НОДАЛНИ ЦЕНТРИ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА

Transcription

1 Географски факултет у Београду Образац 2. Број: 264/2 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Датум: год. Веће научних облсти грађевинско-урбанистичких науха Студентски трг 1, Београд З А Х Т Е В За давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 47. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета'' број 131/06) дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: НАУЧНА ОБЛАСТ: Географија НОДАЛНИ ЦЕНТРИ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1. Име, име једног од родитеља и презиме кандидата: ЈОВАН ДРАГОЈЛОВИЋ 2. Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: Универзитет у Приштини - ПМФ 3. Година дипломирања: Назив мастер рада кандидата: Просторно функционална организација привредних делатности општине Нови Пазар 5. Назив факултета на коме је мастер рад одбрањен: Универзитет у Београду Географски факултет 6. Година одбране мастер рада: Напомена: Кандидат је уписан на докторске академске студије Географског факултета у Београду у школској 2011/12. и испунио је све услове за стицање права на пријаву теме докторске дисертације. Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће Географског факултета на седници одржаној 19. маја године размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Дејан Филиповић Прилог: 1. Предлог теме докторске дисертације са образложењем. 2. Акт надлежног тела факултета о подобности теме за израду докторске дисертације 3. Образац за ментора

2 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ Број 264 Датум: 24. мај год. На основу члана 51. став 7. Статута Универзитета у Београду - Географског факултета и члана 34. Правилника о докторским студијама, оцени и одбрани докторске дисертације Универзитета у Београду - Географског факултета, Наставно-научно веће на седници одржаној 19. маја године, донело је О Д Л У К У О усвајању Извештаја Комисије о оцени прихватљивости теме и подобности кандидата ЈОВАНА ДРАГОЈЛОВИЋА под називом НОДАЛНИ ЦЕНТРИ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА. За ментора при изради докторске дисертације именован је др Иван Раткај, ванредни професор Географског факултета у Београду. Предложена тема за израду докторске дисертације доставља се Већу научних области Универзитета у Београду на даљи поступак. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Дејан Филиповић Одлуку доставити: архиви Факултета Комисији

3 Др Иван Раткај, ванр. проф. Географског факултета Универзитета у Београду Др Бранка Тошић, ред. проф. Географског факултета Универзитета у Београду Др Дејан Ђорђевић, ред. проф. Географског факултета Универзитета у Београду Др Драгица Гатарић, доц. Географског факултета Универзитета у Београду Др Јасмина Ђорђевић, ред. проф. ПМФ Универзитета у Новом Саду НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ ГЕОГРАФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Предмет: Извештај Комисије о оцени испуњености услова и оправданости теме за израду докторске дисертације На седници Наставно-научног већа Географског факултета Универзитета у Београду која је одржана 4. фебруара године, именовани смо у Комисију за оцену испуњености услова и оправданости теме за израду докторске дисертације кандидата МА Јована Драгојловића под насловом: НОДАЛНИ ЦЕНТРИ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА. После увида у документацију коју је Кандидат приложио и на основу рада Кандидата подносимо следећи И З В Е Ш Т А Ј I ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА КАНДИДАТА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ 1. БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА Јован Драгојловић је рођен у Новом Пазару. Основну школу завршио је у Баљевцу, општина Рашка, а Гимназију у Рашки са одличним успехом. Године је уписан на Природно-математички факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Одсек Географија. Јуна месеца године одбранио је дипломски рад на тему Географски приказ баљевачке области са оценом 10 (просечна оцена на основним студијима 9.68). Главне области интересовања током студија су: регионализација, рурална и урбана географија, друштвено економски процеси и трендови, економска географија, физичка географија, демографија. Током студија учествовао је на многим стручним скуповима и истраживачким експедицијама и постигао значајне резултате: Добитник дипломе у оквиру пројекта Инвестирамо у европске вредности, која је свечано уручена у Скупштини Србије године, као једном од најбољих студената Републике Србије;

