ПРАВИЛНИК О СТАНДАРДИМА И ПРОЦЕДУРАМА УПОТРЕБЕ ПСИХОЛОШКИХ МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА

Transcription

1 1 При изради oвог Правилника коришћени су: INTERNATIONAL GUIDELINES FOR TEST USE International Test Commission, 2000., ПРАВИЛНИК О ПСИХОДИЈАГНОСТИЧКИМ СРЕДСТВИМА Хрватска психолошка комора, 2005., ЗАКОН О УСЛОВИМА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПСИХОЛОШКЕ ДЕЛАТНОСТИ Службени гласник РС бр. 25/96, 101/05., НАЦРТ НОВОГ ЗАКОНA О ПСИХОЛОШКОЈ ДЕЛАТНОСТИ Друштво психолога Србије, 2010., ЕТИЧКИ КОДЕКС ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ Друштво психолога Србије, 2000., ПРАВИЛНИК О СТАНДАРДИМА И ПРОЦЕДУРАМА УПОТРЕБЕ ПСИХОЛОШКИХ МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Правилник о стандардима и процедурама употребе психолошких мерних инструмената (у даљем тексту: Правилник) регулише, услове употребе, начин чувања и заштите психолошких мерних инструмената, правила психолошког тестирања, категорије психолошких мерних инструмената, оснивање, састав и делокруг рада Комисије за психолошке мерне инструменте. Члан 2. Психолошки мерни инструменти су стандардизована средства (упитници, скале, апарати, тестови) конструисана за валидно и поуздано мерење одређених психичких конструката. Члан 3. Психолошке мерне инструменте може примењивати само дипломирани психолог, односно мастер психолог (према Закону о условима за обављање психолошке делатаности Службени гласник РС бр. 25/96, 101/05 и новом Закон о психолошкој делатности 201..) и то на начин прописан овим Правилником. Изузетак чине тестови из члана 6. овог Правилника. Члан 4. Психолог мора поседовати релавантна стручна знања и психолошко тестирање обављати у складу са резултатима савремене психолошке науке и Кодексом етике психолога. КАТЕГОРИЗАЦИЈА ПСИХОЛОШКИХ МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА Члан 5. Извршни одбор Друштва психолога Србије на предлог Комисије за психолошке тестове врши категоризацију свих психолошких мерних инструмената. Основни критеријуми за категоризацију су: област примене теста, циљеви који треба да буду постигнути применом теста и стручне компетенције потребне за примену теста. Психолошки мерни инструменти могу бити сврстани у једну од три категорије: А, Б и Ц. Члан 6. Психолошки мерни инструменти категорије А су намењени за мерење психолошких феномена у истраживачким пројектима и за њихову примену су потребна базична знања из психометрије и статистике као и додатна обука за њихову примену. Ови инструменти не служе за индивидуалну психолошку процену.

2 2 Психолошке тестове из категорије А могу да примењују психолози са 180 ЕСПБ у циљу прикупљања статистичких подататка за истраживачки пројекат или за стручну обсервацију. Члан 7. У категорију Б сврставају се психолошки мерни инструменти који имају психодијагностичку и прогностичку сврху. Мерне инструменте из ове категорије могу да примењују дипломирани психолози са 240 ЕСПБ. Примена психолошких мерних инструмената категорије Б подразумева претходну обуку. Психолози након едукације добијају посебно уверење на које сагласност даје Друштво психолога Србије и тада могу да примењују инструмент. Аутори мерних инструмената предлажу програм едукације, Институт за психологију верификује програм, а Комисија за тестове Друштва психолога Србије континуирано прати његову реализацију. Члан 8. Категорија Ц обухвата психодијагностичка средства која су процедурално и интерпретативно најсложенији психолошки инструменти (нпр: мултидимензионални инвентари личности, тестови интелигенције који се примењују индивидуално, пројективни тестови и сл.) који се употребљавају у психодијагностичке и прогностичке сврхе. Психодијагностичка средства из категорије Ц могу да користе само дипломирани психолози са додатном теоријском и практичном едукацијом. Психолози из става 2 овог члана након завршене едукације добијају уверење на које сагласност даје Друштво психолога Србије на основу којег могу да користе психодијагностичка средства за која су прошли едукацију и добили уверење. Аутори мерних инструмената предлажу програм едукације, Институт за психологију верификује програм, а Комисија за тестове Друштва психолога Србије континуирано прати његову реализацију. Друштво психолога Србије води евиденцију психолога са уверењима за употребу психолошких мерних инструмената. КОМИСИЈА ЗА ПСИХОЛОШКЕ МЕРНЕ ИНСТРУМЕНТЕ Члан 9. Комисију за психолошке мерне инструменте именује Извршни одбор Друштва психолога Србије из редова истакнутих психолога. Комисија има председника, заменика председника и три члана. Делокруг рада Комисије је: 1. Евалуација мерних инструмента и предлагање категорије. 2. Предлагање, верификовање и праћење програма едукације. 3. Предлагање поступака у случају неовлашћеног коришћења мерних инструмената. 4. Предлагање мера за побољшање употребе и заштите мерних инструмената. Члан 10. Аутори, психолози, издавачи, дистрибутери и заступници психолошких инструмената подносе Друштву психолога Србије захтев за њихову категоризацију. Захтев треба да садржи: 1.Комплетну документацију психолошког мерног инструмента са нормама за Републику Србију 2. Предлог са образложењем о категорији мерног инструмента. 3. Предлог о правној и физичкој особи овлашћеној за дистрибуцију

