Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година

Transcription

1 Универзитет у Београду Факултет спорта и физичког васпитања ЗАВРШНИ РАД Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година Кандидат: Давор Вуковић Београд, 2013.

2 Универзитет у Београду Факултет спорта и физичког васпитања ЗАВРШНИ РАД Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година Кандидат : Давор Вуковић 95-ФВС/2008 Ментор: проф. др. Душaн Mитић Датум: Оцена: Чланови комисије: доц. др. Марија Мацура мр. Горан Пребег Београд, 2013.

3 Садржај 1. Увод Потреба физичке активности код деце Појам физичке активности Врсте физичке активности Интензитет физичке активности Карактеристичне особине дечијег организма Утицај физичке активности на здравље деце Гојазност и утицај гојазности на здравље Појам метаболичког синдрома Дефиниција метаболичког синдрома и гојазности Типови гојазности Фактори утицаја на гојазност Мерење гојазности Гојазност деце Утицај гојазности на здравље Утицај гојазности на здравље деце Лечење гојазности Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година Предмет истраживања Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година, у свету Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година, у земљама региона Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година, код нас у земљи Зaкључaк Литeрaтурa... 55

4 1. Увод Према проценама Светске здравствене организације 1, сваке године најмање 1,9 милиона људи у свету управо умире од последица недовољне физичке активности. Редовна физичка активност помаже и у спречавању и контроли ризичних понашања, као што су пушење дувана, конзумирање алкохола и злоупотреба психоактивних супстанци, а утиче и на начин исхране и спречава насиље, нарочито код деце и младих. Такође, физичка активност и спорт код младих промовишу психолошко благостање и смањују стрес, анксиозност, депресију и усамљеност. Због доказаних позитивних ефеката на здравље, Светска здравствена организација пружа подршку земљама чланицама у јачању политике унапређења физичке активности. У години усвојена је Глобална стратегија о исхрани, физичкој активности и здрављу са основним циљем да унапреди здравље путем правилне исхране и физичке активности. Сматра се да сви квалитетни национални програми за подизање нивоа физичке активности треба да обухвате децу и омладину, а предшколске и школске установе играју веома важну улогу у стварању навика које доприносе очувању и унапређењу здравља, као што су промоција различитих врста физичке активности. 2 Ниво физичке активности међу децом зависан је од индивидуалних утицаја, као и од утицаја такође, утичу на интензитет спровођења физичке активности у детињству и младости. У земљама Европске Уније степен бављења спортом међу децом разликује се у зависности од региона, а време које деца проводе у физичкој активности смањује се са повећањем узраста родитеља и околине, а присутне су разлике по полу (дечаци су углавном физички активнији од девојчица), као и према узрасту (деца су физички активнија од адолесцената). Економски услови, близина места за рекреацију, као и подршка родитеља, њихово образовање, 1 Joвaнoвић Р., Никoлoвски Д., Рaдулoвић O., Нoвaк С., Утицaj физичкe aктивнoсти нa стaњe исхрaњeнoсти дeцe прeдшкoлскoг узрaстa, Acta Medica Medianae, Joвaнoвић Р., Никoлoвски Д., Рaдулoвић O., Нoвaк С., Утицaj физичкe aктивнoсти нa стaњe исхрaњeнoсти дeцe прeдшкoлскoг узрaстa, Acta Medica Medianae,

5 социоекономски статус и други чиниоци такође, утичу на интензитет спровођења физичке активности у детињству и младости. У земљама Европске Уније степен бављења спортом међу децом разликује се у зависности од региона, а време које деца проводе у физичкој активности смањује се са повећањем узраста. 3 Oвaj рaд je кoнципирaн тaкo дa крoз преглед низа извршених истраживања, како у свету, тако и код нас, укаже на степен повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година. С обзиром на то да је гојазност повезана са знатно већом учесталошћу низа различитих здравствених проблема у односу на особе нормалне телесне масе, Светска здравствена организација (СЗО) означава гојазност као један од најважнијих проблема јавног здравља. Схoднo тoмe први дeo oвoг рaдa гoвoри o пojму и врстaмa физичкe aктивнoсти, кao и кaрaктeристичним oсoбинaмa дeчиjeг oргaнизмa, у узрaсту oд 5 дo 10 гoдинa, и блaгoтвoрним eфeктимa физичкe aктивнoсти нa oргaнизaм дeтeтa у oвoм узрaсту. Други дeo рaдa гoвoри o jeднoм oд oснoвних здрaвствeних прoблeмa дaнaшњицe- гojaзнoсти, њeним типoвимa, фaктoримa утицaja, кao и рaзличитим нaчинимa њeнoг мeрeњa. Tрeћи дeo рaдa je пoсвeћeн прeглeду истрaживaњa o повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година, крoз прикaз вeликoг брoja истрaживaњa нa урaђeних нa oву тeму, кaкo у свeту, тaкo и кoд нaс у зeмљи. Циљ рaдa je дa пoкaжe да ли и у којој мери бављење физичком активношћу, има утицаја на степен гојазности код деце узраста од 5 до 10 година, као и да укаже на то на који начин се гојазност код деце може предупредити. 3 Joвaнoвић Р., Никoлoвски Д., Рaдулoвић O., Нoвaк С., Утицaj физичкe aктивнoсти нa стaњe исхрaњeнoсти дeцe прeдшкoлскoг узрaстa, Acta Medica Medianae,

6 2. Потреба физичке активности код деце Физичко (телесно) вежбање је адаптивни процес којим се применом кретних решења изазивају промене у човеку од датог почетног стања до жељеног стања и Под физичким вежбањем подразумевамо више пута поновљено упражњавање физичких вежби било појединачно или групно, у циљу усвајања одређених знања, умења и навика, развијања склоности,обезбеђивања забаве и разоноде, потпуније афирмације и др. 4 Брига за дете, његово здравље, нормални физички развитак, признат је као један од најважнијих задатака у васпитању предшколске деце. Физичко васпитање предшколске деце јесте први корак ка општем развоју здрвог васпитања човека. Такво васпитање има уосталом многе задатке и служи се разним средствима. Код остваривања ових задатака у раду с предшколском децом, код избора средстава и метода физичког васпитања, потребно је водити бригу о карактеристичним особинама деце на том узрасту. Дете има неодољиву потребу за кретањем. Оно жели да по цео дан трчи, скаче и игра се. На тај начин боље упознаје средину у којој се налази. Акцијом и игром дете показује своја осећања, утиске и своје животно искуство. Кретањем се развија његова снага и јача његово здравље. Није важно за дете предшколског узраста, да може високо прескочити, да може брзо и дуго трчати. Важно је напротив, да дете вежбајући различита кретања постигне складност и правилност вежбе. Важно је, да дете заволи то кретање Појам физичке активности Физичка активност је један од најзначајнијих фактора за превенцију и лечење гојазности. Физичка активност има читав низ позитивних утицаја на све системе човековог организма као што су: кардиоваскуларни систем, имуни систем, респираторни систем, коштани систем, мишићни систем. Редовна физичка 4 Лескошек,Ј., Теорија физичке културе, Београд,1976,стр. 204, 15 3

7 активност је важан фактор здравља како за појединаца тако и за популацију уопште. Физичка активност није важна само као примарна превенција многих хроничних болести, него и као секундарна превенција која успорава и смањује симптоме хроничних болести. Осим утицаја на хроничне болести физичка активност повољно утиче и на побољшање самопоуздања, друштвених вештина, когнитивног функционисања, смањује симптоме стреса и др., што заједно са осталим позитивним ефектима свеукупно доприноси бољем квалитету живота. Према извештају WHO (world health organization светске здравствене организације) недовољна физичка активност проглашена је за самостални ризико фактор. Раније су такав статус имали хипертензија и гојазност, али праћење начина живота и рада указало је на хипокинезију као самостални фактор. На основу праћења великог броја испитаника, кроз лонгитудиналне студије које су рађене у развијеном свету, уочено је да се код особа које немају довољно физичке активности у току радног ангажовања и слободног времена, општа смртност повећана за 2,5 пута, код кардио-васкуларних обољења смртност је већа чак за 3,5 пута, и код појединих врста карцинома фатални исход је присутнији три пута. 5 Редовна, правилно дозирана, физичка активност значајан је чинилац здравог начина живота који и до 50% може утицати на превенцију појаве различитих обољења. WHO је у неколико наврата упућивала свим владама света отворено писмо у којима је указивала на велики значај редовне физичке активности за укупно здравље популације. Том приликом дефинисане су и категорије грађана које су посебно угрожене недовољном физичком активношћу и за које би свака влада, сходно економским и организационим потенцијалима, требало да направи посебну стратегију вежбања ради здравља. Посебно угрожене категорије грађана јесу: деца адолесценти особе изложене стресним ситуацијама 5 Митић Д., Рекреација, Београд, 2001.,стр. 13 4

8 особе трећег доба особе које болују од хроничних незаразних болести: хипертензија гојазност диабетес мелитус остеопороза Практично, без обзира на животни век или услове рада, свакоме је, ради очувања здравља, потребна редовна физичка активност Врсте физичке активности Груба подела физичких активости се може направити поделом на аеробну и анаеробну. Свака врста активности има своје карактеристике, специфичности па се стога препоручују различитим старосним групама и здравственим стањима. Када су у питању аеробне физичке активности ту се пре свега мисли на биохемијске реакције у којима је кисеоник покретач разграђивања материја које уносимо храном. То значи да аеробна активност подразумева присуство кисеоника. Под овим активностима подразумевамо оне које су слабијег интензитета, али временски дуже трају. Ту се могу сврстати ходање и трчање, пливање, вожња бицкла. Ова врста активности омогућава већи доток кисеоника читавом телу, па се зато сврстава у изузетно корисне. Такође, овим начином физичке активности јачате срце, крвне судове и плућа. Додатни ефекти су и скидање вишка килограма, јер се на овај начин појачано искроришћавају масти из тела које се користе као извор енергије. Поред физичког напора и регулисања телесне тежине оно што је јако корисно је психичко растерећење односно смањење стреса. 6 Митић Д., Рекреација, Београд, 2001.,стр. 13 5