4 Добитник дипломе Истакнути студент додељена на Видовдан године, као најбољем студенту Универзитета у Приштини. Школске 2007/2008. године кандидат уписује мастер студије на Географском факултету Универзитета у Београду као редован студент, а 2009/2010. године успешно их и завршава одбраном завршног мастер рада са темом ''Просторно функционална организација привредних делатности општине Нови Пазар''. МА Јован Драгојловић се уписао на докторске студије 2011/2012. године на Географском факултету Универзитета у Београду као редован студент са просечном оценом у току предходних студија На докторским студијама је положио све испите предвиђене наставним планом и програмом са просечном оценом Радни однос је засновао на Природно математичком факултету у Косовској Митровици године као сарадник у настави, а године изабран је у звање асистента у настави на катедри Друштвена географија. У свом досадашњем раду учествовао је на много стручних и научних скупова, како националног, тако и међународног карактера и аутор је више научних радова. 2. СПИСАК ОБЈАВЉЕНИХ НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА Дуловић О., Јовановић М., Милошевић Бранко Б., Драгојловић Јован М., Гвозденовић Елеонора (2004): Susceptibility to penicillin of Streptococcus pneumoniae isolates from cerebrospinal fluid, (meeting Abstract), International journal of antimicrobial agents, vol. 24 br., str. S139-S139. SCI lista Драгојловић Ј. (2010): Занатска делатност као основа развоја Новопазарске привреде. 2. КОНГРЕС ГЕОГРАФА СРБИЈЕ НА ПУТУ КА ЕВРОПИ, Нови Сад децембар. Универзитет у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство. Дишевић Д., Драгојловић Ј. (2010): Туризам као развојна шанса општине Лепосавић. 2. КОНГРЕС ГЕОГРАФА СРБИЈЕ НА ПУТУ КА ЕВРОПИ, Нови Сад децембар. Универзитет у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство. Пењишевић И., Драгојловић Ј. (2010): Експлоатација лежишта минералних сировина и грађевинског камена као могући правац регионалног развоја Рашког краја. Међународни симпозијум ГЕО-ЕКО 2010., Министарство уређења простора и заштите животне средине и Филозофски факултет у Никшићу., стр Драгојловић Ј., Дишевић Д. (2011): Просторно планирање и могућности економског развоја општине Лепосавић. Проблеми и изазови савремене географске науке и наставе, стр Научни скуп са међународним учешћем, Копаоник (Брзеће), децембар Универзитет у Београду, Географски факултет. Драгојловић Ј., Бачевић Н. (2011): Економска структура становништва општине Лепосавић. Географска истраживања бр. 3. Природно математички факултет, Одсек за Географију, Косовска Митровица. Vukoičić D., Dragojlović J., Nikolić M., Bačević F. I Bačević N. (2012): Opportunities for tourism development and environmental protection of Radan mountain, Proccedings, Ecoist`2012, Univerzitet u Beogradu - Tehnički fakultet Bor. Вукоичић Д. и Драгојловић Ј. (2012): Промена броја становника, домаћинстава и густине насељености у Топличком округу у периоду од до године. Зборник радова, Историја и географија сусрети и прожимања, Географски Институт Јован Цвијић, Београд.

5 Вукоичић Д. Николић М. и Драгојловић Ј. (2012): Значај амбијенталних вредности у развоју туризма Куршумлијске Бање. Зборник радова департмана за географију, туризам и хотелијерство, стр , Нови Сад. Бурић Д., Луковић Ј., Дуцић В., Драгојловић Ј., Додеровић М. (2014): Recent trends in daily temperature extremes over southern Montenegro ( ). Natural Hazards and Earth System Sciences Sci.vol.14 br.1,str , SCI lista Драгојловић Ј., Дишевић Д. (2013): Управљачки органограм и просторно функционална анализа територије општине Лепосавић. Међунарони научни скуп ГЕОГРАФСКО ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКА И ПРАКСА: РАЗВОЈ, СТАЊЕ, ПЕРСПЕКТИВЕ, стр , Ивањица, децембар Милентијевић Н., Кићовић Д., Драгојловић Ј. (2015): Рецентне климатске промене на Златибору и њихов утицај на развој туризма, књига апстраката, стр , IV Српски конгрес географа са међународним учешћем Достигнућа, актуелности и изазови географске науке и праксе, Копаоник 7-9. октобар Драгојловић Ј., Милентијевић Н. (2015): Утицај и адаптације на просторнорегионалну специфичност подручја града Крагујевца, Еcologica, Vol.22, No.78, стр , Београд, UDC: (497.11) Бурић Д., Дуцић В., Михајловић Ј., Луковић Ј., Драгојловић Ј. (2015): Recent extreme air temperature changes in Montenegro, Гласник српског географског друштва, DOI: /GSGD B. 3. УЧЕШЋА НА КОНФЕРЕНЦИЈАМА, НАУЧНИМ СКУПОВИМА, КОНГРЕСИМА: Међународни научно стручни скуп ТЕРИТОРИЈАЛНИ АСПЕКТИ РАЗВОЈА СРБИЈЕ И СУСЕДНИХ ЗЕМАЉА, Дивчибаре, октобар Међународни симпозијум ГЕО-ЕКО, Геоекологија - XXI вијек, теоријски и апликативни задаци, Жабљак-Дурмитор, септембар II КОНГРЕС ГЕОГРАФА СРБИЈЕ НА ПУТУ КА ЕВРОПИ, Департман за географију туризам и хотелијерство, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад децембар Међународни научно стручни скуп ПРОБЛЕМИ И ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНЕ ГЕОГРАФСКЕ НАУКЕ И НАСТАВЕ, Копаоник (Брзеће), децембар Међународни научно стручни скуп ГЕОГРАФСКО ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКА И ПРАКСА: РАЗВОЈ, СТАЊЕ, ПЕРСПЕКТИВЕ, Ивањица, децембар Међународна научна конференција ЖИВОТНА СРЕДИНА И АДАПТАЦИЈА ПРИВРЕДЕ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ, научно-стручно друштво за заштиту животне средине Србије ECOLOGICA, Београд, април IV СРПСКИ КОНГРЕС ГЕОГРАФА са међународним учешћем ДОСТИГНУЋА, АКТУЕЛНОСТИ И ИЗАЗОВИ ГЕОГРАФСКЕ НАУКЕ И ПРАКСЕ, Поводом 150 година рођења Јована Цвијића, Универзитет у Београду, Географски факултет, Копаоник 7-9 октобар, 2015.

