. Један овакав приступ је омогућио да се насеља Заплања сагледају као основна јединица територијалне (просторне) организације становништва, уз уважавање њихове динамичности и развојности под утицајем природних и друштвено-историјских елемената и фактора. Постанак и развој насеобинског система је са целокупним антропогеним наслеђем третиран у корелацији са генетско-историјском варијантношћу и хијерархичношћу његове структуре и организације, уз идентификацију различите концентрације културне и друштвено-економске моћи појединих група насеља током историјске еволуције и, у вези с тим, разлике које се јављају и успостављају између насеља у појединим фазама њиховог развитка. Важан задатак ове дисертације био је тумачење селективне трансформације руралне средине и нарушавања просторно-функционалне равнотеже мреже насеља. На тај начин су на нивоу најмањих просторних јединица објашњене појаве и процеси географског разређивања и груписања насеља, концентрације, депопулације, континуиране демографске рецесије, демографског пражњења и уситњавања села, демографског старења насеља, поларизације функција, хијерархије централитета (од локалних до 9

13 микрорегионалних центара), нарушавања економске-географске равнотеже итд. Посебан акценат стављен је на реконструкцију формирања данашње композиције становништва у условима географског изоловања и одвајања кроз утврђивање његовог порекла (староседеоци, досељеници, редистрибуција локалне популације), као основног антропогеографског показатеља. Обзиром на чињеницу да Заплање има статус једног од најизраженијих депопулационих простора са најстаријим становништвом Србије, детаљно је реконструисан, на нивоу насеља и засеока, процес исељавања становништва са пратећим имплементацијама у просторнодемографском и економско-социјалном структурирању антропогеографског комплекса. Поред сталних (селидбених) миграционих токова, проучени су и повремени миграциони токови становништва (дневни, недељни и сезонски), са нагласком на дневним миграцијама становништва и формирању рецентног конвергентног и дивергентног дневног система насеља. У магистарској тези (А2 - Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре и савремене геопросторне промене) сагледан је утицај разнородних (физичкогеографских, друштвено-географских и регионално-географских) географских елемената и фактора, чијом је интеракцијом, као и деловањем историјских, економских, политичких, социолошких и других фактора, обликована данашња демографска, физиономска и функционална структура насеља Сићевачке клисуре. Кроз свеукупност природних и друштвених особености дефинисана је специфична развојност антропогеографског процеса (насеобинска генеза, еволуција и трансформација) током шест главних фаза праисторијска, античка, рана средњовековна, раздобље турске владавине, период након ослобођења од Турака и савремени насеобински развој. У свакој насеобинској фази дефинисане су битне пормене просторно-демографских, морфо-физиономских и функционалних карактеристика антропогеографског комплекса. Акценат истраживања је стављен на период од 60-их година 20. века, када насеобински систем бележи својеврсну деградацију, што је последица неуравотеженог и углавном негативног развоја насеља. Из тог разлога је посебна пажња посвећена савременим развојним тенденцијама које су, између осталог, генерисане интеракцијским дејством процеса деаграризације, урбанизације, индустријализације, депопулације, демографског одумирања, концентрације, деконцентрације, централизације, поларизације и др. Објашњен је утицај жаришног деловања суседног макрорегионалног урбаног центра Ниша, на трансформацију руралне средине и преображај насеобинских карактеристика Сићевачке клисуре. Сагледано је конвергентно гравитационо дејство града (масовно пресељавање у град и приградска насеља, запошљавање у нишкој индустрији праћено потпуном и делимичном деаграризацијом преосталог заплањског становништва, значајно увећање обима дневног кретања радне снаге и др.), као и његов дивергентни утицај. У раду (Б Bank erosion as a factor of soil loss and land use changes in the Kolubara River Basin, Serbia) је приказан утицај