9 На основу претходног објашењења, лако је закључити да је ово потпуно супротна врста физичке активности. Дакле, код оваквог начина разлагања материја из хране унете у организам мишићима није неопходан кисеоник, јер се заснива на другачијим биохемијским реакцијама. Овакав начин добијања енергије која је потребна телу при физичким активностима се догађа у ситуацијама када је телу потребна енергија одмах и сада, односно када нема времена да се тело постепено прилагоди већем напору. При овом процесу, осим енергије, развија се и млечна киселина која се одводи из мишића (пратећа реакција). Она - млечна киселина је један од кључних фактора који одређује колико ће моћи да траје таква анаеробна активност. Оног тренутка када млечне киселине има толико да више не може да се одоводи из мишића, почиње да се гомила па више не може да се на ефикасан начин ствара енергија. Као резултат овакве реакције у мишићима, човек посустаје и престаје одређену активност. Тек после неког времена одмарања можемо поново физички бити активни. На основу описаног процеса, можемо закључити да су основне одлике анаеробних активности следеће: високог су интензитета и кратког трајања. У ову врсту активности спадају тенис, веслање, спринт трчања до 800 м, као и трчање у неким спортовима као што су фудбал и рукомет а дешавају се према потреби изненада. 7 Деци обично нису потребни формални облици физичке активности. Млађа деца обично јачају мишиће током гимнастике, игре на игралиштима или пењањем по дрвећу. Дете треба охрабрити да учествује у активностима које су одговарајуће за његов узраст, које су забавне и разнолике

10 Ово су неке препоруке родитељима како могу помоћи свом детету да се укључи у редовне физичке активности: Као родитељ, можете помоћи уобличавању ставова и понашања вашег детета када је у питању физичка активност, а познавање ових смерница представља одличан почетак у том правцу. Кроз цели њихов живот, охрабрујте децу да буду активни барем један сат дневно, од активности попут неформале, активне игре, до организованих спортова. Неки од начина да то постигнете су следећи: Будите позитиван пример тако што ћете и сами водити активан живот. Нека физичка активност постане део свакодневне рутине ваше породице тако што ћете заједно ићи у шетњу или учествовати у активним играма. Осигурајте деци опрему која подстиче физичку активност. Водите децу на места где се могу слободно кретати попут паркова, локалних игралишта или кошаркашких терена. Заузмите позитиван став када су у питању физичке активности у којим ваше дете учествује и подстичите га да се заинтересује и за нове активности. Нека физичка активност буде забавна. Такве активности могу имати структуру или бити неформалне, само је важно да ваше дете у њима ужива. Неке од тих активности могу бити тимски или индивидуални спортови или рекреативне активности попут ходања, трчања, вожње бицикла, пливања, игре на игралишту или слободне игре. 7

11 Уместо да гледате телевизију након вечере, охрабрите вашу децу да пронађу занимљиве активности којима се могу бавити сами или са пријатељима и породицом, попут шетње, играња или вожње бицикла. Обратите пажњу на сигурност! Увек користите заштитну опрему попут кациге, штитника за шаке и колена, те осигурајте да је активност одговарајућа за узраст детета Интензитет физичке активности Физичка активност по интензитету може бити субмаксимална и максимална. Субмаксимално физичко оптерећење организма карактерисано је релативном усклађеношћу између потреба активних ткива за кисеоником и способности кардиоваскуларног система да те потребе задовољи. Што је утренираност већа, то је и способност кардиоваскуларног система у овом смислу већа. У овој зони оптерећења основни адаптациони механизам представља прилагођавање регулаторних неурохуморалних функција и оно што је карактеристично то је да су интериндивидуалне разлике вредности интензитета овог нивоа оптерећења веома велике. Такође, ови субмаксимални нивои су веома широког распона код једне индивидуе, и осцилују у зависности од степена утренираности. Максимално физичко оптерећење, с друге стране, карактерисано је достизањем функционалних лимита срца и крвних судова. У овој зони оптерећења ефекти регулационих механизама на кардиоваскуларни систем су мали, па, према томе, утицај физичког тренинга у овој зони оптерећења не утиче на неурохуморалне регулационе механизме. За ову зону оптерећења далеко су значајније морфолошке и функционалне карактеристике самог срца. Интериндивидуалне разлике су на овом нивоу оптерећења знатно мање него на субмаксималном. Тренирање у овој зони, тзв. зони максимализације, доводи до 8 Centers for Disease Control and Prevention, juni 2009., 8

12 морфолошких и функционалних промена срца и крвних судова, што терминолошки називамо спортским срцем. Овој подели физичког оптерећења према интензитету може се додати још категорија. Ако максимални интензитет оптерећења означимо са 100%, онда се интензитет 30 50% назива малим оптерећењем, 50 60% лаким, 65 75% средњим, 75 85% великим, 85 95% суб-максималним и већи од 95% максималним. Међутим, ову поделу све више замењује подела према енергетским изворима и реакцијама којима се обезбеђује енергија за физички рад, које могу бити аеробне и анаеробне. Наиме, под аеробним метаболизмом се подразумева обезбеђивање енергије оксидативним процесима разградње угљених хидрата и масних киселина, што је омогућено митохондријалним респираторним ензимима. Гликоза се након фосфорилације уз помоћ хексокиназе разграђује гликолитичким путем, или кроз реакцију пентоза шанта. У гликолитичкој реакцији један молекул гликозе се разграђује на два молекула пирувичне киселине, који се затим разграђују у Кребсовом циклусу оксидативним путем, ослобађајући енергију. Уколико нема довољно кисеоника за хемијске реакције Кребсовог циклуса, гликоза се разграђује анаеробно уз стварање млечне киселине. Чак и када има довољно кисеоника, а рад је довољно интензиван, у скелетним мишићима се фаворизују анаеробни процеси и гомилају лактати. 9 Тако се, на пример, за проста кретања, у трајању мањем од 1 секунде (дизање тегова, скакање, шутирање, бацање лопте) користе анаеробни извори; за кратак спринт у трајању 1 15 с (на 100 м) анаеробноалактатни; за дужи спринт (трајање с, м) анаеробно-лактатни; средње пруге (трајање 1 6 мин, трчање м, пливање м, кајак м, бициклизам м) аеробно-анаеробни; за дуге пруге (6 60 мин, трчање или м, скијање) аеробни извори; за маратон (1 3 ч) аеробни и на крају за спортске игре и борилачке спортове (1 3 ч) аеробно-анаеробни извори. 9 Centers for Disease Control and Prevention, juni 2009., 9

13 Када све узмемо у обзир, према интензитету, трајању и енергетским изворима који се користе током физичког оптерећења, физичке активности могу да се поделе у четири групе или зоне: 1. умерен интензитет оптерећења у трајању од 30 мин и више, са великим енергетским потребама (услед дугог трајања) и доминантном физичком особином издржљивости, користи углавном аеробне изворе енергије и ограничавајући фактор за вршење рада је енергетски; 2. велики интензитет оптерећења у трајању од 5 до 30 мин, захтева, такође, аеробне изворе енергије и издржљивост, лимитирајући фактор је способност кардиоваскуларног система; 3. субмаксимални интензитет у трајању од 30 с до 5 мин, захтева аеробноанаеробне изворе енергије и брзину и издржљивост, лимитирајући фактор је способност кардиоваскуларног система и 4. максимални интензитет, не може трајати дуже од 30 с, захтева анаеробне изворе енергије и брзину и снагу, а лимитирајући фактор је енергетски. Физичка активност може бити статичка и динамичка. Статичка физичка активност се карактерише продуженим изометричким мишићним контракцијама високог интензитета, док динамичке вежбе карактеришу ритмичке изотоничке контракције великих мишићних група, које привлаче и удаљавају коштане елементе, те је резултат овакве активности видљиво кретање у простору. Одговор организма на физичко оптерећење и регулаторни механизми, као и трајне адаптабилне промене, значајно се разликују код различитих врста физичких активности Centers for Disease Control and Prevention, juni 2009., 10

14 2.4. Карактеристичне особине дечијег организма Основна карактеристика дечијег организма је његов непрестани раст и развој. Раст означава промене у величини које су резултат множења ћелија или повећања постојећих, док се под развојем подразумева сазревање органа и органских састава. 11 Раст детета има неколико фаза: Рано детињство од рођења до три године: од 1. до 4. недеље доба новорођенчета од 5. недеља до 10. месеци фаза дојења од 10. до 15. месеци фаза пузања и почетног ходања од 15. до 24. месеца средње доба раног детињства од 2. до 3. године старије доба раног детињства Предшколско доба од 3. до 6. или 7. године од 3. до 4. године млађе предшколско доба од 4. до 5. године средње предшколско доба од 5. до 6. или 7. године старије предшколско доба 12 С обзиром да се нека деца развијају брже, а нека спорије, ова подела није дефинитивна за сву децу, а посебно се не користи као критеријум по којем се дете идентификује са развојном групом којој припада по хронолошком узрасту. Међутим, за поједине фазе су ипак карактеристичне одређене психичке и физичке особине. Након убрзаног раста првих година живота настаје фаза успореног раста. Дете првих година нарасте највише, а потом се тај раст смањује. 11 Косинац, З. (1999). Морфолошко-моторички и функционални развој дјеце предшколске доби. Факултет природословно-математичких знаности и одгојних подручја у Сплиту. Свеучилиште у Сплиту. 12 Финдак, В. (1995). Методика тјелесне и здравствене културе у предшколском одгоју, Школска књига. Загреб 11

15 С обзиром на раздобља убрзаног и успореног раста разликујемо ове фазе: 1. од рођења до 6. године I. фаза убрзаног раста 2. од 6. до 10. године девојчице од 6. до 11. године дечаци - I. фаза успореног раста 3. од 10. до 14/15. године девојчице од 11. до 17. године дечаци - II. фаза убрзаног раста 4. од 14/15. до 20. године - девојчице од 17. до 25. године младићи - II. фаза успореног раста 13 Слика 7. Графички приказ фаза развоја детета За правилан раст и развој детета најважнији су квалитетна исхрана, здрав сан (дете предшколског узраста дневно треба око сати сна), игра и физичке активности на отвореном и свежем ваздуху, лична и хигијена околине у којем дете 13 Финдак, В. (1995). Методика тјелесне и здравствене културе у предшколском одгоју, Школска књига. Загреб 12