6 II ОПРАВДАНОСТ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ 1. ПРОБЛЕМ И ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Предмет истраживања докторске дисертације Нодални центри Топличког округа односи се на градске, нодалне, центре Топличког округа и њихову улогу и значај на проучаваном подручју, будући да градови градска насеља представљају најактивнију категорију насеља у трансформацији простора. Утицаји центара у простору манифестују се као фактори у социо-економској трансформацији сопственог и руралног становништва у сеоским насељима, с једне, и као главни иницијатори и носиоци функцијских односа у окружењу, која се огледа у производњи и организацији услужних делатности, с друге стране. При томе је хоризонтална организација насеља и центара условљена конкурентношћу или комплементарношћу активности и функција појединих насеља и заједница, а вертикална организација мреже насеља и центара (хијерархијска структура и организација) показује функционалну међузависност центара у насељском систему. Како сваки центар има одређену улогу у систему насеља, појединачни центар не може опстати као изолован елеменат у простору, па се и посматра у одговарајућем хијерархијском систему. Осим тога, такав систем има карактеристике отвореног система, па се нодални центри не могу посматрати само у оквирима утврђених граница, него се морају истражити и хоризонталне везе са суседним подручјима. Тиме рад, осим интрарегионалних, обухвата и интеррегионалне функцијске везе и односе са простором у ширем окружењу. Градски нодални центри са простором у свом гравитационом окружењу чине нодалну регију, односно простор са којим је центар функционално везан у виду кретања људи, робе и информација. Истраживања обухватају кретања између центара, између градских центара и руралне средине и између руралне средине и градских центара. Како су сви центри међусобно повезани различитим интеракцијама, то значи да у хијерархијском систему сваки центар има своју нодалност. Нодалност представља збир свих интеракција једног центра са другим центрима на предметном подручју. Обухват истраживања, такође, односи се и на централитет насеља под којом се подразумева нодалност у ужем смислу, односно утврђивање значаја центара у гравитационом подручју. Осим тога, рад ће обухватити дефинисање секундарних општинских центара, као нуклеуса развоја руралног простора. Такви, најчешће сеоски центри, имају значајну улогу у заустављању свих негативних процеса у насељима на руралном простору. Истраживана проблематика рада и предмет проучавања докторске дисертације је Топлички округ као административна целина која је издвојена на основу функцијских, али и морфолошких, хидролошких и географско историјских критеријума географске регионализације и истраживања на терену. Она се у односу на суседне округе и географске целине издваја и својим природним одликама. У друштвено-географском смислу Топлицу су у прошлости одликовала изузетна историјска и демографска збивања, која су оставила видљиве трагове на садашња обележја становништва, привредну развијеност, социјално стање, саобраћајну повезаност и изглед насељених места. Топлички округ налази се у јужном делу Републике Србије, на површини од km². На северу Округа је планина Јастребац, на западу Пожар и Копаоник, Соколовица, Радан, Видојевица и Пасјаче на југу, док на истоку Округа је појас Јужног Поморавља. Топлички округ се граничи са пет управних округа Републике Србије: Расинским,

