УВОД УПОЗНАЈТЕ СТЕФАНА И СОФИЈУ, ВАШЕ ДРУГАРЕ КОЈИ ЋЕ ВАС ПРОВЕСТИ КРОЗ ОВАЈ ВОДИЧ И УЧИНИТИ ГА ДИНАМИЧНИМ И ИНСПИРАТИВНИМ.

Transcription

1

2

3 1. УВОД Aqua Viva и Министарство просвете, науке и технолошког развоја покренули су програм Покренимо нашу децу на основу забрињавајућих података и резултата везаних за физичку активност и здравствено стање деце до којих су дошли истраживачи, како у свету тако и код нас. Према неким од тих истраживања 70% деце у Србији је недовољно физички активно, свако пето дете у Србији има лоше држање тела и свако четврто дете је гојазно.* Подаци о недовољној физичкој активности и постуралним поремећајима у Републици Србији су узнемиравајући, и зато: УПОЗНАЈТЕ СТЕФАНА И СОФИЈУ, ВАШЕ ДРУГАРЕ КОЈИ ЋЕ ВАС ПРОВЕСТИ КРОЗ ОВАЈ ВОДИЧ И УЧИНИТИ ГА ДИНАМИЧНИМ И ИНСПИРАТИВНИМ. & *Недовољна физичка активност: Стручни рад Физичка неактивност и гојазност деце основношколског узраста, Драгољуб Вишњић, Мирослав Марковић, Бојан Митровић *Лоше држање: Извештај систематских прегеда у Републици Србији за годину, Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут *Гојазност: Праћење физичких способности ученика основне школе у настави физичког васпитања, Ивана Милановић, Снежана Радисављевић Јанић, Факултет спорта и физичког васпитања УВОД 1

4 2. Основни појмови и приказ стања 2.1. Физичка активност Физичка активност се може дефинисати као свако телесно кретање, настало радом скелетних мишића, а резултат тог рада је енергетска потрошња и она обухвата активности свих интензитета. Појам физичке активности не би требало поистовећивати са појмом физичко вежбање (вежба). Физичко вежбање је подврста физичке активности и састоји се у планирању, састављању и понављању телесних кретања у којима су људи ангажовани са конкретним циљем побољшања, или одржавања, моторичких способности или здравља. Физичка активност укључује вежбање, али и друге активности које подразумевају кретање тела као што су играње, рад на послу, активан транспорт, кућне послове и рекреативне активности (1). Свака физичка активност може имати различите врсте и нивое интензитета. Обрасци физичке активности процењују се на основу учесталости, трајања и интензитета активности. Учесталост се односи на фреквенцију физичке активности у одређеном временском периоду (нпр. пет пута недељно), а трајање означава колико дуго се активност одржава (нпр. 15 минута по сесији). Интензитет активности означава колико је напорна активност и често се дефинише у смислу релативног оптерећења у односу на максималне могућности. Физичка активност игра кључну улогу код деце и младих у оквиру њиховог физичког, социјалног и менталног развоја. Она позитивно утиче на све системе организма као што су: кардиоваскуларни, имуни, респираторни, коштани и мишићни систем. Истраживања указују да је повезана са више значајних фактора за одржавање доброг здравља код људи као што су нижи крвни притисак, оптимални ниво серума липида и липопротеина (2). Током детињства и адолесценције веома је важна у постизању и одржавању одговарајуће снаге костију и скелетног развоја (2), а њеним редовним упражњавањем постиже се боља аеробна издржљивост и виши ниво моторичких способности. Такође, веома је важан фактор у одржавању менталног благостања младих, њиховог самопоуздања, развијању социјалних вештина, самоконтроле и смањењу стреса, депресије и анксиозности (3, 4). Поред наведеног, подаци из студије са изузетно великим узорком ученика у Великој Британији, потврдили су дугорочни позитиван утицај умерене до енергичне физичке активности на академска постигнућа ученика током периода адолесценције (5). Због здравственог стања и очувања здравља, деца би требало да проведу минимум 60 минута у умереној до енергичној физичкој активности дневно. Око две трећине дечака и једна четвртина девојчица учествује у умереној до енергичној активности минимум 20 минута, три или више дана недељно. Ниво физичке активности опада са годинама током адолесценције, а то смањење је више изражено код девојчица него код дечака. Значајан број дечака, а већина девојчица, не испуњава препоручено оптимално време за бављење физичком активношћу. Запажања да дечаци учествују у знатно већем обиму укупне физичке активности него девојчице, указују на потребу осмишљавања и увођења нових програма физичких активности прилагођених интересовањима девојчица овог узраста. Као што се препоручује и у другим студијама које су се бавиле овим проблемом (6, 7), требало би пронаћи начин, у оквиру националне стратегије, да се девојчице мотивишу и охрабре да учествују у физичкој активности. У већини досадашњих истраживања подаци указују да су ученици физички активнији током школских (радних) дана у односу на дане викенда (8-16). На основу података Светске здравствене организације (WHO World Health Organization), сваке године најмање 1,9 милиона људи у свету умире управо од последица недовољне физичке активности. Према извештају WHO недовољна физичка активност проглашена је за самостални фактор ризика. Раније су такав статус имали хипертензија и гојазност, али праћење начина живота и рада указало је на хипокинезију као самостални фактор. Ризик од поjaве кардиоваскуларних болести повећава и до 1,5 пута код људи који не испуњавају минимум оптималне препоручене дневне физичке активности. Код особа које немају довољно физичке активности у току радног ангажовања и слободног времена општа смртност повећана је за 2,5 пута, код кардиоваскуларних обољења смртност је већа чак за 3,5 пута и код појединих врста карцинома фатални исход је присутнији три пута (17) Гојазност У Србији су рађена истраживања на тему гојазности и резултати указују да је евидентан тренд повећања деце и младих са прекомерном масом тела и гојазних (18, 19). Пораст броја деце са прекомереном масом тела и гојазне деце у Србији последица је лоших навика у исхрани и недовољне физичке активности, што је уједно и значајан здравствени проблем. Последњих година истовремено се уочава смањени обим физичке активности код деце и младих и повећан енергетски унос хране (20). Слично као и у већини европских земаља и код нас се запажа тренд промене начина исхране и стила живота, што се одражава и на повећање гојазне деце, нарочито у урбаним срединама. Истраживања указују да гојазна деца имају веће предиспозиције да буду гојазна у одраслом 2 ПОКРЕНИМО НАШУ ДЕЦУ ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИКАЗ СТАЊА