16 борави и позитивно емоционално окружење. Истраживање Малине (1985) потврђује како деца из сиромашних земаља која су хронично потхрањена од почетка утериног развоја и током детињства су нижег раста и телесне масе и слабије развијених моторичких и функционалних способности. Доказано је и како у условима непримерене исхране сазревање долази раније у условима претеране ухрањености и гојазности док у условима недовољне исхране процес сазревања касни Утицај физичке активности на здравље деце Здравље представља психофизички интегритет личности. Неспорни су позитивни ефекти редовне физичке активности на психолошком плану. Код особа које имају свој програм физичких активности евидентно је смањење анксиозности и депресије, што повољно утиче на расположење, животну ведрину и укупно стабилније психолошко стање. Вероватно да део одговора лежи у лучењу ендорфина који се јавља током физичке активности приликом рекреације и тако доприноси релаксирању. Поред кардиоваскуларних и респираторних органа редовна физичка активност утиче повољно на рад читавог низа органа и делова локомоторног апарата, тако да кости постају чвршће (одржава се одговарајући ниво калцијума па су кости гушће-теже одностно чвршће, зглобови оптимално покретљиви и довољно чврсти). Редовна физичка активност, медицински доказано, спречава нагло повећање телесне масе и болести које су везане са гојазношћу. У комбинацији дијететског програма исхране и фихичке активности може се значајно утицати на редукцију телесне масе и промену метаболизма, односно, механизма депоновања масноћа у организму. 14 Физичка активност је важан регулатор телесне масе. Физичка активност је најприроднији начин трошења енергије, која је у развијеним земљама због 14 Митић Д., Рекреација, Београд, 2001.,стр

17 технолошког напретка постала врло ограничена. Резултати истразивања о утицају физичке активности на телесну масу су различити. Свима им је заједничко да је редовна физичка активност код оба пола повезана са мањим постотком масноће у укупном телесном саставу. Разлике у количини масноћа у телу међу физички активним и физички неактивним веће су код девојчица него код дечака. Интензивнији процеси физичких активности утичу на промене у немасном делу тела. Поред свега претходно наведеног, може се рећи и да физичка активност позитивно утиче на усвајање здравог начина живота, унапређује здравље и квалитет живота. Спорт је данас "медиј" којим се шире поруке мира, једнакости и пријатељства међу људима. Позитивни аспекти редовне физичке активности уочавају се код физичког и менталног здравља, као и психосоцијалног развоја. Никада није прерано да се започне с усвајањем здравих навика и едукацијом о важности физичке активности:, јер студије показују да већина деце која се баве спортом и физички су активна у детињству, задрже такве навике и касније кад одрасту. Спорт има позитиван учинак на развој особености - деца која се од малена баве неком спортском активношћу, већ у раној животној доби развијају радне навике и самодисциплину. Спорт са друге стране има позитивну улогу и у емоционалном развоју деце будући да олакшава и процес њихове социјализације. Повезаност спорта, физичке активности и здравља код деце, препозната је и од стране Светске здравствене организације која је године донела документ о Глобалној стратегији здраве исхране, физичке активности и здравља, као и Резолуцију о унапређењу здравља и здравог стила живота. Тренутно је од велике важности најновија иницијатива Светске здравствене организације уврштавања физичке активности међу приоритетне домаће задатке, у сврху сузбијања глобалог повећања броја незаразних болести, како у развијеним земљама, тако и у земљама у развоју. То је нови изазов и велика могућност за спортски покрет у целини, а посебно за доступност спорта свакоме

18 3. Гојазност и утицај гојазности на здравље Гојазност се сматра једним од најзначајнијих јавноздравствених проблема и, према процени, други је по учесталости узрок смртности који је могуће успешно спречити. Сматра се да је око 30% гојазних одраслих особа било гојазно и у дечјој доби, с тим да је гојазност код њих обично тежег степена него код оних који нису били гојазни у детињству. Ризик од гојазности у одраслом добу је најмање два пута већи код гојазне деце него код деце с нормалном телесном масом. Гојазност у дечјој доби утиче на морбидитет и морталитет код одраслих, независно од телесне масе у одраслој доби. У последње три деценије у већини земаља забележено је повећање преваленције гојазности у дечјем узрасту тако да већ достиже епидемијске размере у свим индустријализованим земљама. 16 Код гојазних, укупни квалитет живота може бити превише снижен. Честа појава код гојазних је да не могу радити ствари у којима би иначе уживали,поред тога чести су проблеми јер такве особе не могу учествовати у породичним активностима, одлазити на јавна места па зато према њима долази и до појаве дискриминације. Све то је чест узрок депресије инвалидитета, сексуалних проблема социјалне изолације као и компликација на здравље. С обзиром на то да је гојазност повезана са знатно већом учесталошћу низа различитих здравствених проблема у односу на особе нормалне телесне масе, Светска здравствена организација,означава гојазност као један од најважнијих проблема јавног здравља.( WHO, 2000) Букура-Радујковић Г., Здравковић Д., Детерминанте гојазности код деце и адолесцената, БИБЛИД: , 136(2008) 1-2, стр

19 3.1. Појам метаболичког синдрома Метаболички синдром је термин који дефинише скуп кардиоваскуларних фактора ризика код особа са инсулинском резистенцијом или код гојазних и односи се на особе које носе повећани ризик за настанак диабетеса и атеросклеротског кардиоваскуларног обољења, као додатак већ дефинисаним традиционалним факторима ризика. Иако метаболички синдром представља релативно нов и савремен концепт, идеја о могућем удруживању индивидуалних кардиоваскуларних фактора ризика први пут се појављује у литератури почетком прошлог века, када су истраживања била усмерена на истовремену појаву хипергликемије, хипертензије и хиперурицемије Дефиниција метаболичког синдрома и гојазности Не постоји јединствена дефиниција метаболичког синдрома. Две дефиниције које су наведене су најчешће коришћене у литератури и то су: дефиниције Америчког удружења за превенцију (NCEP-ATP III) из 2001.године и Међународног удружења за дијабетес (IDF) из исте године. NCEP (National Institute of Health. Third Report of the National Cholesterol Education Program Expert Panel on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Cholesterol in Adults (Adult Treatment Panel III) не укључује обавезно резистенцију на инсулин односно нетолеранцију глукозе, већ укључује најмање три или више од могућих пет критеријума: 1. трбушну гојазност: обим трбуха у мушкараца >102 цм, у жена >88 цм; 2. концентрацију серумских триглицерида >1.69 ммол/л; 3. ХДЛ холестерол у серуму <1.04 ммол/л у мушкараца, <1.29 ммол/л у жена; 4. повишен крвни притисак 130/85 ммхг; 5. серумску концентрацију глукозе на празан желудац 6.1 ммол/л. 18 Буразор,М.,Буразор,И. Метаболички синдром и акутни коронарни синдром,клиника за кардиоваскуларне болести,ниш,стр

20 Слика 1. Графички приказ нивоа ризика стицања метаболичког синдрома код мушкараца и жена Друга дефиниција коју препоручује Светска здравствена организација на првом месту (обавезан критеријум) укључује концентрацију глукозе у крви вађене на празан желудац 6.1 ммол/л, и уз то најмање два од следећих критеријума: 1. гојазност: индекс телесне масе (БМИ) >30 кг/м2 или обим опсега кукова и бокова (WHR ili waist to hip ratio ) >0.90 у мушкараца, >0.85 у жена; 2. концентрација серумских триглицерида л.69 ммол/л и/или ХДЛ холестерола <0.9 ммол/л у мушкараца односно <1.00 ммол/л у жена; 3. повишен артеријски крвни притисак 140/90 ммхг. Гојазност је један од најстаријих и најчешћих метаболичких поремећаја, у данашње време дефинисан као болест (Morbus obesity). У основи знатног броја здравствених проблема, као и у структури морбидитета и морталитета, све учесталије се среће проблем преобилне и неправилне исхране, односно квантитативно-квалитативне хипералиментације са последичном појавом гојазности. Седентерни начин живота, тј. хипокинезија, прекомерни унос енергетских материја и стална изложеност стресу, представљају факторе ризика 17

21 од појаве кардиоваскуларних болести, дијабетеса итд. Узрок повећања броја оболелих лежи, пре свега, у повећању телесне масе у свим онтогенетским фазама. Доводи се у везу са низом дубоко укорењених навика у исхрани и начином живота (социјалноекономски услови, психогени фактори, наслеђе, ендокрини фактори, седентерни начин живота и др). Проблем је све више присутан у јувенилном узрасту, тако да и у педијатријским амбулантама доминирају гојазни пацијенти. Испитивањем етиологије гојазности, након општег прегледа и неопходних биохемијско-лабораторијских испитивања, ако није утврђена синдромска гојазност, већ гојазност као последица некретања и неправилне и прекомерне исхране, препоручује се редукциони третман физичким вежбањем уз контролисану исхрану, тј. хигијенско-дијететски режим живота. Услов за вежбање, тј. физичку активност, је лекарско уверење да вежбање није у здравственом смислу контраиндиковано Типови гојазности Постоје два главна типа гојазности који се заснивају како на броју, тако и на величини масних ћелија. особе са тзв. хипертрофичном или гојазношћу која се јавља у одрасло доба, обично имају нормално утврђен број масних ћелија, а добијају на тежини због депоновања масти или хипертрофије нормалног броја ћелија. Овако гојазна особа може разумно лакше да смањи тежину. особе са хиперпластичном-хипертрофичном гојазножћу, код њих долази до увећања како броја тако и величине масних ћелија у детињству и теже је смањити масу, а тако смањена маса тешко се и одржава. 19 Сенте Ј., Јаконић Д., Смајић М., Михајловић И., Васић Г., Романов Р., Марић Л., Редукција јувенилне гојазности програмираним физичким вежбањем и контролисаном исхраном, Војносанитетски Преглед 2012; 69(1):