ерозије речних обала на социоекономске промене и пренамену начина коришћења земљишта у сеоским насељима слива Доње Колубаре. Сагледан је утицај ерозије на процес губитка и деградације земљишта, промену његове намене, као и на активност становништва у сеоским насељима на овом простору, која је углавном заснована на пољопривредној производњи. У раду (Б Викенд насеља Сићевачке клисуре) је сагледан утицај интензивног процеса изградње кућа за одмор и рекреацију и формирање 15 викенд насеља на насеобинску трансформацију Сићевачке клисуре од 60-их година 20. века. У раду је дефинисан просторни размештај викенд насеља, њихов постанак у 10

14 оквиру постојећих насеобинских територија ( атара) и основне тенденције савременог развоја. Посебна пажња посвећена је трансформацији привремене у трајну (континуирану) насељеност и њеном утицају на територијални и популациони развој постојећих сеоских насеља. У раду (Б Насеља Лужнице географско-историјска и просторнодемографска трансформација) је хронолошки приказан развој насеља Лужнице кроз издвајање четири главних фаза насеобинске историје (иницијална, рана, средишња и савремена). Сагледане су географско-историјске, просторно-демографске и социоекономске промене насеобинског комплекса, а посебна пажња је посвећена интензивној емиграцији становништва и депопулацији овог подручја. У раду (Б Габровница прилог проучавању демографског одумирања насеља) је на примеру сеоског насеља Габровница у општини Књажевац приказан постанак и еволуција насеља које на почетку 21. века демогафски одумире. На тај начин је дат прилог проучавању демографског одумирања и расељавања села, што представља актуелни насеобински и просторно-демографски проблем развоја Србије. У раду (Б Неке просторно-демографске развојне тенденције насеља Суве планине) је приказана постојећа просторна организација и актуелна демографска ситуација, као и специфичности у просторно-демографском развоју група насеља лоцираних у различитим хипсометријским зонама Суве планине. Издвојени су ареали са негативним и променљивим (позитивним и негативним) развојним тенденцијама и сагледани процеси концентрације становништва, депопулације и демографског старења насеља. У раду (Б Генеза и насеобински развој Гаџиног Хана) је анализиран постанак и развој Гаџиног Хана, кроз периодизацију главних фаза насеобинске еволуције, различитих по времену трајања, друштвено-економским условима битним за развој насеља и значају просторно-функционалног повезивања гаџиног Хана, као локалног гравитационог средишта, са насељима у окружењу. У раду (Б Савремени индикатори саобраћајне доступности) је дат критички приказ већине типова индикатора саобраћајне доступности места, уз кратку анализу њихових карактеристика, могућности примене, главних предности и недостатака. Индикатори саобраћајне доступности имају за циљ да објасне локациону логику и утицај просторног размештаја активности (начин коришћења земљишта) унутар дате територије на друштвене и економске интеракције. У раду (Б Коритњак расељено селоско насеље почетком године) је анализирана проблематика развоја руралних насеља Србије, са посебним нагласком на насеља која се, после стагнација у свеукупном развоју и негативних развојних тенденција, крајем 20. века и почетком 21. века, налазе у фази расељавања и демографског одумирања. На примеру Коритњака приказана је специфична еволуција насеља која је за крајњи резултат имала расељавање насеља почетком године. У раду ( В.1. - Територијално-демографске промене општине Књажевац) се разматрају просторно-демографске одлике насеља у општини Књажевац у циљу сагледавања релевантних насеобинских тенденција и дефинисања насеобинских ареала депопулације и концентрације становништва, нарушавања просторнодемографске равнотеже у мрежи насеља, као и кључних ограничења у развоју руралног дела територије. У раду (В.2. - Миграције и порекло становништва Сићевачке клисуре) се третира проблематика миграција становништва и порекла становништва у насељима Сићевачке клисуре, кроз реконструкцију и издвајања староседелачког и 11

