УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: Састав комисије: 1. Проф. др Љиљана Михић Ванредни професор Психологија презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Новом Саду установа у којој је запослен-а 2. Проф. др Снежана Смедеревац Редовни професор Председник комисије Психологија функција у комисији презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Новом Саду установа у којој је запослен-а Ментор функција у комисији 3. Доц. Др Петар Чоловић доцент Психологија презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Новом Саду Члан установа у којој је запослен-а 4. Проф. др Снежана Стојиљковић Редовни професор Психологија функција у комисији презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Нишу установа у којој је запослен-а 5. Проф. др Владимир Хедрих Ванредни професор члан Психологија функција у комисији презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет у Нишу установа у којој је запослен-а члан функција у комисији 6. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији

2 2 II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име јдног родитеља, презиме: Кристина, Милан, Ранђеловић 2. Датум рођења: Место и држава рођења: Делчево, Македонија II.1 основне студије година уписа: 2001 година завршетка: 2007 просечна оцена током студија: 10,00 универзитет: Универзитет у Нишу факултет: Филозофски факултет у Нишу студијски програм: Психологија звање: дипломирани психолог II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2007 година завршетка: 2009 просечна оцена током студија: 9,33 универзитет: Универзитет У Новом Саду факултет: Филозофски факултет у Новом Саду студијски програм: Психологија звање: Дипломирани психолог мастер научна област: Психологија наслов завршног рада: Задовољење базичних психолошких потреба, селф-оријентација и синдром изгарања на послу код просветних радника II.3 докторске студије година уписа: 2009 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет у Новом Саду студијски програм: Психологија број ЕСПБ до сада остварених: 135 просечна оцена током студија: 9,77

3 3 II.4 приказ научних и стручних радова Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Milojević, M., Stojiljković, S., Todorović, J., Kašić, K. (2009). Ciljevi 1. М23 postignuća i perfekcionizam gimnazijalaca, Psihologija, 42, кратак опис садржине: У овом истраживању проверен је један савременији приступ мотивацији постигнућа који користи конструкт циљева постигнућа. Конструкт циљева постигнућа подразумева постојање три типа циљева постигнућа: циљеве учења, циљеве учинка усмерене на постизање успеха и циљеве учинка који су усмерени на избегавање неуспеха. Основни циљ истраживања био је испитивање повезаности перфекционизма (укупног и појединих његових аспеката) са наведеним типовима циљева постигнућа. Поред тога, циљ истраживања био је и утврђивање разлике у степену изражености појединих типова циљева постигнућа с обзиром на пол испитаника. Узорком је обухваћено 200 ученика четвртог разреда двеју гимназија у Нишу. Коришћени су следећи инструменти: Мултидимензионална скала перфекционизма (МПС) и Тест циљева постигнућа (ТЦП). Резултати корелационе анализе указују на постојање статистички значајне позитивне повезаности између укупног перфекционизма и циљева учинка усмерених на постизање успеха и циљева учинка усмерених на избегавање неуспеха, затим, између забринутости због грешака и родитељских очекивања са циљевима учинка усмереним на постизање успеха и циљевима учинка усмереним на избегавање неуспеха, личних стандарда и организованости са циљевима учења и циљевима учинка усмереним на постизање успеха, као и између родитељске критике и сумње у сопствену акцију са циљевима учинка усмереним на избегавање неуспеха. Нађена је и негативна статистички значајна повезаност родитељске критике, као аспекта перфекционизма, са циљевима учења. Резултати који се тичу разлика у степену изражености појединих типова циљева постигнућа код испитаника различитог пола, указују на то да су код испитаница израженији циљеви учења. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Ранђеловић, К., Стојиљковић, С. и Милојевић, М. (2013). Персонални фактори синдрома изгарања код наставника у оквиру теорије 2. М24 самоодређења. Зборник Института за педагошка истраживања, 45(2), кратак опис садржине: Наставник обавља бројне професионалне улоге које могу бити извор пролонгираног стреса и јављања симптома изгарања. Циљ истраживања јесте испитивање персоналних фактора изгарања, а полазиште представља теорија самоодређења. На узорку од 200 наставника испитано је следеће: степен задовољења базичних психолошких потреба на раду, израженост селф оријентација и присуство синдрома изгарања. Такође, испитивано је да ли су ове варијабле значајни предиктори изгарања, као и да ли постоји разлика у обрасцу персоналних предиктора изгарања код основношколских и универзитетских наставника. Примењени су следећи инструменти: скала задовољења базичних психолошких потреба на раду, упитник его функционисања, скала синдрома изгарања код наставника. Резултати указују на релативно умерену задовољеност свих психолошких потреба, на већу израженост интегрисане селф регулације, као и на средњу израженост его инвестирајуће и имперсоналне оријентације. Укупно узевши, наставници показују ниско изгарање. Значајни предиктори изгарања су интегрисани селф и потреба за аутономијом (универзитетски наставници) и имперсонални селф (основношколски наставници). Ово