7 Нишавским, Јабланичким, Косовским и Косовско-Митровачким. Обухвата територије општина: Прокупље, Блаце, Куршумлија и Житорађа, са укупно 267 насеља, од чега су само четири градска насеља, као центри поменутих општина. Према попису године у Округу је живело становника, а према попису године , односно преко становника мање. Топлички округ има повољан положај иако се не налази на важним међународним путевима. Његов положај је почетком XX века знатно побољшан изградњом железничких и друмских путева. На тај начин округ је боље повезан и са суседним регионима. Топлички округ обухвата историјску и географску област, познатију као Топлица. Топлица није јединствена, ни у физичко-географском, ни у друштвено-економском ни етничком погледу. Према конфигурацији терена у ''старије време'' делила се на ''Топлицу Тесну'' од извора реке Топлице до Куршумлије, а одатле се Топличка котлина шири у ''Топлицу Равну. Како је географски положај променљива категорија то се и Топличком округу током историје мењала повољност положаја, зависно од места и улоге коју је округ имао у одређеном раздобљу. Значајније савремене регионално-географске промене у региону Топлице настале су под утицајем разноврсних природних и друштвено-географских фактора. У докторском раду ће бити праћени и објашњени основни демографски процеси, који су настали са променама у значају различитих делатности. Одлазак становништва из сеоских насеља у градске центре Округа, а потом, или паралелно са тим процесом, и из центара Округа у веће центре Србије, изазвао је крупне промене у укупном развоју проучаваног простора. Процеси депопулације и деаграризације неповољно утичу на Топлички округ у целини, а посебно на његов рурални простор, и умањују могућност искоришћавања природних потенцијала. У процесу социо-економског преображаја Србије, заснованом на динамичним променама у природном кретању, просторној и социјалној покретљивости становништва из сеоских у градска насеља, као и из неразвијенијих и слабије развијених у развијенија подручја, те из примарних у секундарне и терцијарне делатности, трансформисала су се и насеља општина Топличког округа. Главни покретач тих процеса била је индустријализација, праћена урбанизацијом чије се фазе сукцесивно смењују, различито манифестују у времену и простору и утичу на промене у насељској мрежи. Поменути процеси су специфичан предмет изучавања чији је циљ уочавање и праћење њихових утицаја на преображај насеља и центара, што доприноси бржем сагледавању будућег одрживог развоја. Тиме истраживање има за циљ да потврди да градски центри су најзначајнији фактори развоја и да могу послужити као фактори у планирању регионалног развоја. Од 80-тих година прошлог века у Округу почиње процес ширења урбаних утицаја из градова на села у њиховом непосредном окружењу. Наиме, услед недостатка простора и недовољно развијене јавно-социјалне и техничке инфраструктуре у градским језгрима, приградска насеља остају одредишта миграната. То иницира дневну миграцију на релацији приградска села општински центри, као и стварање градских урбаних центара који имају одређене елементе дневног урбаног система, као и у случају других градова Србије сличне величине. Развојем градских центара поспешује се планско, делимично и спонтано делоцирање индустријских погона из ужих градских простора, као и оснивање нових предузећа индустријских и услужних делатности у приградским насељима. Међутим, у току друге половине XX и почетком XXI века простор Топлице је захваћен крупним демографским, физиономским и функционалним променама које су утицале на преображај проучаване административне регије, о чему не постоји релевантна географска литература. На основу изложених информација о променама које су уочене на терену и оскудне географске литературе о Топличкој регији, проучавани географски простор неопходно је научно истражити, како би се стекао увид

8 о узроцима и последицама процеса структурних и просторних функцијскоорганизационих промена у хијерархији центара и насеља у њиховом окружењу. Такође, предмет рада обухвата и различит утицај центара на будући одрживи развој подручја. Кључни период комплексних истраживања односи се на време два последња пописа на почетку XXI века, и годину, али у значајним својим сегментима истраживање обухвата период после Другог светског рата, а такође и раније периоде. Предмет истраживања везан за територију Топличког округа обухвата, дакле, примену научне методологије функционалне организације, у овом случају градских центара, на основу које ће се утврдити: постојећа функционална подручја - анализа и законитости у њиховом развоју; позиције центара у просторно-функцијским односима и везама са осталим центрима и насељима на различитом хијерархијском нивоу, улога окружног центра у трансформацији мањих градских центара и развојних нуклеуса на руралном простору; значај функционално-урбаних простора у остваривању интеграције и успостављању територијалне кохезије истраживаног подручја; значај функцијских подручја у интеррегионалној сарадњи; различите области надлежности центара у процесу планирања регионалног и локалног развоја. Такође, предмет истраживања је: да се испита теоријска еволуција модела који утврђују функцијске везе и односе нодалних центара и да се прикаже њихова улога у трансформацији простора; да се истакне значај географа и планера у афирмацији наведених модела; да се оцени допринос досадашњих истраживања ове проблематике у међународној теорији и пракси. Градски центри су еволутивна категорија и имају свој историјски развој. С тога се они не могу посматрати као константа просторне организације. Овакве промене имају директан одраз на стање и организацију великог броја просторно-функцијских система а тиме и на степен валоризације просторних потенцијала. Систем индикатора који се користи у оцени стања и планирању одрживог, интегралног, развоја Топличког округа биће доведен у контекст просечних вредности Републике Србије или њеног средишњег дела. 2. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Општи циљ истраживања је да се утврде фактори и законитости развоја нодалних центара Топличког округа (како са аспекта физичко-географских, тако и друштвеногеографских процеса), док је посебан циљ усмерен ка утврђивању, идентификацији и научном објашњењу развоја просторно-функцијских односа и веза, односно просторне и функцијске организације система насеља и центара. Научни циљ дефинишемо кроз анализу, истраживање и утврђивање основних теоријских принципа генезе и развоја насеља, као и нивоа урбанизације кроз врло сложене односе демографског, социјалног, економског и просторног развоја на примеру општина Прокупље, Куршумлија, Блаце и Житорађа. Како о овом подручју, на поменуту тему, до сада није било научноистраживачког рада, циљ је да се обједине теоријска и методолошка сазнања, као и резултати чији је циљ унапређивање поступака планирања и што прецизнијег дефинисања будуће мреже насеља. Осим тога, апликативни циљ истраживања односи се на тешњу сарадњу између града и окружења, која би допринела адекватнијој валоризацији регионалних и локалних потенцијала, задовољавајућој опремљености јавним службама, као и изградњи одговарајуће институционалне основе на локалном територијалном нивоу.