5 добу. Чињеница да је петина деце и адолесцената у Србији умерено гојазна и гојазна налаже мобилизацију читаве заједнице у развијању и унапређивању организованих програма превенције гојазности на примарном нивоу здравствене заштите и едукацију у правцу пожељних нутритивних навика и здравог стила живота (21). И поред контрадикторних резултата добијених у појединим истраживањима која су се бавила везом између телесног статуса и физичке активности, велики број истраживача ипак сматра да је за настанак гојазности већи кривац физичка неактивност него само уношење вишка калорија (22). Такође, сматрају да се са повећањем физичке активности може постићи и редукција масе тела (23) али треба нагласити да без одговарајуће редукционе дијете код врло гојазних особа килограми неће нестати само вежбањем Лоше држање тела и телесни деформитети Савремени начин живота деце, како оне предшколског, тако и школског узраста карактерише све мања физичка активност и све дужи периоди седења пред телевизором, телефоном или рачунаром. Такав, све више статични начин живота не доприноси очувању доброг и правилног држања тела у овом осетљивом периоду живота који карактерише интензиван раст и развој. У дужем временском периоду смањена физичка активност доводи не само до поремећаја постуралног статуса, већ и до развоја различитих облика и степена деформитета коштано зглобног система. Кичмени стуб је jeдан oд најзначајнијих али и најосетљивијих чинилаца у очувању правилног држања тела. Поремећаји постуралног статуса ( лоше држање тела) као и мање изражени деформитети локализовани на кичменом стубу код деце школског узраста се могу кориговати одређеним вежбама, правилним седењем и правилним држањем тела при ходу и раду, упражњавањем физичких активности у виду пливања, гимнастике, атлетике и других спортских грана. Уколико се на време не региструје лоше држање тела, временом може доћи до развоја структуралних или статичких деформитета које је теже кориговати одређеним вежбама (24). Постурални поремећаји (лоше држање) код деце су у сталном порасту. Потребно је истаћи да су то поремећаји става или држања тела. За разлику од деформитета, који представљају промене на коштаном систему, код постуралних поремећаја постоје промене на мишићном апарату. Иако су код постуралних поремећаја промене у почетку само функционалне, касније оне могу прећи у структуралне промене. Годинама су многи аутори истицали значај правилног држања тела, постурални став, као битан елеменат у превенцији деформација кичменог стуба. Карактеристика постуралних поремећаја, односно лошег држања јесте да настају као последица неједнаког раста коштаног система и мишићног скелета. Мишићи се спорије развијају, постају краћи у односу на кост. Услед ове диспропорције долази до кривљења кичменог стуба. Овакав положај карактерише: глава најчешће искривљена у једну страну или повијена напред, једно раме повишено или оба повијена напред, истакнутија лопатица на конвексној страни кривине, неједнаки простори које чини унутрашња страна руке са грудним кошем и боковима, трбух млитав и испупчен, јаче изражена седална мускулатура са једне стране и једна нога у лако савијеном положају (25). Слика 3. Процентуални удео деце ученика II разреда основних школа Ниша са установљеним постуралним поремећајима (27) ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИКАЗ СТАЊА 3