15 становништва непознатог миграционог порекла, досељеничке популације и редистрибуције и исељавања становништва на овом простору. У раду (В.3. - Главна просторно-демографска обележја старачких домаћинстава у насељима Заплања) је разматрана тенденција интензивног повећања укупног броја старачких домаћинстава у насељима Заплања, у условима континуираног смањења укупне популације и динамичног процеса демографског старења становништва. Обзиром да се Заплање налази на врху листу територија у Србији са високим уделом старачких домаћинстава у укупном броју домаћинстава, приказан је просторни размештај старачких домаћинстава и њихове главне демографске карактеристике. У раду (В.4. - Утицај миграционе компоненте на трансформацију Брзог Брода) су сагледане миграције становништва (селидбене и дневне) и њихов утицај на трансформацију насеља, у смислу промена демографских (интензиван пораст укупне популације, промена демографских кретања и др.), морфо-физиономских (територијално ширење насеља, промена намена површина и др.) и функционалних карактеристика (пораст функционалног капацитета, развој нових функција, одумирање традиционалних и др.). У раду (В.5. - Просек миграције становништва и трансформација насеља) су анализиране најзначајније врсте миграција становнишва, њихов обим и интензитет, као и њихов утицај на динамику друштвено-економског развоја и савремене трансформације насеља. У раду (Г.1. - Географска анализа руралног простора Суве планине) се генетскоеволутивна реконструкција насеобинске територије Суве планине каузално повезује са просторно-демографском и социоекономском организацијом насеља. Сагледан је интеракцијски утицај процеса индустријализације, урбанизације и деаграризације на активирање имиграције, редистрибуције предеоног становништва, социоекономске трансформације, депопулације и демографског старења насеља, као и њихове просторне импликације. Сходно томе, издвојена су три типа подручја релативно стабилно насеобинско подручје са појачаном концентрацијом становништва и функција, подручје депопулационих села и подручје сеоских насеља у демографском одумирању. У раду (Г.2. - Периодизација стамбене градње у Калуђерици) се разматра неформална стамбена изградња у Београду, заступљена од 60-их година прошлог века. Акценат је стављен на територијални развој Калуђерице, као једног од највећих неформалних насеља на Балкану, чију еволуцију је могуће пратити од средине 18. века, када је формирано језгро насеља. Издвојено је и картирано седам главних фаза просторног развоја Калуђерице. У раду (Г.3. - Просторно-демографски преображај Калуђерице) се анализирају главни фактори неформалне изградње у Калуђерици повећана потражња за стамбеним простором у Београду; погодна географска и саобраћајна локација Калуђерице; недоследна правно-планска регулатива; чињеница да су детаљни урбанистички планови рађени са закашењем и првенствено су имали санациони, а не плански карактер и значај; планске смернице развоја насеља нису адекватно кореспондирале са генералним плановима Београда; досељавања великог броја избеглица из БиХ и Хрватске и расељених лица са Косова и Метохије и др., и њихов утицај на трансформацију Калуђерице у највеће неформално насеље Србије и једно од највећих насеља те врсте на Балкану. У раду (Г Главна просторно-демографска обележја урбаног система Ниша) је, сходно функционалном капацитету Ниша, макрорегионалног центра Србије, сагледно постојање веома значајног конвергентног и дивергентног гравитационог 12

16 утицаја града. У овом раду анализиран је дневни конвергентни ареал радне снаге, ученика и студената, и третиране су неке релевантне карактеристике просторних обележја и организације конвергентног дневног урбаног система (континуираног и дисконтинуираног), његове демографске насеобинске трансформације и сл. У раду (Г Неки аспекти просторне и социјално-економске трансформације насеља у сливу Топоничке реке) су разматране историјске, морфо-физиономске, демографске и функционалне промене насеља у сливу Топоничке реке, као и њихов утицај на интензивну и разноврсну просторну и социо-економску трансформацију насеља овог простора. У том смислу је посебно истакнут значај еволуције насеља, промена у територијалној организацији