9 3. ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА На основу дефинисаних циљева, биће реализовани одређени задаци. У том смислу, потребно је утврдити: теоријску еволуцију модела нодалних центара (посебан акценат на околности које су довеле до неуједначеног развоја и дефинисање модела поларизованог развоја, полова раста, поларизованих регија, као и теорија које се односе на анализу нодалних и урбаних система итд); допринос српских географа и планера, тј. примену модела развојног центара развоја у домаћој теорији и пракси; модел центара развоја у страној теорији и пракси; карактеристике Топличког округа (општа обележја геопростора, карактеристике мреже градских центара, економско-социјалне карактеристике, инфраструктурне и др. просторне карактеристике); карактеристике Топличког округа по општинама и општинским центрима (анализа погодности простора за насељавање, историјски преглед развоја, анализа демо-економских показатеља, анализа привредне развијености општина, анализа функција социјалног стандарда, анализа опремљености комуналним објектима...); центре развоја и њихову хијерархију, укључујући и поставке дате у просторнопланској документацији (Просторном плану Републике Србије, Регионалном просторном плану за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа и плановима локалне самоуправе); ефекте окружног центра и других градских центара на трансформацију простора; значај нуклеуса развоја на руралном простору у спречавању негативних последица у развоју сеоских насеља; значај центара у интеграцији просторно-функцијске структуре Топличког округа (могућност повезивања са циљем интегрисања развоја истраживаног подручја и ширег окружења); значај градских центара у интрарегионалној и интеррегионалној сарадњи Топличког округа са центрима у окружењу. 4. РАДНА ХИПОТЕЗА У складу са предметом, задацима и циљем истраживања дефинише се хипотеза од које се полази у овом истраживању. Основна хипотеза докторске дисертације гласи: Сходно просторној структури насеља и центара, али у вези и са будућим територијалним развојем, као и улози и функционалном значају центара Топличког округа, хијерархија нодалних центара сматра се кључним фактором трансформације простора и инструментом планирања одрживог развоја. Из основне хипотезе, могу се извести следеће афирмативне хипотезе и потхипотезе: Хипотеза 1: Физичко-географски фактори, пре свега погодност терена за насељавање, развој градова, као и могућност развоја саобраћаја, предиспонирали су ареале концентрације становништва; Хипотеза 2: Досадашња слика размештаја становништва последица је и процеса индустријализације, те послератног делимичног оживљавања привреде и непривредних делатности (јачање терцијарног и квартарног сектора);