3 3 Члан 11. Одлука о категоризацији психолошког мерног инструмента мора да садржи: 1. Податке о подносиоцу захтева 2. Пуни и скраћени назив психолошког мерног инструмента 3. Податке о томе да ли је оригинални инструмент или адаптирана верзија оригиналног мерног инструмента 4. Податке о правној или физичкој особи овлашћеној и одговорној за дистрибуцију 5. Категорију психолошког мерног инструмента 6. Тип мерног инструмента 7. Област употребе 8. Упутство о јасним ограничењима у примени уколико их има 9. Образлжење одлуке 10. Датум и број одлуке 11. Комплетну документацију мерног инструмента 12. Попуњен и потписан упитник за категоризацију Члан 12. Психолошки тестови све три категорије представљају посебно заштићена психодијагностичка средства. Друштво психолога Србије води евиденцију категорисаних психолошких мерних инструмената. Евиденција треба да садржи: 1. Пуни и скраћени назив психолошког мерног инструмента 2. Категорију 3. Податке о дистрибутеру 4. Датум и број одлуке о категоризацији Извршног одбора Друштва психолога Србије Списак категорисаних психолошких мерних инструмената Друштво психолога Србије објављује на својој интернет страници. ЗАШТИТА ПСИХОЛОШКИХ МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА Члан 13. Ради додатне заштите психолошког мерног инструмента правна или физичка особа одговорна за дистрибуцију дужна је да на видном месту на тесту истакне текст: Овај психолошки мерни инструмент је одлуком број од (датум) Извршног одбора Друштва психолога Србије сврстан у категорију те је непрописно руковање и неовлашћено коришћење кажњиво према члану Закона о психолошкој делатности. Члан 14. Психолошке мерне инструменте наручују и они бивају уручени психологу-наручиоцу, на основу имена и оверене фотокопије дипломе и уверења о завршеној едукацији. Ако послодавац није психолог а за потребе психолошке делатности треба да набави психолошке мерне инструменте дужан је да их преда на употребу психологу о чему се саставља писани записник. Послодавацу који није психолог психолошке мерне инструменте дистрибутер доставља у посебној омотници са назнаком отвара психолог лично. Ако психолог који је задужен за психолошке мерне инструменте престане да ради код послодавца а послодавац није запослио другог психолога који би преузео мерне инструменте психолог поступа у складу са Процедуром 8, тачке 7,8 и 9.