22 У клиничком раду позната је и прихваћена подела гојазности и на ГИНОИДНУ (тип крушке), АНДРОИДНУ (тип јабуке) и мешовиту гојазност. Гиноидни тип карактерише накупљање масног ткива претежно у карличном појасу уз уочену већу склоност ових пацијената ка механичким компликацијама у виду отежаног кретања, инсуфицијенцији периферне венске циркулације и респираторне инсуфицијенције. Слика 2. Графички приказ гиноидног и андроидног типа гојазности Андроидни тип гојазности, без обзира на пол, карактерише се депоновањем масног ткива у пределу раменог појаса и трбуха. Мускулатура ових болесника је обично добро развијена, а код њих чешће срећемо појаву поремећене толеранције угљених хидрата и масти, као и рану артеросклерозу Фактори утицаја на гојазност Постоји велики број фактора који имају утицаја на гојазност, међу којима се као најзначајнији издвајају: 1. прекомерна исхрана 2. физичка неактивност 3. наслеђе 20 Мацура М., (2008), Основи рекреацијске медицине, стр.30, ФФК, Београд 19

23 4. ендокрини поремећаји 5. психички фактор и навике 21 Пошто је јасно да таложење масног ткива у организму настаје узимањем веће количине хране од оне која је потребна организму за енергетске расходе. Поставља се питање због чега долази до повећаног уношења хране. Уношење хране регулише центар за исхрану који се налази у хипоталамусу. Активношћу једне групе центара у хипоталамусу изазива се уношење хране, док суседни центри инхибирањем првих одређују када ће се престати са уношењем хране. Ако се инхибирајући центри оштете долази до претераног уношења хране. Запажено је да се храна претерано уноси само ако је лако доступна. Глад, апетит, ситост зависе од правилног рада хипоталамуса, а овај рад зависи од сигнала који пристижу у центре глади. Сви ти сигнали (слушни, видни, мирисни, тактилни, сигнали из прибора за варење) се интегришу и изазивају потребу за уношење хране. Запажено је да ниво гликозе у крви има везе са осећајем глади и ситости, а такође су за време интензивног осећаја глади констатоване снажне ритмичке контракције желуца. До прекомерног уношења хране долази јер је центар за исхрану увек пренадражен. За настајање гојазности је осим фактора прекомерне исхане од примарног значаја фактор недовољне физичке активности. Неки ендокрини поремећаји такође доводе до гојазности. Уколико се смањи лучење задњег режња хипофизе долази до хипофизарне гојазности са изразитим масним наслагама око бедара и на раменима. Затим у случају умањеног рада тироидне жлезде слаби способност организма да сагори калорије, тако да и умерена исхрана понекад изазива гојазност. Слично се дешава код поремећаја у раду надбубрежне жлезде или код изразитог смањења функција полних жлезда, а нарочито кад се одстране полне жлезде (пример су евноси). Доказано је, да је у 80% случајева гојазност последица претрпавања храном, а само у 20% случајева криви су ендокрини поремећаји или наследна наклоност. 21 Николић П., Биолошко-здравствени значај смањивања сувишне телесне тежине физичким вежбањем, ФФК, Београд, дипломски рад 20

24 Психолошки фактор је од огромног значаја како у прекомерном тако и у недовољном уношењу хране. Људи код психичких депресија често траже утеху у прекомерном уношењу хране. Поједини људи једноставно уживају у јелу и пићу, а то у комбинацији са недовољном кретању неминовно доводи до гојазности. Други су створили навику да стално нешто грицкају док раде. Примећено је да темперамент има утицај на склоност ка гојењу и да су меланхоници највише склони гојењу. Значајну улогу у борби против склоности ка гојењу има стварање правилних навика о исхрани још у раном детињству. Те навике се првенствено стичу у породици, па су родитељи најодговорнији за то. Међутим, често су још у раном детињству родитељи ``криви`` за претерану тежину своје деце, јер их претерано хране, изражавајући на тај начин своју пажњу и љубав према њима. У исхрани је такође од великог значаја квалитет хране и правилан однос беланчевина, масти и угљених хидрата. Тако за особе нормалне тежине, које воде нормално активан живот и има савршени метаболизам, однос ових материја требало би да изгледа овако: протеини 10-15%, угљени хидрати 65-70%, масти 15-20%. За млађе људе најкорисније је да храну узимају бар у четири оброка дневно. Старији и склонији гојењу треба свој дневни оброк да поделе на 5-6 мањих порција. Непобитно је доказано да се више гоји ако се ређе једе у већим количинама, него уколико се више пута једе у мањим количинама, јер као што Сократ у својој познатој изреци каже Човек једе да би живео, а не живи да би јео Николић П., Биолошко-здравствени значај смањивања сувишне телесне тежине физичким вежбањем, ФФК, Београд, дипломски рад 21

25 3.5. Мерење гојазности Постоји више начина за изражавање оптималне телесне тежине и процену гојазности, међу којима се у научној литератури, као најзначајнији издвајају: 1. ИТМ индекс телесне масе (Body mass index BMI) 2. WHR (Waste to hip ratio) обим струк-кук 3. Обим струка 4. Мерење дебљине кожног набора 5. Вага 6. Биоимпеданца Body mass index BMI - У свакодневној пракси за дијагнозу, процену и праћење степена гојазности најчешће се користи индекс телесне масе ИТМ (Body mass index BMI), који се једноставно израчунава дељењем телесне масе (ТМ) изражене у килограмима с квадратом телесне висине изражене у метрима. Индекс телесне масе показује задовољавајући степен корелације с директним мерењем садржаја телесне масти и код деце и код одраслих. Према европским критеријумима деца с ИТМ изнад 97. перцентила за одговарајући узраст и пол се сматрају гојазном, док се деца с ИТМ у распону од 90. до 97. перцентила класификују као деца која су прекомерно ухрањена (»overweight«), односно као особе у ризику од гојазности. Тешка или морбидна гојазност дефинише се индексом телесне масе већим од 99. перцентила. Недостатак свих постојећих норматива за ИТМ је у томе што су граничне вредности засноване на арбитрарним статистичким мерама, а не на биолошким подацима повезаним с ризиком од касног морбидитета. 22

26 Према критеријумима СЗО (Светске здравствене организације) за одрасле особе ИТМ између 25 и 29,9 се дефинише као предгојазност. Особе с ИТМ већим од 30 кг/м2 униформно се класификују као гојазни ИТМ у распону 30-34,9 се класификује као гојазност првог степена, од 35 до 39,9 као гојазност другог степена, а ИТМ већи од 40 кг/ м2 означава се као гојазност трећег степена. 23 Слика 3. Табела са приказом ИТМ вредности WHR ( waste to hip ratio) је метод за мерење индекса гојазности преко обима (карлице) тј обима кук-струк у висини трохантера. Овај однос је значајан индикатор дистрибуције масти, нарочито абдоминалне масти и добар индикатор за процену здравственог ризика. Одређује се на једноставан начин, тако што се кројачким сантиметром прво израчуна обим струка, па обим кука у цм, чије се вредности на крају поделе. На овај начин добијају се вредности које се упоређују са граничним вредностима у односу на пол. Вредности до 1 за мушкарце и до 0.8 за жене су доње граничне вредности. Вредности преко поменутих носе ризик за обољевање, независно, али и удружено са гојазношћу. 23 Здравковић Д., Гојазност и метаболички синдром код деце и адолесцената, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, Београд,

27 Мерење обима струка је још један начин да се процени дистрибуција масног ткива. Он је адекватан индикатор интраабдоминалних масти као и здравственог ризика. Новија истраживања у Великој Британији указују нам да се у предходне две деценије обим струка брже повећао него BMI. Запажено је да особе (мушког пола) које имају обим струка преко 94 цм имају повећан ризик, а преко 102 цм јако повећан ризик за обољевање. Особе женског пола, које имају обим струка преко 80 цм имају повећан ризик, а преко 88 цм имају јако повећан ризик за обољевање. Сви пацијенти са BMI мањим од 40 требало би да измере и обим струка јер он сам или удружен са повишеним BMI представља фактор ризика. 24 Слика 4. Процена гојазности методом мерења обима струка Мерењем дебљине кожног набора одређујемо проценат масти у телу, односно процењујемо поткожно масно ткиво. Мерење се изводи уз помоћ справе зване калипер. Метода одређивања телесне композиције по Еурофиту заснива се на мерењу четири дебљине кожних набора, из чије се суме из таблица прочита вредност количине масног ткива. 24 Здравковић Д, Банићевић М., Богдановић Р., Црнчевић Н., Радловић Н., Елаборат о Пројекту Превенција и лецење гојазности код деце и адолесцената у Србији, Београд. јул,

28 Кожни набори су следећи: 1. Дебљина кожног набора на bicepsom brachii. Ова антропометријска варијабла мери се калипером. Антропометријска тачка налази се над bicepsom brachii леве руке у нивоу средине растојања акромиона и олекранона. Кожа и поткожно масно ткиво хватају се вертикално. 2. Дебљина кожног набора над tricepsom brachii. Антропометријска тачка налази се над tricepsom brachii у нивоу средине растојања између олекранона и акромиона. Кожа и поткожно масно ткиво-кожни набор хвата се вертикално. 3. Дебљина кожног набора испод угла леве лопатице. Антропометријска тачка налази се испод угла леве лопатице, а кожни набор хвата се вертикално. 4. Дебљина кожног набора изнад criste iliace. Антропометријска тачка налази се непосредно изнад criste iliace у нивоу предње аксиларне линије. Кожни набор хвата се хоризонталним издизањем. Слика 5. Процена гојазности методом мерења дебљине кожног набора калипером 25