10 Хипотеза 3: Формирање - постојање хијерархије нодалних центара предиспонирано је како природним факторима тако и друштвено-економским и социјалним процесима; Хипотеза 4: Анализа формирања - постојања центара развоја одредило је њихову хијерархијску класификацију; Хипотеза 5: Окосницу развоја чини град Прокупље, као центар Округа, а секундарни центри су три општинска центра, градска насеља Куршумлија, Блаце и Житорађа; Хипотеза 6: Нуклеуси руралног развоја су секундарни општински центри који имају улогу у афирмацији руралног простора на подручју Округа, као и у успостављању урбано-руралног партнерства у циљу успостављања територијалне кохезије у будућем, одрживом, просторном развоју. Током даљег истраживања, а ослањајући се на индуктиван и дедуктиван метод и аналитичко-синтезни приступ, постављене хипотезе биће потврђене или оповргнуте. 5. НАУЧНЕ МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА Основе истраживања центара на окружном нивоу чине две велике методолошке категорије системски приступ и дијалектичка динамика, које се узајамно прожимају и допуњују. Како центри представљају динамичан систем, потребно је применити принципе, методе и технике које кореспондирају са обе стране категорија дијалектичких принципа и системског приступа и представљају подлогу истраживања и одредницу трансформација структура у времену и простору. Истраживање, засновано на наведеним методолошким категоријама, ће чинити неколико група научних метода које су углавном сврстане у квантитативне и квалитативне методе. Квантитативне методе обухватају групу статистичко-математичких истраживања, као и специјализована истраживања везана за насеља и градске центре и методологију регионалног развоја (функционалну класификацију насеља, функционалну диверсификацију насеља, одређивање нодалитета и централитета, одређивање значаја у домену секундарног и терцијарно-квартарног сектора, утврђивање тенденција структурних трансформација, трансформације насеља око центара, методе које се заснивају на коришћењу индикатора који оцењују доступност и конкурентност функцијских урбаних подручја, гравитациони модели и сл.) Група квалитативних метода обухвата: - географски метод, - метод анализе и синтезе, - метод индукције и дедукције, - компаративни метод, - историографски метод, - теренско истраживање интервјуи, анкете. Наглашена бројност функционално повезаних испитиваних обележја територијалних јединица намеће потребу прецизног проблемски и територијално дефинисаног програма обраде података и моделовања добијених резултата у табеларном, графичком и картографском облику. Посебан и веома значајан методолшки поступак представља примена ГИС-а (Географско информационих система), чија способност обједињавања најразличитијих података у нову информацију, представља изузетно велики допринос при истраживањима мултидисциплинарног типа. Дакле, у оквиру истраживања систематски ће се користити неколико научних метода примерених одређеним фазама и циљевима рада, уз помоћ којих ће се

11 перманентно проверавати заснованост постављених хипотеза. Истраживање би се обавило у неколико затворених циклуса који иду од квантитатвно аналитичке основе, преко радне хипотезе, затим квантитативних и квалитативних укрштања и синтезе, оцена, селекције фактора и затим - генералне провере вредности добијених резултата, што је и основа за обнављање поступака или њихово прихватање. 6. ГЕНЕРАЛНА СТРУКТУРА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Планирану генералну структуру докторске дисертације чине следеће тематске целине: I Уводна разматрања Проблем и предмет истраживања Циљ, задаци, хипотезе истраживања Научне методе истраживања Структура и садржај дисертације II Теоријско-методолошки оквир истраживања Теорије и модели развоја градских регија и агломерација Анализа нодалних и урбаних система Теорије поларизованог и неједнаког регионалног развоја Град и регионални развој I. Карактеристике Топличког округа, као фактора за дефинисање функцијске организације подручја 1. Саобраћајно-географски положај 2. Физичко географске карактеристике - геолошки састав и тектонски склоп -геоморфолошке карактеристике -климатске карактеристике -хидролошке карактеристике -педолошке карактеристике 3. Друштвено-географске карактеристике -историјско-демографски развој; генеза насеља -анализа промена у територијалној организацији -анализа размештаја становништва и демографске величине насеља -густина насељености -размештај јавних служби -анализа инфраструктурних система (путна мрежа, железничка мрежа, луке, водни путеви, аеродорми, електроенергетска и гасна инфраструктура, електронске комуникације, комунална инфраструктура и комуналана опремљеност насеља) III Утврђивање карактеритика, структуре и хијерархије центара IV Утврђивање функцијске организације градских центара и дефинисање улоге секундарних центара општина у развоју окружења V Ефекти развојних центара на развој простора VI Значај центара у интеграцији Топличког округа у шире окружење