6 2.4. Узрасне карактеристике ученика од 1. до 4. разреда основне школе Полазак детета у школу један је од најважнијих фактора дететовог психофизичког развоја. Школско окружење и режим рада одређују степен физичке активности ученика. У великој мери недовољан степен физичке активности у животном окружењу детета, узрокован седентарним начином живота у затвореном простору (прекомерно коришћење савремених технолошких средстава комуникације - рачунари, мобилни телефони, лоши материјални услови, недостатак игралишта за децу, спортских терена и паркова), додатно се повећава и ограничава боравком у школи. Са друге стране, промене у морфофункционалном систему се огледају у успоравању раста телесне висине, али и убрзаном порасту телесне масе. Кости су још богате хрскавицом, меке и попустљиве, тако да је њихова недовољна чврстина, уз негативан утицај спољашњих фактора, као што су: недовољна физичка активност (хипокинезија), једнострано ношење тешких ђачких торби, неправилно седење у клупи и сл. потенцијални узрок постуралних поремећаја. Крајем овог узраста долази до потпуног окоштавања скелетног система. Кичмени стуб формира физиолошке кривине и постаје основа за правилно држање тела. Везивна ткива су веома еластична и обезбеђују велику савитљивост и покретљивост целог тела. Обим грудног коша се у овом периоду повећава и мења му се облик, нарочито у горњем делу. Крупни мишићи (леђа и трбух) деце овог узраста су релативно слабо развијени и лако се замарају, нарочито при дуготрајном стајању или седењу. С друге стране, ситна мускулатура (шаке) је боље развијена и знатно се развија у овом узрасту под утицајем вежбања. Све су ово карактеристике о којима морамо водити рачуна како би се превентивним вежбањем предупредили потенцијални деформитети и нежељени облици физичке неактивности. Кардиоваскуларни и респираторни систем још нису развијени у потпуности, а функционални капацитети срца и плућа су још увек мали. Срце детета овог узраста се брзо замара, јер није навикнуто на веће напоре или физичке активности које дуже трају. Протицање крви је знатно брже и већа је фреквенција срчаних откуцаја. Захваљујући релативно широким крвним судовима, крв лако пролази кроз њих, али ова појава захтева да срце детета мора да ради знатно брже и више, па је неопходно обратити велику пажњу приликом дозирања физичких активности. Дисање је још увек површно, недовољно дубоко, а плућа и мишићи који учествују у дисању нису развијени у довољној мери. Недовољан унос кисеоника се надокнађује већом фреквенцијом дисања. Централни нервни систем се још развија и у овом периоду долази до његовог дефинитивног формирања и функционалног усавршавања. Крајем овог узрасног периода формира се анатомска грађа мозга, а управљачке функције су добро развијене и врши се унутрашња диференцијација. Такође, завршава се процес латерализације, а чулна перцепција је добро развијена, што је веома важно за сензорну корекцију покрета. Овај степен развоја ствара услове за даље развијање функција органа и бољу координацију покрета и кретања. Оно што је карактеристично за овај узраст, када говоримо о психичком животу детета, је несталност пажње. Пажња деце овог узраста се тешко задржава на једној појави, недовољно је трајна и лако се скреће. Деца немају довољно стрпљења и истрајности и нису у могућности да се сконцентришу на једну активност. С друге стране, деца имају већ прилично развијену способност запажања, која се и даље развија, тако да дете сада даје и своје мишљење о предметима и појавама који га окружују. И ако је мишљење усмерено на конкретно, оно се нагло развија, превасходно под утицајем школе, и дете се оспособљава и за апстрактни начин мишљења. Машта је код деце млађег школског узраста (нарочито у првом разреду) веома бујна и дете тешко разликује стварно од фантастичног (26) Методичко дидактички принципи рада са децом у овом узрасту Карактеристика овог дечјег узраста је и повећана потреба за кретањем. Неопходно је деци обезбедити услове, како на отвореном простору (игралишта), тако и у затвореном простору (сале за вежбање), који ће подстицајно деловати на целокупан раст и развој. Институционални начин остваривања ових циљева је кроз наставу физичког васпитања. Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. Основни организациони облик рада у школи је час физичког васпитања, међутим, да би смо остварили ове циљеве доступне су нам и ваннаставне активности. Програм Покренимо нашу децу подразумева програмске садржаје који одговарају потребама и могућностима деце и превасходно поштује важност узраста и посебних периода који су погодни за развој моторике. Развој моторичких способности не одвија се равномерно, као и сам биолошки развој деце. Моторички развој је повезан са биолошким развојем детета, тако да постоје периоди интензивног и успореног раста. Од изузетне је важности да се одређене моторичке способности развијају, посебно у периодима који су за то најпогоднији. Сензитивни периоди у развоју моторичких способности јесу они у којима специфичан утицај на организам (тренинг) изазива појачану реакцију, и у којима се као резултат те реакције могу добити оптимални ефекти на развој појединих моторичких способности. Критични период је онај део сензитивног периода у коме мора доћи до стимулације (организованог специфичног утицаја на организам) да бисмо постигли жељене развојне ефекте. Један од најзначајних периода у моторичком развоју деце јесте између девете и дванаесте године. У том периоду деца су развојно спремна да усвоје основне моторичке способности и овладају вештинама неопходним за даље усавршавање. Преглед основних моторичких способности: - Брзина је комплексна моторичка способност, која представља способност индивидуе да у што краћем временском интервалу изврши одређену кретну активност. Разликујемо: брзина реакције; фреквенција покрета; брзина појединачног покрета; стартно убрзање; максимална брзина. - Издржљивост је способност обављања одређене физичке 4 ПОКРЕНИМО НАШУ ДЕЦУ ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИКАЗ СТАЊА