4 4 ПРАВИЛА ПСИХОЛОШКОГ ТЕСТИРАЊА Члан 15. Правила психолошког тестирања обухватају следеће процедуре: ПРОЦЕДУРА 1: Процена потенцијалне корисности психолошког тестирања у ситуацији психолошке процене ПРОЦЕДУРА 2: Провера адекватности психолошких мерних инструмената ПРОЦЕДУРА 3: Припрема за психолошко тестирања. ПРОЦЕДУРА 4: Примена психолошких мерних инструмената. ПРОЦЕДУРА 5: Бодовање и анализа тестовних резултата ПРОЦЕДУРА 6: Интерпретација резултата ПРОЦЕДУРА 7: Презентација резултата ПРОЦЕДУРА 8: Чување психолошких мерних инструмената ПРОЦЕДУРА 9: Чување и употреба документације о испитаницима ПРОЦЕДУРА 1. Процена потенцијалне корисности психолошког тестирања у ситуацији психолошке процене Психолог је дужан да пре тестирања компетентно: 1.1 Процени да ли постоји потреба за психолошким тестирањем или се до валидних података за психолошку процену може доћи путем других извора информација 1.2 Процени који психолошки тест је најбоље употребити у датој ситуацији ПРОЦЕДУРА 2. Провера адекватности психолошких мерних инструмената Психолог je дужан да: 2.1. Користи и примењује искључиво оне психолошке мерне инструменте који су развијени и примењени у нашој земљи на одговарајућој популацији, при чему се подразумева и могућност домаће адаптације, ревизије и стандардизације психолошких мерних инструмената страног порекла. 2.2 Користи психолошке мерне инструменте и технике који су службено усвојени и одобрени за употребу од стране Института за психологију и Комисије за тестове. Психолошки мерни инструменти који нису службено усвојени и одобрени могу се користити само у сврху истраживања и адаптације тог инструмента. 2.3 Самостално одабере методе и технике. 2.4 Користи оне психолошке мерне инструменте за које поседује релевантно стручно знање, које се може стећи и додатном обуком, уколико то Комисија прописује. 2.5 Исте тестове у сврху доношења одлуке примени у оквиру психолошког тестирања тек након истека 6 месеци због могућности утицања запамћивања на постигнуте резултате. Уколико се располаже паралелним формама тестова психолошко испитивање се може поновити и раније. 2.6 Прати негативне појаве или тешкоће на које наилази при употреби одређеног теста и о томе информише Комисију за психолошко тестирање. 2.7 Помаже у ажурирању информација о нормама, поузданости и валидности теста давањем релевантних података о тесту ауторима теста, Комисији или издавачима. ПРОЦЕДУРА 3. Припрема за психолошко тестирање Психолог је дужан да у периоду припреме за тестирање: 3.1 Благовремено информише релевантне учеснике у тестирању о сврси тестирања, начинима на које могу да се најбоље припреме за тестирање и правилима којих морају да се придржавају. 3.2 Јасно објасни испитаницима њихова права и одговорности. 3.3 Обезбеди пристанак испитаника или његовог законског заступника за тестирање осим ако је

5 законом другачије регулисано. 3.4 Објасни заинтересованим странама које последице може да има тестирања односно нетестирања како би могли да донесу одлуку. Ово се односи на ситуације када тестирање није обавезно. 3.5 Предвиди могуће проблеме и пронађe начине за њихово решавање. 3.6 Обезбеди техничке услове за тестирање а) припрема услова који су прописани у приручнику за одређени тест; б) локација за тестирање припрема се унапред и одговара сврси; ц) основни фитички услови за рад треба да омогуће испитаницима постизање оптималних резултата (мисли се на адекватно осветљење, температуру, одсудство буке и других ометајућих фактора); д) припрема довољне количине тестовног материјала, који је проверен тако да нема никаквих недостатака на тест свескама или листовима за одговоре, као ни трагова претходних испитаника; е) компетентно особље које учествује у тестирању; ф)додатне припреме у смислу одговарајућих адаптација за тестирање особа с посебним потребама. 5 ПРОЦЕДУРА 4: Примена психолошких мерних инструмената. Психолог је дужан да у процедури примене психолошких мерних инструмената: 4.1 Успостави позитиван однос с испитаницима, поздрављањем и давањем детаљних упутстава. 4.2 Смањи анксиозност испитаника и да избегне њено непотребно стварање. 4.3 Обезбеди уклањање потенцијалних извора ометања (нпр. аларми на сатовима, мобилни телефони). 4.4 Провери да ли сви испитаници имају потребан материјал пре почетка тестирања. 4.5 Примени тестове у одговарајућим контролисаним условима 4.6 Кад је то могуће, тест зада на матерњем језику испитаника, чак и кад се тестом проверавају знање или вештине који нису на матерњем језику. 4.7 Поштује и придржава се упутства који су дати у приручнику теста, с одговарајућим прилагођавањем за особе с посебним потребама. 4.8 Прочита упутства јасно и смирено. 4.9 Пружи довољно времена за решавање примера Опажа и бележи одступања у примени теста Мери и бележи тачно време одговора исшитаника када је то потребно Провери да ли ли враћени сви материјали на крају тестирања Примени тестове на начин који омогућује одговарајући ниво супервизије и провере идентитета испитаника Провери да ли су особе које помажу у тестирању прошле одговарајућу обуку Провери да ли су испитаници били под сталном контролом и да ли су били изложени ометањима током тестирања Пружи одговарајућу помоћ испитаницима који показују знакове претеране анксиозности. ПРОЦЕДУРА 5: Бодовање и анализа тестовних резултата Психолог је дужан да у процедури бодовања и анализе тестовних резултата: 5.1 Пажљиво следи стандардизоване поступке за бодовање. 5.2 Направи одговарајуће трансформације бруто-резултата на друге релевантне типове скала. 5.3 Одабере типове скала које су релевантне за намеравану употребу тестовних резултата. 5.4 Провери тачност скалних трансформација резултата и других административних поступака. 5.5 Води рачуна о томе да не дође то погрешног закључивања на нивоу упоређивања резултата са нормама које нису релевантне за испитанике или које су застареле. 5.6 Израчуна, када је могуће и композитне резултате употребом стандардних формула и једначина.