12 VII Утицај околних и већих центара Републике Србије на трансформацију и развој центара Топличког округа VIII Закључна разматрања 7. ЛИТЕРАТУРА Bourne L.S. Simmons J.W. (1978) Systems of Cities. Oxford University Press. Carter H. (1990) Urban and Rural Settlements. London, New York. Arnold. Glasson J. (1974) An Introduction to Regional Planning. Hutchinston. Hall P., Hay D. (1980) Growth Centers in the European Urban System. London: Heinemann Educational Books Martinović-Uzelac A. (1986) Naselja, gradovi, prostori. Tehnička knjiga, Zagreb. Раткај, И. (2009). Просторно-функционална организација Београда, Географски факултет, Универзитет у Београду Vresk M. (1986) Osnove urbane geografije. Školska knjiga, Zagreb. Vresk M. (1990) Grad u regionalnom i urbanom planiranju, Školska knjigam Zagreb. Шећеров, В. (2007). Могућности унапређења стратешког планирања градова и њихових региона у Републици Србији, докторски рад, Геогарфски факултет, Универзитета у Београду Šimunović I. (1986) Grad u regiji. Marksistički centar, Split. Тошић Д. (2012). Принципи регионализације. Географски факултет, Универзитет у Београду. Бакић, Р. (1980). Третирање геогарфског положаја у просторним плановима, Гласник српског географског друштва, свеска LX-бр. 1., Вељковић, А.; Јовановић, Р., Тошић, Б. (1995.): Градови Србије-центри развоја у мрежи насеља, Посебно издање Географског института Јован Цвијић САНУ, Београд Djordjević D. (1995), The methods of land use determination in spatial plans, Belgrade Đurić, V. (1970). General approah to Fuctional Classification of Urban Communities in Serbia. Zagreb:geographical papers, Institute of Geography, University of Zagreb Перишић Д. (1985). O prostornom planiranju, Beograd:Institut za arhitektuuru i urbanizam Srbije Грчић, М., Раткај, И. (2003) Еврорегиони и еврокоридори као фактори интеграције земаља Југоисточне Европе са Европском Унијом. Зборник радова Геогарфског факултета, Београд,свеска LI Водећи принципи за одрживи просторни развој европског континента, Хановер, 2000 European regional/spatial plannig Charter (1983).Torremolinos Charter, Strasbourg Perspektiva europskog prostrornog razvoja (1999). Potsdam Вељковић А., Јовановић Б. Р., Тошић Б. (1995) Градови Србије - центри развоја у мрежи насеља (ур. М. Радовановић). Посебна издања Географског института "Јован Цвијић" САНУ, књ. 44, Београд, (стр ). Тошић Б. (1996) Насеља Подрињско-колубарског региона. (ур. Т. Андрејевић). Задужбина Андрејевић, књ. 8, Београд, (стр.1-121). Тошић Б. (1997) Градски регион - појам, карактеристике, одређивање и хијерархија "Географска структура и регионализација Србије I". (ур. М. Оцокољић). Посебна издања Географског института "Јован Цвијић" САНУ, књ. 51, Београд, (стр ). Tošić B., Djordjević J., Djordjević D. (1999) The Characteristics of Rural Settlemens in the Macroregions of Serbia. "Rural Space and Regional Development". Turda -Cluj Napoca, (рр ). Тошић Б. (1996) Типологија насеља на основу примењеног истраживања. Зборник радова Географског института "Јован Цвијић", САНУ, књ. 46, Београд, (стр ). Tošić B. (1996) Functional Structure: The Factor in Planning Cities in Serbia. "Local Planning in a Global Environment", Conference Abstracts, July 25-28, 1996, Ryerson Polytechnic University, Toronto, Canada. Тодоровић М., Тошић Б., Стојановић Б. (2004) Србија, еврорегиони и европске интеграције Географски институт Јован Цвијић САНУ, Посебна издања, књ.63, Београд, (стр ). Тошић Б. (2001) Могућности за развој сеоских насеља у Србији; Регионални развој и демографски токови балканских земаља; Универзитет у Нишу, Економски факултет, Ниш, (стр ). Тошић Б., Ђорђевић Ј., Матијевић Д. (2003) Поморавље у територијалној организацији Србије; Регионални развој и демографски токови балканских земаља, књ. 8, Економски факултет, Универзитет у Нишу, Ниш (стр ).