4 4 говори да су наставници, чије су психолошке потребе задовољене и имају интегрисани селф, мање подложни изгарању. Налази ће бити разматрани из угла теорије самоодређења, педагошких импликација и могућности превенције изгарања на послу код просветних радника. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Ranđelović, K. i Smederevac, S. (2011). Relacije životnih ciljeva, bazičnih 3. М52 psiholoških potreba i dobrobiti. Primenjena psihologija, IV/3, кратак опис садржине: Основни циљ истраживања је испитивање односа између животних циљева, базичних психолошких потреба и добробити, дефинисаних према основним претпоставкама Теорије самоодређења. Узорак је обухватио 398 студената (168 младића и 230 девојака), свих година основних академских студија са различитих факултета из Ниша, Крагујевца и Косовске Митровице, старости од 18 до 36 година. Екстринзички и интринзички животни циљеви процењивани су Упитником животних циљева, базичне психолошке потребе Скалом базичних психолошких потреба, а добробит Скалом општег задовољства животом и Скалом смисла живота. Релације су испитане применом метода структуралних једначина, у којој су егрогене варијабле екстринзички и интринзички циљеви, а ендогене психолошке потребе и добробит. Резултати показују да модел, који подразумева индиректан ефекат интринзичких циљева на добробит, и то преко психолошких потреба, као и директан и индиректан ефекат екстринзичких циљева на добробит, има донекле прихватљиво слагање са емпиријским подацима. Међутим, увођење везе између екстринзичких и интринзичких циљева, теоријски модел показује задовољавајуће слагање са емпиријским подацима. Добијени резултати у складу су са Теоријом самоодређења. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Милојевић, М., Митровић, М. и Ранђеловић, К. (2013). Обрасци М14 афективног везивања адолесцената и њихових родитеља, у: 4. Милосављевић, В. (ур.) Зборник радова: Наука и традиција. Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву, ИСБН ЦОБИСС.БИХ-ИД кратак опис садржине: Основни циљ истраживања је испитивање релација појединих стилова афективног везивања родитеља и деце. Узором је обухваћено 159 испитаника (53 ученика првог разреда средње школе и 106 родитеља). Од тога је било 20 младића и 33 девојака. Коришћен је Упитник за испитивање односа (RQ). Резултати указују да постоји негативна везу између преокупираног стила мајке и преокупираног стила деце, позитивна између бојажљивих мајки и бојажљиве деце, као и позитивна релација између бојажљивих очева и бојажљиве деце.одбацујући стил деце женског пола у негативној вези је са сигурним стилом мајке, а одбацујући стил адолесценткиња у позитивној са преокупираним стилом мајке. Резултати даље говоре о позтивној вези између бојажљивих очева и бојажљивих адолесценткиња. Мушка деца са сигурним обрацем афективне везаности имају сигурне мајке, а одбацујући очеви преокупиране синове. Добијени резултат о позитивној повезаности бојажљивог обрасца мајке и оца са бојажљивим обрасцом деце указује на неадекватну или недовољну подршку родитеља која би омогућила мању зависност и избегавање, тј. мању амбивалентност, а самим тим и већу сигурност у успостављању социјалних односа. Податак да карактеристике односа мајка отац значајно утичу на исход који се тиче развијања одређеног стила афективне везаности код детета указује на потребу даљег испитивања динамике породичног функционисања у целини.

5 5 рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Ранђеловић, К. и Ранђеловић, Д. (2013). Могућност примене теорије М51 самоодређења на објашњење радне мотивације и добробити запослених. 5. Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 1, ИССН кратак опис садржине: Циљ рада је приказ психолошке добробити запослених у контексту теорије самоодређења. Теорија самоодређења наглашава да је добробит директна функција задовољења базичних психолошких потреба. Према поменутој теорији, самоактуализација (еудемонија) представља кључни аспект психолошке добробити. Наиме, СДТ настоји објаснити шта то значи актуализирати себе и на који начин се то постиже. Истраживања у оквиру теорије самоодређења фокусирана су на факторе који омогућавају, односно спречавају психолошки раст, интегритет и добробит. СДТ је веома перспективна теорија и омогућава нам, не само, да боље разумемо психолошке процесе у бројним областима живота (спорт, рад, родитељство, образовање, итд.), већ и да усмеравамо програме и интервенције за побољшање околности у којима људи живе. Теорија се, одскоро, примењује и у здравствено-радној психологији и неколико емпиријских налаза дало је потпору њеним основним поставкама. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија М34 Ранђеловић, К. (2013). Особине личности и социјална анксиозност. Научни 6. скуп Наука и традиција, Филозофски факултет: Пале, мај, књига резимеа, стр ИСБН кратак опис садржине: Основни циљ истраживања је испитивање могућности предикције социјалне анксиозности на основу особина личности постулараних реформулисаном Теоријом осетљивости на поткрепљење. Такође, испитиване су и разлике у степену изражености поменутих варијабли с обзиром на пол. Узорак је чинило 336 студената свих година студија. Од тога је било 181 женских испитаника и 155 мушких, старости од 18 до 43 године. Од инструмената коришћени су: Упитник за процену осетљивости на поткрепљење и Скала социјалне анксиозности. Резултати мултипле регресионе анализе показали су да се у првом кораку као најбољи предиктор социјалне анксиозности издваја БИС. У другом кораку поред БИС-а, БАС бива укључен у предикциони модел. У последњем, трећем кораку, ФФФС се показује значајним предиктором социјалне анксиозности. Усвојен је последњи предикциони. На основу Бета коефицијента може се рећи да је БИС, поред тога што представља најбољи предиктор социјалне анксиозности, у позитивној релацији са поменутом врстом анксиозности. ФФФС је, такође, у позитивној релацији са социјалном анксиозношћу, док је БАС у негативној. Када је реч о разликама у степену изражености основних варијабли истраживања с обзиром на пол испитаника, т-тест је показао да разлике постоје само у степену изражености ФФФС-а. Наиме, студенткиње показују већу израженост ФФФС-а у односу на своје колеге. Величина Поинбисеријског коефицијента корелације указују на малу разлику. Добијени резултати су донекле у складу са резултатима претходних истраживања. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА

6 6 III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Докторске студије психологије се изводе током три академске године (6 семстара). Укупан број ЕСПБ бодова које кандидат треба да сакупи је 180 да би завршио овај степен студија. Кандидат је дужан да пред Колегијумом Докторских студија психологије усмено презентује нацрт истраживања докторске дисертације. Осим похађања наставе и полагања испита из обавезних и изборних предмета, докторанти имају обавезу да приступају и другим активностима као што су учешће у настави и истраживачким пројектима, учешће на научним скуповима, публиковање научних радова, за шта добијају предвиђени број ЕСПБ бодова. III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Кристина Ранђеловић је испунила све услове предвиђене планом и програмом Докторских студија психологије. Положила је 13 испита уз просечну оцену 9.77 и тиме стекла 135 ЕСПБ бодова (остало је још 15 за израду докторске дисертације и 30 за израду и одбрану докторске дисертације, које следе након одобрења теме доктората). Током студија, поред полагања испита у року, учествовала је и у извођењу наставе и у истраживачким пројектима. Објавила је један рад у часопису са ИСИ листе, 7 радова у осталим часописима с листе Министарства просвете и науке за друштвене науке, 3 поглавља у монографијама националног значаја и један рад у тематском зборнику међународног значаја, два рада у тематском зборнику националног значаја, 7 саопштење на међународним научним скуповима и 16 саопштења на домаћим научним скуповима. Такође, била је један од уредника зборника резимеа са националног скупа. Укупни индекс компетенције кандидаткиње је 45. Пред Колегијумом Докторских студија психологије одбранила је нацрт истраживања. Нацрт је одобрила Етичка комисија Одсека за психологију. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Проф. др Снежана Смедеревац рођена је у Руми. Студије психологије завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду године. Магистарску тезу одбранила је на Филозофском факултету у Београду године. Докторску дисертацију одбранила је на Филозофском факултету у Новом Саду године. Редовни је професор за ужу научну област Психологија од године. Предаје на Основним академским студијама психологије Основе психологије личности и Савремене правце у психологији личности, на Дипломским академским студијама психологије Психологију индивидуалних разлика и Процену личности и на Докторским студијама психологије Психологију личности. Руководилац је следећих научних пројеката: Наследни, средински и психолошки чиноици менталног здравља, бр , основна истраживања, Министарство науке и технолошког развоја РС Насиље у савременом друштву: диспозиционални и контекстуални чиниоци, Покрајински секретаријат за науку Била је учесник на следећим научним пројектима: Евалуација и развој инструмената за процену личности и психопатолошких феномена, бр , основна истраживања, Министарство

7 7 науке и технолошког развоја РС Психолошке карактеристике друштва у транзицији, бр , основна истраживања, Министарство науке и технолошког развоја РС Интеграција ромске деце у школски систем Србије? Покрајински секретаријат за науку руководилац истраживачког тима на пројекту Школа без насиља, УНИЦЕФ канцеларија у Београду и Покрајински секретаријат за образовање Била је ментор за израду следећих одбрањених докторских дисертација: 1. Хедрих, Владимир (2008). Евалуација Холандовог модела професионалних интересовања у нашој култури. Докторска дисертација. Нови Сад, Филозофски факултет. 2. Ђуровић, Душанка (2011). Психолошки чиниоци разлика између подтипова поремећаја исхране. Нови Сад, Филозофски факултет. 3. Чоловић, Петар (2012). Типолошка перспектива у психологији личности: традиционални и таксометријски приступ. Нови Сад, Филозофски факултет. 4. Обрадовић, Биљана (2012). Тражење сензација и сложеност стимулусног поља као чиниоци когнитивне ефикасности. Нови Сад, Филозофски факултет. Добитник је следећих награда и признања: Награда Борислав Стевановић, коју Друштво психолога Србије додељује за за научни допринос развоју психологије у Србије Признање Љуба Стојић које је Друштво психолога Србије доделио члановима редакције часописа Психологија Члан је следећих научних удружења: The European Association of Personality Psychology The International Society for the Study of Individual Differences Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 1. Mitrović, D., Smederevac, S., Čolović, P., Kodžopeljić, J., & Dinić, B. (2014). Personality prototypes based on dimensions of the revised reinforcement sensitivity theory among prisoners and non-prisoners. М21 Personality and Individual Differences, 69, Smederevac, S., Mitrović, D., Čolović, P., & Nikolašević, Ž. (2014). Validation of the measure of revised reinforcement sensitivity theory М23 constructs. Journal of Individual Differences, 35, Novović,Z., Mišić-Pavkov, G., Smederevac, S., Drakić, D., & Lukić, T. (2013). The role of schizoid personality, peritraumatic dissociation and behavioral activation system in a case of parricide. Aggression and Violent М21 Behavior, 18, Mitrović, D., Smederevac, S. i Čolović, P. (2008). Evaluacija Reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje. Psihologija, 41, М23 5. Ignjatovic, I., Novovic, Z., Smederevac, S., & Sokic, J. (2013). Bеhavioral Inhibition System and Freeze as biological bases of vulnerabilities to anxiety disorders. In K. A. Moore, K. Kaniasty, P. Buchwald, & A. Sesé (Eds.), Stress and Anxiety. Applications to Health and Well being, Work Stressors, М14

8 8 and Assessment (pp ). Berlin: Logos Verlag. IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: За област друштвених наука неопходно је да ментор има публикована три рада на ИСИ листи. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Проф. др Снежана Смедеревац је редовни професор за ужу научну област Психологија и бави се облашћу из које се пријављује докторска дисертација. До сада је била ментор за израду четири одбрањене докторске дисертације. Руководилац је два научна пројекта. Има објављене три монографије и више од 10 радова у часописима на ИСИ листи. Комисија сматра да задовољава све формалне, стручне и педагошке критеријуме за ментора за израду ове докторске дисертације. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Ефекти социјалне претње и типа повратне информације на когнитивне пристрасности и социјалну анксиозност Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.2 предмета (проблема) истраживања Основни проблем овог истраживања је испитивање ефеката ситуационих чинилаца на појаву и интензитет когнитивних пристрасности и стање социјалне анксиозности, док се ефекти диспозиционих карактеристика држе под контролом (социјална анксиозност као особина и особине личности референтног модела). Прецизније, испитиваће се ефекти потенцијалне социјалне претње, као и актуелне социјалне претње са различитим типом повратне информације о извођењу (негативна и позитивна) на појаву и интензитет когнитивних пристрасности (пристрасност пажње, меморије и расуђивања) и стање социјалне анксиозности. Теоријски оквир истраживања представља Кимбрелов медијациони модел социјалне анксиозности (Kimbrel, 2008), који се базира на реформулисаној Теорији осетљивости на поткрепљење (rrst; Gray & McNaughton, 2003). Према овом моделу, актуелна или потенцијално претећа социјална ситуација активира хиперсензитивне БИС-ФФФС системе социјално анксиозних особа, а то даље доводи до појаве когнитивних пристрасности за негативне и претеће социјалне информације (пристрасност пажње, меморије, уверења, очекивања, повећана перцепција претње), које изазивају повећани ниво социјалне анксиозности и реакцију избегавања одређене ситуације. Когнитивне пристрасности имају посредничку улогу у ефектима особина личности на социјалну анксиозност. Модератор фактори су: могућност негативне евалуације и награде у датој ситуацији, актуелни степенн стреса и BAS осетљивост. Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе

9 9 Избором релевантне и актуелне литературе кандидаткиња је у својој пријави показала разумевање проблематике одређења анксиозности што казује на подобност за бављење предложеном темом. Кандидаткиња је предложила следећу литературу: Alloy, L. B., Abramson, L. Y., Walshaw, P. D. & Neeren, A. (2006). Cognitive vulnerability to unipolar and bipolar mood disorders. Journal of Social and Clinical Psychology, 25, Amir, N., Beard, C. & Bower, E. (2005). Interpretation bias and social anxiety. Cognitive Therapy and Research, 29(4), Amir N, Foa E. B. & Coles, M.E. (1998). Negative interpretation bias in social phobia. Behaviour Research and Therapy, 36, Amir, N., Foa, E. B. & Coles, M. E. (2000). Implicit memory bias for threat-relevant information in individuals with generalized social phobia. Journal of Abnormal Psychology, 10, American Psychiatric Association. (2000). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (4th ed., text revision.). Washington, DC: Author. Asmundson, C. J. G. & Stein, M. B. (1994). Selective processing of social threat in patients with generalized social phobia: Evaluation using a dot-probe paradigm. Journal of Anxiety Disorders, 8(2), Avila, C. (2001). Distinguisting BIS-mediated and BAS mediated disinhibition mechanisms: A comparision of disinhibitional models of Gray (1981, 1987) and of Patterson and Newman (1993). Journal of Personality and Social Psychology, 80, Bar-Haim, Y., Lamy, D., Pergamin, L., Bakermans-Kranenburg & van IJzendoorn, M. H. (2007). Threat-related attentional bias in anxious and non-anxious individuals: A meta-analytic study. Psychological Bulletin, 133, Balota, D. A., Cortese, M. J., Sergent-Marshall, S. D., Spieler, D. H. & Yap, M. J. (2004). Visual word recognition of single-syllable words. Journal of Experimental Psychology: General, 133, Bar-Haim, Y., Lamy, P., Pergamin, L., Bakermans-Kranenburg, M. J. & van IJzendoorn, M. H. (2007). Threat-related attentional bias in anxious and nonanxious individuals: A meta-analytic study. Psychological Bulletin, 133, Barrós-Loscertles, A., Meseguer, V., Sanjuan, A., Belloch, V., Torrubia, R. & Avilla, C. (2006). Behavioral inhibition system activity is associated with increased amydgala and hippocampal gray matter volume: A voxel-based morphometry study. Neuroimage, 33, Beck, A.T. & Emery, G. (1985). Anxiety disorders and phobias: A cognitive perspective. New York: Basic books. F. R. Schneier (Eds.), Social phobia: Diagnosis, assessment and treatment. Beck, A. T., Epstein, N., Brown, G. & Steer, R. A. (1988). An inventory for measuring clinical anxiety: Psychometric properties. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 56, Becker, E. S., Rinck, M., Margraf, J. & Roth, W. T. (2001). The emotional Stroop effect in anxiety disorders: General emotionality or disorder specificity? Journal of Anxiety Disorders, 15, Beck, A. T. & Steer, R. A. (1990). Manual for the Beck Anxiety Inventory. San Antonio, TX: Psychological Corporation. Beck, A. T., Steer, R. A. & Brown, G. K. (1996). Manual for the Beck Depression Inventory II. San Antonio, Tex, Psychological Corporation. Bögels, S. M. & Mansell, W. (2004). Attention processes in the maintenance and treatment of social phobia: Hypervigilance, avoidance, and self-focused attention. Clinical Psychology Review, 24, Bradley, B. P., Mogg, K., Falla, S. J. & Hamilton, L. R. (1998). Attentional bias for threatening facial expressions in anxiety: Manipulation of stimulus duration. Cognition and Emotion, 12, Bradley, B. P., Mogg, K., Millar, N. & Bonham Carter, C. (1997). Attentional biases for emotional faces. Cognition and Emotion, 11(1), Bradley, B. P., Mogg, K., White, J.,Groom, C. & de Bono,J. (1999). Attentional bias for emotional faces in generalized anxiety disorder. British Journal of Clinical Psychology, 38(3), Breck, B. E. & Smith, S. H. (1983). Selective recall of self-descriptive traits by socially anxious and nonanxious females. Social Behavior and Personality, 11, Browning, M., Holmes, E. A., Murphy, S. E., Goodwin, G. M. & Harmer, C. J. (2010). Lateral prefrontal cortex mediates the cognitive modification of attentional bias. Biological Psychiatry, 67, Calamaras, R. M. (2010). Evaluating Changes in Attentional Biases following Cognitive Behavioral Therapy for Social Phobia. Psychology theses. Georgia State University, Department of Psychology. Caseras, X., Avila, C. & Torrubia, R. (2003). The measurement of individual differences in behavioral inhibition and behavioral activation systems: A comparison of personality scales. Personality and