6 5.7 Користи поступке провере тестовних резултата како би се пронашли немогући или неразумни резултати. 5.8 Јасно и тачно именује скале у извештајима, јасно опише норме, типове скала и коришћене једначине 6 ПРОЦЕДУРА 6: Интерпретација резултата Психолог је дужан да при интерпретацији резултата: 6.1 Има одговарајуће професионално разумевање теоријске или концептуалне основе теста, техничке документације и упутстава за кориштење и интерпретацију скалних резултата. 6.2 Има одговарајуће разумевање коришћених скала, карактеристика нормативних или контролних група и ограничења резултата. 6.3 Предузме кораке како би се умањили ефекти било какве пристрасности у тумачењу резултата. 6.4 Користи одговарајуће нормативне или контролне групе кад су доступне. 6.5 Интерпретира резултате у светлу доступних информација о испитанику (укључујући узраст, пол, образовање, културу и друге факторе), узимајући у обзир и техничка ограничења теста, контекст процењивања и потребе оних који су заинтересовани за исход процене. 6.6 Избегава генерализовање резултата теста на особине или људске карактеристике које тај тест не мери. 6.7 Узме у обзир поузданост сваке скале, грешку мерења и друге карактеристике које су могле утицати на смањење или повећање резултата. 6.8 Обрати пажњу на доступне податке о ваљаности за мерени конструкт код чланова испитаникове релевантне демографске групе (нпр. културална, по узрасту, социјалном статусу,сполу). 6.9 Користи граничне резултате у интерпретацији резултата само кад постоје докази о ваљаности граничних резултата који подржавају њихову употребу Буде свестан могућег негативног социјалног стереотипизирања чланова испитаникове групе (нпр. културална, узрастна, по социјалном статусу, полна) и избегава интерпретирање теста на начин који подржава такво стереотипизирање Узме у обзир било каква индивидуална или групна одступања од стандардних поступака у примени теста Узме у обзир сваки доказ о претходном искуству с тестом ако постоје подаци о ефектима таквог искуства на учинак на тесту. ПРОЦЕДУРА 7: Презентација резултата Психолог је дужан да: 7.1 Интерпретацију резултата тестова учинити доступним оним странама које на то имају законско право (испитаник односно његов правни заступник) 7.2 Ако постоји пристанак испитаника или њихових правних заступника, преда писани или усмени извештај релевантним заинтересованим странама Направи извештај, у техничком и језичком смислу, да буде у складу са нивоом разумевања оних који примају извештаје. 7.4 Јасно нагласи да тестовни резултати представљају само један извор података и да их увек треба сагледати заједно с осталим информацијама. 7.5 Објасни колику важност у процењивању људи имају тестовни резултати у односу на остале информације. 7.6 Користи онај облик и структуру извештаја који одговара контексту процењивања. 7.7 Кад је то могуће, даје информацију особама које одлучују о томе како им резултати могу користити приликом одлучивања. 7.8 Објасни и помогне при употреби тестовних резултата у циљу одређене класификације људи (нпр. у дијагностичке сврхе или селекција за посао). 7.9 Укључи у извештаје јасан резиме и, кад је потребно, специфичне препоруке На конструктиван начин, усмено да повратну информацију испитаницима о њиховим резултатима и постигнућима.