унутрашње структуре појединих насеља, мењање њихових демографских и антропогеографских својстава и др. У раду (Д.1. - Сићевачка клисура погодност и препрека за миграције становништва у историјском контексту) се разматра Сићевачка клисура у различитим историјским периодима, током којих је најпре представљала значајан географски фактор изоловања и одвајања, а потом фактор спајања и прожимања. Акценат је стављен на објашњење променљиве улоге Клисуре у разнородним периодима, историјско-политичким и друштвено-економским условима и како је то утицало на досељавање становништва, формирање насеља, исељавање становништва, редистрибуцију предеоног становништва и демографско одумирање неких села. У раду (Д.2. - Генеза проблема неформалне стамбене градње у Београду) је разматрана проблематика неформалне стамбене градње у Београду на преко 43% укупног земљишта које се године могло приписти тој намени (према Генералном плану Београда). Анализирана је просторна димензија неформалне градње у Београду, са издвајањем зона неформалне стамбене изградње и анализом њених главних показатеља, као и главни разлози постанка, развоја и репродукције бесправне стамбене изградње у Србији и Београду. У раду (Д.3. - Развој Одсека за географију Пририродно-математичког факултета Универзитета у Приштини) је приказан развој Одсека за географију Пририродно-математичког факултета Универзитета у Приштини, његов значај у развоју научне географије у Србији и потешкоће у функционисању Одсека од 90-их година 20. века, због којих је школске 2001/2002. године привремено премештен у Косовску Митровицу. У раду (Д.4. - Насеља Првокутинске клисуре географско-историјска и социјално-економска трансформација) су разматране географско-историјске и социоекономске промене насеља у Првокутинској клисури, као и њихов утицај на друштвено-економску трансформацију овог простора. Посебно је наглашен значај еволуције насеља, кроз периодизацију и издвајање главних фаза развоја, промена њихових демографских и антропогеографских својстава, савремена социјалноекономска трансформација насеља и др. У раду (Д.5. - Насеља и демографска ситуација као иницијална основа регионализације Србије у контексту савремене европске праксе и препорука) се, сходно демографској ситуацији у насељима Србије, као иницијалној основи регионализације, разматра редифиниција појма ''насеље'', успостављање функционалне равнотеже на свим просторним нивоима (локалном, субрегионалном, регионалном и државном), и значај нове административно-управне и територијалне поделе Републике Србије засноване на стандардима Европске уније. У раду (Д.6. - Савремени насеобински проблеми руралног развоја Србије) су анализирани савремени насеобински проблеми руралног развоја Србије, са посебним нагласком на решавању проблема демографског уситњавања и пражњења 13

17 насеља, као и спонтаног расељавања сеоских насеља, од 80-их година 20. века, која располажу знатним природним и привредним ресурсима. У раду (Ђ.1. - Shrinking regions in Serbia Zaplanje case study) су анализирана подручја у Србији која су, у условима индустријализације праћене процесом хиперурбанизације, забележила нарушавање социо-економске равнотеже, слабљење и одумирање виталних функција насеља и депопулацију. Као пример једног оваквог простора, детаљно су обрађена насеља Заплања, које је, у условима масовне емиграције и демографског старења становништва, сврстано у најизраженија депопулациона подручја са најстаријим становништвом у Србији. У раду (Е.1. - Гаџин Хан) је дат приказ насеобинског развоја Гаџиног Хана, кроз периодизацију и анализу трансформације његових демографских, морфофизиономских и функционалних карактеристика, као и овог општинског центра у просторно-функционалном повезивању насеља Југоисточне Србије. У енциклопедијским одредницама (Ж.1-33) су за насеље, која административно припадају територијама 33 општина, униформно обрађене главне карактеристике насеља географски положај, атар и његове специфичности, физиономска организација насеља, трагови раније насељености, постанак и развој насеља, порекло становништва, основне демографске одлике и функционална организација насеља. 