10 10 Individual Differences, 34, Chen, Y. P., Ehlers, A., Clark, D. M. & Mansell, W. (2002). Patients with generalized social phobia direct their attention away from faces. Behaviour Research and Therapy, 40, Clark, D. M. (2001). A cognitive perspective on social phobia. In W. R. Crozier & L. E. Alden (Eds.), International handbook of social anxiety: Concepts, research and interventions relating to the self and shyness (pp ). West Sussex, England: John Wiley and Sons Limited. Clark, D.M. & Wells, A. (1995). A cognitive model of social phobia. In R. G. Heimberg, M. R. Liebowitz, D.A. Hope & F. R. Schneier (Eds.), Social phobia: Diagnosis, assessment and treatment (pp.69-93). New York: Guilford. Cloitre, M., Cancienne, J., Heimberg, R. G., Holt, C. S. & Leibowitz, M. (1995). Memory bias does not generalize across anxiety disorders. Behaviour Research and Therapy, 33, Coles, M. E. & Heimberg, R. G. (2002). Memory biases in the anxiety disorders: Current status. Clinical Psychology Review, 22, Collins, K. A., Westra,H. A.,Dozois, D.J. A. & Stewart, S.H. (2005). The validity of the brief version of the Fear of Negative Evaluation Scale. Journal of Anxiety Disorders, 19(3), Corr, P. J. (2002). Gray s reinforcement sensitivity theory: Tests of the joint subsystems hypothesis of anxiety and impulsivity. Personality and Individual Differences, 33, Dozois, D. J. A., Dobson, K. S. & Ahnberg, J. L. (1998). A psychometric evaluation of the Beck Depression Inventory II. Psychological Assessment, 10(2), Duke, D., Krishnan, M., Faith, M. & Storch, E. A. (2006). The psychometric properties of the brief fear of negative evaluation scale. Journal of Anxiety Disorders, 20, Esteves, F. (1999). Attentional bias to emotional facial expressions. European Review of Applied Psychology, 49, Eysenck, M. W. (1997). Anxiety and cognition. A unified theory. East Sussex, UK: Psychology Press. Feingold, A. (1994). Gender Differences in Personality: A Meta-Analysis. Psychological Bulletin, 116 (3), Foa, E. B., Franklin, M. E., Perry, K. J. & Herbert, J. D. (1996). Cognitive biases in generalized social phobia. Journal of Abnormal Psychology, 105, Foa, B. A. & Kozak, M. J. (1986). Emotional processing of fear: Exposure to corrective information. Psychological Bulletin, 99, Fountoulakis, K., Papadopoulou, M., Kleanthous, S., Papadopoulou, A., Bizeli, V., Nimatoudis, I., Iacovides, A. & Kaprinis, G. (2006). Reliability and psychometric properties of the Greek translation of the State-Trait Anxiety Inventory form Y: Preliminary data. Annals of General Psychiatry, 5, Fox, E. (1996). Selective processing of threatening words in anxiety: The role of awareness. Cognition and Emotion, 10, Fremouw, W., Gross, R., Monroe, J. & Rapp, S. (1982). Empirical subtypes of performance anxiety. Behavioral Assessment, 4, Furmark, T., Tillfors, M., Stattin, H., Ekselius, L. & Fredrikson, M. (2000). Social phobia subtypes in the general population revealed by cluster analysis. Psychological Medicine, 30, Furmark, T., Tillfors, M., Everz, P., Marteinsdottir, I., Gefvert, O. & Fredrikson, M. (1999). Social phobia in the general population: Prevalence and sociodemographic profile. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology, 34, Furmark, T. (2002). Social phobia: Overview of community surveys. Acta Psychiatrica Scandinavica 105, Georgiou, G. A., Bleakley, C., Hayward, J., Russo, R., Dutton, K. & Eltiti, S. (2005). Focusing on fear: Attentional disengagement from emotional faces. Visual Cognition, 12, Gomez, A. & Gomez, R. (2002). Personality traits of the behavioural approach and inhibition systems: Associations with processing of emotional stimuli. Personality and Individual Differences, 32, Gray, J. A. & McNaughton, N. (2000). The neuropsychology of anxiety: An enquiry into the functions of the septo-hippocampal system (2nd ed.). New York: Oxford University Press. Gray, J. A. & McNaughton, N. (2003). The Neuropsychology of Anxiety. Oxford, Oxford University Press. Hariri, A. R., Drabant, E.M., Munoz, K.E., Kolachana, B.S., Mattay, V.S. & Egan, M.F (2005). A susceptibility gene for affective disorders and the response of the human amygdala. Archives of General Psychiatry, 62, Heimberg, R. G., Gansler, D. & Dodge, C. S. (1987). Convergent and discriminant validity of the

11 11 Cognitive-Somatic Anxiety Questionnaire in a social phobic population. Behavioral Assessment, 9, Heimberg, R.G. (1989). Social phobia. No longer neglected. Clinical Psycholog Rewiew, 9, 1 2. Herbert, J. D., Rheingold, A. A. & Brandsma, L. L. (2001). Assessment of social anxiety and social phobia. In S. G. Hofmann & P. Marten (Eds.), From social anxiety to social phobia (pp ). Boston, MA: Allyn & Bacon. Hofmann, S. G. & Dibartolo, P. M. (2000). An instrument to assess self-statements during public speaking: Scale development and preliminary psychometric properties. Behavior Therapy, 31, Holt, C.S., Heimberg, R.G., Hope, D.A. & Liebowitz, M.R. (1992). Situational domains of social phobia. Journal of Anxiety Disorders, 6, Hope, D. A., Rapee, R. M., Heimberg, R. G. & Dombeck, M. J. (1990). Representations of the self in social phobia: Vulnerability to social threat. Cognitive Therapy and Research, 14, Isaacowitz, D. M. (2006). Motivated gaze: The view from the gazer. Current Directions in Psychological Science, 15, Jovanović, V. (2010). Validacija Kratke skale subjektivnog blagostanja. Primenjena psihologija, 3(2), Jovanović, V. (2012). Efekat srećnog i disforičnog afekta i vulnerabilnosti za depresiju na proces paţnje: studija očnih pokreta. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad. Kanai, Y., Sasagawa, S., Chen, J., Shimada, H. & Sakano, Y. (2010). Interpretation bias for ambiguous social behavior among individuals with high and low levels of social anxiety. Cognitive Therapy and Research, 34, Kimbrel, N. A. (2008). A model of the development and maintenance of generalized social phobia. Clinical Psychology Review, 28, Kimbrel, N. A. (2009). BIS, BAS, and Bias: The role of personality and cognition in Social Anxiety. Dissertation theses. Greensboro: The Faculty of The Graduate School at The University of North Carolina. Kimbrel, N. A., Cobb, A. R., Mitchell, J. T., Hundt, N. E. & Nelson-Gray, R. O. (2008). Sensitivity to punishment and low maternal care account for the link between bulimic and social anxiety symptomatology. Eating Behaviors, 9, Kimbrel, N. A., Mitchell, J. T. & Nelson-Gray, R. O. (2010). An examination of the relationship between behavioral approach system (BAS) sensitivity and social interaction anxiety. Journal of Anxiety Disorders, 24, Kimbrel, N. A. (2012). BIS, BAS and Bias: The role of personality and cognitive bias in social anxiety. Personality and Individual Differences, 52, Kindt, M. & Brosschot, J. F. (1997). Phobia related cognitive bias for pictorial and linguistic stimuli. Journal of Abnormal Psychology, 106 (4), Kucera, H. & Francis, W. (1967). Computational analysis of present-day English. Providence, RI: Brown University Press. Kvaal, K., Laake, K. & Engedal, K. (2001). Psychometric properties of the state part of the Spielberger State-Trait Anxiety Inventory (STAI) in geriatric patients. International Journal of Geriatric Psychiatry, 16, Lang, P. J. (1979). A bio-informational theory of emotional imagery. Psychophysiology, 16, Leary, M. R. (1983). A brief version of the Fear of Negative Evaluation Scale. Personality and Social Psychology Bulletin, 9, Leary, M.R. (1996). Self-presentation: Impression management and interpersonal behavior. Oxford: Westview press. Leary, M. R., Kowalski, R. M. & Campbell, C. D. (1988). Self-presentational concerns and social anxiety: The role of generalized impression expectancies. Journal of Research in Personality, 22, Liebowitz, M. R. (1987). Social phobia. Modern Problems in Pharmocopsychiatry, 22, Lucock, M. P. & Salkovskis, P. M. (1988). Cognitive factors in social anxiety and its treatment. Behaviour Research and Therapy, 26, Lund, K. & Burgess, C. (1996). Producing high-dimensional semantic spaces from lexical cooccurrence. Behavioral Research Methods, Instruments, & Computers, 28, Lundh, L.G. & Ost, L.G. (1996a). Stroop interference, self-focus, and perfectionism in

12 12 social phobics. Personality and Individual Differences, 20, Lundh, L. & Öst, L. (1996b). Recognition bias for critical faces in social phobics. Behaviour Research and Therapy, 34, Lundqvist, D., Flykt, A. & Öhman, A. (1998). The Karolinska Directed Emotional Faces KDEF. CD ROM from Department of Clinical Neuroscience, Psychology section, Karolinska Institutet. MacLeod, C., Matthews, A. & Tata, P. (1986). Attention bias in emotional disorders. Journal of Abnormal Psychology, 95, Mansell, W. & Clark, D. M. (1999). How do I appear to others? Social anxiety and processing of the observable self. Behaviour Research and Therapy, 37, Mansell, W., Clark, D. M., Ehlers, A. & Chen, Y. P. (1999). Social anxiety and attention away from emotional faces. Cognition and Emotion, 13, Matthews, A., Mogg, K., May, J. & Eysenck, M. (1989). Implicit and explicit memory bias in anxiety. Journal of Abnormal Psychology, 98, Mattick, R. P. & Clarke, J. C. (1998). Development and validation of measures of social phobia scrutiny fear and social interaction anxiety. Behaviour Research and Therapy, 36, Mattia, J. L., Heimberg, R. G. & Hope, D. A. (1993). The revised Stroop colour-naming task in social phobics. Behaviour Research and Therapy, 31, Mineka, S. & Tomarken, A. J. (1989). The role of cognitive biases in the origins and maintenance of fear and anxiety disorders. In T. Archer & L. G. Nilsson (Eds.), Perspectives in aversively motivated behavior (pp ). Hillsdale, NJ: Erlbaum. Mansell, W. & Clark, D. M. (1999). How do I appear to others? Social anxiety and processing of the observable self. Behaviour Research and Therapy, 37, Mansell, W., Clark, D. M., Ehlers, A. & Chen, Y.P. (1999). Social anxiety and attention away from emotional faces. Cognition and Emotion, 13(6), McManus, F., Clark, D. M. & Hackmann, A. (2000). Specificity of cognitive biases in social phobia and their role in recovery. Behavioural and Cognitive Psychotherapy, 28, McNeil, D. W. (2001). Terminology and evolution of constructs in social anxiety and social phobia. In S. G. Hofman & P. M. DiBartolo (Eds.), From social anxiety to social phobia: Multiple perspectives. Needham Heights, MA: Allyn & Bacon. Mitrović, D., Smederevac, S. i Čolović, P. (2008). Evaluacija reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje. Psihologija, 41, Mladenović, U. i Knebl, J. (1999). Religioznost, aspekti self-koncepta i anksioznost adolescenata. Psihologija, 1-2, Mogg, K. & Bradley, B. P. (1998). A cognitive-motivational analysis of anxiety. Behaviour Research and Therapy, 36, Mogg, K. & Bradley, B. P. (2002). Selective orienting of attention to masked threat faces in social anxiety. Behaviour Research and Therapy, 40(12), Mogg, K., Mathews, A. & Weinman, J. (1987). Memory bias in clinical anxiety. Journal of Abnormal Psychology, 96, Mogg, K., Philippot, P. & Bradley, B. P. (2004). Selective Attention to Angry Facesin Clinical Social Phobia. Journal of Abnormal Psychology, 113(1), Nedimović, T. (2008). Mogućnost registrovanja promene u stanju depresivnosti nakon izazivanja depresivnog i euforičnog raspoloženja. Magistarski rad, Filozofski Fakultet, Novi Sad. Noguchi, K., Gohm, C. L. & Dalsky, D. J. (2006). Cognitive tendencies of focusing on positive and negative information. Journal of Research in Personality, 40, Novović, Z., Mihić, Lj., Tovilović, S. & Jovanović, V. (2008). Relations among positive and negative affect, dysphoria and anxiety. Psihologija,41(4), Novović, Z., Mihić, Lj., Tovilović, S., Jovanović, V. & Biro, M. (2011). Psihometrijske karakteristike Bekove skale depresivnosti na uzorku studenata u Srbiji. Psihologija, 44(3), Ollendick, T. H. & Hirshfeld-Becker, D. R. (2002). The developmental psychopatlology of social anxiety disorder. Biological Psychiatry, 51, Osman, A., Gutierrez, P. M., Barrios, F. X., Kopper, B. A. & Chiros, C. E. (1998). The Social Phobia and Social Interaction Anxiety Scales (SPS; SIAS): Evaluation of psychometric properties. Journal of Psychopathology and Behavioral Assessment, 20, Orsillo, S. M. (2001). Measures for social phobia. In M.M. Antony, S.M. Orsillo, & L. Roemer (Eds.), Practitioner's guide to empirically based measures of anxiety (pp ). New York: Kluwer Academic/Plenum. Pickering, A. D. & Gray, J. A. (1999). The neuroscience of personality. In L.A. Pervin & O.P. John (Eds.)