29 Вага треба да буде децимална са помоћним тегом и тачношћу од 0,1 кг. За теренска истраживања, због лакшег превоза, употребљава се преносива тзв. портабл вага са тачношћу 0,5 кг. 1. Децимална вага састоји се од: постоља, спољног стуба и заглавља ( на заглављу се налазе две скале од којих прва, доња показује вредности од 0 до кг са подеоцима од 5 или 10 кг, а друга, горња показује вредности од 0 до 5 тј. 10 кг са тачношћу од 100 гр ). Испитаника претходно питамо колико отприлике има килограма, проверимо тачност ваге (у откоченом стању језичци на десној страни заглавља се поклапају тј. налазе се у истој равни), наместимо тег на доњој скали на тежину коју нам је испитаник рекао да има, затим се испитаник у антропометријском оделу попне на вагу и заузме стандардни стојећи став. Откочимо вагу и тегом на горњој скали подесимо тачну масу испитаника (тачна маса ће бити утврђена када се језичци на десној страни заглавља поклапају). Добијени резултат саопштавамо записничару док је испитаник на ваги. Закочимо вагу, тегове вратимо на нулте вредности и тек онда кажемо испитанику да сиђе са постоља ваге. 2. Портабл вага пре почетка мерења портабл вагу поставити на чврсту и равну подлогу, проверити тачност (подешавањем регулатором тако да се нула на кружној скали поклопи са избаждареном линијом на телу ваге). Испитаник у антропометријском оделу стаје на вагу у усправном стојећем ставу. Измерену вредност саопштавамо записничару док је испитаник још на ваги Мацура М., (2007), Биологија развоја човека - Практикум, стр.7-9, 61-62, ФФК, Београд 26

30 Одређивање телесне композиције методом биоимпеданце. Ова метода одређивања састава тела (безмасне компоненте - LBM, масне компоненте - D, и укупне телесне течности - TBW) заснива се на принципу да електрична енергија протиче кроз немасну, мишићну масу, која садржи највећи део укупне телесне воде и електролита. Телесна маса проводника је у директном односу са његовом дужином и у обрнутом односу са импеданцом. Масно ткиво (D) је слаб електрични проводник. Варирање хидратације утицаће на резултате, па овај начин одређивања композиције тела не треба примењивати код: субјекта који је у ПМС-у, субјекта који узима диуретике, субјекта који је окончао напоран програм вежби са много знојења, субјекта који пати од мамурлука (алкохол потискује антридиуретски хормон и проузрокује привремени губитак воде, стање се стабилизује за 24 ч) Гојазност деце Према дефиницији Светске здравствене организације гојазност је обољење које карактерише повећање масне масе тела у мери која доводи до нарушавања здравља и развоја низа компликација. Преваленција гојазне деце и адолесцената расте широм света како у развијеним, тако и у земљама у развоју. Пораст преваленције гојазности код деце посебно је изражен у економски развијеним земљама Северне Америке и Европе, односно износи 0,5% до 1% за годину током последње две деценије. Сматра се да је 10% од укупног броја деце школског узраста у свету преухрањено, од чега је једна четвртина гојазна. Искуства из САД показују да, упоредо с порастом преваленције, гојазна деца имају све тежи степен гојазности. Око 7% савремене светске популације је гојазно, док два до три пута више људи има превелику тежину. Процењује се да је у САД године било 20% гојазних одраслих особа (ИТМ 30 кг/м2), а предвиђа се да ће их године бити 30%, а године преко 40%. У нашој земљи, према подацима из године, 27

31 од укупног броја одраслих особа 54% је прекомерно ухрањено од тога 36,7% спада у категорију предгојазних, а 17,3% у категорију гојазних. Гојазност у детињству достиже епидемијске размере у свим индустријализованим земљама. Највећи пораст гојазности међу децом и младима је регистрован у САД-у. Од године инциденција гојазности код деце узраста 6-11 година је порасла за 54%, а код младих узраста година скоро 40% Утицај гојазности на здравље Гојазност настаје као резултат неравнотеже између енергетске потрошње и енергетског уноса. Енергетска потрошња може да се подели у три главне компоненте: енергетска потрошња у мировању, физичка активност и термички ефекти хране. Врло сложени хомеостатски механизми настоје да одрже равнотежу између унесене енергије (хране) и утрошене енергије потребне за одржавање базалног метаболизма, терничког деловања хране приликом уноса, пробаве, термогенезе, телесне активности и раста. Телесна маса ће бити константна ако је калоријски унос једнак калоријском утрошку енергије, али ако је кроз дуже раздобље исхрана, тј. калоријски унос неуравнотежено увећан, доћи ће до повећања телесне масе. Физичка активност деце је значајно смањена последњних година, а енергетски унос хране је превисок у односу на смањење активности. Током протекле две деценије величина просечних порција хране се више него удвостручила. Избор хране је под снажним утицајем комерцијалних телевизијских програма. Утврђена је директна повезаност између преваленције гојазности и просечног дневног времена гледања телевизије. То је повезано са храном богатом мастима коју деца једу гледајући телевизију. 26 Здравковић Д, Банићевић М., Богдановић Р., Црнчевић Н., Радловић Н., Елаборат о Пројекту Превенција и лецење гојазности код деце и адолесцената у Србији, Београд. јул,

32 Ипак, налази свих епидемиолошких студија не показују повезаност између уноса масти и учесталости гојазности код деце и младих одраслих особа. Преваленција гојазности се значајно увећала упркос очигледном смањивању удела масти у укупном калоријском уносу. Смањен унос масти праћен је комнпензаторним повећањем потрошње угљених хидрата, посебно у рафинисаном облику - хлеба. цереалија, кромпира, заслађених напитака, колача и бисквита. Трајна доступност хране код савременог човека резултује порастом телесне масе. односно гојазношћу. Слично као и у већини европских земаља и код нас се запажа тренд промене начина исхране и стила живота (седентарни), што се одражава и на повећање гојазне деце, нарочито у градским срединама. Истраживања упућују на то да су гојазна деца кандидати и за гојазност у одраслом добу. Будући да је гојазност доказани фактор ризика за више масовних хронишних незаразних обољења, пре свега кардиоваскуларуих и дијабетеса мелитуса тип 2, важно је на време открити децу која имају повећану телесну масу или су већ гојазна, те проводити циљане програме превентивних мера као и активности на промовисању здравог начина живљења. Важно је редовно пратити стање ухрањености деце и адолесцената, а у случају потребе провођења режима редукције телесне масе треба ангажовати тим стручњака, те активно укључити и породицу оболелог Утицај гојазности на здравље деце Гојазност је чешћа код деце и адолесцената која свакодневно гледају телевизију због смањене потрошње енергије и истовременог уноса хране високе калоријске густине. Највећи број деце у основним школама има часове физичког 27 Букура-Радујковић Г., Здравковић Д., Физичка активност значајан фактор у спречавању гојазности у дечијем узрасту, Мед Прег12009; ЛXИИ (3-4): Нови Сад: март-април. 29

33 васпитања 2-3 пута недељно, а све мањи број се бави редовном физичком активношћу у слободном времену. Истраживања су утврдила постојање везе између гојазности и времена проведеног у гледању телевизије (посебно три или више сати), како код одраслих тако и код деце. Неколико студија је испитивало повезаност између броја сати гледања телевизије и гојазности код деце, резултати су показали да је вероватноћа да ће деца бити гојазна 50% виша код оних који често гледају телевизију (више од 35 сати недељно). Гледање телевизије подстиче седентарни начин живота, а истовремено својим пропагандним програмом подстиче развој одређених навика храњења. Уочено је да постоји позитивна повезаност времена којег деца проведу испред телевизије и гојазности. Сам утицај телевизије на дебљину не објашњава се само смањењем телесне активности (постоји негативна повезаност између гледања телевизије и телесне активности деце и адолесцената), већ и пропагандним програмом усмереним управо малим потрошачима. Познато је да се у време емисија за децу приказује више од половине свих реклама, од којих је 60% усмерених на чоколадне житне пахуљице (са много шећера) као пожељног оброка за доручак, чиме се директно утиче на прехрамбене и потрошачке навике деце. Деца су годишње изложена утицају од око реклама о храни, од којих се њих 95% односи на фаст-фоод, слаткише, ушећерене житне пахуљице и слатке сокове. Занимљиво је да истраживања утицаја других активности доступних деци која потичу седентарни начин живота, као што су нпр. 30

34 играње компјутерских игара или играње видео-игрица, нису утврдила њихову повезаност са преваленцијом гојазности код деце, што је заправо још један доказ у прилог важности телевизијског пропагандног програма. Научна литература јасно показује дискриминацију гојазних у три важна подручја: образовању, запошљавању и здравству. Негативни стереотипи се јављају већ у раном детињству. Деца, већ у узрасту од 3 до 5 година, сматрају да имају мање пријатеља, да су слабији у школи и да их родитељи мање воле. У поређењу с вршњацима гојазна деца су три пута чешће изложена изругивању. Уочено је да друга деца процењују гојазну децу као ону која им се најмање свиђају, мисле да су она дебела због претераног једења, да су лења, глупа, прљава, неискрена и покварена, те да би могли смршати кад би то желела. Гојазна деца су у социјално неповољном положају, у играма су одабрана као задња за тим, задиркују их, те су искључена из многих социјалних догађања, нпр. рођенданских прослава. Велики број гојазне деце (90%) уверен је да би задиркивање и злостављање од стране вршњака престало када би смршали, а њих више од половине мисли да би имали више пријатеља када би били мршавији Грубић М., Психосоцијални узроци и посљедице претилости у деце, КБЦ Загреб, Паедиатр Цроат 2008; 52 (Супл 1):

35 3.8. Лечење гојазности Најважнији услов за успешан третман гојазности је мотивација детета и породице. У том смислу веома је корисно објашњавање проблема гојазности. Већина гојазне деце може да се лечи амбулантно. Продужена хоспитализација је понекада потребна у случајевима екстремне гојазности, а у циљу индукције губитка телесне тежине. Дугорочни резултати болничког лецења нису бољи од амбулантног третмана. Камен темељац лечења гојазности заснива се на трајној промени енергетске равнотеже кроз промене у начину живота. Те промене обухватају измене у начину исхране и повећање физичке активности. Терапија гојазне деце и адолесцената подразумева промене у нацину живота свих чланова породице. Већина адолесцената фаворизује исхрану с великим уносом угљених хидрата, слатких напитака и ограниченим избором намирница. У Препорукама за исхрану детаљно су изнете информације о здравој исхрани, као и поступци којима се спречава напредовање гојазности, односно обезбеђује постепени губитак у тежини. Активно се треба залагати да деца и млади узимају оброке код куће, а не у продавницама хране с ногу ( фаст фоод ). У програм лечења поред чланова породице треба да се укључе и све особе које се стално или повремено старају о детету (васпитачи, учитељи, бабе, деде) што је неопходно за дугорочни успех. Лечење гојазности се заснива на увођењу и усвајању трајних измена у исхрани и физичкој активности. Методичне, постепене и дугорочне промене су много успешније од понављаних, краткорочних покушаја за редукцију тежине. Лекар треба да препоручи само две или три специфичне измене у исхрани или физичкој активности, и тек када се увери да су чврсто усвојене, треба да предузме увођење додатних препорука. Он треба да храбри, а не само да критикује, као и да се трајно залаже за побољшање начина исхране и повећање физичке активности, а мање за смањивање тежине. 32