4. Стручни рад и јавна делатност Кандидат др Марија Мартиновић је члан Српског географског друштва (Београд). Такође, један је од кључних представника Географског факултета Универзитета у Београду у сарадњи са Немачком асоцијацијом за академску размену (DAAD). Кроз ову сарадњу је успешно реализовано 5 научноистраживачких пројеката, а велика пажња посвећена је и укључивању перспективних студената у међународне научно-истраживачке и наставне токове. Посвећеност др Марије Мартиновић географској науци огледа се, између осталог, и кроз активност коју је имала као члан редакције Географске енциклопедије насеља Србије (уједно је била и члан техничке редакције). Један је од чланова редакције ''Демографије'', међународног часописа за демографска и остала друштвена истраживања. Била је рецензент радова из области Географија насеља за Гласник Српског географског друштва. Учествовала је на 11 научностручних скупова. Била је у организационом одбору Међународног стручног скупа ''Територијални аспекти развоја Србије и суседних земаља'' (2010) и Научног скупа ''Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима'' (2007), а на Научном симпозијуму Србија и савремени процеси у Европи и свету (2005) технички сарадник. 5. Закључак и предлог комисије На основу увида у поднете материјале у пријави кандидата др Марије Мартиновић за избор у звање и на радно место доцента за ужу научну област Друштвена географија, као и анализе научно-истраживачког, педагошког и стручног рада јединог пријављеног кандидата, Комисија је, сходно Закону о високом образовању и нормативним актима Географског факултета Универзитета у 14

18 Београду, закључила да кандидат испуњава све законом прописане услове за избор у звање доцента. Комисија је констатовала следеће: 1. Кандидат др Марија Мартиновић испуњава све законом прописане услове (Закон о високом образовању, Статут Универзитета у Београду, Критеријуми за стицање звања наставника на Универзитету у Београду и Статут Географског факултета у Београду) за избор у звање доцента, јер је од (ре)избора у последње звање: Стекла научни степен доктора наука из уже научне области Друштвена географија; Педагошки рад кандидата је позитивно је оцењен. Према резултатима анкете из године коју је међу студентима свих студијских група спровела Комисија за квалитет рада Географског факултета Универзитета у Београду, асистент др Марија Мартиновић оцењена је високом просечном оценом од 4,82 (на вредносној скали 1-5). Објавила је рад у научном часопису са SCI листе: Mirjana Roksandić, Slavoljub Dragićević, Nenad Živković, Stanimir Kostadinov, Midrag Zlatić, Marija Martinović (2011): Bank erosion as a factor of soil loss and land use changes in the Kolubara River Basin, Serbia, African Journal of Agricultural Research, Vol.6 No 32, pp DOI: /AJAR ISSN X 2011Academic Journals %20et%20al.pdf Објавила је 9 научних и стручних радова у домаћим и страним публикацијама, а од тога 1 напред наведени рад у референтном научном часопису са SCI листе; Учествовала је на 5 научних скупова у земљи и иностранству; Ангажована на 2 национална и 3 међународна пројекта. 2. Од почетка универзитетске каријере до објављивања конкурса за избор објавила 25 научних и стручних радова. У Географској енциклопедији насеља Србије објавила је текстове за 33 општине одредница, а у ''Енциклопедији српског народа'' аутор je 76 одредница. Била је ангажована на три национална и пет међународних пројеката. Библиографске референце и анализа радова показују да је др Марија Мартиновић у досадашњем ангажовању показала склоност и способност за научно-истраживачки и наставни рад из предметне уже научне области. Кандидат др Марија Мартиновић има одбрањену магистарску тезу и докторску дисертацију и држала је вежбе на предметима из уже научне области Друштвена географија. 3. У времену трајања реизбора у звање асистента др Марија Мартиновић је објавила 9 научних радова научних и стручних радова у домаћим и страним публикацијама, чија квантитативна вредност износи укупно 19,5 поена (коефицијент компетентности М=20,5), што указује на већи коефицијент компетентности од прописаног за избор у звање доцента. 15