13 13 Handbook of Personality: Theory and Research. New York, The Guilford Press. Pineles, S. L. & Mineka, S. (2005). Attentional Biases to Internal and External Sources of Potential Threat in Social Anxiety. Journal of Abnormal Psychology, 114(2), Pishyar, R., Harris, L. M. & Menzies, R. G. (2004). Attentional bias for words and faces in social anxiety. Anxiety, Stress & Coping: An International Journal, 17(1), Poulton, R. G. & Andrews, G. (1996). Change in danger cognitions in agoraphobia and social phobia during treatment. Behaviour Research and Therapy, 34, Rachman, S. (1980). Emotional processing. Behaviour Research and Therapy, 18, Rapee, R. M. (1995). Descriptive psychopathology of social phobia. In R. G. Heimberg, M. R. Liebowitz, D. A. Hope, & F. R. Schneier (Eds.), Social phobia: Diagnosis, assessment, and treatment (pp ). New York: Guilford. Rapee, R. M. & Heimberg, R. G. (1997). A cognitive-behavioral model of anxiety in social phobia. Behaviour Research and Therapy, 35, Rapee, R. M., McCallum, S. L., Melville, L. F., Ravenscroft, H. & Rodney, J. M. (1994). Memory bias in social phobia. Behavior Research and Therapy, 32, Rapee, R. M. & Spence, S. H. (2004). The etiology of social phobia: Empirical evidence and an initial model. Clinical Psychology Review, 24, Rheingold, A. A., Herbert, J. D. & Franklin, M. E. (2003). Cognitive bias in adolescents with social anxiety disorder. Cognitive Therapy and Research, 27, Rodebaugh, T. L., Woods, C. M., Thissen, D. M., Heimberg, R. G., Chambless, D. L. & Rapee, R. M. (2004). More information from fewer questions: The factor structure and item properties of the original and brief fear of negative evaluation scale. Psychological Assessment, 16, Ruscio, A. M., Brown, T. A., Chiu, W. T., Sareen, J., Stein, M. B. & Kessler, R. C. (2008). Social fears and social phobia in the USA: Results from the National Comorbidity Survey Replication. Psychological Medicine, 38, Sava, F. A. & Sperneac, A. (2006). Sensitivity to reward and sensitivity to punishment rating scales: A validation study on the Romanian population. Personality and Individual Differences, 41, Schlenker, B.R. & Leary, M.R. (1982). Social anxiety and self-presentation. A conceptualization and model. Psychological Bulletin, 92, Scott, B. & Melin, L. (1998). Psychometric properties and standardised data for questionnaires measuring negative affect, dispositional style and daily hassles. A nation-wide sample. Scandinavian Journal of Psychology, 39, Sesti, A. (2000). State-Trait Anxiety Inventory (STAI) in Medication Clinical Trials. QoL Newsletter, 25, Preuzeto sa http.// Segal, D. L., Coolidge, F. L., Cahill, B. S. & O'Riley, A. A. (2008). Psychometric properties of the Beck Depression Inventory-II (BDI-II) among community dwelling older adults. Behavior Modification, 32, Singh, J. S. (2011). Visual attention and social anxiety: Oculomotor behavior when threatened. Theses, dissertations, and student research: Department of Psychology University of Nebraska, Lincoln. Sma ri, J., Pe tursdo ttir, G. & Porsteinsdo ttir, (2001). Social anxiety and depression in adolescents in relation to perceived competence and situational appraisal. Journal of Adolescence, 24, Spielberger, C. D., Lushene, R., Vagg, P. R. & Jacobs, G. A. (1983). Manual for the statetrait anxiety inventory (Form Y). Palo Alto, CA: Consulting Psychologists Press. Sposari, J. A. & Rapee, R. M. (2007). Attentional bias toward facial stimuli under conditions of social threat in socially phobic and nonclinical participants. Cognitive Therapy and Research, 31(1), Starčević, V., P., Damjanović, D. i Đurđić, S. D. (1994). Depresivnost i socijalna anksioznost u pacijenata sa agorafobijom i paničnim poremećajem. Psihijatrija danas, 26 (4), Taylor, J. A. (1953). A personality scale of manifest anxiety. Journal of Abnormal and Social Psychology, 48, Tillfors, M., Furmark, T., Ekselius, L. & Fredrikson, M. (2001). Social phobia and avoidant personality disorder as related to parental history of social anxiety: A general population study. Behavior Research and Therapy, 39, Torrubia, R., Avila, C., Moltó, J. & Grande, I. (1995). Testing for stress and happines: The role of the behavioral inhibition system. In C. D. Spielberger, I. G. Sarason, J. Brebner, E. Greenglass, P. Laungani and A. M. O Roark (Eds.), Stress and emotion: Anxiety, anger, and curiosity (Vol. 15, pp.