7 активности кроз дужи период времена и то без смањења њене ефективности. Разликујемо аеробну и анаеробну издржљивост. - Агилност је сложена способност брзе промене смера кретања. - Снага је способност савладавања отпора или супротстављања оптерећењу помоћу напрезања мишића. Разликујемо експлозивну снагу, репетитивну снагу и статичку снагу. - Гипкост је способност извођења покрета велике амплитуде. Разликујемо активну и пасивну гипкост. - Координација је способност управљања покретима целог тела или делова тела, а огледа се у брзом и прецизном извођењу сложених моторичких задатака, односно брзом решавању моторичких пробема. Активности и садржаји Програма Покренимо нашу децу односе се на превенцију постуралних поремећаја у млађем школском узрасту и могу се организовати у затвореном и отвореном простору. Целокупан програм сачињен је од вежби за превенцију равног стопала и вежби за превенцију постуралних поремећаја на кичменом стубу (превенција кифотичног, лордотичког и сколиотичног држања). Програм се односи на: вежбе за успостављање баланса карлично-бутне мускулатуре, вежбе за истезање кичменог стуба и јачање мускулатуре трупа, вежбе дисања, вежбе равнотеже у корекцији постуралних поремећаја и елементарне игре. Једно од најпогоднијих средстава за превенцију постуралних поремећаја у овом узрасту је правилна физичка активност у спрези са боравком на отвореном простору по свим временским условима. Међутим, ови циљеви не могу се остварити само кроз институционалне садржаје, већ уз додатак ванинституционалних активности, боравком у парковима и игралиштима, чиме се донекле могу испунити сви захтеви и циљеви који се односе на правилан раст и развој детета. Способност Година старости Реакције Појединачног покрета БРЗИНА Фреквенција покрета Убрзање Максимална брзина ИЗДРЖЉИВОСТ Аеробна Анаеробна АГИЛНОСТ Брзинска СИЛА / СНАГА Максимална Издржљивост у снази ГИПКОСТ / ФЛЕКСИБИЛНОСТ КООРДИНАЦИЈА Табела 1. Сензитивни периоди у развоју моторичких способности ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИКАЗ СТАЊА 5

8 6 ПОКРЕНИМО НАШУ ДЕЦУ

9 3. Модели програма 8-9 страна II страна III 20 страна страна II страна III 21 страна страна II страна II 22 страна Легенда пиктограма ВЕЖБЕ у САЛи АКТИВНОСТИ НАПОЉУ ВЕЖБЕ У УЧИОНИЦИ ВЕЖБЕ у просторијама које испуњавају здравствено хигијенске услове УВОД 9

10 ПРВИ МОДЕЛ / А РАЗГИБАВАМО ВРАТ. Седећи на столици, руке поред тела, глава лево-десно, горедоле. ЈАЧАМО СТОМАЧНЕ МИШИЋЕ. Седећи на столици, засуци трупом са додиром лакат-колено (супротно лева рука десна нога) ЈАЧАМО РАМЕНА. Седећи на столици, одручити, описивати бочне кругове у једну, а затим у другу страну. ЈАЧАМО СТОМАК И ЛЕЂА. Седећи на ивици столице, ноге пружене, рукама ослоњени о столицу-подизање кукова у упор пред рукама. ИСТЕЖЕМО ЛЕЂА. Седећи на столици, руке спојене иза главе, изводити засуке трупом у једну па у другу страну. ИСТЕЖЕМО НОГЕ И ЈАЧАМО ЛЕЂА И СТОМАК. Седећи на столици, одручити, подизати наизменично једну па другу пружену ногу, а рукама пљеснути испод колена. обе ноге ИСТЕЖЕМО БОЧНИ ДЕО ЛЕЂА И ТРУПА. Седећи на столици изводити отклоне трупом, наизменично у једну па у другу страну. ЈАЧАМО РАМЕНА И РУКЕ. Седећи на столици, шаке стиснуте у песницу ударци испред себе (имитирање бокса). 8 ПОКРЕНИМО НАШУ ДЕЦУ МОДЕЛИ ПРОГРАМА