36 Слика 6. Графички приказ развоја гојазности код деце Од изванредног значаја је и став родитеља према детету. Они треба увек да понуде детету да бира између две могућности које су корисне, а не једне корисне, а друге непожељне (нпр. избор између јабуке или кокица у односу на избор између јабуке или кекса; или избор између игре у дворишту или одласка у парк, а не избор између игре напољу или гледања телевизије). Познато је да дете када је у прилици да бира, онда оно одабира привлачнију понуду Здравковић Д, Банићевић М., Богдановић Р., Црнчевић Н., Радловић Н., Елаборат о Пројекту Превенција и лецење гојазности код деце и адолесцената у Србији, Београд. јул,

37 4. Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година Тема овог рада огледа се у прeглeду истрaживaњa физичкe aктивнoсти и гojaзнoсти кoд дeцe, кaкo би сe утврдиo утицaj рeдoвнoг спровођења физичке активности од најранијег узраста на превенцију масовних незаразних болести, које су водећи узрок смрти и обољевања у развијеним земљама света и земљама у транзицији. Међутим, пре него што кренемо у анализу до сада спроведених истраживања, морамо најпре кренути од дефиниције самог истраживања. Истраживање је пут у непознато, јер када би нам то нешто, што представља предмет истраживања, већ било задовољавајуће познато, не би ни било потребе да га истражујемо. Циљ истраживања је уствари да се предмет истраживања из области непознатог пребаци у област познатог. Тај пут у непознато и јесте оно због чега је свако истраживање узбудљиво, и оно због чега је то једна од најлепших и најизазовнијих човекових делатности. Пошто је «наука» између осталог и заједничко име за све оно што нам је о природи познато, то и метод којим се најефикасније обављају истраживања има атрибут «научни». Другим речима, истраживање је пут у непознато, а научни метод је оно што нам омогућава да тамо најбрже стигнемо Предмет истраживања Предмет истраживања огледа се у анализи повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година. Циљ истраживања је да научне радове из области педијатријске гојазности квалитетно анализирамо, међусобно повежемо у одговарајућу целину и да након тога стручној јавности презентујемо тенденције досадашњих истраживања. 30 Аничин И., Увод у научни метод, Физички факултет, Београд 34

38 Задатак рада је да поред теоријских полазишта, а потом и класификације свих радова по темама представљеним до сада, издвојимо оне научне радове који обрађују, разматрају и описују утицај физичке активности на гојазност код деце узраста 5 10 година. Примењена метода у раду базирана је на прикупљању неопходних научних истраживања, њиховом прегледу и анализи досадашњих сазнања о повезаности ове две категорије Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година, у свету Како гојазност код одраслих, али и деце, у свету почиње да поприма епидемиолошке размере, велики број научника и здравствених радника посветио се решавању овог проблема, тако да је на ову тему спроведен изузетно велики број истраживања, из којих многобројни програми вежбања, а један од њих је и чувени МЕНД програм. МЕНД није дијета већ мењање начина живота. МЕНД је забаван курс за децу и родитеље чија је тежина изнад просека за њихове године. Обезбеђује сервис и изворе за помагање деци и њиховим породицама да науче како да побољшају здравље, физичку активност и да воле своје тело. Сви ти елементи помажу породицама да управљају њиховом телесном тежином и да живе здравији живот. МЕНД пружа једноставне, здраве и практичне савете о здравој исхрани. Помаже породицама и деци да праве здравије изборе при куповини и припремању оброка. 31 МЕНД програм су осмислили дечији здравствени експерти, научни истраживачи и фитнес професионалци. Поред обучених нутрициониста, дијететичара, фитнес инструктора у програму такође учествују и људи који раде већ са децом (психолози, педагози, медицинске сестре), а користе и локалне организације које раде са децом у школама и њих обучавају четири дана. 31 Ракић Г., Искуства "Менд" програма за редукцију телесне масе : завршни рад, Београд,

39 Запослени у МЕНД програму не обраћају пажњу на то да се смањи тежина што пре, већ на промену навика у породици (прилагођавање здравој исхрани). Не постоји забрањена храна већ избегавање куповине нездраве хране. Показују родитељима и деци колико и у којим производима има шећера, масти и свих других нездравих материја и о саставу хране са којом су често у додиру. Циљ је да постану свесни нездраве хране, а да увиде да је здрава храна исто тако укусна као и нездрава. Уче их да сами читају декларације са производа, да знају и разумеју шта једу, као и то, да ли је храна здрава или нездрава. Програм је истовремено захтеван, занимљив и прилагодљив свим родитељима и деци који имају проблем са гојазношћу. Програм има високу вредност и цену, али он је бесплатан за породице, јер је МЕНД осигуран локално, регионално и преко здравствених партнера који га финансирају. Циљ МЕНД програма је: 1. Да се развије база истраживања о гојазности, превенцији и програми за лечење, тренинг и ресурси. 2. Да раде упоредо са партнерима из приватног, јавног, научног и волонтерског сектора, да учине њихове услуге доступне што широј друштвеној заједници. 3. Да се обучавају људи који долазе у контакт са гојазном и претерано гојазном децом, тако да омогуће што бољу подршку њиховим породицама. 4. Да формирају једну од највећих евиденција на свету у лечењу гојазне деце. 32 Мисија МЕНД-а је да омогуће значајну мерљиву и постојану редукцију дечије и породичне претране гојазности на глобалном нивоу. 32 Ракић Г., Искуства "Менд" програма за редукцију телесне масе : завршни рад, Београд,

40 МЕНД програм траје 10 недеља. Две сесије у недељи после школе, на свакој сесији одваја се сат времена на физичку активност по принципу земља-вода што у преводу значи на сувом или у води (обично се комбинује). Укупно 20 програмских сесија које укључују једночасовну радионицу за децу -по принципу земља-вода, док родитељи за то време имају расправу са другим родитељима и предавачима у групи и једночасовну сесију деце са родитељима. Пре почетка програма врши се мерење као и на крају програма, а све време је праћено програмима, контактима који укључују писма, окупљања и телефонске разговоре. Када је у питању сесија у којој је заступљена физичка активност деце, користе се искључиво групне игре, односно физичка активност у виду рекреације, а никако такмичарске активности. Да би се подигло самопоштовање, користи се плес са певањем и глумом, јер је циљ да се деца забављају. Врло често у петој недељи, деца се жале да им је тешко и да неће успети даље, али је у тим случајевима особље обучено како да превазиђу те потешкоће. МЕНД програми су направљени тако да су првенствено прилагођени узрасту деце, а има и програма који је намењен особама које већ раде са децом. Постоје следећи МЕНД програми: МИНИ-МЕНД за децу од 2-4 године, Програм за децу од 5-7 година, Програм за децу од 7-13 година, Једнодневни семинари за особе које већ раде са децом, а желе да се укључе у МЕНД програм. 33 МЕНД програм показује пријатне и занимљиве начине да се деца приволе на покрет и одстране осећај конкуренције (такмичења). Деца постепено подижу свој фитнес ниво, снагу и агилност. Специјалне активности помажу да се побољша дечије самопоуздање и да се охрабре да праве здравије изборе за себе

41 Део програма везан за физичку активност и специјално је дизајниран као апел деци која вежбање сматрају незанимљивим и досадним. Доказано је да се у току и након завршетка МЕНД програма деца осећају боље физички, ментално и емотивно као и да родитељи опажају укупну позитивну трансформацију код своје деце. МЕНД програм прати напредак сваког детета као и успех сваког програма помоћу ONLINE система, анализирајући базу података као и побољшавајући развој њихових услуга. Систем ONLINE нуди израчунавање BMI за децу узраста од 5-13 година, где могу на основу резултата да виде колико је њихово дете гојазно као и да се више информишу о гојазности и шта нуди МЕНД програм, и како и где се могу прикључити у програм, адреса је доступна свакодневно свима. 34 Без обзира на све напоре који се у последње време спроводе, гојазност деце достиже епидемијске размере у свим индустријализованим земљама. Највећи пораст гојазности меду децом је регистрован у САД. Од године инциденција гојазности код деце узраста 5-10 година порасла је за чак 54%,.Иако постоје значајне разлике у преваленцији гојазности између појединих земаља, односно народа, пораст учесталости гојазности као и њених метаболицких компликација такође се региструје и у земљама у развоју. Међу тим земљама највећа преваленција гојазности постоји у земљама Блиског Истока 7%, Северне Африке 8% и Латинске Америке и Кариба 4,5-7%. 35 Више студија показује да се учесталост гојазности у европским земљама током протекле две до три деценије стално повећава. Највећа преваленција преухрањености или гојазности је регистрована у јужноевропским земљама, посебно у Шпанији (27% деце), Италији (36% деце узраста до 10 година) и Грчкој (26% дечака, односно 19% девојчица узраста 5 10 година). У земљама Северне Европе преваленција преухрањености и гојазности је нешто нижа - у Великој Британији 20% деце, у Шведској 18% у узрасту до 10 година, Финској 13% деце Здравковић Д, Банићевић М., Богдановић Р., Црнчевић Н., Радловић Н., Елаборат о Пројекту Превенција и лецење гојазности код деце и адолесцената у Србији, Београд. јул,