14 ). Washington, DC: Taylor & Francis. Torrubia, R., Avila, C., Molto, J. & Caseras, X. (2001). The sensitivity to punishment and sensitivity to reward questionnaire (SPSRQ) as a measure of Gray s anxiety and impulsivity dimensions. Personality and Individual Differences, 31, Tovilović, S. (2004). Latentna struktura Skale socijalne anksioznosti i relacije između socijalne anksioznosti i iracionalnih uverenja. Psihologija, 37(1), Wadlinger, H. A. & Isaacowitz, D. M. (2006). Positive mood broadens visual attention to positive stimuli. Motivation and Emotion, 30, Watson, D., Clark, L. A. & Tellegen, A. (1988). Development and validation of brief measures of positive and negative affect: The PANAS scales. Journal of personality and Social Psychology, 54, Watson, D. & Clark, L. A. (1994). Manual for the Positive and Negative Affect Schedule (expanded form). Unpublished manuscript, University of Iowa, Iowa City. Watson, D. & McKee Walker, L. (1996). The long-term stability and predictive validity of trait measures of affect. Journal of Personality and Social Psychology, 70, Weierich, M. R., Treat, T. A. & Hollingworth, A. H. (2008). Theories and measurement of visual attentional processing in anxiety. Cognition and Emotion, 22, Weeks, J. W., Heimberg, R. G., Fresco, D. M., Hart, T. A., Turk, C. L. & Schneier, F. R., (2005). Empirical validation and psychometric evaluation of the brief fear of negative evaluation scale in patients with social anxiety disorder. Psychological Assessment, 17, Widiger, T. A. (2001). Social anxiety, social phobia, and avoidant personality disorder. In W. R. Crozier & L. E. Alden (Eds.), International handbook of social anxiety: Concepts, research and interventions relating to the self and shyness. Chichester, UK: Wiley. Williams, J. M. G., Watts, F. N., MacLeod, C. & Mathews, A. (1988). Cognitive psychology and emotional disorders. Chichester: Wiley. Zou, B. J. & Abbott, J. M. (2012). Self-perception and rumination in social anxiety. Behaviour Research and Therapy, 50(4), Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.4 циљева истраживања С обзиром на то да ће се ово истраживање реализовати кроз две одвојене експерименталне студије, постављена су укупно четири истраживачка циља. У оквиру првог експеримента циљеви истраживања су следећи: 1) Утврдити да ли и у којој мери потенцијална социјална претња има ефекте на појаву и интензитет когнитивних пристрасности и стања социјалне анксиозности, док се ефекти диспозиционих карактеристика држе под контролом и 2) Утврдити релације особина личности, когнитивних пристрасности и социјалне анксиозности у условима потенцијалне социјалне претње. У другом експерименту постављена су два циља: 1) Утврдити да ли и у којој мери актуелна социјално претећа ситуација са одређеним типом повратне информације о извођењу (негативна и позитивна) има ефекте на појаву и интензитет когнитивних пристрасности и стања социјалне анксиозности, док се ефекти диспозиционих карактеристика држе под контролом и 2) Утврдити релације особина личности, когнитивних пристрасности и социјалне анксиозности под околностима актуелне социјално претеће ситуације коју карактерише различит тип повратне информације. Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.5 очекиваних резултата (хипотезе)

15 15 Очекује се да постоје ефекти потенцијалне социјалне претње на појаву и интензитет когнитивних пристрасности и стања социјалне анксиозности. Такође, очекује се постојање статистички значајних релација између особина личности, когнитивних пристрасности и стања социјалне анксиозности у условима потенцијалне социјалне претње. Прецизније, когнитивне пристрасности имаће посредничку улогу у ефекту БИС-ФФФС-а и БАС-а на социјалну анксиозност, док ће БАС имати модераторску улогу у ефекту БИС-ФФФС-а на социјалну анксиозност под различитим ситуационим условима. БИС-ФФФС биће у позитивној, а БАС у негативној релацији са когнитивним пристрасностима и социјалном анксиозношћу. Овакви налази претпостављени су на основу Кимбреловог модела социјалне анксиозности (Kimbrel, 2008), као и претходно добијених резултата (Kimbrel, 2012). Очекује се да постоје ефекти актуелне социјалне претње са одређеним типом повратне информације о извођењу на појаву и интензитет когнитивних пристрасности и стања социјалне анксиозности. Осим тога, очекује се постојање статистички значајних релација између особина личности, когнитивних пристрасности и стања социјалне анксиозности у условима актуелне социјалне претње са одређеним типом повратне информације. Когнитивне пристрасности имаће посредничку улогу у ефектима БИС-ФФФС-а и БАС-а на социјалну анксиозност, док ће БАС имати модераторску улогу у ефектима БИС-ФФФС-а на социјалну анксиозност под различитим ситуационим условима. БИС-ФФФС биће у позитивној, а БАС у негативној релацији са когнитивним пристрасностима и социјалном анксиозношћу (Kimbrel, 2008; 2012). Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.6 план рада Истраживање у оквиру првог експеримента биће спроведено у три фазе: Прва фаза је припремна и односи се на избор стимулуса и дизајнирање софтвера за когнитивне задатке (Дот-пробе задатак и Задатак слободног присећања). Такође, спровешће се и валидациона студија ради провере и адаптације инструмента који до сада није коришћен код нас. Реч је о Упитнику социјалне вероватноће и потенцијалних последица (Social Probability Cost Questionnaire; SPCQ; McManus, Clark & Hackmann, 2000), који служи за процену пристрасности расуђивања. Реализоваће се и пилот студија како би се проверила и валидирала експериментална процедура. Друга фаза се односи на групно тестирање испитаника (процењивање коваријетета и контролне варијабле), распоређивање испитаника у експерименталну и контролну групу. У трећој фази испитаници ће учествовати у експерименту. Експериментална и контролна група биће уједначене по просечној изражености социјалне анксиозности као особине. Експериментална процедура састојаће се у припреми и потенцијалном извршењу Задатка јавног говора, који за циљ има индукцију социјалне анксиозности. Другим речима, индукција потенцијалне социјалне претње представља експерименталну категоријалну варијаблу са два нивоа: 1) индукција потенцијално претеће социјалне ситуације (експериментални ниво) и 2) одсуство индукције потенцијално претеће социјалне ситуације (контролни ниво). Увођење у експерименталну процедуру биће групно, али у неколико издвојених сесија. Након тога, следи процена когнитивних пристрасности и стања социјалне анксиозности (зависне варијабле). На крају, испитаници ће проћи кроз дебрифинг, како би се искључили они који нису поверовали у експерименталну манипулацију, а затим и у сврху објашњења циљева истраживања. У другом експерименту истраживање ће бити реализовано кроз две фазе, које су сагласне другој и трећој фази у оквиру првог експеримента. Разлика је у експерименталној процедури која се састоји у припреми и извршењу Задатка јавног говора и давању различитог типа повратне информације о извођењу од стране процењивача. Процењивачи ће бити два универзитетска професора различитог пола, који ће кроз невербалну комуникацију давати повратне информације испитаницима. Експериментални фактор представља излагање актуелној ситуацији социјалне претње са одређеним типом повратне информације о успешности извођења (удружени ситуациони фактори), који има два нивоа: 1) излагање актуелној ситуацији социјалне претње са негативним повратним