13 Уредба о утврђивању Регионалног просторног плана за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа (Службени гласник бр.1/2013), ГУП Прокупља, ЈП Завод за урбанизам Ниш Просторни план општине Прокупље Сл гласник РС бр.44/2011, ЈУГИНУС, Београд. Просторни план општине Куршумлија, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду Просторни план општине Житорађа, Сл. лист града Ниша бр. 75/2012, ЈП Завод за урбанизам Ниш Просторни план општине Блаце, Сл. лист општине Блаце, бр. 4/2011. ЈУГИНУС, Београд. 8. НАУЧНА ОПРАВДАНОСТ ТЕЗЕ, ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА РЕЗУЛТАТА Научна оправданост докторске дисертације заснована је на задатку да се дефинишу теоријско-методолошке и стручне основе за утврђивање хијерархије нодалних центара на окружном територијалном нивоу, као и да се утврди методологија одређивања њихових функцијских подручја. Дефинисање веза и односа градских центара и секундарних општинских центара на руралном простору има допринос у остваривању територијалне кохезије предметног подручја и његовог будућег развоја. Истраживање нуди нове погледе на Топлички округ и његово шире окружење одређивањем савремених процеса у формирању мреже насеља и центара, заснованих на анализи више група показатеља (физичко-географских, демографских, социоекономских и саобраћајних). Усмеравање развоја мреже центара на територији Округа, као и просторних и функцијских односа и веза унутар урбаних система представља један од начина постизања веће хомогености просторног развоја истраживаног подручја. То истраживање даће валидну валоризацију стања система, као полазишта за даљу планску контролу и усмеравање развоја. Оригиналност проистиче из теме и примене већег броја метода и различитих аспеката изучавања у оквиру мултидисиплинарног приступа (повезивање више географских научних субдисциплина, теоријских и практичних анализа). Резултати истраживања у докторској дисертацији треба да буду користан прилог научној и стручној пракси, посебно институцијама које су директно или индиректно везане за развој јужног подручја Републике Србије. Такође, ова дисертација може бити значајан извор података при изради просторних планова и студија развоја, као и различитих пројеката. Допринос рада је, дакле, уско повезан са степеном реализације постављених циљева. Очекују се резултати у више праваца: теоријско-методолошком (теоријске основе и законитости, методолошки развој и разрада посебних синтезних метода везаних за регионалне системе насеља и центара на подручју Округа); научно-стручном (провера постојећих метода и техника, стварање основних методолошких образаца за приступ овој проблематици, допуна информационе основе и сл.); практичном (утврђивање хијерархије и веза и односа центара Топличког округа, предлог поступака за њихову бољу просторну организацију, утврђивање основа за уравнотежење регионалног и локалног развоја, утврђивање праваца и могућности интеграције система насеља Округа са регионалним системима у ширем окружењу, као и утврђивање планских мера појединих центара у процесу будућег просторног развоја).

14 III ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ Увидом у приложену документацију и у образложење теме докторске дисертације, Комисија је закључила да је кандидат, МА Јован Драгојловић, асистент Природно-математичког факултета у Косовској Митровици, Студијски програм Географија, стекао законске, научне и стручне услове за израду докторске дисертације под називом: Нодални центри Топличког округа. Предложена тема, са јасно дефинисаним предметом и циљем, као и методологијом истраживања, има карактеристике научног објашњења метода које се односе на нодалност и функционализам, помоћу којих ће се одредити хијерархија центара и организација простора на подручју Топличког округа. Практична примена научних резултата везује се за одређивање улоге тих центара у успостављању равномернијег територијалног развоја поменуте просторне целине, а што је у складу са принципима децентрализације, са форсирањем политике система насеља на нижим територијалним нивоима у процесу развоја, као и са правцима и могућностима интеграције система насеља и центара Топличког округа у шире окружење. Географски факултет Универзитета у Београду је матичан за ову научну област. На основу изнетих чињеница, Комисија предлаже Наставно-научном већу Географског факултета Универзитета у Београду да МА Јовану Драгојловићу одобри израду докторске дисертације под називом: НОДАЛНИ ЦЕНТРИ ТОПЛИЧКОГ ОКРУГА. За ментора дисертације именован је др Иван Раткај, ванр. проф. Географског факултета Универзитета у Београду. У Београду, Комисија: Др Иван Раткај, ванр. проф. Др Бранка Тошић, ред. проф. Др Дејан Ђорђевић, ред. проф. Др Драгица Гатарић, доц. Др Јасмина Ђорђевић, ред. проф.

15 Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ За кандидата: Јован Драгојловић Име и презиме ментора: Звање: др Иван Раткај ванредни професор Радови који квалификују ментора за вођење докторске дисертације радови који испуњавају услов референтних листи: 1 Martinović, M., Ratkaj, I. (2015): Sustainable Rural Development in Serbia: Towards a Quantitative Typology of Rural Areas. Carpathian Journal of Earth and Environmental Sciences, 10(3), ISSN: Gligorijević, V., Devedžić, M., Ratkaj, I. (2014): Localization factors and development strategies for producer services: a case study of Belgrade, Serbia. Acta Geographica Slovenica, 54(1), ISSN: Jovanović, M.M., Ratkaj, I. (2014). Functional Metamorphosis of New Belgrade. DISP, 50(4), ISSN: Goeler, D., Martinović, M., Ratkaj, I., Šantić, D. (2012). Informal housing as routine? Multiple urban transitions in the Belgrade metropolitan area (with Kaluderica as an example). Mitteilungen der Osterreichischen Geographischen Gesellschaft, 154, ISSN: Goeler, D., Grčić, M., Ratkaj, I. (2007). Recent development and spatial differentiation of industry in Serbia - a quantitative analysis. Mitteilungen der Osterreichischen Geographischen Gesellschaft, 149, ISSN: М23 М23 М23 M23 М23 Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничкотехнолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и Math-Net.Ru листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвенохуманисттичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и ERIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.)

16 В)У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. Датум, М.П. Декан Факултета Проф. др Дејан Филиповић