42 Разлози наведених разлика између северних и јужних земаља Европе нису јасни. Те разлике се не могу приписати генетским чиниоцима с обзиром на то да се оне региструју и у оквиру граница једне земље као што је нпр. Италија. Преваленција преухрањености је већа у развијеним земљама међу сиромашнима, док је у земљама у развоју већа у богатијим слојевима становништва. У индустријализованим земљама деца из нижих социјално-економских група су у највећем ризику од гојазности. На супрот њима, земље у развоју показују већу учесталост гојазности међу богатијим становиштвом, као и у урбаној у односу на руралну популацију. 36 Да је физичка активност кључни играч у третману гојазности деце, истиче у први план истраживање Физичка активност као главни алат за терапију метаболиког синдрома у детињству, које је спроведено у Милану, у Италији. Као битне одреднице телесне композиције уовом истраживању, истичу се физичка активност и исхрана, као и јака веза између нивоа физичке активности и осетљивости на инсулин. У свакодневној клиничкој пракси следи дијета и фармаколошко лечење, а физичка активност је дата само као додатни предлог. Иако дијета и физичка активност имају различите ефекте (катаболизма и анаболизма), заједничко им је губитак масти, а са друге стране физичка активност као снага повећава мишићну масу и на тај начин има директан утицај на метаболичке функције изражене промене у кардиоваскуларним факторима ризика. 37 Навалах и Бонг су у свом истраживању, спроведеном године, проучавали 60-оро деце нижих разеда основне школе из Малезије ( од чега је било 36 дечака и 24 девојчице), старости 7-10 година. На основу измерене телесне висине и тежине, као и спроведене писмене анкете о социоекономском статусу, врсти и количини конзумиране хране, дневне физичке активност и укључености 36 Здравковић Д, Банићевић М., Богдановић Р., Црнчевић Н., Радловић Н., Елаборат о Пројекту Превенција и лецење гојазности код деце и адолесцената у Србији, Београд. јул, Здравковић Д, Баницевић М., Богдановић Р., Црнчевић Н., Радловић Н., Елаборат о Пројекту Превенција и лецење гојазности код деце и адолесцената у Србији, Београд. јул,

43 деце у тродневну редукцијску дијету, они су желели да утврде везу између физичке активности те врсте и начина конзумирања хране. Истраживањем су утврдили да постоје статистички значајне разлике у висини, као и у тежини, као и да постоји велика повезаност између социоекономског статуса и ИТМ. Резултати овог истраживања су показали да гојазна деца углавном потичу из породица средњег сталежа, код којих је присутан негативан став према физичким активностима. Закључак истраживања је да је овакав образац незадовољавајући, те се стога он сматра одговорним за појаву гојазности код деце. 38 До занимљивих резултата су дошли и Бонвин и сарадници у свом истраживању, спроведеном године у Швајцарској, Наиме, они су истраживањем обухватили 58 дечијих установа и насумично издвојили 529 деце. Проучавали су њихове моторичке способности, физичке активности и њихову телесну тежину. Резултати истраживања су показали да је чак 13% деце, већ у том узрастз гојазно, као и да су дечаци мање заступљени, јер су много више активни од девојчица Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година, у земљама региона Резултати великог броја студија изведених у последње две деценије показали су да учесталост прекомерне телесне масе добија епидемијски карактер у многим деловима света. У САД гојазност је означена као други по значајности фактор ризика за настанак поремећаја здравља и смрти. Такође, директни и индиректни трошкови условљени прекомерном телесном масом становништва у години износили су 117 милијарди долара. Већина аутора слаже се у томе да је период детињства и адолесценције најрањивије доба за развој овог поремећаја здравља. У периоду од године број гојазне деце школског 38 Штимец Ж., Утјецај кинезиолошких активности на антрополошки статус предшколске дјеце, Свеучилиште у Загребу Кинезиолошки факултет,загреб, август Исто. 40

44 узраста повећао се два-три пута у већини развијених земаља света, а слична је ситуација и у нашој, као и у земљама региона. 40 Представићемо најпре студију под називом Физичка активност значаја фактор у спречавању гојазности у дечјем узрасту, која је спроведена у Босни и Херцеговини, а која је за циљ имала да укаже на утицај физичке активности и седентарног стила живота, тј. дужине просечног гледања телевизије и рада на компјутеру на развој умеререне гојазности код деце. Студија је обухватила ученика од 6 до 10 година у регији Бања Луке. Испитивано је 578 дечака и 626 девојчица, а испитивање је обављено у фебруару године на здравој деци основне школе из Бање Луке, као и у сеоској основној школи Шарговац у близини Бања Луке. Сва испитивана деца и њихови родитељи учествовали су добровољно у анкети која је садржавала питања о физичкој активности и седантарном стилу живота. Седентарни стил живота био је дефинисан временом проведеним испред ТВ и компјутера у сатима: 1 сат, 2, 3, 4, 5 и виже сати. Физичка активност детета је била дефинисана упражњавањем спортске активности и то: 1. по мало и ретко, 2. повремено и 3. често и редовно. Од свих испитаника забележено је 12,2% умерено гојазних и 6,1% гојазних. Једино је код девојчица пронађена значајна повезаност између вишечасовног гледања телевизије и степена гојазности. Девојцице које су пред телевизијом проводиле 1 сат имале су значајно мањи ИТМ од девојцица које су пред телевизијом проводиле 4 и више сати. Није нађена значајна повезаност пораста ИТМ са сатима проведеним пред телевизијом код децака. Сви дечаци који су пред телевизијом проводили 1 2, 3 сата имали су приближно једнак ИТМ. Децаци који су проводили 4 сата и више пред ТВ имали су највећи ИТМ, док код девојчица није пронађена повезаност гојазности и времена проведеног пред компјутером. Ова студија показала је позитиван утицај интензивне физичке активности на нормалан ИТМ код девојцица и децака. Код дечака је пронађено да постоји значајна разлика ИТМ у групи оних који се ретко баве спортом у односу на групу дечака која се повремено баве спортом. Децаци који се уопште не баве спортом имају интересантно мањи ИТМ од дечака који се повремено баве 40 Кисић Д., Јовановић Н.,Преваленција гојазности у узорку деце школског узраста у Београду, Институт за епидемиологију, Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд,

45 спортом. Најмањи ИТМ имају дечаци који се често баве спортом. Код девојцица физичка активност је још значајније повезана са гојазножћу. Девојчице које се уопжте не баве физичком активножћу имају највећи ИТМ, за разлику од девојчица које се повремено баве физичком активношћу, док су на лакше девојчице које се често баве спортом. 41 Трајковски М. је године спровела истраживање у Хрватској, које је обухватило 414 деце старосне доби од 5-7 година, и то 177 девојчица и 237 дечака из вртића града Ријеке, Кострене и Горског котара. Експерименталну групу која је учествовала у програму је чинило 158 деце, а контролну групу укупно 256 деце. Добијени су занимњиви резултати, поготову када су петогодишње девојчице у питању, где су се уочиле бидњибе разлике између девијчица контролне и експерименталне групе у мерама обима струка, кожног набора надлактице и кожног набора потколенице у корист мањих димензија девојчица из експерименталне групе. Код шестогодишњих девојчица аутори су приметили сличан тренд разлика, али разлике нису статистички значајне. Код петогодишњих дечака значајне разлике су у мери обима надлактице у корист већих димензија код дечака из експерименталне групе, а код шестогодишњих дечака експерименталне групе су плримећене веће димензије дијаметра колена. На темељу добијених резултата аутори су закључили да се код девојчица које учествују у физичким активностима однос масног ткива и мускулатуре мења, и то смањењем кожних набора и мањим повећањем телесне тежине са повећањем доби, док се код дечака који учествују у овим активностима повећава опсег надлактице. 42 Планиншец и Матејек су године проучавали словеначку децу од 6 година, са нормалном телесном тежином, повећаном телесном тежином и гојазну децу, те њихове разлике у физичкој активности. Закључили су да постоји статистички значајна разлика између група, те да су физички најактивнија деца са нормалном телесном тежином, док су гојазна деца најмање физички активна. 41 Букара- Радујковић Г., Здравковић Д., Физичка активност значаја фактор у спречавању гојазности у дечјем узрасту, Нови Сад, март Штимец Ж., Утјецај кинезиолошких активности на антрополошки статус предшколске дјеце, Свеучилиште у Загребу Кинезиолошки факултет,загреб, август

46 Осим тога аутори су дошли и до закључка да постоје статистички значајне разлике међу групама викендом, те да су деца са повећаном телесном тежином и гојазна деца мање активна викендом, и то су повезали са начином породичног живота. 43 Када је у питању Црна Гора, тамо је у оквиру истраживања јодног статуса које је у сарадњи са УНИЦЕФ м реализовао Институт за јавно здравље у години, код деце основно школског узраста, односно узраста од 6 11 година, вршена су и антропометријска мерења. На основу тих резултата 29,5% ученика наведеног узраста је имало прекомерну телесну масу. Проблем прекомерне телесне масе израженији је био код дечака (36,6%) него код девојчица (22,4%). Према подацима из Националне здравствене анкете становништва Црне Горе коју је године спровело Министарство здравља, рада и социјалног старања Републике Црне Горе, три четвртине деце и адолесцената узраста 7 19 година у Црној Гори имало је здраву тежину. Поменута анкета је показала да је у односу на ИТМ 3,8% деце било потхрањено, док је укупно 21,2% имало прекомерну тежину, односно било гојазно Преглед истраживања о повезаности физичке активности и гојазности деце узраста од 5 до 10 година, код нас у земљи Прекомерна телесна маса у дечјем узрасту представља основ за развој великог броја обољења у каснијим годинама. Према подацима Међународне радне групе за гојазност, Србија се налази у самом врху земаља с наглим повећањем преваленције гојазности код деце у последњих десет година. Прво истраживање које ћемо представити је истраживање, осмишљено по типу студије пресека, обухватило је 854 ученика првог, трећег, петог и седмог разреда две основне школе (ОШ Јанко Веселиновић и ОШ Бранислав Нушић ) које су изабране методом случајног избора од укупно десет основних школа на територији општине Вождовац. Подаци о антропометријским одликама ученика (телесна маса и телесна висина) и о постојању хипертензије, деформитета 43 Исто 44 Акциони план за исхрану и безбједност ЦрнеГоре, Министарство здравља Црне Горе, Подгорица,