11 ЈАЧАМО НОГЕ И СТОМАК. РАЗВИЈАМО АЕРОБНИ КАПАЦИТЕТ. Стојећи став иза столице, руке ослоњене о наслон столице. Трчати у месту, високо подижући колена. ЈАЧАМО И ИСТЕЖЕМО НОГЕ. Стојећи став, испред столице, руке ослоњене на седиште столице преносити тежиште тела са једне на другу ногу кроз чучањ. обе ноге ЈАЧАМО НОГЕ. Из раскорачног става иза столице, руке ослоњене на наслон столице. Изводити дубок чучањ. ЈАЧАМО ЛЕЂА. Стојећи став, иза столице, претклон, руке у узручењу ослоњене на наслон столице, заножење ногом, супротна рука у узручењу. обе ноге ЈАЧАМО СПОЉНЕ МИШИЋЕ НОГУ. Стојећи став иза столице, руке ослоњене на наслон столице. Узмахивати једном, затим другом ногом у једну, а затим у другу страну. ЈАЧАМО МИШИЋЕ НОГУ. Стојећи став, испред столице, руке ослоњене на седиште столице, поскоци опруженим коленима. обе ноге РАЗВИЈАМО АЕРОБНИ КАПАЦИТЕТ. ЈАЧАМО НОГЕ. Стојећи став, поред столице, лагано трчање око столице, или поскоци на једној нози. *5 ИСТЕЖЕМО ЛЕЂА И РАМЕНА. Стојећи став, иза столице, руке ослоњене на наслон столице, претклон под углом од 90 степени ноге - труп, спуштати ситним покретима труп према доле. МОДЕЛИ ПРОГРАМА 9

12 ПРВИ МОДЕЛ / Б 1 2 Облачимо се и везујемо пертле. Идемо напоље. 5 6 Идемо у воћњак, стабљике јабуке (дрвеће) се њишу на ветру. Беремо јабуке и стављамо у корпу Из даљине је долетела рода и стоји на једној нози. Идемо у шуму. Ходамо као медведи на четири ноге; скакућемо као врапчићи Стигли смо испред наше куће. Још једном удишемо свеж ваздух МОДЕЛИ ПРОГРАМА

13 3 4 Има ли авиона напољу? Како је високо авион, а и много птица лети небом. 7 8 Велики смо као дивови и мали смо као патуљци и ходамо између дрвећа. Гране дрвећа се повијају, а сунцокрет у пољу се окреће према сунцу скачемо као зечеви; трчимо из шуме преко ливаде као коњићи. Прескачемо мале и заобилазимо велике жбунове и исписујемо бројеве ногом по тлу 1,2,3 А сад на пресвлачење идемо сви. МОДЕЛИ ПРОГРАМА 11

14 ПРВИ МОДЕЛ / В Котрљати оловку стопалима у смеру напред-назад или је вући прстима ногу. Деца плету оловкама које држе прстима ногу. Дете држећи оловку прстима ногу пише слова или бројеве; потпише се. ШТАФЕТНЕ ИГРЕ преношењем оловке од једног ка другом крају простора за игру или из ноге до ноге. обе ноге Извући пертлу из патике ногом. Везати чвор на пертли ногом, седећи на столици. обе ноге 12 МОДЕЛИ ПРОГРАМА

15 Везивати пертлу на различите начине; Деца надвлаче пертлу држећи је рисом стопала; Деца надвлаче пертлу држећи је стопалима. Гужвати мараму прстима ногу па је онда исправити; Стопалима стати на мараму подизати се на прсте па на пете; обе ноге Ухватити мараму прстима ногу, подићи је и пустити да падне па исто поновити другом ногом. ШТАФЕТА МАРАМИЦОМ Пребацивања марамица oд ноге до ноге. обе ноге Крађа марамица Деца су подељена у две групе. Све марамице се налазе расуте по простору за игру. На знак васпитача ногама се хватају марамице и преносе у одговарајуће кутије. МОДЕЛИ ПРОГРАМА 13