7 7 ПРОЦЕДУРА 8 Чување психолошких мерних инструмената Психолог је дужан да: 8.1 У организацији у којој ради води рачуна о свим психолошким мерним инструментима, припадајућим приручницима, прибору, опреми у организацији у којој ради 8.2 Обезбеди адекватно одлагање и контролу приступа тестовном материјалу. 8.3 Поштује ауторска права и споразуме који постоје у односу на тестове и тестирање, укључујући забрану копирања или пренос материјала у електронском или другим облицима другим људима, било да су квалификовани или не. 8.4 Заштити интегритет психолошких мерних инструмената и да обезбеди дискрецију у њиховој примени (неподучавањем појединаца на стварном тестовном материјалу и јавним неописивањem поступака) 8.5 Пријави сваку злоупотребу психолошких мерних инструмената од неквалификованих особа Друштву психолога Србије. 8.6 Оштећене и неупотребљиве психолошке мерне инструменти уништи на адекватан начин како би у потпуности била сачувана тајност садржаја, односно њихове употребе када се ради о психолошким апаратима. Расходовање и уништавање психолошких мерних инструмената обавезно се врши комисијски, а психолог је обавезно члан ове комисије. 8.7 Приликом напуштања организације (уколико нема другог психолога) психолог је дужан да Комисији за тестове или Друштву психолога Србије достави оверен списак психолошких мерних инструмената као и докуменент путем којег се гарантује сигурно и адекватно складиштење и чување наведеног материјала у организацији. Материјал треба да буде комисијски инвентарисан и запечаћен. 8.8 Нови психолог је дужан да комисијски изврши инветарисање ускладиштеног материјала према списку и да о затеченом стању обавести Друштво психолога Србије. 8.9 Ако организација не запосли другог психолога на упражњено радно место у року од годину дана или запосли лице другог стручног профила, психолог који је претходно радио у тој организацији или установи или други психолог, који о том има сазнања, дужан је да о томе обавести Друштво психолога Србије, како би се заједнички предузеле мере за спречавање коришћења психолошких мерних инструмената и психолошке документације од стране нестручних лица. ПРОЦЕДУРА 9 Чување и употреба документације о испитаницима Психолог је дужан да: 9.1 Податке о појединцима са којима службено долази у додир у току психолошког тестирања, укључујући и децу, чува као професионалну тајну. 9.2 Досије о испитанику чува у посебним просторијама или ормарима, а који су осигурани од нестајања, влаге, оштећења и коришћења од стране других лица. Досије са резултатима испитивања чува се трајно. 9.3 Одреди ко ће имати приступ резултатима и дефинише нивое поверљивости. 9.4 Објасни нивое поверљивости учесницима у тестирању (наручиоцу тестирања и кандидатима) пре него што се тестирање изведе. 9.5 Добије релевантан пристанак пре издавања резултата другима. 9.6 Заштити и чува податке тако да само они који имају право приступа могу да их добију. 9.7 Уклони имена и друге личне ознаке из базе података где су резултати архивирани, а који ће се користити за истраживања, развој норми или неке друге статистичке сврхе. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 16. Психолошко тестирање, било индивидуално или групно, без обзира на устаљеност услова тестирања може да врши само дипломирани психолог. Психолог неће прихватити захтеве за примену психолошких мерних инструмента ако су услови за тестирање у супротности са онима који су прописани Процедуром 3 овог Правилника.

8 8 Члан 17. Психолог у свом раду поступа по одредбама Кодекса етике психолога. Aко захтеви друштвених институција и појединаца у односу на коришћење података о појединцима, или у односу на психолошки рад долазе у супротност са начелима етике психолога, психолог је дужан да такав рад одбије и да по потреби затражи помоћ Психолошке коморе или Друштва психолога Србије. Члан 18. Психолошку документацију (резултате испитивања) могу да користе само психолози, а налазе и мишљења и лица сродних струка уз обавезу да уважавају етичка начела о очувању испитаникове користи, односно његовог психофизичког интегритета. Члан 19. Психолошка истраживања која психолог врши на појединцу дозвољена су само ако су научно оправдана, ако су испитаници дали пристанак, ако је испитаницима објашњена сврха и значај истраживања као и могуће последице и ако су предузете све мере заштите њиховог психичког идентитета. Члан 20. Злоупотреба психолошких мерних инструмента у организацији корисника, односно од стране нестручних лица, представља тежу повреду радне обавезе овлашћеног лица које гарантује обезбеђење одговарајућих услова, чувања и коришћења психолошких мерних инструмента, те је обавеза организације корисника да својим самоуправним општим актом нормира ову злоупотребу. На исти начин треба да буде нормирана и злоупотреба психолошких мерних инструмената од стране несавесног психолога. Члан 21. Против психолога који не поступа у складу са овим Правилником биће поднета тужба Суду части који доноси меру у складу са важећим прописима. Члан 22. Психолог корисник психолошких мерних инструмената дужан је да у року од 60 дана од ступања на снагу овог Правилника писмено обавести свог послодавца о одредбама овог Правилника. Члан 23. Овај Правилник дистрибутер доставља наручиоцу теста при испоруци истог. Члан 24. Са одредбама Правилника треба упопзнати студенте завршне године студија психологије. Члан 25. Измене и допуне овог Правилника доносе се по истом поступку као и Правилник. Члан 26. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана по објављивању на интернет страници ДПС.