47 кичменог стуба, грудног коша и стопала прикупљени су из здравствених картона с редовних систематских прегледа школске 2006/2007. године. Циљ рада је био да се процени преваленција гојазности код деце школског узраста и испита њена повезаност с одређеним поремећајима здравља. Изабрани узорак представља 19% свих ученика ових школских узраста на подручју посматране београдске општине. У студији су учествовале 432 ученице (50,6%) и 422 ученика (49,4%), с равномерном расподелом према узрасту. Према референтним вредностима СЗО за ИТМ, од 854 деце обухваћене истраживањем, 38 ученика (4,5%) је било умерено потхрањено, 554 (64,9%) нормално ухрањено, 130 (15,2%) умерено гојазно, а 132 (15,5%) гојазно. Највише умерено гојазне (16,8%) и гојазне (18,7%) деце забележено је у најмлађем школском узрасту (први разред). У групи ученика трећег разреда 14,5% било је умерено гојазно, а 16,4% гојазно, док је у групи ученика петог разреда 16,0% било умерено гојазно, а 17,0% гојазно. Најмања учесталост умерено гојазне (13,5%) и гојазне (10,0%) деце забележена је код ученика који су похађали седми разред основне школе. 45 Следеће истраживање је истраживање за децу рођену између 1. марта и 28. фебруара обављено је на обавезном систематском прегледу пред полазак у основну школу марта године, а за децу рођену од 1. марта до 28. фебруара 2004, марта године. Место истраживања је био дечји диспанзер Дома здравља у Ћуприји. Циљ истраживања је био анализа стања ухрањености предшколске деце. Испитивањем је обухваћено 516 деце из две генерације предшколаца, 212 из генерације 2002/2003. и 304 детета генерације 2003/2004. и њихови родитељи. Од укупног броја деце девојчица је било 251 (48,6 %), а дечака 265 (51,4 %). Деци је стање ухрањености верификовано употребом перцентилних вредности БМИ. На систематском прегледу за упис у први разред основне школе деца су била просечно висока 119,5 ± 5,53 цм (распон 101,5 136 цм), просечно тешка 24,4 ± 5,66 кг (распон 13,5 58,5 кг) и имала су просечан БМИ 16,9 ± 2,8 кг/м2 (распон 11,6 32,1 кг/м2). На основу вредности БМИ са повишеном телесном масом (19,2 22,9 кг/м2) било је 51 дете (9,88%), од тога 22 девојчице 45 Кисић-Тепавчевић Д., Јовановић Н., Кисић В., Налић Д., Репчић М., Поповић А., Пекмезовић Т., Преваленција гојазности у узорку деце школског узраста у Београду, БИБЛИД: , 136(2008) 11-12, стр

48 (4,26%) и 29 дечака (5,62%), а 26 деце било је гојазно (БМИ > 22,9) што је 5,04%. (Табела 1.) Табела 1. Расподела индекса телесне масе по полу деце Забрињавајуће је и да се у нашем окружењу деца повремено баве физичком активношћу у 221 случају (44,8%) а само трећина испитаника (30,4% или 157 деце) има физичку активност често и редовно. Деца која су мање физички активна статистички сигнификантно чешће имају прекомерну тежине и гојазност у односу на потхрањену и нормално ухрањену децу. Велики проценат је деце која проводе 1 до 3 сата дневно крај телевизора или компјутера (42,9% или 221 дете), а трећина испитаника (31,2% или 161 дете) проводи чак 3 до 5 сати дневно у седетарном положају што је велика предиспозиција да та деца имају проблема са гојазношћу, растом и развојем. Статистика показује да деца и адолесценти који су гојазни имају од 70% до 80% веће шансе да имају вишак телесне масе или да постану гојазни људи. 46 Следеће истраживање спроведено је у основним школама у Војводини током године. Укупно је испитано 192 детета узраста од 7 и од 9 година, од чега 94 (48.96%) дечака и 98 (51.04%) девојчица. Процена исхрањености деце вршена је на основу следећих антропометријских показатеља: телесне висине, телесне масе, индекса телесне масе и обима струка. Измерене вредности телесне висине и телесне масе, као и израчунате вредности индекса телесне масе су упоређиване са референтним вредностима у таблицама раста и развоја деце Светске здравствене организације из године. Процена исхрањености 46 Деспотовић М., Алеxопоулос Ц., Деспотовић М., Илић Б., Стање ухрањености деце предшколског узраста, Београд, Мед Час (Краг) / Мед Ј (Краг) 2013; 47(2):

49 испитане деце показала је да је у узорку било неодговарајуће исхрањено 73 деце (38.02%), од чега је са прекомерном телесном масом било 32 (16,67%), гојазно 34 (17,71%), а 10 (5,21%) их је било потхрањено (Табела 2). Табела 2. Преваленца потхрањености, предгојазности и гојазности код испитане деце Резултати испитивања физичке активности, коју спроводе ученици нижег школског узраста, показали су резултате који наводе на даља размишљања. Када нису у школи, према изјавама родитеља, деца у просеку проводе напољу мање од 2 сата зими и више од 3 сата лети. На основу изјаве родитеља, спровођење веома интензивне физичке активности која доводи до знојења или убрзаног дисања деце дешава се код 59 деце (30,07%), док се око две трећине испитане деце никад не задише и озноји. Овај податак указује да боравак деце на отвореном не подразумева и њихову довољну физичку активност. Родитељи субјективно процењују да су њихова деца довољно активна у поређењу са њиховим вршњацима. Као мање активно у току игре у односу на осталу децу било је само 12 деце (6,25%) према процени родитеља, док су остали исто или више активни као деца истог узраста. Незаинтересовано за спорт (од н=192 деце) је било само 18 деце (9,38%), док осталу децу највише привлаче спортови као што су рвање, тенис, плес или фолклор, игре са лоптом и пливање. Само 36 деце (18,75%) је члан неког спортског клуба. Као могућност за повећање фи зичке активности свог детета 73 родитеља виде у организованим активностима у школи, 82 у укључењу у спортски клуб и 53 у заједничким активностима родитеља и деце Лепеш Ј., Социјално породична средина, исхрана и физички развој, Нови Сад, Спортске Науке И Здравље 1(1):

50 Истраживање које су спровели Остојић и сарадници имало је за циљ да а) истраже учесталост пркомерне тежине и гојазности међу школском децом у Србији и б) одреде везу између физичке активности и телесне масе код школске деце у Србији. Истраживање је вршено на узорку од 754 дечака и 367 девојчица узраста 6-14 година. Свим испитаницима узимане су антропометријске мере, БМИ, обим струка, телесна масноћа, аеробни капацитет и стање физичких способности. Значајна разлика је пронађена у учесталости гојазности између дечака и девојчица. Дечаци имају знатно мањи БМИ, пречник струка, вредности дебљине кожног набора и телесне масноће у односу на девојчице. Из ове студије закључено је да постоји негативан однос између телесне масноће и ВО2 маx, да је тај однос веома висок, тј. да је негативно снажан однос између аеробног капацитета и телесне дебљине. 48 Следеће истраживање је спроведено у објектима предшколске установе "Дечја радост" у Панчеву током године. Укупно је испитано 193 детета узраста од 4 до 5 година, од чега 88 (45.6%) дечака и 105 (54.4%) девојчица, што представља око 10% од укупног броја деце која похађају ову установу. Процена исхрањености деце вршена је на основу следећих антропометријских показатеља: телесне висине, телесне масе, индекса телесне масе и обима струка. Циљ овог рада био је да испита стање исхрањености деце предшколског узраста у односу на степен њихове физичке активности. Измерене вредности телесне висине и телесне масе, као и израчунате вредности индекса телесне масе су упоређиване са референтним вредностима у таблицама раста и развоја деце Светске здравствене организације (СЗО) из године. У узорку су бројнија била деца узраста 5 година, која су чинила око две трећине испитаника. Средња вредност индекса телесне масе код деце старости 4 године износила је 16.23±2.20кг/м2 (минимум је био 13кг/м2, а максимум 26кг/м2), а код деце старости 5 година износила је 15.79±1.78кг/м2 (минимум је био 13кг/м2, а максимум 22кг/м2). 48 Остојић С., Стојановић М. Д., Стојановић В., Марић Ј., Њаради Н., Correlation between Fitness and Fatness in 6-14-year Old Serbian School Children, Journal of Health, Population, & Nutrition; (2011)Vol. 29 Issue 1, p

51 Добијене вредности одговарају у потпуности вредностима које су добијене у сличним истраживањима у Србији, што упућује и на валидност у закључивању у вези са утицајем физичке активности на исхрањеност деце. Процена исхрањености испитане деце показала је да је у узорку било неодговарајуће исхрањено 60 деце (31.1%), од чега је са прекомерном телесном масом било 26 (13.5%), гојазно 29 (15.0%), а 5 (2.5%) их је било потхрањено (Табела 3). Табела 3. Преваленца потхрањености, предгојазности и гојазности код испитане деце Када нису у вртићу, према изјавама родитеља, деца у просеку проводе напољу мање од 2 часа зими и више од 4 часа лети. На основу изјаве родитеља, спровођење веома интензивне физичке активности која доводи до знојења или убрзаног дисања деце дешава се код 48 деце (34.8%), док се око две трећине испитане деце (65.2%) никад не задише и озноји. Родитељи субјективно процењују да су њихова деца довољно активна у поређењу са њиховим вршњацима. Као мање активно у току игре у односу на осталу децу било је само 8 деце (5.7%) према процени родитеља, док су остали исто или више активни као деца истог узраста. 48

52 Незаинтересовано за спорт (од н=139 деце) је било само 12 деце (8.63%), док осталу децу највише привлаче спортови као што су балет, плес или фолклор, игре са лоптом и пливање. Само 22 деце (15.83%) је члан неког спортског клуба. Као могућност за повећање физичке активности свог детета (н=139) 73 родитеља виде у организованим активностима у вртићу (52.52%), 82 у укључењу спортски клуб (58.99%) и 53 у заједничким активностима родитеља и деце (38.13%). Разлог физичке неактивности родитељи најчешће виде у недостатку финансија и недостатку спортских објеката и терена (Табела 4). 49 Табела 4. Разлози за физичку неактивност деце према процени родитеља 49 Joвaнoвић Р., Никoлoвски Д., Рaдулoвић O., Нoвaк С., Утицaj физичкe aктивнoсти нa стaњe исхрaњeнoсти дeцe прeдшкoлскoг узрaстa, Acta Medica Medinae,