16 ПРВИ МОДЕЛ / Г ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ РАМЕНОГ ПОЈАСА И МИШИЋА ГОРЊЕГ ДЕЛА ЛЕЂА Раскорачни став, држати палицу испред тела, предручити и преместити је иза врата. ВЕЖБА ЗА ИСТЕЗАЊЕ ГРУДНОГ КОША, МИШИЋА ДОЊЕГ ДЕЛА КИЧМЕНОГ СТУБА И ЗАДЊЕ ЛОЖЕ НАТКОЛЕНИЦЕ. Стојећи став, држати палицу иза тела, максимално се истезати у заклону и дубоком претклону. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ РУКУ И РАМЕНОГ ПОЈАСА Обема рукама држати један крај палице и описивати кругове у ваздуху изнад главе. ВЕЖБА ЗА ИСТЕЗАЊЕ МИШИЋА РАМЕНОГ ПОЈАСА И ЗАДЊЕ ЛОЖЕ НАТКОЛЕНИЦЕ И ЈАЧАЊЕ МИШИЋА ДОЊЕГ ДЕЛА КИЧМЕНОГ СТУБА. Стојећи став, држати палицу иза тела, претклон трупом. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ РАМЕНОГ ПОЈАСА И МИШИЋА ЛЕЂА Премештати палицу испред и иза тела све време држећи крајеве палице. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ БОЧНИХ ТРБУШНИХ МИШИЋА. Раскорачни став, палица иза врата, засуци трупом у једну и у другу страну. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ БОЧНИХ ТРБУШНИХ МИШИЋА И ИСТЕЗАЊЕ МИШИЋА ЛЕЂА И ЗАДЊЕ ЛОЖЕ НАТКОЛЕНИЦЕ. Раскорачни став, обема рукама држати један крај палице, у претклону исписивати полукруг по тлу. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ БОЧНИХ ТРБУШНИХ МИШИЋА И ИСТЕЗАЊЕ ЗАДЊЕ ЛОЖЕ НАТКОЛЕНИЦЕ. Раскорачни став, палица иза врата, засуци у претклону у једну и у другу страну. 14 МОДЕЛИ ПРОГРАМА

17 ВЕЖБА ЗА ИСТЕЗАЊЕ МИШИЋА КИЧМЕНОГ СТУБА, ЈАЧАЊЕ ТРБУШНИХ МИШИЋА И ПРЕГИБАЧА У ЗГЛОБУ КУКА. Стојећи став, узручити држати палицу са обе руке, наизменично подизати колена (прав угао подколеница - натколеница). обе ноге ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ МИШИЋА ПОТКОЛЕНИЦЕ. Поскоцима наизменично мењати положај, са ноге на ногу. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ ТРБУШНИХ МИШИЋА И ПРЕГИБАЧА У ЗГЛОБУ КУКА. Стојећи став, држати палицу иза тела, прекорачити палицу низменично, напред назад. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ МИШИЋА НАТКОЛЕНИЦЕ И МИШИЋА КАРЛИЧНОГ ПОЈАСА. Поскоцима из чучња прескакати палицу бочно. обе ноге ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ МИШИЋА НОГУ ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ МИШИЋА ЛЕЂА. Држати палицу иза врата, радити искораке у страну. Лежећи на стомаку, палица иза тела, подизати труп са палицом увис и враћање у почетни положај. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ МИШИЋА НОГУ И МИШИЋА КАРЛИЧНОГ ПОЈАСА Раскорачни став, палица иза врата, чучњеви. ВЕЖБА ЗА ЈАЧАЊЕ ТРБУШНИХ МИШИЋА И МИШИЋА РАМЕНОГ ПОЈАСА. Седећи држати палицу у узручењу, провлачити ноге преко палице и враћање у почетни положај. *8-10 МОДЕЛИ ПРОГРАМА 15

18 ДРУГИ МОДЕЛ / А 16 МОДЕЛИ ПРОГРАМА

19 ДРУГИ МОДЕЛ / Б МОДЕЛИ ПРОГРАМА 17

20 ТРЕЋИ МОДЕЛ / А 1 Хваталица са ометањем Сви ученици налазе се у ограниченом простору. Учитељ одређује ловца и ученика којег ће ловац да јури. Остали ученици су у слободној формацији у задатом простору. На договорени знак, ловац покушава да ухвати свог противника, а остали ученици га ометају изводећи блокаде телом, са рукама на леђима. Ловац нема право да одгурује рукама ученике који га блокирају, већ их само може заобилазити. Када ловац ухвати бегунца, он постаје ловац, а други ученик се бира за бегунца. Могу се одредити и два ловца који хватају бегунца. Игра је одлична као вежба кретања играча у одбрани у спортским играма: рукомету, кошарци или фудбалу. 2 Вук и овце На одбојкашком терену простор од три метра је шума, а ван тога је пашњак. У шуми је вук, остали су овце. Овце покушавају да протрче кроз поље. Ухваћени постају вукови и заједно са првим вуком лове остале. 3 Огледало Ученици стоје у паровима окренути један према другом, лицем у лице, а између себе држе обруч. Један од њих изводи све покрете и гримасе као његов пар који гледа у огледало. Ко се засмеје, губи поен. Улоге се мењају. 18 МОДЕЛИ ПРОГРАМА

21 ТРЕЋИ МОДЕЛ / Б 1 Направи Снешка Деца су подељена на групе од 4-5 ученика. Циљ игре је да се направи Снешко Белић висине које одреди наставник. Максимално време трајања игре одређује наставник. Група која прва направи Снешка је победник. Варијанта 2: Победник је група која направи најлепшег Снешка по мишљењу свих ученика. 2 Погоди Снешка Деца заједно са наставником праве два једнака Снешка Белића. Наставник дели ученике у две једнаке групе. По један ученик из групе ког наставник прозове гађа Снешка грудвом са дистанце коју одреди наставник. Свака група броји поготке. Победник је група која има више погодака. Варијанта 2: Уколико Снешко има капу на глави (лончић, конзерва и сл.) екипа ученика који успе грудвом да скине капу Снешку добија два бода. Након поготка капа се враћа на главу Снешка. 3 Ходај мојим траговима Ученици су подељени у парове, на простору који одреди наставник. Један ученик креће се по снегу, а други га следи, пратећи сваки његов траг (стопа, руку и ногу). Уколико погреши, ученик се враћа на претходни траг. Након тога улоге се мењају. Победник је онај који направи најмање грешака. МОДЕЛИ ПРОГРАМА 19

22 ТРЕЋИ МОДЕЛ / В 1 Змијин реп Ученици стоје у врсти држећи се за руке. Први је глава змије, а последњи крај репа. На дати знак глава покушава да ухвати реп што овај избегава на све начине. За време хватања, ученици не смеју пустити руке. Ухвати ли глава реп, мењају се први и последњи ученик у врсти 2 Кошење Ученици се налазе на одбојкашком терену без мреже. Двоје држе затегнуто уже и стартују са чеоне линије тако што трчећи дижу и спуштају затегнуто уже. Остали реагују и прескачу или се сагињу испод ужета. Конопац се не сме обмотати око шаке како би ученици могли да га пусте у сваком тренутку ако ухвате неког ученика. Када уже дотакне некога, тај мења једног од оних који јуре и тако редом. 3 Лишће и плодови Плодови разног дрвећа ставе се у торбу, а лишће се уз помоћ бројалице раздели ученицима. После тога ученици редом именују дрво чији су лист добили, и једном руком пипајући у торби извлаче његов плод. Ученици који то ураде правилно добијају поен, а лишће се поново дели. 20 МОДЕЛИ ПРОГРАМА

23 4. Важност - значај програма Значај програма Покренимо нашу децу огледа се у томе што је препознао нарастајуће проблеме деце млађег школског узраста, а који се тичу неправилног држања тела, гојазности и хипокинезије. Циљ пројекта је превенција настанка деформитета кичменог стуба и тела уопште применом одговарајућих превентивних вежби у складу са узрастом ученика. Програм се непосредно бави едукацијом учитеља за примену свакодневних превентивних вежби у трајању од 15 минута, али оно што је веома значајно јестe посредна едукација деце и родитеља о значају свакодневне примене физичких активности за здравље, како њихове деце, тако и њих самих. Циљ пројекта јесте да се у будућности време које деца проводе у свакодневној физичкој активности продужи на минимум 60 минута, што је и препорука Светске здравствене организације. Превенција, како главна оријентација овог пројекта, на глобалном друштвено економском нивоу може да допринесе смањењу трошкова које друштво одваја на лечење последица, а не узрока настанка телесних деформитета, гојазности, кардиоваскуларних и других незаразних болести које настају као последица недовољне физичке активности. Одрживост и унапређење пројекта можемо пројектовати на основу Школског програма и Годишњег плана рада школе, чији ће саставни део бити и свакодневно 15-оминутно вежбање, а и на основу могућности проширења пројекта новим идејама везаним за активан живот ученика у школи. ЛИТЕРАТУРА: 1. Caspersen, C. J., Powell, K. E., & Christenson, G. M. (1985). Physical activity, exercise, and physical fitness: definitions and distinctions for health-related research. Public Health Rep. 100(2) Dietz, W. H. (1998). Health consequences of obesity in youth: childhood predictors of adult disease. Pediatrics. 101(Supplement 2) Parfitt, G., & Eston, R. G. (2005). The relationship between children s habitual activity level and psychological well being. Acta Paediatr. 94(12) Craggs, Corder, K., van Sluijs, E. M., Griffin, S. J. (2011). Determinants of change in physical activity in children and adolescents: a systematic review. Am J Prev Med. 40(6) Booth, J. N., Leary, S. D., Joinson, C., Ness, A. R., Tomporowski, P. D., Boyle, J. M., & Reilly, J. J. (2014). Associations between objectively measured physical activity and academic attainment in adolescents from a UK cohort. British Journal of Sports Medicine. 48: Treuth, M. S., Catellier, D. J., Schmitz, K. H., Pate, R. R., Elder, J. P., McMurray, R. G., et al. (2007). Weekend and weekday patterns of physical activity in overweight and normalweight adolescent girls. Obesity (Silver Spring). 15(7) Trost, S. G., Pate, P. R., Sallis, J. F., Freedson, P. S., Taylor, W. C., Dowda, M., & Sirard, J. (2002). Age and gender differences in objectively measured physical activity in youth. Med Sci Sports Exerc. 34(2) Collings, P. J., Wijndaele, K., Corder, K., Westgate, K., Ridgway, C. L., Dunn, V. (2014). Levels and patterns of objectively-measured physical activity volume and intensity distribution in UK adolescents: the ROOTS study. Int J Behav Nutr Phys Act. 11(1) Jurak, G., Sorić, M., Starc, G., Kovač, M., Mišigoj Duraković, M., Borer, K., & Strel, J. (2015). School day and weekend patterns of physical activity in urban 11 year olds: A cross cultural comparison. American Journal of Human Biology. 27(2) Pašić, M., Milanović, I., Radisavljević Janić, S., Jurak, R. J., Sorić, M., & Mirkov, D. M. (2014). Physical activity levels and energy expenditure in urban Serbian adolescents: a preliminary study. Nutr Hosp, 30(5), Riddoch, C. J., Mattocks, C., Deere, K., Saunders, J., Kirkby, J., Tilling, K., et al. (2007). Objective measurement of levels and patterns of physical activity. Arch Dis Child. 92(11) Rowlands, A. V., Pilgrim, E. L., & Eston, R. G. (2008). Patterns of habitual activity across weekdays and weekend days in 9-11-year-old children. Prev Med. 46(4) Sorić, M., & Mišigoj-Duraković, M. (2010). Physical activity levels and estimated energy expenditure in overweight and normalweight 11-year-old children. Acta Paediatr. 99(2) Stanley, R. M., Ridley, K., & Dollman, J. (2012). Correlates of children s time-specific physical activity: a review of the literature. International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity. 9: Van Sluisj, E., McMinn, A., & Griffin, S. (2007). Effectiveness of interventions to promote physical activity in children and adolescents: systematic review of controlled trials. BMJ. 335(7622) Vermorel, M., Vernet, J., Bitar, A., Fellmann, N., & Coudert, J. (2002). Daily energy expenditure, activity patterns, and energy costs of the various activities in French y-old adolescents in free living conditions. Eur J Clin Nutr. 56(9) World Health Organization. (2003). Health and development through physical activity and sport. Chicago. USA. 18. Милановић, И., & Радисављевић Јанић С. (2015). Праћење физичких способности ученика основне школе у настави физичког васпитања. Монографија. Универзитет у Београду. Факултет спорта и физичког васпитања. Београд. 19. Đorđic, V., Radisavljević, S., Milanović, I., Božić, P., Grbić, M., Jorga, J., & Ostojić, S. M. (2016). WHO European Childhood Obesity Surveillance Initiative in Serbia: a prevalence of overweight and obesity among 6 9-year-old school children. Journal of Pediatric Endocrinology and Metabolism, 29(9), Букара-Радујковић, Г., & Здравковић, Д. (2008). Детерминанте гојазности код деце и адолесцената. Срп Арх Целок Лек Влашки, Ј., & Катанић, Д. (2010). Здравствени и социјални значај епидемије гојазности код адолесцената у Србији. Медицински гласник Нови Сад Пушкарић, Х. (2014). Неуронске мреже као лични алат за предвиђање потрошње калорија приликом физичке активности. Фестивал квалитета 2014, Зборник радова, Факултет инжењерских наука у Крагујевац, 9. Национална конференција о квалитету живота. (551-8). 23. Fogelholm, M., Nuutinen, O., Pasanen, M., Myohanen, E., Saatela, T. (1999). Parent-child relationship of physical activity patterns and obesity. Int J Obes Relat Metab Disord. 23(12) Недељковић, М. (2013). Превенција и могућност корекције сколиоза код деце школског узраста. Завршни рад. Универзитет у Београду. Факултет спорта и физичког васпитања. Београд. 25. Марић, М. (2014). Улога професора физичког васпитања у превенцији постуралних поремећаја. Завршни рад. Универзитет у Београду. Факултет спорта и физичког васпитања. Београд. 26. Петровић, Г., Марковић, М. (2017). Приручник за физичко васпитање за први циклус основног образовања и васпитања. (у изради). Школа плус. Београд. 27. Ђурашковић,Р., Пантелић,С. (2012) РАЗВОЈНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ, ФУНКЦИО- НАЛНЕ И МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ И ПОРЕМЕЋАЈИ РАЗВОЈА УЧЕНИКА МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА ГРАДА НИША КАО СЕЛЕКЦИОНА БАЗА ЗА СПОРТ Извештај о реализацији пројекта. Удружење педагога физичке културе Ниш. Ниш. ВАЖНОСТ - ЗНАЧАЈ ПРОГРАМА 21

24